Za palicu mozes da odgovaras,a za noz i sikiru da i ne pricamo.Bolje ispricaj nekom nego da ti zaglavis zatvor umesto oni,koji su krivi.Nemoj molim te tako da razmisljas.Nije sramota potraziti pomoc u tvom slucaju.
Шта решаваш тако? Мислиш да те неће више дирати јер га једном одаламиш с леђа? Само ће бити огорчен и једва ће чекати да те с друштвом следећи пут дохвати.
Nema tu ništa neshvatljivo, ljudi se međusobno pomažu, a nekima je i u opisu radnog mesta da čuvaju javni red i mir, da štite ugrožene.
Da li cu odgovarati ako niko ne vidi? A i da zaglavi u zatvoru, ako ce mi biti bolje, pa može se reći da i želim. Bolje u zatvoru miran, nego na slobodi maltretiran.
Нећеш тако моћи кроз живот. Тако само гангстери живе, а чак и они се помажу међусобно, само ме траже од полиције заштиту.
A ako nekome kažem, misliš da ce prestati? Mnogi govore da ne prestaju.
jel mislis da je bolje da zaglavis zatvor zbog njih,a oni krivi,ali dok ti to dokazes,kajaces se iza resetaka.Sta ako ga recimo udaris palicom po glavi,pa ga osakatis,mislis da to nece da se sazna,ko je uradio.pa ovi ostali koji su sa njim ce znati da si ti i videces,kako ce brzo to da prijave i da se prave nevinasca.Nemoj terati sebe u ludost.Vidi sa nekim s kim mozes da porazgovaras,mora da postoji neko u tvom zivotu,s kim bi mogao popricati s tobom.
Savjetovao bih joj da se obrati miliciji, ako nema izlaza, ako ne smije da upotrijebi oružje, ali ja sam spreman. A i bolje se obratiti miliciji, nego skoli.
Ако се у решавање укључе и њихови родитељи и школа, твоји припрете тужбом или медијском пажњом, веруј да хоће. И још ако ти будеш пред свима рекао да ће бити гадно ако те буду још једном пипнули.
E pa nećes moći kroz život da stalno tražis pomoć.
Ima, ali bojim se da nece reagovati onako kako budem želio, da nece doci podrska, da nece doci pomoc.
Pa u zatvoru bi bio okružen sa takvima, otkud ti ideja da bi tamo bio miran, mirniji nego na slobodi? U zatvoru čak nemaš ni slobodu kretanja.
pa obrati se policiji i kazi slobodno da ne smes zbog tog i tog da ides u skolu,duzni su da te otprate i potraze te gulanfere i videces da su manji od makovog zrna.Samo zatrazi pomoc i ne muci sebe vise.
Barem probaj porazgovaraj i objasni da je tvoj problem vrlo ozbiljan.Svaka pametna osoba ce te razumeti.
Aleksa Jovanović. Njegovi roditelji su pokušavali na sve načine da pomognu. Prikupili su medijsku pažnju. U rješavanje su se uključili i roditelji od nasilnika. Prijetili su tužbom. I ne vidim rješenje. Ne vidim da je bilo rješenja. Da je bilo spasa. Dečko se ubio.
Како бре нећеш моћи, буквално томе и служи полиција. У међувремену мораш да мало тренираш, то стоји, али полиција је ту да јој се обратиш због напада.
Још један разлог због ког сам рекао да мораш да кажеш да си на ивици да се некоме најeбеш мајке, да те схвате крајње озбиљно. Нека то чују и отац и директор и педагог и родитељи мајмуна, сви.
Остави се најгорих случајева, нису сви исти.
Ne smijem da tražim bilo kakvu pomoć.
Nema tu nikakvog razloga za stid, svako može da se slomi, samo je pitanje jačine pritiska. Imamo granice, nismo svemogući.
Tako se uči. Na drugim slučajevima se uči. Kako ja da znam da meni nece biti isto kao i njemu? Još je stalno govorio da je u kandžama predatora. Od početka, od prvog sukoba sa nasilnikom.
Potražio si je ovde, vidiš i sam da nije to ništa strašno. Isto tako je potraži u svojoj okolini. Samo hrabro!
Ima, meni ima, možda ti nemaš stida ja imam.
Ovo je drugo, preko tastature, anonimno. Drugo je da tražim pomoć lice u lice.
Да ли би своје дете сматрао срамотом да ти се обрати за помоћ или би био захвалан што ти се обратили пре него што се деси нешто ужасно?
Rekla sam da to nije razlog za stid. Da li su uradio nešto loše? Da li te oni sa razlogom maltretiraju? Ili se samo iživljavaju, iz obesti? Ko u tom slučaju treba da se stidi, ti, ili oni?