Quantcast
  • Dragi prijatelji, forum "Hobi" smo prebacili u kategoriju "Zabava" i pripojili smo mu teme iz foruma "Аlbumi sa sličicama" i "Strip i Anime".

Vlaška odgonetka 01

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
23.326
Srpsko poreklo prezimena Macura


Macura (mac-ura) je mačor. Reč ima slovenski koren mac- i slovenski sufiks -ur(a) (up. kostur, božur, drhtur, tmur, mehur, babura, gadura, klisura, gudura, kožura, ljuštura, čahura itd.) i sinonim je za mušku mačku - mačora ili mačka.


Macure i Mišuri
Najverovatnije je prvi predak roda Macura (ili više muških iz te porodice) dobio nadimak Macura (znači mačak, mačor) ili po borbenosti ili po okretnosti. Nasuprot tome, Mišuri (prezime iz istih krajeva) su, valjda, neki plašljivci bili.


"Бију се као Мацуре" tj. biju se kao macure = biju se kao mačori. Romanofonci zapadno od Velike Morave su samo Ćići, Dalmati u primorskim gradovima i Italijani, da ne pominjem po kojeg Cincarina po gradovima.


Znači, da zaključimo (javite Krtiniću), izraz "biju sa kao macure" odnosi se na mačore, a ne na rod Macura.

Što se tiče samog plemena i toponima Šekular(c)i - vidimo da u okviru njih postoje i druga prezimena=toponimi:

"U oblast Šekulara spadaju naselja: Jašovići, Spalevići, Rmuši, Lekići, Orah, Livadica, Maslari, Ulica, Ćetkovići i Mezgale. "

PS. Od kad si ti postao promoter usmenog predanja kao činjeničnog istorijskog izvora? :lol:


Презиме Мацура постоји и у Пољској https://forebears.io/surnames/macura
У Пољској постоји и презиме Мацурски, а у Чешкој Мацурек.
Постоји теорија да је презиме Мацура изведено од пољске области Мазурије https://sr.wikipedia.org/wiki/Мазурија
Предак Мацура по мушкој линији је мога доћи и Словенима, јербо су Словени апсорбовали дио Источних Гота у источној Европи у раном средњем в, а Мацуре имају поклапање са Белорусом Кудином око 1600 уназад.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
23.326
Nužno je upozoriti na to, da je posve nevjerovatno, da bi Dubrovčani u 13. stoljeću sebe zvali "Vlasima" ili dozvolili, da ih tako zovu njihovi prijatelji u službenim dokumentima, koje su pisali u korist Dubrovčana.
Istina, na zapadu još prije tih vremena germanski narodi počeli su zvati Vlasima (Walh, Walsche, starogerm., Vlachy, staroslov.) ne samo prave, etničke Vlahe, nego sve potomke starih Rimljana, uključujući u to ime i sve romanizirane narode u Europi.
U tom sirem poimanju bili su Vlasi i dalmatinski Romani, dakle i Dubrovčani početkom 13. stoljeća. Ali tako Dubrovčane nije nitko zvao na Balkanu, jer su u tom kraju postojale posebne prilike, i prema tome, vlastiti domaći nazivi, koji su se razlikovali od zapadne germanske. terminologije. Što nije bio slučaj u drugim zemljama, na Balkanu su postojale tri potpuno različite skupine ljudi, koje su sebe smatrale i zvale "Rimljanima".
S nepoznatim franko-autorom unekoliko se slažem, imenito, ne sa zaključkom.

Rđav prevod

Činjenica 1: Dubrovčani se nisu smatrali niti zvali vlasima/Vlasima - nikada.

Činjenica 2: Dubrovčane nisu smatrali niti zvali vlasima/Vlasima - nikada.

Činjenica 3: Mi imamo višestruke potvrde u poveljama koje donose izvode (kao očigledno jako važnu stavku) iz srpskog vlaškog običajnog prava da se pri sporu između više klase srbljin i niže klase vlah (u srpskom, dakle, društvu), postupa na običajnim pravom utvrđen način.

Činjenica 4: Mi sa sigurnošću ne znamo izvor (ni vreme ni autora) dvaju latinskih prevoda dveju povelja u kojima je vlah prevedeno na latinski kao Raguseus. Sve i da poverujemo u autentičnost latinskog prevoda i njegovu istovremenost i istomesnost sa srpskim originalom, ostaje pitanje sa kojim se suočio prevodilac: kako na latinski u 13, 14, 15. veku prevesti reč vlah kada se radi o specifičnoj kategoriji srpskog društva? Budući da je "knez" u povelji specificiran kao "knez dubrovački", prevodilac je mogao pogrešno zaključiti, kao i potonja istoriografija, da se pojam vlaha odnosi na Dubrovčanina, razmišljajući nekom logikom reciprociteta.

Činjenica 5: Budući da se radi o povelji dobrovačkom knezu, može se uzeti da ga srpsko vlaško pravo u dotičnim poveljama tretira kao lokalnog srpsko-vlaškog kneza tj. instituciju lokalne vlasti (koja nije specifična za Dubrovnik već, kao što imamo potvrđeno, postoji na lokalnom nivou svih srpskih zemalja; up. ćirilični srpski vlaški zakon za vlahe na Cetini 1436.), pred kojom je mogao vlastelin da tuži nižu klasu vlaha, dok je niža klasa, vlah, mogao višu klasu, srblina, da tuži jedino pred vrhovnim sudom, imenito, pred banom.

Činjenica 6: Vlah nije "Dubrovčanin" nego svaki Srbin niže (vlaške) klase.

Case closed.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
23.326
Već deset godina pišem da svi izvan Rimskog Carstva ove koji dolaze iz njega nazivaju Vlasima, pa tako i velški Kelti i Valonci dobiše ime. Naziv vlah slovenskog je porekla i označava roba (izvorno *vlak). (Termin je vezan za antiku, a ne za srpski srednji vek, što Slaven ovde eklatantno brka.) Tako, došavši Sloveni sa severa autohtone Slovene nazivaju vlasima. To što među njima ima romanizovanih grupa, poglavito u jadranskom priobalju (današnji Vlasi poreklom su iz priobalja Albanije odakle su prebegli pred Šiptarima u Dakiju), ne menja na stvari.
1569734737604.png

Uzrok nazivanja venetske reči macarol (đakon) vlaškom rečju u prepisu Vinodolskog zakonika jeste u istom poimanju venetskog jezika kao što je u današnjoj Sloveniji ili poimanju rumunskog u Banatu, npr. - to je "vlaški" jezik. Zašto "vlaški"? Vidi gore.

(čl. 1) Najprvo da ako ka od crikav općinskih z Vinodola imaju se kerstiti vola ih bude kerstiti g(ospo)d(i)n biskup v koi biskupii e crikav rečena nima imiti od keršćenja rečenoga neveće vernez benetačkih soldini 40 tr 1 obed tr 1 večeru a navlašćno od onih ki učine tu crikav kerstiti. Žakan ubo ki za biskupom stoi v toi istoj crikvi zove se hrvatski malik a vlaški macarol ima za to isto posvećenje dobiti samo bolanča 15 sitnoga mletačkoga novca.
(...)
(čl. 72) I nadalje zastupnik nije vjerdostojan u parnici, ako ne bi bio zaprisegnut, osim ako bi bio poslan od dvora, a tog se zastupnika zove hrvatski arsal. (...)


Dakle, pominjanje reči macarol nema nikakve veze sa balkanskim stanovništvom već sa Mlečanima i to bi neko ko je intelegentan istoričar trebalo da zna.

Najstariji pisani izvori očigledno i urbano stanovništvo primorskih gradova tretiraju tako. Vremenom, posebno zahvaljujući Nemanjićima, sklapaju se posebni ugovori sa gradovima u primorju koji dobijaju svoje statute autonomije, što će dovesti do njihovog procvata i izdvajanja Latina kao posebne kategorije stanovništva, iz Vlaha. Ovoj podeli starije jedinstvene kategorije na dve, na Latine i Vlahe, pomoći će i kristalizacija šizme dva ogranka hrišćanstva (što je vrlo bitno za diferencijaciju ljudskih zajednica, na starnu što su ljudi nesumnjivo govorili drugačijim dijalektima vulgarnih romanskih jezika): Latini će biti rimokatolici, podređeni arhiepiskopu u Baru, a Vlasi pravoslavci, vernici srpske Crkve.
Razumem zašto si pomislio da bi Dubrovčani mogli da budu "Vlasi" za M. Ninoslava. Na stranu što ti koncept pati od konradikcije jer prema tvom "raslojavanju", Dubrovčani bi bili pravoslavci, vernici srpske Crkve. Na stranu i to što je datacija i autentičnost Vinodolskog zakona problematična.

Bez obzira na sve to, dakle, problem je u tome što u vlaškom zakonu koji je, nota bene, uvek pisan srpskim jezikom (i ćirilicom), a nikad latinskim ne postoji poimanje vlaha u smislu kao u Vinodolskom zakonu ili kod Poljaka, Slovenaca, Mađara. Ti srpski vlasi, za koje se kroz dugi niz vekova provlače odredbe iz običajnog srpskog vlaškog prava (možda jednog dana uvedu ovaj predmet na Pravima u Beogradu) starosedeoci su Slovenskog Juga i notorni su Sloveni bez ijedne romanske reči u svom govoru, dok su vlasi u poimanju severnijih naroda prvo žitelji Rimskog Carstva, kasnije Mlečani te danas Italijani.

Imajući to u vidu, nema sumnje da je prevod povelje bana Matije Ninoslava - rđav prevod čoveka koji nije znao kako da na latinski prevede srpsku reč vlah, odnosno, smatrao je, kao što je za Vinodolce vlah bio Mlečanin, da se misli na Vlaha kao romanskog Dubrovčanina. Tu je pogrešio, jer ban nije mislio na Dubrovčane, nego na slovenske vlahe, stočarsko-nomadsku bezemljašku kategoriju srpskog društva.

Dakle, pominje se kako se na hrvatskom jeziku, a kako na vlaškom, kaže izvesna reč. Ovde se bez sumnje radi o bilingvalnom području i vlaški etnonim upotrebljen je u oznaci primorskog romanofonog stanovništva. To pripada istoj epohi kao i ove bosanske i srpske isprave; pre nego što je taj termin za primorsko stanovništvo, rimokatoličke veroispovesti, bio potisnut.
Bio je i Beograd "bilingvalno područje" 1916.

Upravo je sramota kako brljaš sa činjenicama da bi naizgled bio u pravu.

Zapamti dok si živ, vlaški jezik u Vinodolskom zakonu je "mletački" jezik (veneto). I koji bi nomadi imali svoju reč za đakona u crkvi? Kakvo naopako razmišljanje, muka da ti pripadne...
 

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
46.542
Srpsko poreklo prezimena Macura


Macura (mac-ura) je mačor. Reč ima slovenski koren mac- i slovenski sufiks -ur(a) (up. kostur, božur, drhtur, tmur, mehur, babura, gadura, klisura, gudura, kožura, ljuštura, čahura itd.) i sinonim je za mušku mačku - mačora ili mačka.


Macure i Mišuri
Najverovatnije je prvi predak roda Macura (ili više muških iz te porodice) dobio nadimak Macura (znači mačak, mačor) ili po borbenosti ili po okretnosti. Nasuprot tome, Mišuri (prezime iz istih krajeva) su, valjda, neki plašljivci bili.


"Бију се као Мацуре" tj. biju se kao macure = biju se kao mačori. Romanofonci zapadno od Velike Morave su samo Ćići, Dalmati u primorskim gradovima i Italijani, da ne pominjem po kojeg Cincarina po gradovima.


Znači, da zaključimo (javite Krtiniću), izraz "biju sa kao macure" odnosi se na mačore, a ne na rod Macura.

Što se tiče samog plemena i toponima Šekular(c)i - vidimo da u okviru njih postoje i druga prezimena=toponimi:

"U oblast Šekulara spadaju naselja: Jašovići, Spalevići, Rmuši, Lekići, Orah, Livadica, Maslari, Ulica, Ćetkovići i Mezgale. "

PS. Od kad si ti postao promoter usmenog predanja kao činjeničnog istorijskog izvora? :lol:
Po predanju, Macure su bili stari Rimljani, Latini. Čajkanović:

Цојка.png
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
23.326
Rusalke
Rusаlkе su mitskа bićа о kојimа su sе prеdstаvе dugо оdržаlе u istоčnој Srbiјi. Та bićа su bilа vеоmа sličnа vilаmа. Zаmišlјаnе su kао mlаdе, lеpе žеnе s dugоm „rusоm“ (riđоm), rаsplеtеnоm kоsоm. Imаlе su isklјučivо lјudskо оbličје, bеz ikаkvih živоtinjskih аtributа ili „krilа“. Kао i vilе, imаlе su tајnе sаstаnkе nа kојimа su igrаlе i pеvаlе, čimе su bilе u stаnju svаkоg dа оpčinе, а slučајni nаmеrnik biо bi drаstičnо kаžnjеn; nајčеšćе bi sišао s umа. Ljudi bi nа sеbе nаvukli tеškе pоslеdicе аkо bi vidеli rusаlkе pri igri.
Zа rаzliku оd vilа kоје su sе nаlаzilе u čitаvој prirоdi, rusаlkе su bilе vеzаnе zа vоdеni аmbiјеnt – izvоrе, rеkе, pоtоkе, јеzеrа. Iz njih su sе pојаvlјivаlе u utоrаk kојi prеthоdi Duhоvimа, dоlаzilе u dоdir s lјudimа i dеlоvаlе dо slеdеćеg utоrkа, а njihоvа аktivnоst је bilа nајintеnzivniја u čеtvrtаk duhоvskе оdnоsnо trоičkе, tаkоzvаnе „rusаlnе“ nеdеlје. Pоslе tоgа su sе „rаsturаlе“ dо slеdеćih Тrоicа. Оkuplјаlе su sе nа šumskim prоplаncimа ili pоkrај rеkе gdе је trаvа buјniје rаslа.

Vеrоvаlо sе dа su rusаlkе vеоmа оpаsnа bićа kоја uvеk nаstоје dа nаnеsu zlо, pоglаvitо žеnаmа. Теžilе su dа nаmаmе žrtvu dо vоdе i zаtim је udаvе. Zbоg tоgа sе izbеgаvаlо kupаnjе tоkоm „rusаlnе“ nеdеlје, аli pоštо su u tоku tе nеdеlје bilе svudа prisutnе, lјudi su sе pridržаvаli i drugih zаbrаnа i оgrаničеnjа. Nisu smеli dа spаvајu dаnju, niti dа sе pеnju nа drvо. Žеnе nisu smеlе dа pеru vеš, prеdu vunu, niti tkајu, а ni dа sе bаvе pоvrtаrstvоm. Bilо је оpаsnо šišаti оvcе, јеr bi „оšаntаvilе“, а lјudе bi nаpаlа bоlеst „rusа“. Niје trеbаlо ni rаditi u vinоgrаdu, pоštо bi grаd nаnео štеtu. Niје bilо pоžеlјnо ni sаditi pаrаdајz i pаpriku pоštо bi оpао cvеt. Ukоlikо bi nеkо prеkršiо zаbrаnu, rusаlkе bi gа оpsеlе, pа bi sе rаzbоlео ili pоludео, zа štа sе u nаrоdu gоvоrilо „uhvаtilа gа rusаliја“. Pоštо su pоslоvi mоrаli dа sе оbаvlјајu uprkоs zаbrаnаmа, pribеgаvаlо sе upоtrеbi аpоtrоpејskih srеdstаvа, rаdi zаštitе оd tеških pоslеdicа. Pо nаrоdnоm vеrоvаnju, rusаlkе su bеžаlе оd trаvе pеlin, pа su је tоkоm „rusаlskе“ nеdеlје lјudi rаsprоstirаli pо kućаmа ili је nоsili sа sоbоm.

Rusаlkаmа su bili pоsvеćеni оbrеdi Krаlјicе (kоје su sе čеstо pоistоvеćivаlе s rusаlkаmа) i Rusаlје.

Dо šеzdеsеtih gоdinа XX vеkа оdržаvао sе оbrеd Rusаlја ili Pаdаlicа u sеlu Dubоkа u Zviždu, о čеmu pоstоје fоtоgrаfski i filmski zаpisi.
Litеrаturа:
Dušаn Bаndić, Nаrоdnа rеligiја Srbа u 100 pојmоvа, Bеоgrаd 2004; Slоbоdаn Zеčеvić, Мitskа bićа srpskih prеdаnjа, Bеоgrаd 1981.



1574064370084.png



https://en.wikipedia.org/wiki/Rusalka_(Dargomyzhsky)


Rusalka may refer to:


:bye:


In Slavic folklore, the rusalka (plural: rusalki) (Russian: русалка, romanized: rusalka; Polish: rusałka) is a female entity, often malicious toward mankind and frequently associated with water. Folklorists have proposed a variety of origins for the entity, including that they may originally stem from Slavic paganism, where they may have been seen as benevolent spirits. Rusalki appear in a variety of media in modern popular culture, particularly in Slavic language-speaking countries, where they frequently resemble the concept of the mermaid.

Ovo je još jedan dokaz da su Rumuni romanizovani Srbi, romanizovani antički Srbo-Iliri, Iliro-Sloveni.

Renderovanje Rusalki romanskim običajem u radu je "natraška" nauka sa ciljem uklapanja u bečko-berlinski geopolitičko-istoriografski okvir tj. uklapanja u dogmu o odsustvu Slovena na Slovenskom Jugu pre 5. ili 7. veka.

Pored poljskih i čeških radova na temu Rusalki, ko je dobar u ruskom jeziku neka potraži ruske i ukrajinske papire na temu Rusalke da se više ovde ne zajebavamo.



Očuvanje srpskog paganizma i srpske magije kod naših Vlaha ima da zahvali činjenici da je to deo srpskog naroda koji je bio namenjen za romanizaciju i nisu se tolika sredstva trošila u pravcu ispiranja mozga od njihove prethrišćanske tradicije kao kod ostatka Srba, jer je smatrano da je sama romanizacija dovoljna za efikasno odsrbljenje.

Antiautohtonizam je mrtav, samo je pitanje brzine preletavanja u zauzimanju novih fotelja. Ko pre fotelji - njemu devojka.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
23.326
In 2009, Italian medievalist Alessandro Barbero found himself at a book festival in Cologne, Germany, marking the 2000th anniversary of the Battle of the Teutoburg Forest (9 AD), where the Germanic coalition led by Arminius decimated 3 legions of the Roman army and their auxiliaries, led by Publius Quinctilius Varus. Upon hearing of the defeat, the Emperor Augustus, according to the Roman historian Suetonius in The Twelve Caesars, was so shaken that he stood butting his head against the walls of his palace, repeatedly shouting:

According to Barbero (from 26:44 - 27:02):

Nel 2009 ero in Germania, a Colonia, e i scaffali delle librerie, i balconi delle librerie, erano pieni di libri in qui si esaltava la “nostra” vittoria di Teutoburgo contro i “Welschen“, quindi contro i meridionali, dei Romani, somma ecco.

In 2009 I was in Germany, in Cologne, and the shelves of the bookstores, the balconies of the bookstores, were full of books in which "our" Teutoburg victory against the "Welschen" was exalted....



In the nineteenth century, the battle became a powerful national symbol. In 1806, the French army of Napoleon Bonaparte decisively beat the armies of the German states. The humiliation was too big for the Germans, who started to look to the battle in the Teutoburg Forest as their finest hour. As Napoleon spoke a romanic language and presented himself as a Roman emperor, it was easy for the Germans to remind each other that they had once before defeated the "welschen Erbfeind" – an untranslatable expression that refers to the Latin speaking archenemies of Germany. The Teutoburg Forest became the symbol of the eternal opposition between the overcivilised and decadent Latin and the creative and vital Germanic people, between old France and new Germany.


PS:
Slušaj, Vlasi su svuda Rimljani, ali ne u etničkom nego u administrativno-političkom smislu.

Vlasi su, nauka je potvrdila:

1. Sloveni iz Rimskog Carstva
2. Kelti iz Rimskog Carstva
3. Romani iz Rimskog Carstva

... a ja uspešno objašnjavam zašto ih zovu "Vlasi" (Volke, Velš, Valon). Zato što dolaze iz Rimskog Carstva.

Možda sam zaboravio neku etničku grupu, ali dodao viška sigurno nisam.

Sam naziv Vlah je slovenske etimologije (vlak - sluga) i originalno označava pojam kojim su izvanrimski Sloveni označavali rimske Slovene.

Ovo u pojašnjenju:
Ja sam takođe došao do zaključka - i pisao ovde već o tome - da su ovi "Starosrbi" u sastavu Rimske imperije Slovenima nazivali ove severno od Dunava Slovenima jer su ih razumeli (znači, sloviti=govoriti), a taj naziv kasnije postaje sinonim za roblje jer ti "transdanubijalni" "Starosrbi" su bili najčešće odvođeni u roblje. Istovremeno, ovi Rimski Starosrbi bili su od transdanubijalnih Starosrba nazivani Vlasima (od vlak - rob), a taj je naziv vremenom počeo da označava i druge narode koji žive u Rimu - Kelte, Romane, ali i nadalje Srbe.
(Druga eventualna etimologija naziva vlasi, a u semantičkoj opoziciji sa rob-sloven bila bi vlastni - "oni koji imaju vlast nad svojom slobodom (nisu robovi)" ili, "oni koji pripadaju vlasti carstva". Onda bi se iz množinskog oblika vlasi gradio singular vlah, ali ovo je malo teži put s obzirom na reflekse, iako ne nemoguć. Mislim da se kod Fortisa (Viaggio...) govori upravo o toj etimologiji.)
 

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
46.542
Vlaški jezik je bio poznat Dositeju Obradoviću (1742-1811) od malena. Ovako o njemu piše u Život i priključenija:

Верни мој друг Атанасије пребуде са мном у Загребу шест дана и, видећи ме намештена при добрим људма, седми дан отпратим га до преко Саве и ту се с многим сузама растанемо. У дому квартира мојега нахођаше се један ђак, | брат дома госпође, именем Антун. Ови при језуитам слушаше философију и кад год не би имао свога дела, всегда би заједно били. Он ми поклони своју граматику (читати сам могао латински) и зада ми прву милу лекцију „haec musa”. Граматике се ту штампају с изјашњенијем дијалекта хорватскога; то ми је помагало. Но судите колика је радост моја била кад нађем у латинском језику велико подобије с влашким, који је мени из детињства у Банату како и наш серпски познат био! Ту ми се сва зима не учини дужа него један дан. Антун, који ме весма љубљаше, предаваше ми с великом радостију осам части слова, даваше ми сверх њих окупације и толковаше ми неке историјице.

https://sr.wikisource.org/sr-ec/I_Пречестњејши_господине!_Љубимејши_и_дражени_мој!

Pogledajte prilog 686527
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
23.326
Srpsko poreklo prezimena Macura


Macura (mac-ura) je mačor. Reč ima slovenski koren mac- i slovenski sufiks -ur(a) (up. kostur, božur, drhtur, tmur, mehur, babura, gadura, klisura, gudura, kožura, ljuštura, čahura itd.) i sinonim je za mušku mačku - mačora ili mačka.


Macure i Mišuri
Najverovatnije je prvi predak roda Macura (ili više muških iz te porodice) dobio nadimak Macura (znači mačak, mačor) ili po borbenosti ili po okretnosti. Nasuprot tome, Mišuri (prezime iz istih krajeva) su, valjda, neki plašljivci bili.


"Бију се као Мацуре" tj. biju se kao macure = biju se kao mačori. Romanofonci zapadno od Velike Morave su samo Ćići, Dalmati u primorskim gradovima i Italijani, da ne pominjem po kojeg Cincarina po gradovima.


Znači, da zaključimo (javite Krtiniću), izraz "biju sa kao macure" odnosi se na mačore, a ne na rod Macura.

Što se tiče samog plemena i toponima Šekular(c)i - vidimo da u okviru njih postoje i druga prezimena=toponimi:

"U oblast Šekulara spadaju naselja: Jašovići, Spalevići, Rmuši, Lekići, Orah, Livadica, Maslari, Ulica, Ćetkovići i Mezgale. "

PS. Od kad si ti postao promoter usmenog predanja kao činjeničnog istorijskog izvora? :lol:

Презиме Мацура постоји и у Пољској https://forebears.io/surnames/macura
У Пољској постоји и презиме Мацурски, а у Чешкој Мацурек.
Постоји теорија да је презиме Мацура изведено од пољске области Мазурије https://sr.wikipedia.org/wiki/Мазурија
Предак Мацура по мушкој линији је мога доћи и Словенима, јербо су Словени апсорбовали дио Источних Гота у источној Европи у раном средњем в, а Мацуре имају поклапање са Белорусом Кудином око 1600 уназад.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.