Da li treba slaviti Slavu u vreme žalosti?

[Nina]

Primio sam tvoje pismo. Potvrđuješ mi njime pušten oglas u novinama, da nećeš slaviti krsnu slavu zbog žalosti u kući. Tvoju žalost ja sam svesrdno delio s tobom. Opet velim: Bog da prosti tvoga čestitog sina. Ti ostaješ i dalje s tom jedinom žalošću, dok si mene obremenio sa dve nove žalosti: prvo, što ne slaviš; i drugo, što to objavljuješ preko novina. Pedeset hiljada ljudi čitaće, da taj i taj Srbin profesor neće da slavi svoju slavu. Neće li to mnogima poslužiti na sablazan? Bar da si to prećutao. Ili da si obavestio samo svoje prijatelje, koji te o slavi posećuju. Zašto se ceo pravoslavni svet mora spoticati o kamen tvoga nevršenja jedne versko-moralne dužnosti? No zar ne uviđaš, da te je tvoj sveti Đorđe kaznio? On te je pobudio, da objaviš celome svetu svoj greh prema njemu. Jer svaki greh hoće da se javi.

Ali pre svega – zašto ne slaviš? Zbog žalosti! Zar treba da slavimo samo onda kad smo veseli i napredni? Naši preci daju nam drukčiji primer. Car Lazar je slavio svoga sveca uoči poraza na Kosovu. Vojvoda Todor slavio je svoga svetoga Đorđa u tamnici među sužnjima. NJegova supruga bila je u ljutoj žalosti, pa je ipak slavila i primala goste. Takav primer pruža nam i dan danas naš narod. U vreme Svetskoga Rata srpski su vojnici slavili po rovovima, ispunjenim vodom i mrtvacima. Ovo što ću ti ispričati liči na bajku, ali je sušta istina:

Na dan svog krsnog imena vojnik u rovu zapalio sveću i prilepio na čelo poginulog druga ukraj sebe. Na prsi mu stavio hleb i vino. A on gologlav produžio da puca, po naredbi. – Šta ti sve ovo znači? upita ga starešina. – Slava mi je, gospodine!… pa, rekoh, neka bude u isto vreme i daće mome zemljaku; on mi eto služi mesto trpeze u ovoj močari.

 

[Nina]

Sveća, hleb, vino i gologlavost! Da li ovo razumeš? Četiri simvola: svetlost vere, zavisnost od Boga, ljubav Božija, i molitva Bogu. To i jeste bitno u proslavljanju krsnih slava, Božijih svetitelja, Božijih sinova. Zar ti nisi u stanju to četvoro pokazati na dan svoje slave? Ili misliš, da je tvoj dom, iz koga je pre nekoliko nedelja iznet jedan mrtvac, obitalište veće žalosti nego li rov ispunjen mnogim mrtvacima sa još neisušenom krvi?

Sasvim je nelogično ne slaviti izgovarajući se žalošću. Baš kad je žalost i muka, onda treba sa većim usrđem slaviti i pripadati svecima Božijim na molitvu. Tada i sveci, odnosno Bog kroz svece, više i hitnije pomaže. A kad nam je sve na mestu i sve po volji, onda se manje opaža pomoć od slave. Jer već imamo što želimo.

Ja potpuno verujem, da se sveti Đorđe javio vojvodi Todoru u tamnici i izveo ga iz tamnice. Ima mnogo, mnogo primera, da su se brzo spasli bede oni koji su slavili Boga i svoga sveca u bedi. I Sveto Pismo to potvrđuje. Pročitaj, kako su apostoli Pavle i Sila u tamnici okovani slavili Boga, i kako se u taj čas zemlja zatresla, tamnica otvorila a sužnjima okovi spali s nogu (Dap. 16, 25).

Držim da odustajanje od slavljenja krsne slave dolazi od zbrke pojmova. Samo oni ne slave, koji slavu smatraju veseljem kao i svadbu.
Ali ti kao učen čovek treba da znaš i druge da naučiš: ako se ne svadbuje u žalosti, slava se slavi i u žalosti. I baš naročito u žalosti.
Mir ti i uteha od Gospoda.

MISIONARSKA PISMA, Pismo 33
Vladika Nikolaj (Velimirović

 

[Lagerta]

Naravno da se slavi, bar kod nas, u ovim krajevima. Manji je broj gostiju možda, samo uža rodbina ali se seče kolač, pali sveća i čita molitva.

 

[jolemisa]

Primio sam tvoje pismo. Potvrđuješ mi njime pušten oglas u novinama, da nećeš slaviti krsnu slavu zbog žalosti u kući. Tvoju žalost ja sam svesrdno delio s tobom. Opet velim: Bog da prosti tvoga čestitog sina. Ti ostaješ i dalje s tom jedinom žalošću, dok si mene obremenio sa dve nove žalosti: prvo, što ne slaviš; i drugo, što to objavljuješ preko novina. Pedeset hiljada ljudi čitaće, da taj i taj Srbin profesor neće da slavi svoju slavu. Neće li to mnogima poslužiti na sablazan? Bar da si to prećutao. Ili da si obavestio samo svoje prijatelje, koji te o slavi posećuju. Zašto se ceo pravoslavni svet mora spoticati o kamen tvoga nevršenja jedne versko-moralne dužnosti? No zar ne uviđaš, da te je tvoj sveti Đorđe kaznio? On te je pobudio, da objaviš celome svetu svoj greh prema njemu. Jer svaki greh hoće da se javi.

Ali pre svega – zašto ne slaviš? Zbog žalosti! Zar treba da slavimo samo onda kad smo veseli i napredni? Naši preci daju nam drukčiji primer. Car Lazar je slavio svoga sveca uoči poraza na Kosovu. Vojvoda Todor slavio je svoga svetoga Đorđa u tamnici među sužnjima. NJegova supruga bila je u ljutoj žalosti, pa je ipak slavila i primala goste. Takav primer pruža nam i dan danas naš narod. U vreme Svetskoga Rata srpski su vojnici slavili po rovovima, ispunjenim vodom i mrtvacima. Ovo što ću ti ispričati liči na bajku, ali je sušta istina:

Na dan svog krsnog imena vojnik u rovu zapalio sveću i prilepio na čelo poginulog druga ukraj sebe. Na prsi mu stavio hleb i vino. A on gologlav produžio da puca, po naredbi. – Šta ti sve ovo znači? upita ga starešina. – Slava mi je, gospodine!… pa, rekoh, neka bude u isto vreme i daće mome zemljaku; on mi eto služi mesto trpeze u ovoj močari.

Ne vidim nikakav razlog da se ne slavi,sem,ako ne daj boze sahrana bude bas na taj dan.

 

[Džudi S]

Nisam čitala ovo pismo Vladike Nikolaja Velimirovića. Sećam se, sveštenik je posle tatine sahrane rekao da te godine slavimo u krugu uže porodice.

Krsna slava ne sme da se prekida.

 

[prsho]

Pa vise Sam imao gostiju tada nego sad sad je zalosno vrijeme generalno

 

[RIA77]

Nisam čitala ovo pismo Vladike Nikolaja Velimirovića. Sećam se, sveštenik je posle tatine sahrane rekao da te godine slavimo u krugu uže porodice.

Krsna slava ne sme da se prekida.

У питању је књига "Мисионарска писма". Разна питања и одговори.

 

[white_warg]

Treba obeležiti barem.

 

[Džudi S]

У питању је књига "Мисионарска писма". Разна питања и одговори.

Videla sam. Pismo 33, odgovor na pitanje.

Treba obeležiti barem.

Osnova krsne slave su žito, kolač i sveća.

Ako neko, iz finansijskih razloga ne može da slavi, može da je obeleži. Mogu da se naprave i žito i kolač i da se kupi sveća.

2021.godine, za vreme velike epidemije kovida, sveštenik je zvao i pitao da li može da dođe i očita molitvu uoči slave. Došli su on i njegov pomoćnik, sa maskama..i tada nam je rekao da samo moja mama i ja obeležimo slavu.
To je prva slava u mojoj kući, bez gostiju. Spremile smo pored sveće, žita i kolača bolji ručak, tortu i nismo prekidale slavu.

 

[Black_star]

morbidni smo, vaistinu...
no, ipak, srećan slava ko slavi.

 

[skura58]

DA
Slava se ne prekida

 

[white_warg]

To nije "osnova". To jeste slava. Gosti i sve ostalo je propaganda kod nas kao i kad odu na groblje i stave celu svinju na ražnju na grob. E isto je. Gosti nisu slava. Nisu poenta slave. Zato se slavljenje bez gostiju zove samo obeležavanje - zato što smo toliko naviknuti na tu propagandu da se ima da se dođe da se nakrlja da se napije itd.

Osnova krsne slave su žito, kolač i sveća.

Ako neko, iz finansijskih razloga ne može da slavi, može da je obeleži. Mogu da se naprave i žito i kolač i da se kupi sveća.

 

[Markoni11]

Treba slava da se slavi.

 

[Гром]

Bog Je preko proroka zamerio Jevrejskom narodu što slave i kade svoj vojsci nebeskoj. A vojska nebeska su Sveci i Anđeli.
Što će reći da je jedino Boga dozvoljeno slaviti a slavljenje svetaca i anđela je idolopoklonstvo. I kao takvo ozbiljan greh.
Jedan moj prijatelj ne veruje u Boga ali slavi slavu: Ja ga pitam zašto slavi kad ne veruje u Boga a on kaže da je to dobra prilika da se okupi rodbina i prijatelji da se pogostimo i ispričamo.
Dobro a što onda, ako je to razlog, dovodiš popa u kuću da ti sveti vodicu? On me gleda, ne zna šta da odgovori, ali uskače njegova EVA pa kaže da je u pitanju tradicija s čim se on brzo složio.
On stavi petsto din ispod posude sa vodom. kaže ja tolko mogu da dam za taj posao, Ako pop oće nek peva ako neće ne mora. Pop dođe vidi onih 500 din Otpeva uzme pare i ode.
Eto šta ti je pravoslavlje