Војводина уживо: Грухоњић добија паре од страних донација

НАСТАВАК​

Odnos prema Srebrenici dokaz da su u PES-u Vučićeve marionete

Iako su preko 100 nevladinih organizacija i više od 320 istaknutih građanki i građana nedjeljama apelovali na premijera Milojka Spajića i Vladu da Crna Gora bude jedan od kosponzora rezolucije Ujedinjenih nacija o memorijalizaciji žrtava genocida u Srebrenici, izvršna vlast ne samo da je dosljedno otćutala ovu inicijativu, već je crnogorska javnost imala priliku iz usta predsjednika Vlade da čuje ignorantsku, pa i uvredljivu poruku, da ga samo interesuju kosponzorstva infrastukturnih projekata.

Nedugo nakon toga uslijedilo je i oglašavanje njegovog Pokreta ,,Evropa sad“ na platformi X, u kojoj su rečenicom da ne podržavaju „da se zbog odgovornosti bilo kog pojedinca imputira odgovornost bilo kom narodu“, nalegli na propagandu Beograda koji suštinski jedini na svijetu, uz zvaničnu Banjaluku, srpski narod proglašava genocidnim.

No, prije dva dana, tokom posjete Njemačkoj, suočen sa inicijatorom rezolucije, Spajić se ipak morao izjasniti, pa je kazao da će Crna Gora ipak glasati za njeno usvajanje, ali da je neće sponzorisati.

Komentarišući ovakav odnos PES-a i premijera Spajića prema genocidu u Srebrenici, Gruhonjić kaže da u tome ne vidi ništa drugo do Vučićeve marionete.

– Reklo bi se više da je politika Demokratskog fronta na vlasti, nego Pokreta ,,Evropa sad“. Pogotovo što je PES doživio rascjep, a znamo ko su Andrija Mandić i Milan Knežević. Ja tu nemam nikakvih iluzija. Oni, što bi se reklo, cinculiraju. To je, kako bih rekao, kao i Vučić kada razgovara sa međunarodnim diplomatama ili posrednicima, nećete ga prepoznati, vrlo je servilan. Vidjeli ste to na ovoj sjednici u UN kada ga je opomenula predsjedavajuća, kako se ponašao. Rekao je hvala i nastavio je da priča, a za kućnu upotrebu je on „tigar“. To je ta slična politika. Ovamo prodaješ jednu priču i ovi vaši isto prodaju NATO-u i Zapadu i Europskoj uniji priču da su oni dio tog svijeta, da teže Evropi, a kući kad dođu konkretna pitanja na dnevni red, u strahu su od Vučića i vjerovatno Putina. Razlika je u tome što su oni niža kategorija političara u odnosu na Vučića, koji zapravo zavise umnogome od njegovih resursa, infrastrukture i određenih velikodostojnika Crkve Srbije.

Oni su toga svjesni, tako da zapravo ne znaju da li su „pošli ili da li su došli“, ali znaju da im je cilj da Crnu Goru pokažu kao nefunkcionalnu državu i da je vrate, ako je moguće, kao izbornu jedinicu Srbije ili da je destabilizuju do nivoa neke Republike Srpske.
 
  • Haha
Reactions: PA8


Studenti iz STAV-a blokirali izbore za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu


"Nema glasanja jer nema izbora"


STAV-blokada2-1024x576.jpg


16. АПР 2024.

Studenti neformalne strudentske grupe STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) blokirali su danas izbore za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Neposredno nakon otvaranja izbornog mesta, njih desetak je došlo da glasa, ali su umesto glasanja polepili plakate po izbornim kutijama i sprečili dalji tok glasanja.

Na izbornom mestu polepili su plakate s porukama „Nema izbora jer nemamo drugu listu“, „Jedna lista nije izbor“ i „Nema glasanja jer nema izbora“.
Studenti traže da se izmeni sporni Član 19 Pravilnika za sprovođenje izbora za Studentski parlament Filoyofskof fakulteta u Novom Sadu, koja se tiče preuzimanja obrasca od Izborne komisije prilikom pružanja podrške kandidaturi neformalne grupe.

Ponavljanje izbora uz ispunjenje prvog uslova je drugi zahtev, kazali su novinarima.

„Ovo pravilo onemogućava drugim studentima da se kandiduju i nema izbora jer nemamo izbora“, rekla je novinarima Mila Pajić iz grupe STAV.

STAV-blokada-1024x576.jpg


Predsednica Studentskog parlamenta Ivana Macak nije želela da komentariše prekid glasanja niti šta dalje nalažu procedure.
Neformalna organizacija Studentska konekcija navela je ranije da je u 2023. godini devet od 15 članova parlamenta predalo inicijativu za smenu predsednice Ivane Macak.

Kako su naveli, tada su dva člana dala ostavku “zbog raznoraznih pritisaka kojima su bili izloženi”, nakon čega je Ivana Macak raspisala dopunske izbore za dva člana sa svoje liste.

Ivana Macak je na izborima za Skupštinu Vojvodine u decembru 2023. godine bila četvrta na listi kandidata za poslanike Ruske stranke.

Od ukupno 15 članova Studentskog parlamenta, sedam članova je u tom periodu zbog nezadovoljstva funkcionisanjem Studentskog parlamenta i Savezom studenata formiralo neformalnu organizaciju pod nazivom Studentska konekcija, koja se zalaže za transparentnost u radu, kako parlamenta, tako i studentskih organizacija, zaštitu prava studenata, podizanja studentskog standarda i uslova studiranja, navela je Studentska konekcija u svojoj objavi na društvenim mrežama.

Prema njihovim rečima, sve sednice parlamenta, od septembra 2023. godine, zakazane su kao „hitne elektronske“ i na njima nijednom nije glasalo dovoljno članova da bi se odluke usvojile.

„Uprkos tome, predsednica parlamenta ima smelosti da govori u ime svih studenata. Smatramo da studenti treba da budu upoznati sa dešavanjima na svom fakultetu“, naveli su iz Studentske konekcije.

Iz neformalne organizacije STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) kazali su ranije novinarima da su sednice koje je Studentski parlament zakazivao i sprovodio same po sebi vrlo problematične i upitne.

„Jako se lepo politička situacija u državi ogleda i na primeru rada Studentskog parlamenta. Pritom, ne znamo da li sednicom može da se nazove nešto čemu prisustvuje pet osoba. Njihov rad je krajnje neprofesionalan i zbog drugih stvari”, naveli su iz Stava.

Studenti iz neformalnih organizacija optužili su Studentski parlament da je eksponent režima a ne zastupnik studentskih interesa.
Kompulsivno postovanje govora mržnje u pisanoj formi?
 

1715109548816.png

Dinko Gruhonjić o saopštenju SNS-a i „Sabahudinu“: Tužiću ih makar ne izlazio iz sudnice


1715109657488.png


danas 15:11

SNS će dobiti tužbu kao što je svojevremeno i Informer dobio, makar ja ne izlazio iz sudnice, kaže za Danas novinar i profesor Filozofoskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić komentarišući to što ga je novosadski odbor Srpske napredne stranke u svom saopštenju nazvao „Dinko Sabahudin Gruhonjić“.

Gruhonjić kaže da sada nema nikakve sumnje ko je sve ovo vreme stajao iza pretnji smrću i šovinističkih uvreda upućenih njemu i novinarki Ani Lalić, kao i studentima žurnalistike u novom sadu i članovima Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

„Ako je iko sumnjao da iza ove kampanje linča stoji Srpska napredna stranka današnje saopštenje SNS-a je to apsolutno nedvosmilseno pokazalo i dokazalo“, kaže Gruhonjić.

On navodi da je SNS ne samo odgovoran već da je i organizator šovinističkih napada i pretnji smrću.


Dodao je i da ne želi previše da se obazire na navode koji su u „takozvanom saopštenju za javnost“, izrečeni.

„To je pisano u dobro poznatom maniru emisije ‘Radikalski talasi’ koja je išla devedesetih godina, i koja se služila ovakovim jezikom koji je ispod svake i pravopisne i bilo koje druge kritike“, navodi Gruhonjić.

Ovakva saopštenja SNS-a, kako kaže, govore o šovinističkoj prirodi te stranke kojoj smetaju sva imena koja ne zvuče dovoljno „srpski“.
„Oni sebe smatraju za neku meru srpstva, ne daj Bože da su oni mera srpstva“, ističe Gruhonjić.

Za kraj je poručio da ne namerava da se bavi politikom i da će ostati novinar, kako i njegove kolege iz NDNV-a.

„Ono što mogu da poručim je da ću ja kao i svi iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine, ostati novinar i da ne planiram da se bavim politikom, ali u svakom slučaju planiramo da nastavimo da se bavimo svojim novinarskim poslom“, zaključuje Gruhonjić.

Novosadski odbor Srpske napredne stranke je izdao saopštenje u kome su izneli niz uvreda na račun novinara i opoziconih političara iz tog grada.
„Okupila sе koalicija za pljačkanjе Novog Sada i unižavanjе svеga srpskog, za pravljеnjе pabova u crkvama i slavljеnjе Srba kao gеnocidnog naroda.

Sramota jе i imеna im spominjati, ali Novosađani dobro znaju ko su osvеdočеni lopovi poput Borе Solunca Novakovića, Vladе lopingеra Jеlića i srbomrzaca poput unuka Jеvrеma Brkovića, Brajana, i Dinka Sabahudina Gruhonjića“, navodi se između ostalog u saopštenju.
 

1715184705472.png

Ambasadori Švedske, Norveške, Danske i Finske podržali Gruhonjića, medijske i akademske slobode


“Novinarstvo je kiseonik demokratije”


Dinko-ambasadori-Skandinavija-1024x768.jpg


07. МАЈ 2024.

Ambasadori Švedske, Norveške, Danske i Finske danas su u Beogradu razgovarali sa programskim direktorom Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinkom Gruhonjićem, povodom brojnih pretnji i uvreda koje prima u poslednja dva meseca, i uputili mu podršku.

“Sloboda medija i akademska sloboda su deo slobode izražavanja i ljudskih prava. Verbalni napadi i pretnje na račun profesora Dinka Gruhonjića neprihvatljivi su i nadležni organi njima moraju da se bave”, navela je ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David (Annika) na društvenoj mreži X.

Dodala je da su razgovarali sa Gruhonićem kako bi preneli poruku da javne institucije imaju odgovornost da javno osude svaki takav postupak, privedu počinioce pravdi i omoguće bezbedno okruženje koje omogućava novinarima da bezbedno rade svoj posao.

“Novinarstvo je kiseonik demokratije”, poručila je ambasadorka.

Sastanak je održan u Ambasadi Švedske u Beogradu, a prisustvovali su mu i ambasadorke Norveške i Danske Kristin Melsom i Suzan Šajn (Susanne Shine), kao i ambasador Finske Niklas Lindkvist (Lindqvist).
 

1715185091019.png

NDNV: SNS saopštenjem potvrdio da stoji iza kampanje linča na Dinka Gruhonjića


Dinko Gruhonjić, kao i svi iz NDNV-a, ostajemo novinari i ne planiramo da postanemo političari

NDNV-logo-1024x597.png

07. МАЈ 2024.

Ako je iko i sumnjao da iza kampanje linča, stotina pretnji smrću i hiljada šovinističkih uvreda koje su izrečene na račun programskog direktora NDNV-a i univerzitetskog profesora Dinka Gruhonjića, kojem je ugrožena elementarna fizička bezbednost, kao i njegovoj porodici, stoji Srpska napredna stranka, današnje saopštenje te partije je to potvrdilo.

Nećemo se obazirati ovde nego na sudu na kvalifikacije koje su izrečene na račun našeg kolege. Kome je do čitanja, saopštenje SNS-a, koje je pisano u dobro poznatom maniru „Radikalskih talasa“ može pročitati OVDE.

Dinko Gruhonjić, kao i svi iz NDNV-a, ostajemo novinari i ne planiramo da postanemo političari. Ali, planiramo da nastavimo da se bavimo svojim poslom.

(Autonomija)
 

1715781567438.png


Gruhonjić: Delovi akademske zajednice nauku stavljaju u službu ratne propagande


"Nauka u službi propagande – to je suštinsko poništavanje nauke i njeno pretvaranje u oruđe političke dogme, koja najviše liči na crkvenu dogmu"


dinko-gruhonjic-mcvojvodine.jpg


15. МАЈ 2024.

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić izjavio je danas da delovi akademske zajednice u Srbiji “nauku stavljaju u službu ratne propagande”.

“Da su delovi akademske zajednice jedan od ključnih nosilaca istorijskog revizionizma u Srbiji, nije nikakva novost niti otkriće – poznato nam je to u novije doba još od Memoranduma SANU iz 1986. godine. I taj trend zloupotrebe nauke u službi ratne propagande nikada nije prestao”, rekao je Gruhonjić u onlajn izlaganju na Desetoj internacionalnoj konferenciji “Sarajevo i svijet – Sarajevo u Evropi: Društvo, kultura i geopolitika”, koja se održava u Sarajevu.

Prema njegovim rečima, problem je kada se aktuelni zvanični politički diskurs Srbije, koji je zasnovan na negiranju ratne prošlosti iz devedesetih godina 20. veka, presuda sudova Ujedinjenih nacija, međunarodnog prava, promoviše i kroz akademske radove i tobožnja “naučna istraživanja”.

“Cilj je da se višedecenijske propagandne laži pretvore u ‘naučne činjenice’, pre svega za domaću upotrebu. Nauka u službi propagande – to je suštinsko poništavanje nauke i njeno pretvaranje u oruđe političke dogme, koja najviše liči na crkvenu dogmu pojedinih opasnih ideologa Srpske pravoslavne crkve”, ocenio je Gruhonjić.

Dodao je da se u akademskim časopisima u Srbiji mogu naći i takozvani naučni radovi u kojima autori ne mare za presude sudova Ujedinjenih nacija, čiju jurisdikciju i sama Srbija prihvata.

“Ne sprečava to ‘naučnike’ da se ne obaziru na sudski utvrđene činjenice da je u Bosni i Hercegovini bio međunarodni sukob u kome je učestvovala i tadašnja SR Jugoslavija Slobodana Mloševića, s ciljem stvaranja ‘velike Srbije’, odnosno kako se to danas kaže ‘srpskog sveta’, po analogiji na ‘ruski svet’. Nije tim ‘istraživačima’ bitan ni sudski fakat da se za ‘oružane snage Republike Srpske treba smatrati da su delovale pod opštom kontrolom i u ime Savezne Republike Jugoslavije’“, naveo je Gruhonjić.

On je upitao kako je moguće da se na univerzitetima u Srbiji odobravaju i uspešno brane master radovi u kojima se veliča bivši komandant bivše Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, koji je za ratne zločine, opsadu Sarajeva, genocid u Srebrenici i ostale zločine osuđen na doživotnu robiju pred Haškim sudom, čiju jurisdiksciju Srbija, kao članica UN, priznaje.

“Kakva je tu uloga mentora i kakva je uloga celokupnih fakultetskih odseka? Pitanje je retoričko jer odavno znamo da su mnogi odseci, uz časne izuzetke na njima, pravi regrutni šovinistički centri”, kazao je Gruhonjić.

Dodao je da se mogu pronaći i akademski radovi u kojima se na najgori mogući način falsifikuje gotovo četvorogodišnja opsada Sarajeva od strane bivše Vojske Republike Srpske i, uprkos brojnim sudskim presudama, tvrdi da opsade Sarajeva nije ni bilo nego je u pitanju bo “fenomen podeljenog grada”.
“Ovo su, nažalost, samo neki od mnogih primera akademskog beščašća u Srbiji”, rekao je Gruhonjić.

(Autonomija)
 

1715875838102.png


Dinko Gruhonjić, novinar na državnoj poternici: Društvo u kojem se bolest gaji


"Režim klizi u totalitarizam"


OEBS-Podgorica-1024x768.jpg


16. МАЈ 2024.

Prva misao koja vam padne na pamet kada sretnete Dinka Gruhonjića – novinara i profesora Univerziteta u Novom Sadu, je da ovog čoveka nije lako zaplašiti. Možda je to i razlog što su proteklih nedelja korišteni ozbiljni resursi – od medija sa nacionalnom frekvencijom, preko govornice Skupštine, do samog predsednika Srbije, a sve sa ciljem da se Gruhonjić u javnosti prepozna, ne samo kao izdajnik i strani plaćenik, nego i kao otelotvorenje zla koje se ponosi imenom koje deli sa monstruoznim upravnikom logora u Jasenovcu.

Režim klizi u totalitarizam

Profesora Gruhonjića smo sreli u Podgorici, na događaju koji je okupio novinare iz regije kako bi razmotrili stanje i mehanizme zaštite sopstvene bezbednosti. Pitanje koje se prvo nametnulo je – Kakva je to uopšte država kojoj je novinar neprijatelj?

Ja sam zapravo homo dupleks – pošto sam novinar i profesor na fakultetu, ja sam zapravo napadnut i kao novinar i kao profesor što je napad i na medijske slobode i na autonomiju univerziteta. I jedno i drugo su fundamentalne odrednice demokratskog društva, što znači da bih, kao odgovor na vaše pitanje, rekao da je u pitanju očigledno autokratski, populistički režim, režim koji gaji prezir prema demokratiji i samim tim želi da se obračuna sa glavnim obeležjima demokratije kao što su novinarstvo i obrazovanje. Nažalost, i na mom i na drugim primerima vidimo da režim klizi iz faze hibridnog autoritarnog režima u totalitarizam. Sve je više tih signala koji upućuju na to da je reč o režimu koji ima još veće ambicije da okupira, kidnapuje institucije i zarobi društvo više nego što je to sada slučaj.

Bolest gajimo sa velikom pažnjom

Koliko je mislećem čoveku teško da funkcioniše u jednom takvom okruženju? Jeste li vi nekada bili u dilemi, pitali se da li je vredno pisati i treba li odustati?

Nisam nikad pomišljao na to. Tužan sam zbog toga što dobar deo studenata žurnalistike nikada ne završi u novinarstvu, s obzirom na to da, iskreno govoreći, nije neka preporuka danas biti novinar iz razloga egzistencije, plata, do opasnosti profesije u jednom ovakvom društvu. S druge strane, novinarstvo je za mene uvek bila strast i neki moj put za “minimalno” ispravljanje društvenih nepravdi, a naročito za nerviranje onih koje mi novinari treba da nerviramo. Što bi rekao naš uvaženi kolega Džordž Orvel – “Novinarstvo je prst u oko, a sve ostalo su odnosi sa javnošću”.

Naravno da se čovek pita – Dođavola, da li se isplati sve to što radiš, jer jedino što ja i kolege govorimo su očigledne činjenice, a to je da je nebo plavo, trava zelena, da nije u redu ubiti drugo ljudsko biće, da, ako se već to desi, moramo to da osudimo, da se ne bi ponovilo. Dakle, govorimo neke stvari koje bi sigurno u nekim društvima bile potpuna besmislica da ih izgovorite naglas zato što se one podrazumevaju. Mi, nažalost, živimo u bolesnim društvima i ta bolest se pažljivo gaji umesto da se leči. Ja nisam planirao da se prestanem baviti ovim poslom zato što je bitan deo mog identiteta. Jezik je moja domovina i to je ono što me čini srećnim. To je ono što ja, za razliku od velikog broja ljudi, nikada nisam išao na posao kao da imam kamen na leđima, nego sa zadovoljstvom. Ja se ne umaram od tog posla, a to je ogromna privilegija. Novinarstvo, kao i svaki drugi posao koji volite, a radite, zapravo znači da vas je (ja kao ateista ovako da kažem) bog pogledao pa vam dao da prepoznate sopstveni talenat i da uživate u njemu. I toga se ja neću odreći, sem u slučaju preke potrebe, a to je da se moram iseliti iz Srbije zbog opasnosti po život. To je ta crvena linija koju bih samo u tom slučaju prešao i verovatno bih počeo da se bavim nečim što apsolutno nema nikakve veze sa novinarstvom, počeo bih se baviti baštovanstvom ili ne znam ni ja čim. Ako ne mogu da radim na svom jeziku, na svom prostoru posao koji toliko volim i koji smatram, bez obzira na sve što mu se globalno danas dešava, izuzetno važnim.

Ima li nade da će društvo da se oporavi i da li gajite nadu da ćete vi svojim delovanjem da potpomognete taj proces? Ili jednostavno pišete zbog malog broja ljudi koji trebaju potvrdu da nisu usamljeni u svojim razmišljanjima, eventualno skrenuli sa uma?

Zdravo tkivo je jako važno. Sećam se sebe kad sam bio na prvoj godini studija i kad je čitavo to ludilo krenulo. Kada se probudite u svetu koji odjednom nije vaš, u kom su ljudi počeli da se ponašaju čudno, kada im je jedna od osnovnih odrednica koje homo sapiens kao biće ima, a ima ih na hiljade, odjednom je samo jedna postala bitna, a to je da li se zovete Pera ili Krešimir ili, ne znam, Safet. Onda su moje mentalno zdravlje spasili novinari. Sa velikim nestrpljenjem sam čekao da se na kioscima pojavi nedeljnik Vreme, da čitam Peru Lukovića, Miloša Vasića, Dragoljuba Žarkovića, Teofila Pančića. Ne treba odbaciti tu vrstu privilegije da pomažete nekim zdravim ljudima da im dokažete da nisu poludeli. Jer, u situacijama kada imate jedno društveno ludilo kao što je bilo tada, a nažalost u dobroj meri i sada, ti zraci sunca i slobode zapravo ljudima potvrđuju da su dobri sa sobom u glavi i onda oni tako mogu da vaspitaju svoju decu i da budu, uslovno rečeno, bezbrižniji.

Čini se da smo kolektivno još u 90-tim? Ima li nade da ćemo izaći iz tog, za nas očito, začaranog kruga i da li postoji neka alternativa na društvenoj, odnosno političkoj sceni?

Ne bih ja rekao da su ljudi toliko masovno ludi nacionalisti. Dobar deo ljudi, pogotovo mladih, njima je toga na vrh glave. Problem je u tome što ne vide političku alternativu, jer ona, nažalost, ne postoji. Dakle, politička alternativa koja bi u Srbiji naglas rekla očigledne stvari da nismo za ubijanje ljudi, da smo protiv ratnih zločinaca, ne za njihovu promociju, dakle, neke ordinarne stvari. Siguran sam da bi situacija bila potpuno drugačija da ima više političke hrabrosti a malo manje političkog amaterizma, manje političke korumpiranosti nego što je sada slučaj sa većim delom opozicije u Srbiji. Često kažem da mi nemamo problem sa Vučićem, jer o njemu sve znamo, ali imamo sa neorganizovanim otporom, političkim pre svega, jer uzurpator uvek ide do granice dokle otpor seže. S obzirom da je država zarobljena, to znači da otpora nije bilo. On ne vlada zato što ima većinsku podršku u Srbiji. Daleko od toga.

Možda ima oko 25% kada govorimo o ukupnom biračkom telu i to je u dobrom delu zbog ljudi koji su ucenjeni na različite načine, zastrašeni, jer on pokušava da vlada strahom. Za razliku od Miloševića, on nikada nije bio voljen od širokih narodnih masa. Milošević nažalost jeste. Ključni problem je što je politička artikulacija otpora stub svake druge artikulacije otpora uključujući tu i nezavisne medije, građane, studente takođe. Ja radim sa njima. To su, bez obzira na sve okolnosti u kojima su odrasli, a za koje nisu krivi, studenti su uvek studenti – mladi ljudi među kojima imate jedan procenat izvanrednih, procenat onih koji su zalutali na taj fakultet i najveći procenat, uslovno rečeno, prosečnih, sa kojima se i te kako može raditi. Kroz rad sa njima možete da vidite da su isto inteligentni kao naše generacije, mogu isto da razmišljaju otvorenim umom ako na taj način razgovarate sa njima i da su zapravo vrlo potcenjeni u društvu. Novinarstvo ne može da menja svet, nikada nisam imao tu vrstu iluzije, pisanje jeste moja unutrašnja potreba ili moj način samoiscelenja. Ali i to zadovoljstvo da nervirate kriminalce, političke kriminalce, korumpirane, ovakve, onakve i da oni znaju da ih neko gleda i da ne mogu da rade u mraku u kom se najbolje snalaze, nešto je što mene lično pokreće”.

Naneli su mi zlo, što je neoprostivo

To vas je i dovelo do “zvanja” državnog neprijatelja, nekoga ko nije “naš”, a od pre par nedelja je targetiranju, rekla bih, dodata jedna još teža nijansa.

Prvi put u životu osetio sam smrtnu opasnost
, da ne ulazim u glasine i spekulacije koje su dolazile do mene o tome šta mi se sprema. Ali da, problem dodatni je to što je u pitanju državni teror, teror koji je dirigovan od strane vrha SNS-a i režima i onda je to situacija u kojoj vi zaista ne možete da se odbranite ukoliko oni odluče da vas ubiju. Država to uvek može da uradi. Ne mislim da je hrabrost vrlina ako je u bliskoj vezi sa ludošću. Nisam lud čovek, premda bi to trebalo proveriti, dakle, imam porodicu, ne mogu da mislim samo o sebi i bilo mi je potrebno da prvo ohladim glavu, da sve vreme budem fokusiran da bih mogao da objektiviziram našu situaciju nego i situaciju u državi, da bih mogao da donosim neke dugoročnije odluke. Da, po prvi put u životu sam pomislio da je vreme da se iselim iz Srbije, da li ću to uraditi to ću još videti.

Da li se sad situacija smirila ili ste se Vi navikli?


Ja se nikada nisam navikao iako te pretnje traju 25 godina, ali su one bile povremene. Nikada ovako intenzivne da me drže 15 dana kao vest dana.

Zašto je bilo potrebno sad da se (zlo)upotrebi i montira snimak od pre godinu dana?

To je pitanje za njih, a ne za mene. Znajući prirodu Vučićevog režima vrlo je verovatno da je moj slučaj poslužio za pokrivanje nekih drugih većih afera koje su u tom momentu imali nameru da sprovedu pa su digli buku ovako. Uvek se kroz hiperinflaciju afera zapravo proizvodi višestruki efekat – sakrivate aferu koja je u toku tako što ste izmislili tri druge, a drugo, anestezirate javnost koja se ne nada da će bilo koja afera biti rešena, jer nije nijedna. Tako da je to verovatno zbog izbora, prodaje generalštaba, slučaja Banjska, zbog Saveta Evrope i Kosova, bog sveti zna šta su tad radili. Ono što znam je da su meni naneli ogromno zlo koje je jednostavno neoprostivo.

 
  • Haha
Reactions: PA8

НАСТАВАК​

Neko buduće Trebinje će se dičiti Srđanom Aleksićem


Pola Novog Sada je iz Hercegovine, dosta njih je i politički aktivno. Na čelu studentskih organizacija su mahom Hercegovci, mnogi su u SNS-u, dekani skoro svih fakulteta su takođe u SNS-u. Kako to doživljavate?

“Bez obzira da li ste Hercegovac, Bosanac ili Marsovac, da se nasilnici jače čuju. I među studentima i među prijateljima imam ljude iz Hercegovine sa kojima delim iste civilizacijske vrednosti. Koji ne pripadaju stereotipiji o Hercegovcima kao violentnim osvajačima koji pokoravaju zahvaljujući ličnim vezama čitave gradove na prostoru bivše Jugoslavije – kako istočni, tako i zapadni Hercegovac. To je jedna stereotipija, jedna predrasuda koja je naročito izražena u Vojvodini što je neka vrsta paradoksa, jer je Vojvodina imigrantska sredina i čitava istorija Vojvodine je istorija imigracije.

Vojvodina je bila jedna zapuštena močvara koja je zahvaljujući Mariji Tereziji i faraonskim radovima prvih doseljenika postala prostor u kojem se može živeti. I onda u tim imigranstskim sredinama imate to ko je dođoš, a ko je starosedelac i po koliko se generacija to računa. I uvek su dođoši krivi za sve. Ja sam isto dođoš, ali ja nikada nisam imao problem sa tim. Prosto, grad je moje okruženje, meni je manje-više nebitno koji je to grad. Što humaniji, to bolje. Tako da nikada nisam nasedao na te priče i mislim da ne treba govoriti o nekim primerima Hercegovaca kao o primerima regionalnog identiteta koji je vrlo šarolik i koji nije samo ono što vidimo i što je očigledno, a to je da neki Hercegovci zauzimaju neke visoke funkcije u nekim studentskim organizacijama, udruženju studenata RS, na primer ili nekim dekanskim funkcijama. Mislim da je to jedan deo Hercegovaca, a da ogromna većina živi nekim svojim životom sa željom da žive što je moguće mirnije i bolje i da ih se to ne tiče. Imam nekih izvanrednih studenata koji su iz Hercegovine. Trebinje mi je izuzetno drago kako kroz moje prijatelje tako i kao jedan lep mediteranski grad u kojem je rođen i, nažalost ubijen, Srđan Aleksić koji je postao simbol nečega što ja želim da postane simbol ovoga celog našeg, što bi Boris Dežulović rekao, socijalističkog federativnog regiona. Mislim da će neko buduće Trebinje da se diči Srđanom Aleksićem kao simbolom. Kako da pričate negativno o Hercegovcima kada ste imali Srđana Aleksića?”

Kad će doći to vreme?


Objektivno govoreći, na ovim prostorima i sa nedostatkom političke alternative, sa nekim globalnim trendovima, nema previše prostora za nadu. Ali, nikada ne treba isključiti nešto što se dešava i što se i nama dešavalo. A to su pojedinci, to su incidenti koji mogu da proizvedu neverovatno progresivne stvari kao što su, recimo, to učinili partizani tokom Drugog svetskog rata, a koji su taj rat ušli sa možda tri do četiri hiljade ljudi koji su u tom momentu bili spremni da se suprotstave okupatoru. Iz rata su izašli kao pobednici, kao praktično jedini autentični gerilski pokret otpora na području čitave kontinentalne Evrope. I koji su uspeli, uz sve mane tog sistema, od jedne izrazito zaostale zemlje kakva je bila Kraljevina Jugoslavija, u kojoj je 90% stanovništva bilo ruralno – što je pokazatelj nerazvijenosti, koja je uspela da emancipuje te ljude, da im da priliku da se obrazuju, zaposle, da žive od svog rada, reše stambeno pitanje, da imaju besplatno zdravstvo, socijalnu zaštitu, besplatno obrazovanje i da nas izvuku iz bede i siromaštva i učine nas ponosnim subjektom globalne zajednice i svetske politike. Po prvi put u našoj istoriji i za sada jedini put. Ako smo imali takav incident, nadam se da je moguće da se on ponovi. U novim okolnostima, sa novim idejama koje nam neverovatno nedostaju. Kojima bismo se mogli suprotstaviti ovim ludacima koji nas samo i isključivo zarad sopstvenog interesa drže kao taoce i koji će, kao i svaki nacionalizam, završiti upropaštavanjem sopstvenih nacija nakon što su zaratili sa ostalima.

Glavom su udarili u stativu

Neki “studenti” su se zabarikadirali na fakultetu i tražili da budete otpušteni? Kako se završila blokada na fakultetu?

Taj ultimatum je van svakih zakonskih i univrzitetskih procedura.
Potom, oni su mene prijavili etičkoj komisiji fakulteta koja je donela konačnu oluku da to nije u nadležnosti komisije, jer se ne tiče akademskog integriteta. Kao treće, to je bila politička hajka, a ti studentski predstavnici su bili dobrovoljno instrumentalizovani. Oni su najavili da će ponovo organizovati blokadu ukoliko mi se ne uruči otkaz. Ostaje da vidimo, to je pitanje za njih. Moja lična procena je da su oni, što bi se reklo, udarili na tvrdo. Ne zato što sam ja tvrd, nego zato što sam ja, a zatim i kolege koje su me podržale, a zatim i studenti koji su me podržali, smo dobili ogromnu podršku. Zato što je Univerzitet u NS, nažalost, sada pod reflektorima međunarodne akademske javnosti, jer smo se potrudili i uspeli da obavestimo sve kojih se to tiče šta se dešava, jer je to eklatantan primer napada na autonomiju univerziteta. Fudbalskim rečnikom govoreći, oni su udarili glavom u stativu. Nisu računali na solidarnost akademske zajednice. Računali su na akademski kukavičluk, akademsku učmalost, što je takođe nešto što se često pripisuje univerzitetima, ali eto, pokazalo se na našu sreću a njihovu žalost, da to nije tako. Ne očekujem da će prestati kad sam ja u pitanju. Mislim da će izmišljati nove načine da pokušaju da me se otarase sa univerziteta. Da im očigledno jako smeta to što javno govorim, na šta imam pravo kao i svi ljudi, a što pokušavaju da dovedu u vezu sa mojim pedagoškim i naučnim radom pa su čitali moje kolumne kao dokaz da ne treba da predajem na univerzitetu. Na žalost, kolumne nisu dokaz, dokaz su naučni radovi, knjige, evaluacija studenata, ja sam dobio najveći mogući kompliment koji jedan profesor može da dobije, a to je masovna podrška mojih studenata koji su takođe bili izloženi jednoj harangi i kojima je takođe bilo prećeno, kojima su takođe objavljivali brojeve telefona, ali se nisu pokolebali. I mislim da će iz svega ovoga zapravo izrasti jedno zdravo jezgro na našem fakultetu i na univerzitetu i da je ovo bio jedan autogol i ja im želim što više takvih autogolova.

Ko su ti ljudi što vam pišu? Jesu li oni instrumentalizovani, ostrašćeni?

Jako je važno reći zbog drugih ljudi koji će se možda naći u sličnoj situaciji, to je sve dirigovano, odnosno, ogromna većina toga je dirigovana. Jer vi kad pratite narative tih pretnji vidite jednu stvar. A to je da su prošli elementarnu obuku o poznavanju Krivičnog zakonika Srbije. Jednostavnim jezikom govoreći ukoliko vam kažem: Trebalo bi vas ubiti, to nije pretnja smrću koja se goni po službenoj dužnosti. Dakle, tužilaštvo će vas u tom slučaju uputiti na građansku parnicu protiv onoga ko vam je pretio. Međutim, ako kažem: Ja ću te ubiti, to je direktna pretnja smrću koja se goni po službenoj sužnosti. Mi smo dobili, Ana Lalić i ja pre svega, na hiljade šovinističkih uvreda i na stotine kondicionalnih pretnji smrću i veoma mali broj direktnih pretnji smrću, a to su uglavnom neki ludaci koji najčešće prete iz Kanade, Švedske, Australije, Francske, Nemaške, dakle, sve junak do junaka i neki od njih su pretili pod punim imenom i prezimenom sa svojih Fejsbuk profila i neki od njih su uhapšeni. Tako da nema nikakve sumnje da je to dirigovana, botovska priča kad pratite te naloge, ogroman broj je anonimnih, sa malim brojem pratilaca, recimo na Tviteru da je to najintenzivnije onda samo nestane. Pojavi se u talasima, što znači da je naredba stigla, i onda samo talas iščezne na pučini, što znači da je naredba stigla da se obustavi. U to nema nikakve sumnje. Na kraju, istraživački novinari u Srbiji su u više navrata dokazali da SNS ima svoje armije botova koje koristi za obračun.

Milanka Kovačević (Direkt)
 
  • Haha
Reactions: PA8

1716347954766.png


YIHR: Vučić i TV Pink poricanje genocida u Srebrenici koriste za targetiranje aktivistkinja


"Video materijal koji je objavljen u nedelju 19. maja ima isti pečat i potpis kao i kampanje linča koje su bile usmerene protiv novinara Dinka Gruhonjića i Ane Lalić Hegediš"

Inicijativa-mladih-YIHR-1024x749.jpg



20. МАЈ 2024.

Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) zatražila je danas od Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da sankcioniše televiziju Pink zbog targetiranja njihovih aktivista.

U saopštenju te organizacije precizirano je da je televizije Pink tokom gostovanja predsednika Srbije, Aleksandra Vučića u nedelju 19. maja, s ciljem prljave kampanje usmerene protiv pokreta Kreni-Promeni, emitovala fotografije i izjave aktivistkinje YIHR Mile Pajić i preminule dramaturškinje i aktivistkinje Borke Pavićević, osnivačice Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD).

Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nije prvi put da komentarom ovakvih video materijala tokom svog gostovanja normalizuje i podstiče političku propagandu, mržnju i nasilje, upozorava se iz YIHR.

„Zaštitnik građana, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija moraju reagovati kako bi se ova praksa zloupotrebe televizijskog sadržaja zaustavila. Video materijal koji je objavljen u nedelju 19. maja ima isti pečat i potpis kao i kampanje linča koje su bile usmerene protiv novinara Dinka Gruhonjića i Ane Lalić Hegediš“, upozoravaju iz YIHR.

Da je reč o praksi targetiranja mirovnih aktivistkinja, navodi se u saopštenju, govori i podatak da je programska direktorka YIHR Sofija Todorović u petak 18. maja primila preteće pozive i poruke uznemirujuće sadržine uz upozorenje da će njen broj telefona biti objavljen na Telegram grupama gde se dele sadržaji koji pozivaju na mržnju i nasilje, o čemu je obaveštena policija.

„Manipulisanje sadržajem privatnih fotografija aktivistkinje Mile Pajić svedoči u prilog činjenici da je u toku targetiranje mladih koji imaju drugačiji stav od predstavnika vlasti po pitanju ratne prošlosti. Ni premijer Vučević ni predsednik Vučić do danas nisu osudili pretnje koje su upućene aktivistkinjama YIHR, među kojima je i Mila Pajić, zbog toga što su podržale usvajanje teksta rezolucije Generalne skupštine UN-a o genocidu u Srebrenici“, podsećaju iz YIHR.

Dodaje se da su u pomenutom video snimku zloupotrebljene izjave Save Manojlovića, Dušana Teodorovića, Biljane Stojković i Dušana Petričića, a van konteksta je iskorišćen isečak iz video materijala YIHR kako bi se obmanula javnost.

„Na ovaj način Vučić i TV Pink poricanje genocida u Srebrenici, koje je prevashodno uvreda za porodice žrtava, koriste i kao sredstvo za targetiranje aktivistkinja kao i udruženja koji pozivaju predstavnike vlasti da podrže tekst rezolucije Generalne skupštine UN-a o genocidu u Srebrenici o kom će se glasati u četvrtak 23. maja. Na taj način istaknuti pojedinci i organizacije civilnog društva i njeni predstavnici postaju kolateralna šteta obračuna političkih partija u kojima su sva sredstva dozvoljena“, zaključuju iz ove organizacije.
 

1716348352622.png


Novosadska opozicija osudila nasilje na Filozofskom fakultetu


"Fizički obračun omladine u obrazovnoj ustanovi mora da bude alarm za naše društvo, da smo dotakli dno"


Udruzeni-za-slobodan-Novi-Sad-baner.jpg

21. МАЈ 2024.

Novosadska opozicija sa liste „Udruženi za slobodan Novi Sad“ osudila je danas, kako je navela, „mešanje SNS u izbor rukovodstva studentskih organizacija“, kao i agresiju i nasilničko ponašanje „koje je njihov režim uspostavio kao normalnu pojavu u svim segmentima društva“.

Komentarišući incidente zabeležene tokom blokade izbora za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kada je potpredsednik Izborne komisije Aleksandar Gajić udario predsednicu Studentskog parlamenta Ivanu Macak, zbog čega je završila u hitnoj pomoći, lista „Udruženi za slobodan Novi Sad“ je ocenila da je „SNS narativ mržnje, netolerancije, uvreda i prostakluka“ doveo do slika koje smo videli danas.

„Poslednjih 12 godina u javnosti se promoviše poremećen vrednosni sistem, posledice trpimo svi, a možda najviše mladi koji se oblikuju u takvom nakaradnom sistemu. Fizički obračun omladine u obrazovnoj ustanovi mora da bude alarm za naše društvo, da smo dotakli dno“, dodaje se.

Opozicija je pozvala sve da joj se pridruže u borbi za nezavisnost univerziteta od politike i za normalne uslove za obrazovanje omladine i njihovu sigurnu budućnost u Novom Sadu.

Opozicionu listu „Udruženi za slobodan Novi Sad“ čine Srpska koalicija NADA, sve stranke Srbije protiv nasilja, Građanski pokret Bravo i Vojvođani – LSV.
Danas su studenti okupljeni oko neformalne grupe STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) po treći put blokirali izbore za Studentski parlament, tražeći da se promene procedure zbog kojih se na biračkom listiću nalazi samo jedna lista.
 

1716348576100.png

Prekinuti izbori za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, intervenisala policija i hitna pomoć


"Studenti neformalne grupe STAV po treći put su blokirali izborni proces jer se protive tome da na izborima može da postoji samo jedna izborna lista - lista Saveza studenata"


Macak-filozofski-021.jpg


21. МАЈ 2024.

Izbori za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji su danas po treći put blokirani, prekinuti su, a naknadno će biti saopšteno kada će biti ponovo održani, potvrdio je za Betu predsednik Izborne komisije profesor Milan Ajdžanović.

Izborni dan počeo je guranjem oko izbornih kutija, gde je na silu ubačen jedan listić, a tom prilikom prosuto je i mastilo na izbornu kutiju.
Prekid izbora i metež koji je u tom momentu nastao za posledicu imao intervenciju policije i hitne pomoći.

Kako je precizirao Ajdžanović, tokom naguravanja kod kutije, potpredsednik Izborne komisije Aleksandar Gajić „nehotice je laktom udario“ predsednicu Studenstkog parlamenta Ivanu Macak koja je pala u nesvest.

„Zvali smo policiju, pa hitnu pomoć, odvezli su je da joj pruže pomoć. Otišla je u pratnji još jedne koleginice“, naveo je Ajdžanović.
Policija je legitimisala sve na licu mesta, dodaje.

Nevažeći drugi krug​

Kada je u pitanju validnost izbornog procesa, kaže da bi jedan glas koji je ubačen u kutiju, a zatim poprskan mastilom, bio tehnički dovoljan da se izbori proglase važećim, ali je zbog iznošenja kutije sa biračkog mesta izborni poces morao da bude prekinut.

„Situacija je takva da su izbori prekinuti i ja se nadam da će sledeći biti održani što kasnije u toku godine. Ja ću insistirati da budu što kasnije, da se strasti smire i da se ono što je nama najbitnije, a to je upisni rok, održi normalno“, rekao nam je Ajdžanović.

Kutiju je sa izbornog mesta izneo, a zatim i vratio potpredsednik izborne komisije Aleksandar Gajić, inače kako studenti navode, član Srpske napredne stranke.
Mila Pajić, jedna od aktiviskinja STAV-a, neformalne studentske grupe koja je blokirala izborni ciklus, kaže da ju je Aleksandar Gajić gurao i hvatao za ruke, ali da nema ozbiljnijih povreda.

„Kada sam pokušala da sprečim jednu devojku da ubaci listić, Gajić je krenuo da mlatara rukama, ja sam se izmakla, a kako sam se ja izmakla, Ivana je pala. Da li je on nju gurnuo ili ne, na snimku izgleda da smo se gurali i da je sama pala“, navela je ona. To se jasno vidi i na snimku Radija 021:

https://www.instagram.com/reel/C7OaipEsF6c/

Dodaje da je Gajić udario i jednog od njenih kolega.

„Dala sam usmenu izjavu policiji u svojstvu građana, a sutra idema da dam pisanu izjavu i to je to“, navela je Pajić.

Studenti neformalne grupe STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) po treći put su blokirali izborni proces jer se protive tome da na izborima može da postoji samo jedna izborna lista – lista Saveza studenata.

U prethodnom krugu glasanja, pr nedelju dana ista grupa blokirala izborni proces nakon njegovog početka, kada je glasalo svega 11 studenata od 5.000 koliko ih na ovom fakultetu ima.

Studenti iz STAV-a traže da se izmene tri sporna člana Pravilnika o sprovođenju izbora za Studentski parlament, sve sa ciljem da se omogući postojanje više lista i da se i neformalne grupe studenata mogu kandidovati.

„Pored izmene Člana 19 tražimo i izmenu Člana 8 – da se poveća broj dana za prikupljanje potpisa neformalne grupe na minimum 20 – i predlog dopune Člana 20 – da podnosioci kandidature mogu da budu prisutni prilikom provere iste od strane Izborne komisije“, navela je prilikom prošlonedeljne blokade studentkinja Doroteja Antić.

Dijalog ili „dijalog“

Nakon prošlonedeljne blokade, dogovoreno je da dve suprotstavljene strane održe sastanak na kojem bi precizirali izmenu Pravilnika i buduće izborne cikluse. Sastanak je održan u petak 17. maja, a kako za Autonomiju precizira Mila Pajić, nije dogovoreno ništa.

Iz STAVA su tražili da se postigne dogovor o raspisivanju novog izbornog ciklusa jer, dodaje, ocene pravnika su da onaj ko raspisuje izbore može i da ih poništi.

„Ivana Macak je rekla da ne želi da pristane na to, da želi da se održi drugi krug, a da onda možem da pregovaramo o novom Pravilnku. Nismo pristali na to“, dodaje Pajić.

Kaže da je na kraju dogovoreno da se danas vide i ponovo, tokom blokade, razgovaraju o novom Pravilniku, ali da danas nije došlo ni do kakvih razgovora, iako su ove grupacije bile dva sata ranije na izbornom mestu.

„Pretpostavljam da to nije ni bila prvobitna ideja niti njena namera, nego da je samo htela da pristanemo da oni održe danas novi krug, konstituišu parlament, i onda je gotovo“, ističe Pajić.

Ko je predsednica?

Na čelu Studentskog parlamenta nalazi se Ivana Macak, prva na listi Ruske stranke za lokalne izbore u Novom Sadu, raspisane za 2. jun.

20240521_152542.jpg


Neformalna organizacija Studentska konekcija navela je ranije da je u 2023. godini devet od 15 članova parlamenta predalo inicijativu za smenu predsednice Ivane Macak.

Kako su naveli, tada su dva člana dala ostavku “zbog raznoraznih pritisaka kojima su bili izloženi”, nakon čega je Ivana Macak raspisala dopunske izbore za dva člana sa svoje liste.

Ivana Macak je na izborima za Skupštinu Vojvodine u decembru 2023. godine bila četvrta na listi kandidata za poslanike Ruske stranke.

Od ukupno 15 članova Studentskog parlamenta, sedam članova je u tom periodu zbog nezadovoljstva funkcionisanjem Studentskog parlamenta i Savezom studenata formiralo neformalnu organizaciju pod nazivom Studentska konekcija, koja se zalaže za transparentnost u radu, kako parlamenta, tako i studentskih organizacija, zaštitu prava studenata, podizanja studentskog standarda i uslova studiranja, navela je Studentska konekcija u svojoj objavi na društvenim mrežama.

Prema njihovim rečima, sve sednice parlamenta, od septembra 2023. godine, zakazane su kao „hitne elektronske“ i na njima nijednom nije glasalo dovoljno članova da bi se odluke usvojile.

„Uprkos tome, predsednica parlamenta ima smelosti da govori u ime svih studenata. Smatramo da studenti treba da budu upoznati sa dešavanjima na svom fakultetu“, naveli su iz Studentske konekcije.

Iz neformalne organizacije STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) kazali su ranije novinarima da su sednice koje je Studentski parlament zakazivao i sprovodio same po sebi vrlo problematične i upitne.

„Jako se lepo politička situacija u državi ogleda i na primeru rada Studentskog parlamenta. Pritom, ne znamo da li sednicom može da se nazove nešto čemu prisustvuje pet osoba. Njihov rad je krajnje neprofesionalan i zbog drugih stvari”, naveli su iz Stava.

Studenti iz neformalnih organizacija optužili su Studentski parlament da je eksponent režima a ne zastupnik studentskih interesa.
 

Back
Top