Време и Творац

[Arianna]

Jedino što je logično u svjetu punom laži i nelogike je Biblija jasna i iskrena riječ. Istina će pobjediti. Istina je nelogična samo onima koji u žive u laži. Koji dobro zovu zlim, a zlo dobrim. Koji od svjetla prave tamu. I dobro je rekao neko u bibliji: svjetlo je došlo... ali svijet je volio tamu.
Živimo trenutno u takvom apsurdnom svjetu u kojem logika i istina nisu dobrodošle.

- - - - - - - - - -

A ovo je logika, ni jedna tradicijonal religija ne valja, a svi su narodi jednostavno jedan narod zapravo. Jedna vrsta.

Tako je, samo je laz nelogicna a istina je logicna.
I ko veruje u lazi nelogicno i razmislja..
A istina pobedjuje.
Kao sto je i Isus rekao:" I spoznacete istinu i istina ce vas osloboditi"

 

[Statler and Waldorf]

Komemoracija ne spasava to je tačno ali ona upućuje na Spasitelja. Zato je važna i našim učestvovanjem u njoj mi potvrđujemo da Ga priznajemo za Spasitelja. U tome je njena važnost. Zato je i uspostavljena.

Ali pomenuo sam i praznike koji su dati u Tori-Starom Zavetu. Svi praznici su ukazanje predstojećih događaja. Pomenuo sam Pashu. Vidiš ona ima dvostruko značenje i znamenje. Ona kao što sam pomenuo predstavlja znamenje unapred ukazujući na žrtvu Isusa Hrista ali ima i komemorativni karakter tj. znamenje unazad jer Jevrejima ukazuje na njihovo izbavljenje iz Misira. Učestvovenjem u tom prazniku Jevreji su na neki način slavili i večeru Gospodnju unapred jer ona ukazuje na telo Hristovo kao i ta večera a u isto vreme su priznavali Gospoda za svog izbavitelja iz Misira. Vidiš koliko je ovaj praznik važan. I nas on podseća na izbavljenje od greha tj. duhovnog Misira. Tako važi i za ostale praznike. Recimo praznik prvina od žita ukazuje na Hristov boravak u grobu tri dana i vaskrs a takođe i na prvine od vaskrslih koji su se pojavili u gradu nakon smrti Hristove. Mladine ukazjuju na sud Božiji itd....

Sva znamenja u Bibliji ukazuju na plan spasenja i način na koji će ga Gospod ostvariti. Zato su ona važna i našim učestvovanjem u tim znamenjima mi vidljivo obeležavamo našu privrženost Hristu tj. Gospodu i Spasitelju našem. To On od nas traži.

Pozdrav.

чему комеморација? бескрајно досадна и превазиђена форма. ако нешто треба да упућује на Спаситеља, бољи су билборди, телевизијске рекламе, или неке апликације на мобилним телефонима, мајицама и сл. ако треба да Му потврдим колико ми је важан, могу Његово Име да истетовирам на руци или грудима нпр. уосталом, ја могу сам да смислим неки сопствени ритуал комеморације само за себе. а можемо да распишемо и конкурс за драмске писце и редитеље и тако периодично постављамо нове и другачије драм. претворимо цркву у позориште. направимо и фестивал на коме бисмо бирали победника, и додељивали награде. дакле, могли бисмо свашта да урадимо. и од свега направимо циркус. јер комеморација је управо театар, са глумцима и публиком. ето то је крајњи исход твоје теорије.

 

[bakonja]

"...4. И одговарајући Исус рече им:
Чувајте се да вас ко не превари.

5. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити..."... Матеј, глава 24

8. А то је све почетак страдања.

...
10. И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга.

11. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.

12. И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих.

13. Али који претрпи до краја благо њему...

.... Тада ако вам ко каже: Ево овде је Христос или онде, не верујте.

24. Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране..."...

 

[Jovan Prezviter]

чему комеморација? бескрајно досадна и превазиђена форма. ако нешто треба да упућује на Спаситеља, бољи су билборди, телевизијске рекламе, или неке апликације на мобилним телефонима, мајицама и сл. ако треба да Му потврдим колико ми је важан, могу Његово Име да истетовирам на руци или грудима нпр. уосталом, ја могу сам да смислим неки сопствени ритуал комеморације само за себе. а можемо да распишемо и конкурс за драмске писце и редитеље и тако периодично постављамо нове и другачије драм. претворимо цркву у позориште. направимо и фестивал на коме бисмо бирали победника, и додељивали награде. дакле, могли бисмо свашта да урадимо. и од свега направимо циркус. јер комеморација је управо театар, са глумцима и публиком. ето то је крајњи исход твоје теорије.

Biblijski prinip je takav. Komemoracija ili simbolizam je jako važan u Bibliji tj. pravoj religiji. Zašto? Pa upravo zato što naš um mora stalno da se podseća i ne zaboravlja veliko delo Spasenja. Zato je simbolizam važan. Uzimajući večeru Gosodnju mi razmišljamo o našem Spasitelju i Njegovoj žrtvi. Takođe unoseći u sebe ovo znamenje mi se simbolički spajamo sa našim Spasiteljem i svoj život poistevećujemo sa Njim. Sve to ima svoj značaj u učvršćivanju naših misli i volje u službi Gospodnjoj.

E sad meni nije jasno zašto negoduješ protiv ove simbolike a sam si tražio da ti se razjasni kako se može povezati u jednu smislenu celinu to što Hristos daje učenicima hleb i vino tj. znamenje Njegovog tela i krvi pre samog čina Raspeća te si izrazio želju da ti se razjasni kakva veza postoji između toga. Sad pošto smo to razjasnili i ukazali na povezanost sada si defacto protiv samog načina iako sam ukazao da to što je čin pričešća bio pre Raspeća ne oduzima važnost i delotvornost samog pričešća. Zato pitam šta je tačno poenta tvog pitanja zapravo?

Pozdrav.

 

[Jasna]

Možda ništa nije ni pitao.

 

[Arianna]

"...4. И одговарајући Исус рече им:
Чувајте се да вас ко не превари.

5. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити..."... Матеј, глава 24

8. А то је све почетак страдања.

...
10. И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга.

11. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.

12. И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих.

13. Али који претрпи до краја благо њему...

.... Тада ако вам ко каже: Ево овде је Христос или онде, не верујте.

24. Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране..."...

Eto toga se treba cuvati tih takozvanih cuda koja poticu od Satane

 

[coco bill]

Možda ništa nije ni pitao.

Objasnio Pavle.

 

[Statler and Waldorf]

Biblijski prinip je takav. Komemoracija ili simbolizam je jako važan u Bibliji tj. pravoj religiji.

није тачно. у Старом Завету приношење жртава није било никаква комеморација, него стварни чин. то није подсећање на неки догађај из прошлости, него догађај сам по себи, и сам за себе. на тим жртвама је почивао Савез (Завет) Бога и Изабраног народа. зато су ти обреди и били толико важни. не као игроказ, него као суштински принос, актуелан догађај.

на жртви почива и Нови Завет. с том разликом што је Христова Жртва на Крсту била коначна и највећа жртва. након те Жртве, нема више жртвовања, јер свака жртва после Крста, безвредна је колико и бесмислена. јер би значила да Христова Жртва није била довољна.

Zašto? Pa upravo zato što naš um mora stalno da se podseća i ne zaboravlja veliko delo Spasenja. Zato je simbolizam važan. Uzimajući večeru Gosodnju mi razmišljamo o našem Spasitelju i Njegovoj žrtvi. Takođe unoseći u sebe ovo znamenje mi se simbolički spajamo sa našim Spasiteljem i svoj život poistevećujemo sa Njim. Sve to ima svoj značaj u učvršćivanju naših misli i volje u službi Gospodnjoj.

ја ти опет кажем да се путем билборда, реклама и телефонских апликација много боље, брже и далеко успешније остварује циљ ''сталног подсећања''. а о Спаситељу се најбоље размишља читајући Свето Писмо. не треба ту никакав игроказ, осим можда за неписмене. а таквих више нема, хвала Богу, тако да нема потребе ни за том представом за публику.

и ја се симболички много успешније спајам путем тетоваже, него одласком у позориште (које ти називаш црквом). ако истетовирам преко леђа крст и испишем Господ је Спаситељ мој, шта ће ми тај ваш театар у цркви?

E sad meni nije jasno zašto negoduješ protiv ove simbolike a sam si tražio da ti se razjasni kako se može povezati u jednu smislenu celinu to što Hristos daje učenicima hleb i vino tj. znamenje Njegovog tela i krvi pre samog čina Raspeća te si izrazio želju da ti se razjasni kakva veza postoji između toga. Sad pošto smo to razjasnili i ukazali na povezanost sada si defacto protiv samog načina iako sam ukazao da to što je čin pričešća bio pre Raspeća ne oduzima važnost i delotvornost samog pričešća. Zato pitam šta je tačno poenta tvog pitanja zapravo?

Pozdrav.

не, ништа ти ниси разјаснио, јер једини смислени закључак који произилази из твог логицирања је да је Евхаристија ствар пристојности и навике. али суштински беспотребна. па се може и одбацити, или заменити неким савременим начином визуелне комуникације, без неких тежих последица. што се и десило код оних који су прихватили тезу о ''комеморацији''.

 

[Dragoljub69]

Možda ništa nije ni pitao.

Identično,filozofski i ja mislim o vremenu kao počivši Pavle.Razlika u mišljenju je o vremenu Boga.
Naime u mom filozofskom shvatanju hipotetičnog Boga kao komglomeratu misli i pojma,njegovo hipotetično "vreme" (koje ,ustvari,i za nas i za "njega" ne postoji-postoji
samo "plamen" ili "svetlo svesti " o sadašnjosti)je istovetno našem.Razlika između hipotetičnog Boga i nas je u "njegovoj" kvantnoj nepromenljivosti,dok smo mi
promenljivi.
Dakle ;ljudi osmišljavaju nepromenljivog Boga (ma kako ga zvali) koga "zub vremena" ne urniše,ne menja i ne dotiče.
Iz ovog stava proistiću neki važni problemi u vezi misli o bogovima ili o bogu!
Neke je objasnio još Baruh de Spinoza,a neke savremeni lingvisti...
Spinozina opservacija je rezultovala stavp, Deus sive Nature šta je opštepoznato,a druge ,savremene implikacije pokazuju čak nemogućnost postojanja
takvog entiteta...Mada je i ta nemogućnost slabost jezika,kao što bi bila i mogućnost nekog drugog vida komunikacije.
Ako želite,mogu izneti i dublje opservacije ovih filozofskih problema.

 

[Statler and Waldorf]

Objasnio Pavle.

дабоме.

 

[Jovan Prezviter]

није тачно. у Старом Завету приношење жртава није било никаква комеморација, него стварни чин. то није подсећање на неки догађај из прошлости, него догађај сам по себи, и сам за себе. на тим жртвама је почивао Савез (Завет) Бога и Изабраног народа. зато су ти обреди и били толико важни. не као игроказ, него као суштински принос, актуелан догађај.

на жртви почива и Нови Завет. с том разликом што је Христова Жртва на Крсту била коначна и највећа жртва. након те Жртве, нема више жртвовања, јер свака жртва после Крста, безвредна је колико и бесмислена. јер би значила да Христова Жртва није била довољна.

Žrtve su bile slika Hrista. One su takođe jedna simbolika ali jedina stvarnost u tome jeste postojanje greha i zbog greha je žrtva neophodna. Da pokaže da činjenje greha mora da se otplati. Ne može se greh činiti bez posledica. Eto to je svrha žrtvi.

- - - - - - - - - -

ја ти опет кажем да се путем билборда, реклама и телефонских апликација много боље, брже и далеко успешније остварује циљ ''сталног подсећања''. а о Спаситељу се најбоље размишља читајући Свето Писмо. не треба ту никакав игроказ, осим можда за неписмене. а таквих више нема, хвала Богу, тако да нема потребе ни за том представом за публику.

и ја се симболички много успешније спајам путем тетоваже, него одласком у позориште (које ти називаш црквом). ако истетовирам преко леђа крст и испишем Господ је Спаситељ мој, шта ће ми тај ваш театар у цркви?

Ne može bilbord. On nije uspomena na Hristovo stradanje. Samo hleb i vino. Tako je Gospod uspostavio. Nema potrebe smišljati bilo šta drugo kada je ovo najbolje

 

[Jovan Prezviter]

не, ништа ти ниси разјаснио, јер једини смислени закључак који произилази из твог логицирања је да је Евхаристија ствар пристојности и навике. али суштински беспотребна. па се може и одбацити, или заменити неким савременим начином визуелне комуникације, без неких тежих последица. што се и десило код оних који су прихватили тезу о ''комеморацији''.

Naravno da euharistija ili pričset nema veze sa bilo čim drugim osim sa podsećanjem na Hristovu žrtvu za nas. Kažem ti..ona je poput starozavetnih praznika koji takođe ukazuju na Hrista ili neki određeni vid istorije spasenja. Zašto postoje ti praznici u Bibliji? Pa da podsete na nešto ili da ukažu na nešto. Zato kažem, spomen na nešto važno u istoriji spasenja kroz uspostavu praznika i praznovanja jeste Biblijski princip. Taj isti princip jeste i večera Gospodnja. Ko razume Biblijski princip uspostave praznika razumeće i ovo.

Pozdrav.

 

[Dragoljub69]

Naravno da euharistija ili pričset nema veze sa bilo čim drugim osim sa podsećanjem na Hristovu žrtvu za nas. Kažem ti..ona je poput starozavetnih praznika koji takođe ukazuju na Hrista ili neki određeni vid istorije spasenja. Zašto postoje ti praznici u Bibliji? Pa da podsete na nešto ili da ukažu na nešto. Zato kažem, spomen na nešto važno u istoriji spasenja kroz uspostavu praznika i praznovanja jeste Biblijski princip. Taj isti princip jeste i večera Gospodnja. Ko razume Biblijski princip uspostave praznika razumeće i ovo.

Pozdrav.

Totalno si neuk ,jer ne praviš razliku između Biblije i Jevanđelja I.H. koja su pisali-objavili apostoli-učenici I.H.
Naime,Jevanđelja I.H.su u mnogome podizanje etičkih principa na viši nivo,dok Je Biblija,komparativno sva u
protivrečnostima Starog s Novim zavetom...
Govori, nadalje,da se radi o Jevanđeljima I.H.jer to sa starozavetnim knjigama nikakve veze nema!

 

[Statler and Waldorf]

Naravno da euharistija ili pričset nema veze sa bilo čin drugim osim sa podsećanjem na Hristovu žrtvu za nas. Kažem ti..ona je poput starozavetnih praznika koji takođe ukazuju na Hrista ili neki određeni vid istorije spasenja. Zašto postoje ti praznici u Bibliji? Pa da podsete na nešto ili da ukažu na nešto. Zato kažem, spomen na nešto važno u istoriji spasenja kroz uspostavu praznika i praznovanja jeste Biblijski princip. Taj isti prtincip jeste i večera Gospodnja. Ko razume Biblijski princip uspostave praznika razumeće i ovo.

Pozdrav.

али ти не разумеш да се жртве у Старом Завету нису приносиле само на празнике, него сваког дана. ако је жртвовање на празнике било подсећање на неки догађај из прошлости, шта су онда била свакодневна жртвовања?

твој одговор на питање из уводног поста своди се на тезу да се Исус на Тајној Вечери изразио у садашњем времену (''која се пролива'') због стилске фигуре. то је била само метафора и ништа друго. на идеји о метафори почива цела протестантска теологија. у немогућности да схвате и објасне контрадикторност, прибегли су оном што им се чинило као једино логично- Тајна Вечера је игроказ. да.. могуће. али како онда објаснити ове Христове речи-

''Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан ... Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему.'' (Јн 6;53-56)

вероватно ћеш рећи да је и то била метафора. све што не можеш да схватиш, то је метафора.

хех.. кад би само знао колико грешиш.

 

[Dragoljub69]

Kult hleba i vina,tj.krvi i tela je paganski,ali i orfičko-platonski koji teži da ponovo uspostavlja vezu ljudi s bogom...

 

[Statler and Waldorf]

Žrtve su bile slika Hrista. One su takođe jedna simbolika ali jedina stvarnost u tome jeste postojanje greha i zbog greha je žrtva neophodna. Da pokaže da činjenje greha mora da se otplati. Ne može se greh činiti bez posledica. Eto to je svrha žrtvi.

па није баш тако, јер се жртва приноси и за новорођену децу. а рађање деце није грех, него заповест. зато бих рекао да ти уопште не разумеш Стари Завет. као што не разумеш ни Нови.

 

[Dragoljub69]

па није баш тако, јер се жртва приноси и за новорођену децу. а рађање деце није грех, него заповест. зато бих рекао да ти уопште не разумеш Стари Завет. као што не разумеш ни Нови.

A ja smatram da ni ti ne razumeš šta I.H.sugeriše svojim sledbenicima! To što traži da jedu njegovo telo i piju njegovu krv je sugestija sinergićnog stapanja
kolektiva u sublimiranu energiju koju je želeo da iskoristi da bi izveo čudo,ali i da u euforiji sledbenikaizazove halucinogene događaje.Očigledno je bio ne samo
mistik već i mag koji se služi egipatskom magijom...
Mislim da antropološke istine o Jevanđeljima treba još sačekati da se tek iskažu u nekim nadolazećim,trezvenijim vremenima...

 

[MarvelousBoy]

Simbolika i Metafore Nije Isus stvarno dao svoju krv da je piju, niti telo da pojedu. Nego je Hleb bio simbol za njegovo telo koje daje za oprostenje ljudskih grehova i krv koju ce proliti a krv je dusha. Dao je Bogu na zrtvu svoju savrsenu dushu(krv) i telo kao otkup za ljudske grehove.

Simbolicno su pojeli i popili Hristovu zrtvu i primili spas i grehove ocistili

i Zato je reko da ovo cine svi uvek da bi se svi na tj nacin spasili i greh im bio oprosten.

 

[bakonja]

Mozda je to iz ugla antropologije i filozofije , ali mi iz grupe verujucih to posmatramo i iz ugla i kulture i medjusobnog opstenja i unutrasnjeg , licnog uredjenja i odnosa preme sebi i posebno prema drugima oko nas , nastojanju da "ne cinimo drugima ono sto ne zelimo da drugi cine nama " i iznad svega Vera , Nada i Ljubav , a iznad svega je Ljubav ...


Pretpostavljam da bi Ti , Dragoljube , u nekim situacijama krenuo prvo od Ljubavi , pa onda ono o medjusobnim odnosima i tako to , ali to je pre za neki drugi pdf ...?

 

[MarvelousBoy]

Niko od rodjenih pod nebom nije mogao platiti za grehove Bogu koji su ljudi pocinili od pocetka sveta ili stvaranja Jedino je Isus bio dostojan za to Boziji Sin licno On se ponizio sisao sa prestola iz ljubavi prema ljudskim stvorenjima i zeleo je da im Bog oprosti grehove. I onda se rodio kao covek i platio svojim zivotom cenu za ljudski greh i sansu da ponovo mogu ziveti vecno u Raju koji ce doci na zemlji Kada Bog ponovo od zemlje nacini Raj kao sto je zeleo na pocetku sveta Da stvori ljude da im mali raj i oni ga prosire na citav svet kada se namnoze

 

[MarvelousBoy]

Otkrivenje 5

8 I kad uze knjigu, četiri životinje i dvadeset i četiri starješine padoše pred jagnjetom, imajući svaki gusle, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetijeh.

9 I pjevahu pjesmu novu govoreći: dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njezine; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakoga koljena i jezika i naroda i plemena,

10 I učinio si nas Bogu našemu careve i sveštenike, i carovaćemo na zemlji.

11 I vidjeh, i čuh glas anđela mnogijeh oko prijestola i životinja i starješina, i bješe broj njihov hiljada hiljada.

12 Govoreći glasom velikijem: dostojno je jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov.

13 I svako stvorenje, što je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i što je na moru, i što je u njima, sve čuh gdje govore: onome što sjedi na prijestolu, i jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vijek vijeka.

14 I četiri životinje govorahu: amin. I dvadeset i četiri starješine padoše i pokloniše se onome što živi va vijek vijeka.

Isus je bio jagnje koje se zrtvuje za ljudske grehove On je jedini bio dostojan.

Da je mogao neko drugi Isus nikada nebi dolazio na zemlju i sedeo bi s desne strane Bogu.

On se zaklao tj svojevoljno je otisao u smrt. Hrabar cin, ko bi od vas umro za ljude ?

Dakle on je znao i pre nego da se rodi kao covek sta ga ceka. Nisu ga ljudi ubili jer su mogli to nego je tako bilo sudjeno i odredjeno po Bozjem planu.

On je to znao i nije odbio Boziju volju da to ucini.

 

[Statler and Waldorf]

Niko od rodjenih pod nebom nije mogao platiti za grehove Bogu koji su ljudi pocinili od pocetka sveta ili stvaranja Jedino je Isus bio dostojan za to Boziji Sin licno On se ponizio sisao sa prestola iz ljubavi prema ljudskim stvorenjima i zeleo je da im Bog oprosti grehove. I onda se rodio kao covek i platio svojim zivotom cenu za ljudski greh i sansu da ponovo mogu ziveti vecno u Raju koji ce doci na zemlji Kada Bog ponovo od zemlje nacini Raj kao sto je zeleo na pocetku sveta Da stvori ljude da im mali raj i oni ga prosire na citav svet kada se namnoze

значи Бог не прашта, Бог наплаћује. нешто као ММФ занимљива теорија.. о Богу као банкару.

а Исус Христос као јемац- платац

 

[Jovan Prezviter]

Totalno si neuk ,jer ne praviš razliku između Biblije i Jevanđelja I.H. koja su pisali-objavili apostoli-učenici I.H.
Naime,Jevanđelja I.H.su u mnogome podizanje etičkih principa na viši nivo,dok Je Biblija,komparativno sva u
protivrečnostima Starog s Novim zavetom...
Govori, nadalje,da se radi o Jevanđeljima I.H.jer to sa starozavetnim knjigama nikakve veze nema!

Otkuda taj antijudaistički stav kod jednog neutralca da kažem...jer ne izdaješ se za vernika? . Zanimljivo.

 

[Jovan Prezviter]

твој одговор на питање из уводног поста своди се на тезу да се Исус на Тајној Вечери изразио у садашњем времену (''која се пролива'') због стилске фигуре. то је била само метафора и ништа друго. на идеји о метафори почива цела протестантска теологија. у немогућности да схвате и објасне контрадикторност, прибегли су оном што им се чинило као једино логично- Тајна Вечера је игроказ. да.. могуће. али како онда објаснити ове Христове речи-

Nerazumem šta bi ti tačno želeo da napišem kada Biblija to tako sagledava. Pogledaj šta kaže Hristos:"Uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: ovo je telo moje koje se daje za vas; i ovo činite meni za spomen", Luka 22,19. Da li si zapazio šta Hristos kaže? Kaže jednostavo :"meni za spomen". Da li ima još nešto rečeno u vezi samog čina pričešća?

Kada apostol Pavle u 1. Korinćanima 11 opisuje isto on takođe navodi da je to za Hristov spomen i ne kaže ništa više spektakularno. E sad ako ti misliš da ono ima nešto mistično i skriveno preko ovog ovde rečenog ti napiši šta misliš. Ali bilo bi dobro da to potkrepiš Biblijskim stihovima.

 

[Strigoi]

преносим део разговора који је отворио питање односа- Бог и време, тј. теолошког и философског проблема- Бог у времену и Бог ван времена, што свакако заслужује и засебну тему.



ја сам у ствари написао: почетак Небеског Јерусалима је Васкрсење Господа Нашег. Његово Тело је наш Храм, а у тај Храм смо уведени на Тајној Вечери.

апостоли су на Тајној Вечери примили Тело и Крв Христову, уз речи-
''Узмите, једите, ово је тијело моје. (...) Пијте из ње сви;
Јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова.'' (Мт 26;26-28)
''Ова је чаша Нови завјет у крви мојој, која се за вас излива.'' (Лк 22;20)

Христос не каже ово је крв моја која ће се пролити, него ово је крв моја која се пролива. она се пролива већ ту на Тајној Вечери, иако то тек треба да се догоди. а догодило се, тј. догађа се тог тренутка. јер ако се апостоли нису причестили Телом и Крвљу Исуса Христа, онда их је Он слагао. а није.

како објаснити ову нелогичност?

Jednostavno. Prolivanje Krvi Jagnjetove i uvođenje u Hram nisu vremenske odrednice, u linearnom smislu u kojem mi, ograničena bića, shvatamo vreme kao tvorevinu, već proces koji se neprestano odvija. Spasenje nije imenica, već glagol.

Ljudi teže pogrešnom, materijalističkom, temporalnom i kauzalnom shvatanju duhovnih pojmova. Ne tiče se to samo hrišćanstva, nego i drugih religija; recimo, Ragnarok se popularno shvata kao jedinstveni događaj kraja vremena, ali to nije slučaj; Ragnarøkkr je proces koji se odvija neprestano i najbliže bi se mogao prevesti kao ''odagnavanje tame'' ili pak ''razvoj događaja''.

Međutim, u eshatološkom smislu oba pmenuta pojma mogu da se shvate kao konačni, jedinstveni događaj, pri čemu se oba shvatanja nikako ne isključuju.