Quantcast
  • Blog je internet dnevnik u kome autor iznosi svoja razmišljanja na neku temu. Molimo vas da se pridržavate Pravilnika Bloga.

Vlaška odgonetka 01

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Mrkalj;bt187008:
Veoma zgodna kombinacija planine koja nosi ime po slovenskom bogu (Velež - Veles) i njenog vrha Vlačuge, što bi etimološki mogao da bude augmentativ od plurala imenice Vlak, Vlaci, Vlačuge.


Inače, Velež je upravo Hum (grč. Chelmos oros, latin. Mons Vecenicus) još jedan od pokazatelja Bunjevačke slovensko-paganske postojbine.
Prema Petru Šimunoviću imena Trebevit, Dragovit, Dobrovit sufiks dobijaju prema slovenskom bogu Svantovitu - Svetovitu. Prema tome bi planina Trebević (Trebevit) nadomak Sarajeva mogla bi predstavljati trebište- žrtvenik Sv. Vida (Svantovita).
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Mrkalj;bt189055:
Prema Petru Šimunoviću imena Trebevit, Dragovit, Dobrovit sufiks dobijaju prema slovenskom bogu Svantovitu - Svetovitu. Prema tome bi planina Trebević (Trebevit) nadomak Sarajeva mogla bi predstavljati trebište- žrtvenik Sv. Vida (Svantovita).
Na još jedno takvo svetilište slovenskog boga, svetog Vida-Vita, podseća me Aleksandar Loma u svojem radu Sloveni i Albanci do XII veka u svetlu toponomastike, Становништво словенског поријекла у Албанији: Зборник радова са међународног научног скупа одрзаног у Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990, Титоград, 1991, str. 309-310.

Poznato je da u južnoj Metohiji stari sloj slovenske toponimije pokazuje istočnojužnoslovenske reflekse št, žd od praslovenskih spojeva tj, dj, npr. Sěnožeštani, Črěvoglažce; nasuprot tome u severnoj Metohiji imamo srpski tretman ć, đ, i to, izgleda, od najranijeg doba jer se on javlja već u prvim zapisima tamošnjih toponima, i to ne samo kod takvih imena, koja su tada bila živa u jeziku kao apelativi, npr. Peć, već i kod takvih, koja nisu mogla nastati mnogo vremena nakon dolaska Slovena na Balkan, npr. Trěbovitići, sa potpunom analogijom u češkom Třebovětice i jednim ličnim imenom u osnovi koje nije starosrpsko, već praslovensko (oba toponima beleži Žička povelja Stefana Prvovenčanog: Pešikan 1981, 30). I na jugu javljaju se pojedina imena sa ć i đ, katkad alternirajući sa istočnim formama, npr. Vojevići/Vojevišti, Ograđenik/Graždanik. Pešikan 1986, 87 d. s pravom ukazuje da je tu postojala svest o varijantnosti (npr. -ići/-išti, -ćane/-štane), koja se mogla izraziti kroz prebacivanje imena iz jedne u drugu jezičku formu, iz srpske u istočnu i obratno. Dodao bih da su neka imena, kao Pećani, mogla nastati srazmerno pozno, doseljavanjem Srba sa severa [Jokl op. cit. 634 i Barić 1959, 44 greše kada taj toponim uzimaju za dokaz iskonskog srpstva na jugu Metohije. On označava ljude porerklom od Peći, dakle srpske doseljenike iz severne u južnu Metohiju], ali ipak ima arhaičnih toponima, kao Posuđe severno od Prizrena [Pridev na -je od starog slovenskog ličnog imena *Posǫdъ → stčeš. *Posud (Svoboda 102), dakle sa srpskim prelazima ǫ → u i dj → đ], koji ukazuju da je mešanje dveju slovenskih grupacija tu počelo i pre nego što je oblast oko 1200. ušla u sastav srpske države.


Za skenirani Lomin rad zahvaljujem Tandooriju Masala.

U istom radu na strani 311 Loma imenom pominje i brdo "Porun, slovenskog porekla, od Perun", u severnoj Albaniji (Nopsca u Wissenschaftliche Mittheilungen aus Bosnien und der Hercegovina XII, 238).
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
...imena brda u severnoj Albaniji: ... Porun, slovenskog porekla, od Perun (Nopcsa u Wissenschaftliche Mittheilungen aus Bosnien und der Hercegovina XII, 238)


Za Slovene koji su se onamo prvi naselili ima jedna indicija da su još bili pagani. Na Drimu, uzvodno od ušpa Valbone, leži mesto Radogošta, koje starosrpki izvori pominju od XIV veka. Ovaj toponim je pridev ženskoga roda od slovenskog ličnog imena Radogost. Posredi može biti nazvanje po običnom čoveku koji se tako zvao, ali to ime nosio je kao svoj pridevak i glavni bog polapskih Slovena — Svarožić. Da je posredi stari Slovenski teonim — a ne, kao što neki misle, prenos imena grada na u njemu štovano božanstvo — svedočio bi toponomastički nalaz iz srednje Bosne, gde u istom planinskom vencu jedno brdo i izvor pod njim nose ime Perun, a drugi vis Ragodost, genitiv i lokativ Ragodosti (SEZb XLIII, Naselja 25, Bgd. 1928, 551 d.), očito od *Radogost (reč gost je prvobitno i-osnova, up. naš sadašnji gen. mn. gosti(ju) : prasl. *gost). Susedstvo oronima Perun, neizveden oblik, a možda i metateza go/do, ako je plod jezičkog tabua, jasno svedoče da se tu ne radi o ličnom, već o mitološkom imenu. Istim metodom identifikacije vezanih mitoloških nazvanja u toponimiji, koji sam izložio i brojnim primerima sa našeg tla potkrepio u posebnom radu u OP VIII (1987) 37 dd., može se i za toponim Radogošta doći do zaključka da je teonimskog, a ne antroponimskog postanja: do sela Radogošte st.srp. povelja beleži potok Žrkovo, čije se ime sa dosta verovatnoće svodi na prasl. ьr-ъkъ, varijantu reci žьr-ьcь > rus. žrec (up. rus. strelók = streléc i sl.): takva toponomastička situacija podudara se sa Titmarovim opisom Radogostova kulta u polapskom gradu Retri, gde stoji da je Radogostov hram opsluživao jedan izabrani žrec. Veza sa paganstvom polapskih Srba — Soraba preko srednje Bosne, koja spada u najranije srpske oblasti na Balkanu, ukazuje na zapadnojužnoslovensku grupaciju Slovena. U širem kontekstu slovenske toponimije na tlu Albanije, imena Rodogošta i Žrkovo spadala bi u istu skupinu sa gore pomenutim oronimom Porun < Perun, ili sa imenom brda Bogunica/- /Bogonica, koje neće biti nazvano po nekome čoveku Bogunu (ili Bogoju: Skok 1948, 81), već mu se ime, s obzirom da je tu nekad bilo hrišćansko svetilište (Seliščev 264) mnogo pre svodi na slov. bogyni „boginja" (Jokl 1934/35, 632), što bi pretpostovaljalo kontinuitet sakralnog značaja mesta iz slovenskog paganskog doba. Ne samo taj kulturnoistorijski momenat, što bi ime poticalo od još mnogobožačkih Slovena, već i njegov glasovni lik, sa alb. -u- od slov. -y-, kao u matukë < motyka, karrutë < koryto, Bushtricë < Bystrica govore o vremenu vrlo ranih slovensko-albanskih kontakata.

Kod Radogošte postoji mogućnost da se identifikuje još dublja davnina albanskog preuzeća. Naime, do tog sela leži drugo po imenu Rushta, pomenutom u tom obliku još u tur. popisima XVI veka. Uz pretpostavku ispadanja intervokalskih -d- i -g- i potonje vokalske kontrakcije (za boju alb. u < slov. o up. npr. bugat < bogat itd.: Seliščev 326), to Rushta može se izvesti iz slovenskog Radogošta. Za razliku od -v-, za medije -d-, -g-, -b- nemamo, doduše, potvrde da su između vokala ispadale u albanskom i u slovensko doba (za Oshtin < Ogostin (?) v. gore I deo, nap. 7), ali u istom ovom kraju albanski oblik Tropoja od slov. Trĕbopol'e pokazivao bi analogan nestanak intervokalskog -b-. Mora se ipak ostaviti rezerva da su se i neka mnogo poznija izobličenja stranih imena u albanskim ustima mogla podudariti sa rezultatima ranih albanskih glasovnih procesa, koji u to vreme već odavno nisu više bili na snazi. Up. neka slovenska imena sa područja srednjovekovnog Altina danas jako izobličena u albanskom izgovoru: Erenik < Ribnik, Ribnica; Rastuša < Nerestuša, Labanica < Jablanica. Ako nepobitni dokazi i nedostaju, ostaje naš utisak da su Altin i okolne oblasti bili područja dodira i mešanja Romana, Slovena i Arbanasa već u prvim stolećima nakon seobe naroda.



Aleksandar Loma: Sloveni i albanci do XII veka u svetlu toponomastike
 

Hrastovnik

Poznat
Poruka
9.416
Glavna greska o vlasima je su prevodi onih koji tu rijec sa izvornih rukopisa prevode i pisu velikim slovom V. Vlasi nikako ne mogu biti etnos, nego to mora biti nacin njihovog zivota.Pretpostavimo da je vlak izvorna slovenska rijec i kako bi se zvali oni koji putuju vlakom?Jesu li to putnici, jesu.Dakle vlasi imaju veze sa putovanjem. Da li je to namadsko putovanje, da li je to putovanje za stadom, da li putovanje trgovine radi ili je to stil zivota putovanjem u kolima kao sto su tako zivjeli Sarmati? Radi se o ljudima koji su se kretali.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Hrastovnik;bt193548:
Glavna greska o vlasima je su prevodi onih koji tu rijec sa izvornih rukopisa prevode i pisu velikim slovom V. Vlasi nikako ne mogu biti etnos, nego to mora biti nacin njihovog zivota.Pretpostavimo da je vlak izvorna slovenska rijec i kako bi se zvali oni koji putuju vlakom?Jesu li to putnici, jesu.Dakle vlasi imaju veze sa putovanjem. Da li je to namadsko putovanje, da li je to putovanje za stadom, da li putovanje trgovine radi ili je to stil zivota putovanjem u kolima kao sto su tako zivjeli Sarmati? Radi se o ljudima koji su se kretali.
Sava Tekelija pretpostavlja da je vlak onaj koje vuče za sobom ovce - nomad. Postavlja se pitanje da li je vlak bio vlasnik ovaca ili ih je čuvao za (bogatog) vlasnika ovaca u zamenu za proviziju u mleku, mesu, koži i vuni. To bi onda bila neka vrsta stočnog feudalizma gde bi vlak predstavljao stočarskog kmeta ili slugu. To opet upućuje na klasne konotacije ovog pojma u srpskom srednjem veku.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Pomenuše našeg nezadovoljnika (Hippy, Volcae, Socrates, Romanus, Romanvs, RomanvsI, Leinarius, Pravi Vlah, Bingo66 ) na TV-u.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=02&dd=28&nav_id=586462
utorak 28.02.2012 | 18:24



Dragojević: Vlasi nisu Rumuni

Izvor: Tanjug

Beograd -- Predsednik Nacionalnog saveta Vlaha Radiša Dragojević rekao je da niko nema pravo da od pripadnika vlaške zajednice zahteva da se izjašnjavaju kao Rumuni.






Dragojević je izjavio da Rumunija ne može da postavlja Srbiji ultimatume kada je reč o vlaškoj manjini iz dva razloga: zato što se Vlasi ne osećaju obespravljeno i zato što, osim vlaške manjine, postoji i legitimna rumunska manjina.

On je podsetio da po popisu iz 2002. godine Rumuna u Srbiji ima oko 31.000 a Vlaha oko 40.000, pritom Vlasi žive uglavnom u 19 opština istočne Srbije, a Rumuni u Banatu.

"Bez obzira na sve sličnosti, to su dve autohtone nacionalne manjine. Rumuni svojom maticom smatraju Rumuniju, Vlasi svojom matičnom državom smatraju Srbiju. Mi nemamo nijednu potrebu, niti osnov da se obraćamo Rumuniji, niti ona, pak, da u naše ime bilo šta od bilo koga traži", naglasio je Dragojević.

Prema njegovim rečima, postoji grupa nezadovoljnika u okviru vlaškog korpusa koji smatraju da je njihov jezik rumunski, i oni su, kako je kazao, napravili problem obraćajući se za pomoć vlastima u Rumuniji.

Rumunija je, kako je objasnio, uoči poslednjeg popisa tražila da se izbriše kategorija Vlah, odnosno da se svi pripadnici vlaške manjine obavežu da se deklarišu kao Rumuni ili Vlaho-Rumuni, na šta Vlasi ni po koju cenu nisu spremni da pristanu.

"Na oko 40.000 Vlaha u istočnoj Srbiji, po prethodnom popisu, ima oko 1.500 Rumuna. U mom rodnom mestu, u Melnici, kod Petrovca na Mlavi, od 1.072 meštana, 770 su Vlasi, 13 su Rumuni. Taj odnos je i na nivou opštine Petrovac na Mlavi, koja je 2002. imala 3.500, a sada oko 7.000 Vlaha. Jedan broj se izjasnio kao Srbi, što je njihovo pravo. Jedan broj se nije opredeljivao, ali je rekao da im je maternji jezik vlaški", rekao je Dragojević.

On je precizirao da, prema nezvaničnim podacima prema prošlogodišnjem popisu, u Srbiji ima oko 64.000 Vlaha, odnosno da je njihov broj znatno porastao u odnosu na prethodni popis.

O tome koliko je malobrojna struja u vlaškom korpusu koja nastoji da rumunizuje tu zajednicu, prema njegovim rečima, svedoči i činjenica da u Nacionalnom savetu Vlaha od 23 člana samo četiri zastupaju prorumunsku opciju.

"Na samoj izbornoj sednici našeg Nacionalnog saveta, sa liste koja je zastupala tu prorumunsku opciju bilo je sedam kandidata, od kojih su odmah troje pristupili nama i glasali, i danas glasaju, kao mi. U samom Nacionalnom savetu, predstavnici te druge politike koja naginje ka Rumuniji, je svedena na broj od četiri člana", objasnio je Dragojević.

Podsetimo, na sastanku ministara spoljnih poslova u Briselu Rumunija je tražila da se u zaključke uključi i stavka o položaju vlaške manjine.

 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Slavene, kako ti ovo dvoje:
Pa bre sjećaš se još kada je u emisiji rekao da su 93-95% starosjedioci
... možeš da koherišeš? To prvo, a drugo: kako je moguće da postoje Hrvati štokavci pored Srba štokavaca ako je 3% slovenskih došljaka tokom 150-200 godina slavizovalo (i jezički i religijski i onomastički) 97% romanofonih Vlaha? Dakle, kako je u tom slučaju moguće da postoje i Hrvati i Srbi štokavci, odnosno Hrvati štokavci, Hrvati čakavci i Hrvati kajkavci?
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
www.ogorje.net/prezime/rukavina/1431.html


Najviše je časnika i plemića bilo s pridjevkom «Vidovgradski», a pridjevak je dobio ime po staroj utvrdi Vidovgrad iznad Karlobaga, a prvi zapovjednik ove utvrde bio je Jerko Rukavina, koji je doveo Bunjevce u Karlobag, a poslije su se naselili u Liku i Primorje.



http://www.unizg.hr/rektorova/upload_2009/mdronjic_rektorova.pdf

Zmija koja se pretvara u djevojku predstavlja motiv predaje zabilježene u Vidovcu Cesaričkom, zaselku nedaleko Karlobaga. Braća Kovačević navode kako na mjestu „starog Vidovca“ ima još i sada osam rimskih bunara, za kojih se zna, za deveti se ne zna jer je pun zlata, a i zmija na njemu. [Božo Kovačević, Čokin, r. 1940., Vidovac Cesarički]

U nekim slučajevima, pričanja o zakopanom blagu vežu se uz evidentirane arheološke lokalitete, što je najbolje vidljivo na primjeru vidovačke predaje, koja je smještena na prostor „starog Vidovca“, kako kazivači nazivaju ostatke kasnoantičkog lokaliteta nadomak Karlobaga na kojem će u ranom srednjem vijeku nastati slavenski Vidovgrad.


Dakle, imamo priličan broj pokazatelja da su "Vlasi katolici iliti Bunjevci" bili slovenski pagani i da je upravo zato pradomovina tog dela srpskog naroda u srednjem veku nazivana Paganijom.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
http://sites.google.com/site/jozobster/povijest

Župa Vidogošća ili Vogošća

Jedini relativno cjelovit popis starih bosanskih župa, koji predstavlja i jedino direktno svjedočanstvo o njihovoj egzistenciji je darovnica ugarsko-hrvatskog kralja Bele IV iz 1244. godine, kojom su potvrđeni stari posjedi bosanske biskupije.

Cjelovit tekst odgovarajućeg dijela povelje kralja Bele IV, koji se danas čuva u Vatikanskom tajnom arhivu, u kojemu je sadržan izvod iz ranije povelje bana Ninoslava, glasi:


“Ceterum idem Nanizlaus banus cum fratribus suis et baronibus confessi sunt et recognouerunt possessiones infrascriptas ad ius et proprietatem ecclesie Boznensis pertinere, quarum nomina sunt hec: in supra Vrhbozna Burdo cum omnibus suis pertinenciis, ubi ipsa ecclesia cathedralis sancti Petri est fundata. Item Bulino. Item Knesopole. Item, Vrudchy, ubi est ecclesia sancti Stephani Prothomartiris. Item in supa Neretua Bulino. Item in supa Lepenica Rocil, ubi est ecclesia sancti Michaelis. Item in supa Vydogossa Lubinchi apud ecclesiam Beate Virginis. Item in Mell apud ecclesiam Cosme et Damiani. Item in supa Losoua apud tres ecclesias. Item in supa Vozcopla apud ecclesiam beati Johannis. Item in supa Bored Bolinapola. Item in Comitatu Beroz Pracha Byscupina uocata.”


U tekstu se kaže kako se jedan dio posjeda bosanske biskupije nalazio “in supa Vydogossa Lubinchi, apud ecclesiam beate Virginis”. Kako se u tekstu vidi ovdje se govori o župi pod imenom Vydogossa, mjesto (selo?) Lubinchi i za crkvu posvećenu djevici Mariji. Iz teksta je vidljivo postojanje župe Vydogosse, bar do polovine XIII vijeka. Ovo svjedočanstvo je, za sada, jedini direktni podatak pisanih izvora o postojanju župe Vydogossa-e u srednjem vijeku.





Nekoliko autora bavilo se ubikacijom ove župe. Samo ime Vydogossa identificiralo se kao neka Vidgona, Viduša ili Vidoši. Lubinchi, odnosno Lubnichi su se poistovjećivali sa Ljubuncima, Ljubunčićima i Ljubnićima. Odgovarajući biskupski posjed tražio se u okolini Livna, u Rami, u Viduši kraj Bosne, izmedu današnjeg Kaknja i ušća Lašve, te u selu Ljubnićima kod današnjeg Ilijaša.



Arkeolog Pavao Anđelić, koji je boravio u našim krajevima i bavio se istraživanjem stećaka i ostataka srednjovjekovnog grada Dubrovnika, a i niz drugih autora, smatra da se radi o župi Vogošća jer ne postoji ni današnji ni povijesni toponim Vidogošća, koji bi kao takav mogao poslužiti kao direktan oslonac za ubikaciju ove župe. Pravu teškoću predstavlja otkrivanje slavenskog naziva koji je transkribiran latinskim slovima, a odnosi se na ime župe. Vydogossa – Vidogosa nema analogije u slavenskoj onomastici. Kako dvojno ”s” (ss) potencijalno ukazuje na glas ”š” može se pomišljati i na oblik Vidogoša, ali i takve forme rijetko susrećemo u onomastici i leksici uopće. Daleko se bolje uklapa u onomastiku ako se glas ”ss” čita kao ”šć”, odnosno kao staro ”š”. U tom slučaju dobivamo ime Vidogošća, a to je riječ sastavljena od dva dijela: vlastitog imena ”Vid” i osnove ”gost”; takve kombinacije vrlo su česte u slavenskoj onomastici.

Očito je da se ovdje radi o ”našoj” Vogošći – cjelini izmedju slivova rijeka Vogošća i Ljubine, desnih pritoka Bosne. Teritorij obuhvaća dvije stare seoske općine – Gornju i Donju Vogošću i proteže se od samog ruba Sarajevskog polja do ušća Misoče u Bosnu (u današnjem Ilijašu). Jedna od ovih općina je i u dubokoj starini nosila ime Vogošća (porječje istimene rječice) dok je druga vjerovatno imala i drugi naziv (Ljubina ili slično), a svijest o pripadnosti Vogošći očito podsjeća na neku širu teritorijalnu zajednicu, veću i jaču od općine. U domaćim izvorima srednjega vijeka termin Vogošća nikada se ne spominje, ali ga ima u formi Vogošta i Godošta već u najstarijim turskim defterima polovinom XV vijeka.



U toponomastici Bosne i Hercegovine poznate su bliže analogije sa toponimima istoga ili sličnoga korijena: zaselak Vogošćica u selu Čajnu kod Visokog, Ljubogošća kod Sarajeva, Delegošća kod Srebrenice, Dobrigošće kod Jablanice, Radogost kod Vareša i slično. Ni toponomastika sa osnovom Vid u ovom kraju nije rijetka. Tako u selu Krivoglavcima postoji brdo sa imenom Vid ili Vit. U porječju Ljubine je selo Vidotina, a u Zupči kod Breze –zemljište Vidonja (M.S. Filipović, Visočka nahija, 363).

U ranijim stoljećima srednjega vijeka ovdje je funkcionirala župa pod imenom Vidogošća ili Vogošća. Jedan dio njezina teritorija i danas čuva uspomenu na to staro ime. Župska organizacija je egzistirala svakako do prve polovine XIII vijeka, a vjerojatno i duže. Politički centar župe vjerojatno se nalazio u dolini Stavnje.
U toku XIV vijeka politički centar se pomakao u porječje Misoče, u utvrđeni grad Dubrovnik. Stara župa postala je knežija (comitatus) ali, kako izgleda, njezin teritorij nije nimalo izmijenjen. Takav zaključak se nameće iz bolje poznate situacije turskog doba.

U prvim stoljećima turske uprave politička organizacija ovoga područja ima status nahije sa sjedištem u gradu Dubrovniku. Tek negdje u XVIII vijeku dolazi do snažnije polarizacije prema jačim centrima u Sarajevu, Visokom i Varešu, a zatim i do političke dezintegracije čitavog područja. U to doba formira se i novi predioni pojam Nadvisoki, dok se istočni dio nekadašnje župe počinje osjećati sastavnim dijelom sarajevskog regiona.

Etnolog M. S. Filipović je zabilježio da je prema predanju u Misoči bila katolička crkva, a na brijegu Crkvicama iznad Vrbovika, bila je crkva koja je prešla u Ljubniće, na lijevu obalu Bosne, jer je neka žena stavila na crkvenu strehu dječije pelene da se suše. O karakteru Ljubnića kao lokalnog (općinskog) centra govore još neki toponomastički i arkeološki podaci. Tako sam Filipović piše da je "stranom iznad Ljubnića i Čekrčića bilo jedno ogromno muslimansko groblje, pa su mu nišani većinom uklonjeni i upotrijebljeni. Po toj strani bilo je i grčkih grobova ali su svi stećci razneti". Budući da selo Ljubnići spada u teritorij koji je identičan sa posjedom bosanske biskupije XIII vijeka, a u XIII vijeku je pripadalo župi Vidogošći ili Vogošći, to treba zaključiti da se teritorij dubrovačke nahije, odnosno knežije poklapa sa teritorijom župe Vidogošće – Vogošće.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Na Brdu Hum:
http://www.novosarajevo.ba/stream/article.php?pid=117

Mjesna Zajednica Gornji Velešići nalazi se na sjeverozapadnom dijelu Općine Novo Sarajevo. Smještena je na južnim i jugoistočnim padinama brda Hum i zauzima prostor između potoka Sušica, brda Hum, te Kobilje Glave sa desne strane i granice prema Mjesnoj Zajednici Velešići sa lijeve strane.


Na Fruškoj Gori:
http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0514-58990302107V

Vujić Ante A., Pil Nataša, Stojšić Vida: Zaštita staništa retkih i endemičnih vrsta osolikih muva (coleoptera, syrphidae) Fruške Gore

Povodom izrade Prostornog plana posebne namene do 2022. godine izdvojeno je pet lokaliteta značajnih za zaštitu kao staništa prirodnih retkosti pojedinih retkih i endemičnih vrsta osolikih muva (Diptera: Syrphidae). To su: Velešić, Banja Kulina, Ležimir, Javornati Do kod Starih Ledinaca i Rokov potok na Glavici. Među vrstama sirfida navedenim u radu nalaze se i pojedine navedene na svetskoj i evropskoj Crvenoj listi.

Valley of Velešić creek .... “the Velešić brook” .... Velešić-patak völgye
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Radošte - istočno od Đakovice

Nebregošte - jugoistočno od Prizrena

Vigošte
- južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]

Vitina
- jugoistočno od Gnjilana

Trebović
- istočno od Peći

Trebiće
- planina zapadno od kosovskog ulaza Jarinje.

Trebinje
- planina u zapadnom delu opštine Kuršumlija
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Trěpča su Trěbča, odnosno Trěbišta

Trepča (Kopaonik) je bilo najstarije srednjovekovno rudarsko naselje, rudnik i trg Kopaoničke rudne oblasti. Smatra se da je nastalo u doba kralja Milutina (1316—1318), a u istorijskim izvorima se prvi put javlja 1303. godine, kada se pominje postojanje katoličke zajednice rudara Sasa, u njoj. Pored lokalnog srpskog stanovništva, u Trepči je postojala dosta velika zajednica katolika, koji su imali dve crkve, posvećene svetoj Mariji i svetom Petru. Osim rudara Sasa i Dubravčana, u početku se jevljaju i Kotorani, a nešto kasnije i Splićani i Mlečani[2]. Na prostoru Mažića, sa obe strane Trepčanskog potoka, Gumništa i Starog Trga, danas su uočljivi ostaci nekadašnjeg srednjovekovnog naselja. Ostaci starog rudarstva obuhvataju veliki prostor. Istočno od Starog Trga u predelu oko Meljenice,Mažića i Vidušića, nalazi se najveći deo starih kopova, a ima ih i oko Gumništa, Mađere i Žioca. Istraživanjem starih rudnika, utvrđeno je da sežu do oko 90, pa i do gotovo 200 metara[2], ispod površine Zemlje, a na mestima nekih starih kopova, u XX veku su otvoreni novi, moderni, rudnici. U izvorima se njeno ime javlja u oblicima Трѣбьча i Трепча na ćiriličnom pismu odnosno Triepza,Trepza,Tripza,Trepca,Trebza i Tripca, na latiničnom pismu.

Donja Trepča (Čačak) se nalazi na severnom delu opštine Čačak, udaljena od grada 14 kilometara, na prelazu iz doline Zapadne Morave u brežuljkasto-brdske predele Šumadije. Selo se nalazi na nadmorskoj visini od 200 do 500 metara. Donja Trepča je selo raštrkanog tipa, podeljeno na zaseoke potocima i rečicom Banjom. Zaseoci tradicionalno nose imena većih familija koje u njima žive: Paunovići, Dobrosavljevići, Uroševići, Karapavlovići, Nikolići i Bojovići. Osim njih, veći zaseoci su Orlovak (na brdu Orlovaku, prema selu Mojsinju) i Poljane.

Gornja Trepča (Čačak). U neposrednoj blizini se nalazi selo Gornja Trepča, poznato po prirodnom lečilištu Banja Trepča. Gornja i Donja Trepča su nekada bili jedno selo. Gornja Trepča je atomska banja koja se nalazi u jugozapadnoj Šumadiji, u severnom delu čačanske kotline, na obroncima planina Vujan i Bukovik, u uskoj kotlini rečice Banje, na nadmorskoj visini od 460m. Moglo bi se reći da je smeštena u trouglu između gradova Čačka, G.Milanovca i Kraljeva, na udaljenosti 18km od Čačka, 9km od G. Milanovca (preko Vujna), 140 km od Beograda ibarskom magistralom.

Donja Trepča (Nikšić) je naselje u Crnoj Gori, koje je u sastavu opštine Nikšić (Nikšićka Trepča), severoistočno od grada Nikšića.

Gornja Trepča (Nikšić) je naselje u Crnoj Gori, koje je u sastavu opštine Nikšić (Nikšićka Trepča), severno od grada Nikšića.

Grad Nikšić se nalazi ispod brda Trebjesa koje je zakonom zaštićena kao Poseban prirodni predio. Brdo Trebjesa nadnijelo se nad gradom kao njegov zaštitni znak. Smještena u urbanom dijelu grada, jugoistočno od njegovih zgrada i ulica, površina Trebjese iznosi 126ha. Pristupačna je sa svih strana. Krivudav asfaltni put vodi skoro do vrha gdje se nalazi Hotel Trebjesa. Tamo gdje je gusta šuma, teško se propinjati kroz nju pa su članovi biciklističkog kluba Perun Nikšić uredili i očistili stazu koja će se koristi za hiking-biking.

Trepča, kod Andrijevice, u Crnoj Gori, na magistralnom putu Andrijevica–Berane.

Trepča (Vrginmost) je naseljeno mesto u opštini Vrginmost (danas Gvozd), na Kordunu, Hrvatska.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Perun




Perućica i vodopad Skakavac


Perućica je [SUP][1][/SUP] najpoznatiji od tri zaštićena prašumska rezervata [SUP][2][/SUP][SUP][3][/SUP][SUP][4][/SUP] u Republici Srpskoj, BiH. Prašuma Perućica je deo nacionalnog parka Sutjeska.



Vidimo ostatke u toponimima: Perun (brdo na Učki), Perunić (Poljica) i Perunsko (Poljica). Od slavenskih toponima tu su mjesta: Perun, Perunac, Perunovac, Perunika, Perunička Glava, Peruni Vrh, Perunja Ves, Peruna Dubrava, Perunuša, Perušice, Perudina i Perutovac; danas uglavnom imena planinskih vrhova. U srednjem vijeku veliki hrastovi, sveti gajevi te čak cijela sela i utvrde nazivali su se Perunovim imenom.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Perun

Perunia ei suoraan mainita länsislaavien muinaisuskoa käsittelevissä lähteissä, mutta häneen ehkä viitataan 1100-luvun jälkipuoliskolla kirjoitetussa Helmoldin Chronica Slavorumissa. Siinä mainitaan (melko samalla tavoin kuin Prokopios aikaisemmin), että vaikka slaavit palvoivat useita jumalia, heillä oli yksi ylijumala joka hallitsi kaikkea maan päällä. Tämä voisi olla viittaus Peruniin, mutta koska jumalan nimeä tai mitään hänen tuntomerkeistään ei mainita, asiasta ei voi olla varma. Se, että Perunin tunsivat kaikki slaavit, on ilmeistä hänen nimestään johdettujen paikannimien suuren määrän perusteella. Esimerkkejä näistä ovat muun muassa:


  • Perun, Perunac, Perunovac, Perunić, Perunsko Kroatiassa,
  • Perunja ves, Perunji vrh, Pernovska gorca, Pernjak, Perovec, Perudina Sloveniassa,
  • useita Peruneja Bosniassa,
  • Perun ja Perunike Makedoniassa,
  • Pirin (bulgariaksi Пирин) – vuoriketju Bulgariassa sekä
  • Percunust, Prohn ja Pronstorf Itä-Saksassa.

Useimmat näistä ovat vuorenhuippujen nimiä, mutta keskiajalla myös suuria tammia, pyhiä lehtoja tai kokonaisia kyliä ja linnoituksia nimettiin Perunin mukaan. Eteläslaavien keskuudessa vuoristokasvi Iris germanica tunnetaan nimellä perunika, joskus myös nimellä bogisha, (bog = jumala), ja sen uskottiin kasvavan maassa, johon oli iskenyt salama.

http://fi.wikipedia.org/wiki/Perun


Perunovo ime dolazi iz ie. *Perk[SUP]w[/SUP]unos (ups. lit. Perkūnas). Izvorno je korijen *perk(w)u- značio "hrast" (usp. lat. quercus) ili pak "crnogorica", "pošumljena planina" ili "planina", ali u praslavenskom se razvio u značenje "udariti", srodno sa službom gromovnika. U hrvatskom jeziku još vidimo ostatke u toponimima: Perun (brdo na Učki), Perunić (Poljica) i Perunsko (Poljica). Od slavenskih toponima tu su mjesta: Perun, Perunac, Perunovac, Perunika, Perunička Glava, Peruni Vrh, Perunja Ves, Peruna Dubrava, Perunuša, Perušice, Perudina i Perutovac; danas uglavnom imena planinskih vrhova. U srednjem vijeku veliki hrastovi, sveti gajevi te čak cijela sela i utvrde nazivali su se Perunovim imenom.

U većini slavenskih jezika riječ za grom jest odraz prasl. gromъ. Poljaci uz taj termin rabe i piorun, srodan s Perunovim imenom. U kašupskom su, kao i u poljskom, očuvane neke sintagme te naziv za grom. U slovačkom je termin parom te sintagma do paroma = "neka te Perun pogodi" ili "Peruna mi". U tradiciji južnoslavenskih prostora bila je i narodna uzrečica: Cvjetokitna lipo, tebe u svoj srdi, niti Perun žarkom strijelom ne nagrdi!, koja povezuje i lipu te šumski kult, a i Peruna.
Ostatak je i u riječi za četvrtak. U hannoverskoj regiji Wendland, zapadno od Labe u Njemačkoj, u dijalektu se obodritskih Slavena četvrtak naziva Perundan. Na njemačkom je Donnerstag "Donarov dan" zamijenjeno germansko božanstvo svojim. Na engleskom je Thursday od nordijskog Thora, a na latinskom dies Iovis (Jupiter, G Iovis) što je na francuskom dalo jeudi, na talijanskom giovedi, na katalonskom dijous, na rumunjskom joi itd.

Osim toga, ostatak je i u fitonimu perunika (iris), katkad zvanoj i bogiša ("božja biljka"), za koju se vjerovalo da raste na mjestu gdje Perun udari munjom.[SUP][1][/SUP].
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Sreten Petrovic - Srpska Mitologija - Mitoloske Mape

Južnoslovenski materijal. S obzirom na tumačenje da postoji mitološka saglasnost među formama Perun, Pirin i Parun, te da sva tri jezička oblika impliciraju isti mitološki lik (Čausidis, 1994: 402-3), ovde ću navesti paradigmatične toponime sa svima trima osnovama per-, pir- i par-, sa južnoslovenskog prostora.

Preovlađujući je prvi primer sa osnovom per-: Perun, Peruniga, Perunika, Perunac, Perunkovac, Perunčevac, Perane, Peratovac, Perduhovo Selo, Peren, Perini, Perenika, Perin grad, Perinovac, Perin vrh, Perina glava, Periš, Peričnik, Perjanovac, Perna, Pernatica, Perniki, Pernice, Perov kamen, Perovo brdo, Peronik, Peroševa gl., Perčin, Peruš, Peruški, Perućica, Perušić, Perutac, Pernikъ, Perivolъ, Perdova mah., Perušica.

Toponimi sa osnovom: pir-: Pirin, Pirina, Pirane, Piruša, Pirinъ, Pirine, Pirinski čarke, Piriški ger., Pirinecъ.

Sa osnovom par-: Parunići, Parunica, Parunovac.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Toponimi Srbije i Crne Gore:

NASELJA:
Trebaljevo
Trebesinj
Trebiće
Trebićska Mala
Trebinci
Trebinje
(( Trebljevina ))
(( Trebljevine ))
Trebotin
Trebović
Trebovinski Pod

RELJEF:
Trebaljevica
Trebinac
Trebinjsko Polje
(( Trebješ ))
Trebjesa
Trebojska Glavica

Toponimi Hrvatske
PLANINE
Tribalj
Triban
Tribanj-Krušćica
Tribić
Tribotinj
Tribunj
Tripkovići (verovatnije patronim od Tripun, Tripko)
Tripkovići
Trišnjevo (od Trešnja)
Trivanovići (opet patronim od Trivun, Trivo, Trivan)

VODE
Tibalovka
 
Poslednja izmena:

Ja_Dosao_Biciklom

Primećen član
Poruka
774
Mrkalj,
a zar nije logicnije da naziv Vlah dodje ne od reci za nekog ko tegli, vuce (povlaciti, povlaka), sluge; vec od reci koja je i sama izvedena od toga: vuk -volk.
Tako bi Vlasi bili oni koji zive kao vukovi i medju vukovima - povlace se (vuku se) po planinama i gorama. Neki ekvivalent gorstaka, brdjanina.

Takodje, iako ne mogu da nadjem neku opravdanu logicku povezanost, interesantno je i da se rec Vlasi (u mnozini od Vlah) podudara sa reci vlasi (vlasi kose, kosa).
Mozda bi tako Vlasi bili ustvari cupavci, kosati, neuredni ljudi. Pa povratno od mnozine Vlasi, dobijena jednina Vlas-Vlah.

Izvini sto ako te ja kao laik smaram sa necim sto su za tebe mozda gluposti ali eto, interesuje me.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Ja_Dosao_Biciklom;bt214785:
Mrkalj,
a zar nije logicnije da naziv Vlah dodje ne od reci za nekog ko tegli, vuce (povlaciti, povlaka), sluge; vec od reci koja je i sama izvedena od toga: vuk -volk.
Tako bi Vlasi bili oni koji zive kao vukovi i medju vukovima - povlace se (vuku se) po planinama i gorama. Neki ekvivalent gorstaka, brdjanina.

Takodje, iako ne mogu da nadjem neku opravdanu logicku povezanost, interesantno je i da se rec Vlasi (u mnozini od Vlah) podudara sa reci vlasi (vlasi kose, kosa).
Mozda bi tako Vlasi bili ustvari cupavci, kosati, neuredni ljudi. Pa povratno od mnozine Vlasi, dobijena jednina Vlas-Vlah.

Izvini sto ako te ja kao laik smaram sa necim sto su za tebe mozda gluposti ali eto, interesuje me.
Rekao bih, podjednako je logično i da su vlasuljavi, i da su planinski vucaroši, planinske vlačuge (prema Savi Tekeliji), i da su obožavaoci boga Velesa, i da su ratnici, tj. oni koji valče (ratuju), idu u valku (rat), ali je moja ideja etimologije, ideja da su u pitanju vlȁci (vlȁk je onaj koji vuče, tegli - tegljač, rob), došla povezivanjem sa latinskom rečju sclavus (rob, dakle tegljač) odnosno servus (sluga). S tim što sam pretpostavio da je narodno srpsko ime Servus-Serbus osnovni i najstariji od ovih korena i da su ga Rimljani vremenom poistovetili sa ropskim značenjem jer su po Iliriku i Trakiji hvatali roblje ("rimski danak u krvi" tokom "500 godina rimskog zuluma"). Isto su učinili i sa drugim srpskim imenom "Sloven" koji postaje S(c)lavus. Teza je da su tadašnji rimski naziv kasnije Srbi preveli kao vlȁk - da malo poetizujem - "Bež'te ljudi, dolaze po vlȁke!" i postepeno na sebe primenili. Moguće je da su vlaci služili određeno vreme (recimo 5, 10 godina) i kao islužene bi ih vraćali u Ilirik. Ljudi su postepeno te "gastarbajtere" koji su znali latinski zvali vlasima, a latinski jezik vlaškim. Kada je latinski jezik jednom postao vlaški, onda su svi koji su govorili latinski u nekom momentu, na nekom mestu, mogli da budu nazivani vlasima - latinima.

Vlah ima nekoliko zabeleženih odraza (vlah, vlaj, lah, leh, olah itd.). Tako se u čuvenoj Dalimilovoj hronici kaže da je u srpskom narodu/jeziku bio jedan vlah kojem je ime bilo Čeh: V srbském jazyku jest země, jiež Charvátci jest jmě. V tej zemi bieše lech, jemuž jmě bieše Čech. Prevod glasi: U srpskom narodu nalazi se zemlja Kojoj je ime Hrvati. U toj zemlji bijaše vlah, njemu ime bijaše Čeh. Budući da Poljaci sebe nazivaju Vlasima (Lehi), onda je već izvesno da je reč vlah prvo označavala Slovena, a sekundarno Romana.

Paul Ritter kaže da su "Vlasi" rimske kolonije, sigurno i vizantijske sklavinije, po Iliriku i navodi Morske Vlahe (Morovlasi, primorci), Stari Vlah (centralni Hum) i Crni Vlah (Karavlaška preko Dunava) i dodaje da Vlasi žive od Jadranskog do Ledenog mora u plodnim plemenskim zajednicama i govore istim jezikom. Jasno je onda zašto i Poljaci sebe nazivaju Vlasima (Lehima) i jasno je, na kraju krajeva, zašto je prvi Čeh, prema Dalimilovoj hronici, takođe bio Vlah.




Pavlu Ritteru Vitezoviću se Vlasi poklapaju sa Slovenima:



Ono što su kod Rittera Vlasi to su, ustvari, Sklavinije (Vlaci = Sloveni).

Ne postoji ni jedan istorijski dokaz da su Severni Srbi, prilikom doseljavanja na Balkan, zatekli i jednog živog Ilira, Makedonca, Dardanca, Tračana, Dačana, Pelazga, Paionca, Liburna, itd. Osim Grka, zatekli su još samo Starosrbe - Morske Vlahe, Stare Vlahe i Karavlahe poreklom iz Sklavinija ili Vlaka/Vlaha. Teza je, dakle, da su Sklavinije = Vlaki/Vlahi.

Pročitaj postove na prvoj strani ove teme.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Upravo čitam Miloša Milojevića, pa pronađem rečenicu u kojoj je sažeto više mudrosti nego u tonama potonje dvadestovekovne jugoslovenske istoriografije:

Тако су ослободиоци Срба покорених Римљанима , а дошљаци из Ђерманије у 5 и 7 веку Срби под Свевладом и Звонимиром заставшу овде своју браћy, прозвали и пo вери и зависимости од Римљана Власима.

http://www.scribd.com/doc/19505861/M...-Istorije-Srba
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Isto koliko i ovaj:

"Budući da je statut sastavljen hrvatskim jezikom i pisan ćirilicom, nema sumnje, da su ti Vlasi govorili tada hrvatski."

To je ona dučićevska hrabrost.

Svako ko iole ima sposobnost apstraktnog i analitičkog mišljenja čitajući istoriju Balkana veoma brzo shvata da su srednjovekovni vlasi klasa srpskog društva, a potomci su autohtonih Starosrba iliti Vlaha što znači - autohtonih južnih Slovena. Doduše, uočio sam nekoliko problema koji mogu čitaoca da zbunjuju. Prvi je inercija nužnog povezivanja Srba sa pravoslavljem što zaista odgovara danjašnjem stanju na terenu ali kada se kao takvo projektuje i na srednji vek onda je to izrazito pogrešno. Drugi je činjenica da se u nekoliko povelja koje nalazimo širom Balkana (od Dušanove Srbije preko Bosne, Dubrovnika, Dalmacije i Like) Vlasi dovode u opoziciju Srbima ("VLAH I SRBLIN") iz čega se pogrešno čitaju imena različitih naroda umesto da se iz ovih povelja pročita činjenica integrisanosti ovih dvaju elemenata kroz dugačak vremenski period i kroz široki geografski prostor. Ako imamo u vidu da unutar jednog etnički (jezički) homogenog društva ne postoji potreba za isticanjem narodnog imena u međusobnom obraćanju onda je jasno da su i vlasi ali i srblji iz dotičnih povelja pripadnici različitih klasa, niže i više, unutar jedne iste etničke zajednice, srpske. Prema tome, SRBLJI u povelji su Srbi u užem, u klasnom smislu. Treće, klasni pojam vlah protegnuo se i na nesrpske etničke/jezičke elemente po obodima srednjovekovnog srpskog etničkog/jezičkog prostora. Neki od njih jesu potomci donekle ili potpuno romanizovanih autohtonih Slovena, dok drugi nisu.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Ако си под старословенским мислио на прасловенски, народни језик, видиш, ја се са тим преовлађујућим ставом не слажем. Мислим да је ту догму установила бечко-берлинска историографија како би Словене свела на географски што мање подручје, јер се плаше пансловенске идеологије. А, када Боље осмотриш, пре доласка Германа најмање 2/3 површине европског континента говорило је словенски. Е они се тога, и овога боје:

http://forum.krstarica.com/showthrea...Dke-i-Austrije

и овога се боје па измишљају да су Aлбанци Илири:

http://forum.krstarica.com/showthrea...maps%29/page14

Оригинал поставио Mrkalj
Eto, dovoljna je bila ova mala tema - ne samo da smo dokazali da Albanci nisu starosedeoci, nego smo pokazali da su slovenski toponimi kao i slovenski narod na Balkanu autohtoni, a imajući u vidu održivost slovenskih toponima. Naime, apsolutno je nemogućе da u vremenskom prozoru, između navodnog naseljavanja Slovena na Balkan i naseljavanja Albanaca, prozoru od svega nekoliko generacija, 3-4% vladajućih Slovena nametne jezik i religiju lokalnom stanovništvu tako da preko noći nastanu novi slovenski toponimi, uključujući one vezane za slovensku mitologiju, koji onda, uprkos hristijanizaciji i potonjoj albanizaciji stanovništva uspevaju da opstanu sledećih 1000 i kusur godina. Ne ide.



и сакривају словенско порекло Румуна:

http://forum.krstarica.com/showthrea...uostrva/page14

Дакле, као закључак могу послужити моје речи са другог форума:

Мркаљ: Znači li to da su Hrvati i Srbi, koji su u doba dolaska na Slověnski Jug za istoriju dva različita naroda, govorili jednim istim jezikom? [HR][/HR]​
Сердце (Хрват): Да. Праславянски ѥзик се върло вѣроватно говорио као више-манѥ ѥдинствена цѣлина све до седмога вѣка. [HR][/HR]
Мркаљ: Nije logično da se isti/ujednačen jezik govori u prěčniku od několiko hiljada kilometara, i to u doba kada je obavěstima, ljudima i robi potrěbno několiko godina da prěvale taj put. Jezik je (i tada) bio „živ“, imao svojevrsne funkcionalne stilove, trpěo najrazličitije uticaje, pa je smatrati da se s kraja na kraj jednog takvog zemnog prěčnika – na kojem děluju brojne zasebne i različite društvene organizacije, na kojem je, sa neprěglednim nenaseljenim prostranstvima, naseljenost neměrljivo rěđa od današnje, na kojem postoje dodiri sa različitim neslověnskim jezicima – održavalo ujednačeno jezičko stanje tokom stotina (ili hiljada – „sve do sedmoga věka”) godina više nego nelogično. No, u svakom slučaju, takav stav ima tradiciju i na njega se možete pozvati.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Evo recimo meni čudnih imena iz Alidžićeva "Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina"1475-77 godine (turski defter).
Krljat, Herak, Brajak, Bradul, Biovija, Hlapoja, Dejan, Hoškadem, Šišan, Čuća, Cicerina, Odica, Mičica, Dajko, Šteko, Džeraba, Koroja, Bogun, Ružat, Šurljan, Brajovac, Brujo, Dirko, Danulo, Šišoje, Korać, Čeračin, Bratul, Hlapac, Radivla, Radul, Radman, Iplah, Boguta, Pribil, Buljan, Babasić, Radun, Žajić, Šubo, BOBETA,Hreljan, Belušal, Gajča, Borajin, Ragun, Vitas, Bračoje, Belikusa, Bolat, Marun, Petan, Petak, Smoljan, Malko, Bećir, Golovar, Bogul, Bolanko, Dančul, Čuljan, Milat, BOBAT, Poloje, Milun, Bane, Mišlja, Bastal, Hlahol, Hrbak, Bratajin, Gričko, Novisil, Kojak, Šišina, Vitan, Mioman, Mukica, Dobroman, Dančo, Jako, Strzo, Grujak, Pahlac, Bulad, Braiša, Điroje, Kirilo, Tvrdul, Mešter, Pribio, Lešter, Mandar, Kojinac, Magaš, Dimica, Dražun, Radiguš, Poguš, Čučul....
 
Top