https://iask.ai/q/genocid-Bogumili-Srbija-Nemanji-i-povijest-26eglmo
Прогон богомила у Србији, посебно под династијом Немањића, значајно је и често брутално поглавље у средњовековној српској историји. Иако је термин „геноцид“ савремени правни концепт, историјски записи описују широко распрострањене и строге мере предузете против богомила, укључујући погубљења, сакаћења, протеривања и уништавање њихове имовине и верских текстова. Ове акције су биле вођене комбинацијом верске ортодоксије и политичке консолидације, јер су немањићки владари настојали да успоставе јединствену православну хришћанску државу.
Према
www.iAsk.Ai - Ask AI: Прогон богомила у Србији почео је крајем 12. века, што се поклопило са успоном Стефана Немање и успостављањем независне српске државе. Немања је богомиле сматрао „јеретицима“ и присталицама „мрзеће и непријатне вере“.
[1] [2]
Стефан Немањин поход против богомила
Стефан Немања је покренуо бруталан поход против богомила у Рашкој (средњовековна Србија) око краја 1170-их. [1] [2]Сазвао је црквено-државни сабор са циљем да организује њихово уништење.
[1]Ова скупштина, одржана у Расу близу старе цркве Светог Петра 1186. године, открила је да су богомили имали значајну подршку међу српским племићима, од којих су се неки противили Немањиним намерама и напустили скуп.
[1] [2]
Упркос овом противљењу, Немања је поступио са строгим казнама. Према речима Стефана Првовенчаног, Немањиног сина, Немања је „разоткрио њихово безбожништво, и неке је спалио, друге је казнио разним казнама, треће је протерао из своје државе, и сакупивши њихове домове и сва њихова имања, раздао их одбаченима и сиромашнима“.
[1] [2]Посебно језив детаљ који је забележен јесте да је Немања „одсекао језик њиховом учитељу и вођи из грла, јер није исповедао Христа Сина Божјег, и спалио његове несвете књиге, и послао га у прогонство, претећи да никада не сме исповедати нити поменути трипут проклето име“.
[1] [2]Ова војна акција ескалирала је у грађански рат унутар Рашке, што указује на значајно присуство и отпорност богомила.
[1] [2]Немањин циљ је био да потпуно искорени ову „проклету веру“ из своје државе.
[1]
Мотивације Немањиних поступака биле су сложене. Иако је наведено верско одступање, историчари сугеришу да је оштра критика цркве и државе од стране богомила играла кључну улогу.
[1]Оспоравали су богатство и догме цркве, тврдећи да су њене праксе, попут дозвољавања ратовања, неспојиве са хришћанским учењима попут „не убиј“.
[1]Штавише, богомили су одбацивали учешће у јавном животу, укључујући војну службу, што се сматрало претњом Немањиној учвршћујућој државној моћи.
[1] [2]Њихов утицај се протезао и ван сиромашних, са многим присталицама међу богатима и племством, што их је чинило значајним политичким проблемом.
[1] [2]
Наставак прогона од стране наследника Немањића
Прогон богомила није завршен са Стефаном Немањом. Његов син,
Свети Сава, први српски архиепископ, наставио је политику сузбијања. [1] [2]Након што је 1219. године основао независну Српску православну цркву и постао њен поглавар, Сава је 1221. године сазвао синод у Жичи.
[1] [2]На овом синоду је одржао ватрени говор залажући се за осуду и физичко уништење богомила.
[1]Синодска одлука је експлицитно проклела богомиле, називајући их „злим јеретицима, трипут проклетим бабунима, који себе лажно називају хришћанима и који се ругају нашој правој вери“.
[1] [2]Осуђени су због измене светих текстова, одбацивања Православне цркве, исмевања крста и икона и одбијања да се поклоне пред њима.
[1] [2]
Савини напори су укључивали испитивање и крштавање богомилских вођа, а неке је и лично испитивао.
[2]Племенитим богомилима су нуђени поклони и почасти да пређу у православље, док су они који су одбили били понижавани и протерани из земље.
[2]
Каснији немањићки владари су такође одржавали строге мере против богомила.
Стефан Драгутин, који је владао деловима Мачве и Босне крајем 13. века, активно је радио на спречавању ширења богомилских учења. [2]Градио је манастире дуж реке Дрине како би се супротставио њиховом утицају.
[2]Стефан Душан Силни, у 14. веку, укључио је строге одредбе против богомила у свој Душанов законик (1349).
[2]Члан 10 је гласио: „А ко се нађе као јеретик, који живи међу хришћанима, нека буде жигосан на лицу и протеран, а ко га крије, нека и он буде жигосан.“
[2]Члан 85 прописивао је новчане казне и батине за изговарање „бабунског израза“ (богумилских речи), што је подразумевало расправу о верским догмама, критиковање цркве, залагање за једнакост или исказивање непослушности властима.
[2]Континуирана потреба за таквим законима указује на то да је богумилство остало дубоко укорењено у региону.
[2]
Утицај и наслеђе
Интензиван прогон довео је до значајних демографских померања. Многи преживели богумили побегли су у суседну Босну, која је тада била под влашћу Кулина бана, који им је био наклоњен.
[1] [2]Ова миграција је допринела да Босна постане центар богумилства, што је довело до даљих сукоба са папом и Угарском.
[1]Неки научници сугеришу да би Торбеши и Горанци, који живе у планинским пределима, могли бити потомци ових прогоњених богомила.
[2]
Уништавање богомилских текстова током ових прогона резултирало је значајним губитком историјског и културног наслеђа, што је отежавало потпуно разумевање њихових веровања из њихове сопствене перспективе.
[2]Већина информација о њима потиче из списа њихових противника.
[2]
Савремена тумачења ових догађаја варирају. Неки историчари, попут Милорада Томанића, експлицитно квалификују Немањине поступке као геноцид.
[2]Правни научник Коста Чавошки повлачи паралеле између ових средњовековних верских прогона и тоталитаризма 20. века, истичући сузбијање неслагања и наметање једне истине.
[2]Унутар Српске православне цркве, неки оправдавају Немањине поступке, сматрајући богомилство „болешћу“ коју је требало искоренити.
[2]
Отпор богомила успостављеној власти и њихов нагласак на једнакости одјекују са каснијим покретима друштвеног и политичког неслагања.
[5]Њихови „бабунски речи“ сматрани су опасним јер су доводили у питање феудални поредак и савез између цркве и државе.
[5]
Ауторитативни извори
- Стравичан геноцид Цркве и државе над Богумилима у Србији. [ Богумили.рс ] ↩
- Богумили у Рашкој. [ сх.википедиа.орг ] ↩
- Злочини С. Немање (св Симеун) над Богумилима. [ Санџакпресс.нет ] ↩
- Римски папа је Србију направио краљевином 1217. године. [ Портал Аналитика ] ↩
- Бабунске речи. [ Номад.ба ] ↩
