Quantcast
  • Blog je internet dnevnik u kome autor iznosi svoja razmišljanja na neku temu. Molimo vas da se pridržavate Pravilnika Bloga.

Vlaška odgonetka 01

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Romanija - "planina kamilice"

Jao koliko gluposti ovde ima. Mrak od metodologije, ako je uopšte i ima. Vide paceri da piše "Romanija" pa pravdaju da su tuda prošli Romani, vide piše "Vlašići" i "Vlašić" pa misle tuda su prošli "Romani", Vide "Vlauslja", misle Romani, vide "Stari Vlah", misle Romani... Vole tu Romaniju više nego leba a preskaču Rmanj.

Znači, šta? Glupaštine.
https://en.wikipedia.org/wiki/Romny


Evo još romanofonih Vlaha na istoku Ukrajine. :hahaha:



Kamilica, rman (Mikaja i Šulek), rman (Šulek), romonika (Mika}a), romanika (Šulek), ramina (Popović srp.-nem. rječn. iz Šu-lekova imenika bila) itd.

Dakle i etimologiju planine Romanija smo rešili, uz pomoć etimologije Ukrajinske reke Romen i Grada Romnij:

WORD: "Ромен" | Query method: Match substring

WORD: роме́н

GENERAL: см. рома́шка.

PAGES: 3,500

WORD: рома́шка
GENERAL: диал. роме́н, раме́н, южн. (Даль), укр. рома́н, блр. рамо́н, ро́мон, смол. (Добровольский), сербохорв. ра̀ман, ра̏менак, род. п. ра̏ме̑нка, также раме́нак, род. п. -е́нка, словен. rmȃn, rоmа̑n "тысячелистник, Achillea millefolium", чеш. rmen "римская ромашка", слвц. rumanček -- то же, польск. roman, rоmаnеk "молочай", rumian "римская ромашка".

ORIGIN: Названия этого лекарственного растения основываются на лат. anthemis rōmāna, chamaemēlum rōmānum. Вост.-слав. слова заимств. явно через польск. посредство, вряд ли через франц. camomille romaine, ср. нем. Romer, Rоmеу (Прицель--Ессен 31), römische Kamille (Марцель 1, 323); см. Маценауэр 407; Преобр. II, 213; Мi. ЕW 281; Брюкнер 468; М.--Э. 3, 476 и сл.; Тиктин 3, 1335. Проявляется также влияние слова румя́ный и родственных.

PAGES: 3,499-500



RJA:

RAMALEZ
a) chrysanthemum leucanthemum, koju bilku Šulek u svom nem.-hrv. rječniku zove voluje oko i ivanska deklica ili ruža (Wucherblume), a bot. terminologija volov-sko oko (Gemeine Wucherblume). U Lici zovu tu bijku pored raman još i ramen, volov-sko oko, petrov cvijet, rada, stanarica, vrti-pop. Arsenijević. -—•

b) matricaria chamomilla, kojoj bot. termin, utvrđuje ime titrica (Echte Kamille). -—-

c) achillea millefolium koju bot. termin, zove hajdučka trava (Gemeine Schafgarbe). —-

d) anthemis nobilis, kojoj Šulek u svom nem.-hrv. rječniku (s. v. Kamille) donosi ime romanika, a bol. termin. jarmen (Romische, edle Kamille). —
Riječ je pozajmjenica iz lat. jezika, i to prema adj. romana (sc. anthemis). Ispor. Miklošić Vergl. Gram. 1, 397 i Štrekel, Archiv f. slav. Phil. 14, 540. Može se uzeti, da je i naziv jarmen, kojoj ovaj rječnik ne donosi etimologije, istoga postana, kao što su svakako i druge naše izvedenice, koje imaju likove: ramen (Arsenijević), ramenak (Vuk), roman (Mikalja, Medić), ruman (Lambl i Flora croat. 823 —• chamaemelum), rman (Mikaja i Šulek), rman (Šulek), romonika (Mikalja), romanika (Šulek), ramina (Popović srp.-nem. rječn. iz Šulekova imenika bila), ravan (Lambl, Šulek), revan (Lambl). Za posledne dvije riječi, u kojima m > v (ispred n) isporedi na pr. Tamnava i Tavnava, tamnica i tavnica (i izvedenice), Lomnica i Lovnica i t. d. — Od slav. jezika dolazi riječ s istim značenem, t. j. naročito kao ime za jednu od četiri naprijed spomenute bijke, u slov. arman, erman, roman; u rus. ramen, romen, romanika, u češ. rmen, rumenek, hermanek; u slov. rumančok, harmančak; u pol. rumian, rumianek. Ispor. i lit. remane. Od rječnika u Mikalinu (raman, roman, rman, štampano rriman, romonika, komonika trava, camomilli herba, anthemis, melanthemon leucanthemum, camaemelum), u Bjelostjenčevu (raman, komonika trava; monacella capuciaria, quia eius flores cucullum capucinorum referunt; v. anthemis, a kod te riječi ima: trava jabučnak; ima listje kakti komin, Dalm. komonika, pa nastavla daje pod 10 brojeva lat. nazivima raznih bijki, među kojima i s hrv. nazivom. 5. melanthion seu melanthium, crni korianđer . . . 10. camomilla; nekoji ju i svračjum nogum zovu, et c.), u Stulićevu (raman, ramna, trava; camomilla, erba; lat. camaemelon), u Vukovu s naznač. akc. (govori se u Dubroniku; vide ramenak [vidi tamo]) i u Popovićevu srp.-nem. (Hunds-kamille). Lambl 2, 59 daje pored imena raman s lat. nazivom buphthalmum i sinonime ruman, ravan, raven; chrysanthemum parthenium, coronarium et chr. segetum, a Šulek u svom imeniku bila donosi s. v. raman, ravan, rman i rman još dosta velik broj istih i srodnih različnih bijki sa stručnim lat. imenima. Riječ se nalazi i u jednoj našoj ljekaruši: Izažmi soka od trave ramana (romana), smiješaj ga s ujem ... i maži jutrom. Medić tri Jekar. 15, gdje se u napomeni 81 veli: raman je što i titrica. 2. RAMAN, ramna, m. bifka. U građi za ovaj rječnik našla se i jedna potvrda, koja daje riječi sasvim drugo značene, a i drugog je postana nego 1 raman. Pri(j)a nego drače njihove došle bi i uzresle tja do ramna (ča jest vela drača), to jest pri(j)a nego zloba nihova uzreste . . . srčba božja hoće ih ... vrći u jamu paklenu. Vitajić ist. 173. Primjer je u vezi s psalmom 57, 9 (Priusquam intel-ligerent spinae vestrae rhamnum ili nem. Ehe euere Dornen reif werden am Dornstrau-che. Luther) i ne može biti drugo nego na naš jezik okrenuta lat. riječ, rhamnus (ramnus), a to je biljka, kojoj je ime beli trn, glog, albus spinus (u Bjelostjenca) ili krkavi-na, Kreuzdorn (Bot. terminologija). 1 Šulek u imeniku bija s. v. podlak poznaje bijku sa stručnim imenom rhamnus saxatilis. Ispor. u ovom rječniku 2 ramna. 3. RAMAN, raman, m. ime domaćim životinjama muškoga roda.


https://en.wikipedia.org/wiki/Anthemis_arvensis
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Evo gde KP7 pominje "Romane u Draču" - 32.4.5., i oni bi se mogli smatrati precima danačnjih dačkih Rumuna. Tema je mogla da se zove "D(r)ački Rumuni". :)

32.4.5. Drački Romani



Konačno, drugi važan podatak iz Pouqueville-ovog teksta je da su Bouioi, KOJI SU SVI BILI LATINOFONI, njihovi susedi su ih tada nazivali ALBANOUS (Albanci), 1815. godine. Zapravo, njihovi susedi su ih nazivali Arvanitima, kako su oni sami sebe zvali, ali (izgleda) - 1815. godine Albanci i Arvaniti znače jedno te isto (te da je verovatno da se ovi 'termini' odnose na Latinofonu populaciju - kao sto i sam pojam 'Albanija' proizlazi iz latinskog/romanskog).
:ok:

Ave kajzerica!

PS.

Mislim da smo stigli do momenta kada neko od poznavalaca starog i ranog srednjeg veka na Mediteranu treba da nam da mišljenje kada su drački (budući dački) Romani došli u Drač (Albaniju) sa Apenina.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Od Rimskog Carstva, ko god da je upadao na Balkan sa Zapada išao je preko Škumbe, preko Vojuše, preko ostrva Sazan. To je prosto put od rimskih vremena, od vremena kad im je protivnik bio Filip peti Makedonski (238–179 BC).

Nedugo nakon sklapanja mira Rimljani su naterali Filipa da povuče svoju vojsku iz Ilirije. Makedonski kralj je zauzvrat pokušao da proširi svoj uticaj na račun grčkih gradova. Međutim, Heleni su se obratili za pomoć Rimu koji je od Filipa zatražio da prihvati rimski protektorat. Kada je kralj odbio ultimatum, senat je objavio tkz Drugi makedonski rat (200.-196.) Filipu V. Rat je rešen u čuvenoj bici kod Kinoskefala u Tesaliji 197. godine u kojoj su rimske legije, predvođene Titom Kvinkcijem Flamininom porazile staru makedonsku falangu. Nakon toga Flaminin je u Korintu 196. proglasio oslobođenje Helade iako su sada grčki gradovi, iako slobodni od makedonskog uticaja, postali klijenti Rima.

Poslednjih godina vladavine Filip je pažljivo vodio spoljnu politiku pazeći da ne isprovocira novi sukob sa Rimljanima. Ipak, na dvoru se vodila borba oko nasleđa između dva njegova sina Demetrija i Perseja. Demetrije je jedno vreme boravio u Rimu kao ambasador i odatle se vratio kao rimski štićenik. Persej je sa druge strane ubedio oca da Demetrije priprema zaveru i Filip je otrovao svog starijeg sina. Smrt prorimskog kandidata na makedonski presto je otežalo dalje odnose sa Rimom. Filip V je umro 179. godine pre Hrista a njegov naslednik Persej bio je poslednji vladar antičke Makedonije budući da su ga Rimljani porazili u Trećem makedonskom ratu (171.-168.) i pretvorili Makedoniju u rimsku provinciju
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
The End of the Ancient World, By Ferdinand Lot - Strana 273:

Further, Latin Illyria, thirty years after Justinian's death, was submerged by the Slavs, and the fragments of the Illyrian populations who still spoke the lingua Romana, whence sprang Vlak, the Roumanian-Macedonian language, were reduced to wandering shepherds or else pushed back towards the coast. The coast towns, Durazzo, Spalato-Salona, and Ragusa, up to the fifteenth century, kept the use of a language sprung from Latin and later from Venetian.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Reč vlah je slovenska reč za "onog drugog stanovnika Rima, potomnjih sklavinija ili vlahija" (vlaka; vlah je mio ma koje vere bio...), otprilike kao što je danas pojam "Balkanac", a s obzirom da su Kelti na Slovenskom Jugu živeli zajedno sa Srbima tj. Slovenima, poneli su to srpsko ime "vlah-Vlah" na sebi sve do Galije, Valonije i Velsa.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Poreklo prezimena Macura
Јој, Мрки, где га ископа
Не знам шта бих ти рекао по питању имена Мацура ; има неколико верзија. Мени је ''најлогичнија'' она да је име изведено од речи mazzare (тући, ударати). Постоји прича у тим крајевима како су се Мацуре међусобно потукле (поубијале): ''бију се као Мацуре''. Цела прича је највероватније измишљена како би се прикрио геноцид који су над њима извршили каснији досељеници Ровчани и Васојевићи. Иначе, Васојевићи су их називали ''латинима''.
Macura (mac-ura) je mačor. Reč ima slovenski koren mac- i slovenski sufiks -ur(a) (up. kostur, božur, drhtur, tmur, mehur, babura, gadura, klisura, gudura, kožura, ljuštura, čahura itd.) i sinonim je za mušku mačku - mačora ili mačka.


Macure i Mišuri
Najverovatnije je prvi predak roda Macura (ili više muških iz te porodice) dobio nadimak Macura (znači mačak, mačor) po borbenosti ili po okretnosti. Nasuprot tome, Mišuri (prezime iz istih krajeva) su valjda, neki plašljivci bili.


"Бију се као Мацуре" tj. biju se kao macure = biju se kao mačori. Romanofonci zapadno od Velike Morave su samo Ćići, Dalmati u primorskim gradovima i Italijani, da ne pominjem po kojeg Cincarina po gradovima.


Znači, da zaključimo (javite Krtiniću), izraz "biju sa kao macure" odnosi se na mačore, a ne na rod Macura.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Original postavio Pravi Vlah

У реду али је тај предбиблијски Краљевић Марко ипак радио за предбиблијске Турке и настрадао у предбиблијској Влашкој.
Prvo, da dopunim pojašnjenjem da je citat preuzet sa sajta TV PRVA. Dakle, to nisu baš moje reči.

Drugo, tema nije bila verodostojnost istorijskih sadržaja epske poezije nego postojanje srpske nacionalne svesti u narodu, pa me dalja rasprava o Kraljeviću Marku ovde ne interesuje.

TrećO, ozbiljno, a shodno temi, ima li nekih rumunskih epskih junačkih pesama u desetercu uz gusle, da potkrepe nagvaždanija o vlaškim korenima srpske epske poezije? Da vidimo.

 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Vlahinja - drugo ime za Pripjatsku močvaru


Gajde
Sakrij sadržaj
HJP, na osnovu enciklopedijskog rečnika kaže da gajde dolaze iz turskoga jezika: gajde ✧ tur. gayda

A kada pofgledamo u tursku etimologiju vidimo ovo:

gayda ~ Bul gayda гайда Balkanlara özgü tulum şeklinde çalgı ≈? Ger *gaitz keçi
Gde se kaže da gajda u turski dolazi od bugarskog гайда, kaže se da je to muzički instrument specifičan za Balkan. Ne zna se odakle reč dolazi u bugarski, ali za svaki slučaj, iz germanskog... :aha: :hahaha:





WORD: волы́нка (gajde na ruskom)

GENERAL: от Волы́нь, куда этот музыкальный инструмент пришел из Румынии; см. Mi. EW 394; Преобр. 1, 95.
(od Volinje, u koju je ovaj muzički instrument stigao iz Rumunije)



Volhynia

Volhynia [voʊ.ˈlɪ.ni.ə] (also Volynia) or Volyn (Ukrainian: Волинь Volýnʹ) is a historic region in Central and Eastern Europe straddling Poland, Ukraine and Belarus. The borders of the region are not clearly defined, while the territory that still carries the name is Volyn Oblast, located in the western Ukraine. Volhynia has changed hands numerous times throughout history and been divided among competing powers.

Among important cities are Lutsk, Rivne, Volodymyr-Volynskyi (Volodymyr), Iziaslav, Novohrad-Volynskyi (Zviahel). After the annexation of Volhynia by Russian Empire as part of the partitions of Poland, it also included cities of Zhytomyr, Ovruch, Korosten, while the city of Zviahel was renamed into Novohrad-Volynsky and Volodymyr into Volodymyr-Volynskyi.


Names and etymology

Volynia Volýn′, Russian: Волы́нь, Volyn′; Polish: Wołyń, Lithuanian: Voluinė or Volynė; Czech: Volyň, Hungarian: Volhinia, German: Wolhynien [vo.ˈlyː.ni̯ən] or Wolynien [vo.ˈlyː.ni̯ən] (Volhynian German: Wolhynien/Wolhinien [vo.ˈliː.ni̯ən] or Wolynien/Wolinien [vo.ˈliː.ni̯ən] ), Yiddish: Volin װאָלין‎)
The alternate name for the region is Lodomeria after the city of Volodymyr-Volynsky (previously known as Volodymer), which once was a political capital of the medieval Volhynian Principality.
According to some historians, the region is named for a semi-legendary city of Volin or Velin, said to have been located on the Southern Bug River,[SUP][1][/SUP] whose name may come from the Proto-Slavic root *vol/vel- 'wet.' In other versions, the city was located over 20 km (12 mi) to the west of Volodymyr-Volynskyi near the mouth of Huczwa River (pl:Huczwa), a tributary of the Western Bug.

A ovde imamo i potvrdu da su Volhi ili Volhinjani slovensko pleme:

 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
It is only logical the Balkan Romance tribes formed after long period of migrations from 2nd through 6th century caused by German barbaric wars and invasion of Apennine Peninsula. The concentration of Roman Apennine refugees was in Adriatic coastal cities, Aegean coastal cities, and the largest population formed in the region of central Albania inland. The population in Aegean cities formed today's Aromanians who are commonly known as higher class of Greek merchants that began to spred over hills of Greece and Macedonia only during Otoman times to avoid islamization. Migration process goes also for the Vlach population of central Albania. They bagan to migrate to Dacia as of 14th century.

The Apennine German-Roman mixture, civilized Germans (so called "Goths"), continued to invade all Mediterranean coasts (only coastal cities) of the Balkan Peninsula and that is where their influence can be observed. The Goths never made it to Balkan midland.

 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Albanija je najlogičnije pribežište nekog ko se na Apeninskom poluostrvu povlači pred Germanskom najezdom do samog juga poluostrva, a zatim prelazi u Albaniju standardnim putem preko Otranta i kopnom - Drač, Vojuša, Kroja.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Za Vlaju, o "protorumunskom jeziku u 19. veku" sa poljske Wikipedije:

Dla przykładu: język proto-rumuński jeszcze w połowie XIX w. uważany był za słowiański i zawierał słowa pochodzące z języków[SUP][1][/SUP]:



  • słowiańskich – 2350 (slovenskih-srpskih)
  • łaciny – 1150 (romanskih)
  • tureckiego – 950 (turskih)
  • nowogreckiego – 650 (novogrčkih)
  • węgierskiego – 600 (mađarskih)


"Bio je smatran slovenskim jezikom do polovine 19. veka"!!!


Sada je potpuno jasno da se radi o romanizaciji Srba (Slovena), a ne slovenizaciji Romana.

Romani su oni srbi koji su poverovali rmunskom Deretiću. :hahaha:
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200

Srpsko poreklo imena Drakula


Najkrupniji kamen spoticanja među istoričarima koji su hteli da Vlahe u srednjovekovnoj Srbiji uopšte kao slovensko stanovništvo bio je Drakula-argument. Došlo je vreme da jednom zauvek odbacimo mantru o romanskom poreklu imena ili prezimena Drakula i Drakulić:


Original postavio Mrkalj
Koliko ja vidim, ode i Drakula u Srbe:

Kralj Milutin, 1314-1316: "син му Радкула с децом"

... definitivno.

Dakle, sufiks -ul i -ula potpuno su slovenski sufiksi, preteča sufiksa -o Radul > Raduo > Rado i sl., a može biti da je taj sufiks glagolsko-participne analogije po postanju. :)




:smeker:

Radko - Radkula

*Dragko - *Dragkula


Константин Михаиловић, сведок времена:

Драгул, војвода влашки, имао је два сина, старији се звао Влад, а млађи Радул. А обојицу је дао цару Мухамеду на његов двор (да му служе); после је умро. Кад чу цар за смрт његову одмах старијег сина Драгуловог обдари новцем, коњима, доламама, дивним шаторима, као што доликује господину и отправи га с пуно почасти у влашку земљу да влада наместо оца свога под условом да сваке године долази к њему и да му се јавља, а данак да даје као што је и раније био даван. А његовог млађег брата оставио је на своме двору....

Потом су дошле вести турскоме цару шта је све учинио Драгул - јер су по оцу и њега тако називали. Тада је цар послао по његовог брата (млађега Драгула), а кад је приспео у двор, ...

А кад смо били у Никопољу, на обали Дунава, кад ал' с оне стране[392] Драгул војвода се био такође с војском утаборио зато да би пречио превоз, онда цар рече јаничарима овако...

А одатле смо кренули напред у влашку земљу за Драгулом, а његов брат је био пред нама; и мада је војвода влашки имао малу војску, ипак нас је било страх и веома смо их се чували, окружујући се сваке ноћи кољем, и нисмо се сачували...Кад видеше Власи да се (с њима) зло дешава, одступили су од Драгула и приступили његовоме брату. А он је отишао у Угарску краљу Матији..

https://www.rastko.rs/rastko-pl/istorija/janiczar/kmihailovic-hronika_1.php




Pre 4 godine, povezivala sam to ime sa dragim kamenom na Vladislavljevoj šubari:

Original postavio Сребрена

Мени лично увек су асоцијације, поводом имена Владислава Цепеша (цепача)), ишле ка именици "драгуљ", с обзиром на велики "драги камен" на владарској капи Владислава Цепеша........... мислим да не треба мешати српско "драгуљ"(драги камен) са влашким "дракуљ"(Ђаво), с обзиром да се објашњења (неисправна) своде на то да "дракула" (што значи Ђаво) значи "змај" (што се каже другачије, пре свега "балаур" кад говоримо о аждаји или "змеу", кад говоримо о папирнатој дечјој играчки).




..a ni sada ne bih bila za opciju da "Vladislav Drag" znači da je on drag, jer svakako nije karakter kome bi se moglo pripisati dražesnost.
Brem Stoker svakako nije hteo namerno da promeni tok istorije Vlaške zamenom jednog slova.







I Drakulići ad acta. Tamo odmah do Sekulića.
-----

Наравно да Дракул је врло ретко румунско име, баш због значења Ђавол. Али међу балканским Словенима име Дракулић се појавља доста често. Очито због тога што ви не знате шта значи. Али бар неки међу вама једном су знали.
When the time came for Vlad Tepes to pick his own methods on dealing with his rivals he made sure he would be feared by everyone too. He became known as a monster with a thirst for human blood. Many of his rivals called him “Drac” – which means the devil – due to his punishment methods.

The name "Dracula" is actually an honorary title meaning: "Son of the Dragon". Vlad II, Drac's dad, was a member of the Order of the Dragon, holy knights pledged to defend Christianity against the invading Turks. Hence - dragon.

E, sada, koje je od ova dva predanja vezano za Vlada Tepeša (slovensko i ime i prezime - od vladati i tepati) verodostojnije, malo je važno, jer ako su oba tačna ili ako je mao koje od njih tačno, njegov nadimak nema veze sa rumunskim ili generalno romanskim ličnim imenom, nego ili sa pripadnošću redu Zmaja ili sa "drakonskim" ponašanjem.

Prema tome, eventualno romansko muško ime Dracul može samo dolaziti od slovenskog Dragul (Drago), pa mu i etimologiju treba sagledavati na taj način. A to važi i za srpska prezimena Drakula i Drakulić.


------------------------

Drakule, Drakići, Drakulići i Drakulovići

Zaključak


Drakule, Drakulići i Drakulovići dolaze od srpskog imena Dragkul ili Dragkula (od kojeg u kasnijem jezičkom razvoju nastaje Dragko, Draško i prezimena Draškić i Drašković). Za slavnog grofa Drakulu, na rumunskom je posvedočen patronim Dragwlya (ili Dragkwlya) [Anuarul Institutului de Istorie Cluj-Napoca, no. 35, Institutul de Istorie din Cluj, Editura Academiei, 1996, pp. 29–34.]

Zašto bi prezime Drakulić dolazilo od romanske reči za đavola kada ni romansko ime Dracul ne dolazi od te reči već dolazi od starijeg Dragul (od kojeg kasnije nastaje Drago i prezime Dragović) koje je slovensko po postanju? Naravno, hrvatska istoriografija sve srpsko što može navijački pretvara u nesrpsko, pa tako gleda da svi Srbi zapadno od Drine postanu "Vlasi-Romani", jer ako su Romani to olakšava proces kojim velikohrvatska povijest pretvara Srbe u Hrvate i olakšava prelazak Srba u Hrvate u stvarnom životu.

Romanska reč dracul (drac) znači đavo, pa se zato ime Dracul kod Rumuna izbegava iako je bilo prisutno u prošlosti Rumuna koja je bila kud i kamo slovenskija. Prema tome, eventualno (veoma retko) romansko muško ime Dracul može dolaziti samo od slovenskog Dragul (Dragul je preteča imena Drago) pa mu i etimologiju treba sagledavati na taj način. A to važi i za srpska prezimena Drakula i Drakulić. Jer, ako Rumuni daju ime po slovenskoj reči Dragul, zašto bi Srbi davali ime po romanskoj reči koja znači đavo, tj. zašto Srbi ne bi davali srpsko ime Dragko (kasniji Draško) tj. Dragkul od kojeg bi patronim bio Drakula, Drakulić i Drakulović? Mi imamo kod kralja Milutina ("син му Радкула с децом") u povelji posvedočeno ime Radkula (kasniji Radko tj. Ratko). I zaista, ime Radkul ili Radkula moglo je dati današnja prezimena Ra(d)kula, Ra(d)kulić, Ra(d)kulović.

I zaista, ima i Ra(d)kulića, dakle, od Radkula: Google search Rakulić

A i Ra(d)kulovića: Google search Rakulović

Pogledajmo za prezime Drakić koje dolazi od Dragk+ić. Evo, ima i mnogo Drakića: Google search Drakić

Dakle, ako imamo Drakiće i ne mislimo da su romanskog porekla jer o njima nije pisao Bram Stoker, treba da se zamislimo dobro zašto to činimo pri pomenu Drakula, Drakulića i Drakulovića. Jer, semantički gledano, prezime Drakulović je isto što i prezime Drašković.


Mrkalj,
10.4.2018.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Ljudi, ponekad treba otvoriti Vikipediju. Sve piše:

Током свог живота, Влад је писао своје име у латинским документима као Wladislaus Dragwlya, vaivoda partium Transalpinarum (1475).[SUP][4][/SUP]
На румунском је наследио патроним Dragwlya (или Dragkwlya)[SUP][4][/SUP] Dragulea, Dragolea, Drăculea[SUP][5][/SUP] што је деминутив од епитета Дракул који је у имену носио његов отац Влад II, који је примљен 1431. као члан Реда Змаја. На модерном румунском језику Драгон се чита Drac (од латинског Draco). Касније се придодао наставак ул па је Влад II постао познат као Влад Дракул, или Влад Драгон („Влад Змај“). Реч Drac на румунском има значење за ђавола, што је касније довело до погрешних тумачења како је Влад заправо био ђаво.
Надимак Влад Набијач се везује за сурове методе набијањем на колац противника, али му је додељен постхумно, спомиње се тек негде око 1550.[SUP][4][/SUP] Пре тога, међутим, био је познат као Kazıklı Bey (Казика беј) како су га називали у Османском царству.[SUP][6]
[/SUP]

4. Anuarul Institutului de Istorie Cluj-Napoca, no. 35, Institutul de Istorie din Cluj, Editura Academiei, 1996, pp. 29–34.

5. Stoicescu, Nicolae (1976). Vlad Țepeș (на језику: Romanian). Editura Academiei Republicii Socialiste România. стр. 154.

6. Axinte, Dracula: Between myth and reality

-----------------------------

Nadimačka imena sufiksacije -ul postepeno su dala sufiksaciju -o, npr. Dančul → Dančuo → Dančo, Rašul → Rašuo → Rašo, Marul → Maruo → Maro, Dragul → Draguo → Drago, Vladul → Vladuo → Vlado.

Rakići i Drakići, kao i Rakulovići, Rakulići te Drakulovići i Drakulići postoje kao prezimena koja su sačuvala stariju formu imena (Radkula i Dragkula).

What's the origin of the Romanian suffix ''-ul''? Other Latin languages don't have this.


Well, the suffix system is a very Slavic characteristic - all Slavs use plenty of them in a quite complexe manner if we reach Polish language for example, which is incredibly hard in my opinion.

So we have a Latin feature, a definite article, used in a Slavic fashion, producing something new and unique to Romanian, Albanian and Bulgarian (which includes Torlakian, the transitional dialect between Serbian and Bulgarian)
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200







Drakule, Drakići, Drakulići i Drakulovići

Zaključak


Drakule, Drakulići i Drakulovići dolaze od srpskog imena Dragkul ili Dragkula (od kojeg u kasnijem jezičkom razvoju nastaje Dragko, Draško i prezimena Draškić i Drašković). Za slavnog grofa Drakulu, na rumunskom je posvedočen patronim Dragwlya i Dragkwlya [Anuarul Institutului de Istorie Cluj-Napoca, no. 35, Institutul de Istorie din Cluj, Editura Academiei, 1996, pp. 29–34.]. Oba naziva potiču od slovenskog i srpskog muškog imena Dragul(a), odnosno Dragkul(a), a ne od naziva Reda zmaja (dragon, kasnije u rumunskom drac, što znači i "đavo") kojem je otac Vlada Tepeša [Cepeša] pripadao. Ova eventualna pripadnost mogla je u imenu slavnog Drakule naknadno i samo analoški koincidirati. Čuveni Drakula, zapravo nosi staro srpsko ime Dragkula, a kasnije su odatle izvodili sekundarna značenja (1) zmaj (rum. dragon, drac[SUP]1[/SUP], zmeu), po kojem ga neki svrstavaju u Red zmaja, zatim (2) đavo (rum. drac[SUP]2[/SUP]) po kojem mu prišivaju epitet okrutnosti i krvološtva po kojem je naknadno i (3) rođen mit o njegovom vampirizmu koji ga je proslavio nakon priče Brama Stokera s kraja 19. veka.

Zašto bi prezime Drakulić dolazilo od romanske reči za đavola kada ni romansko ime Dracul ne dolazi od te reči već dolazi od starijeg Dragul ili Dragkul (od kojeg kasnije nastaje Drago i prezime Dragović) koje je slovensko po postanju? Naravno, hrvatska istoriografija sve srpsko što može navijački pretvara u nesrpsko, pa tako gleda da svi Srbi zapadno od Drine postanu "Vlasi-Romani", jer ako su Romani to olakšava proces kojim velikohrvatska povijest pretvara Srbe u Hrvate i ideološki olakšava prelazak Srba u Hrvate u stvarnom životu.

Romanska reč dracul (drac) znači đavo, pa se zato ime Dracul kod Rumuna izbegava iako je bilo prisutno u rumunskoj prošlosti koja je bila kud i kamo slovenskija. Prema tome, eventualno (veoma retko) romansko muško ime Dracul može dolaziti samo od slovenskog Dragul (Dragul je preteča imena Drago) pa mu i etimologiju treba sagledavati na taj način. A to važi i za srpska prezimena Drakula i Drakulić. Jer, ako Rumuni daju ime po slovenskoj reči Dragul, zašto bi Srbi davali ime po romanskoj reči koja znači đavo, tj. zašto Srbi ne bi davali srpsko ime Dragko (kasniji Draško) tj. Dragkul od kojeg bi patronim bio Drakula, Drakulić i Drakulović? Mi imamo kod kralja Milutina ("син му Радкула с децом") u Banjskoj povelji (1314-1316) posvedočeno ime Radkula (kasniji Radko tj. Ratko). I zaista, ime Radkul ili Radkula moglo je dati današnja prezimena Ra(d)kula, Ra(d)kulić, Ra(d)kulović.

I zaista, ima i Ra(d)kulića, dakle, od Radkula: Google search Rakulić

A i Ra(d)kulovića: Google search Rakulović

Pogledajmo za prezime Drakić koje dolazi od Dragk+ić. Evo, ima i mnogo Drakića: Google search Drakić

Dakle, ako imamo Drakiće i ne mislimo da su romanskog porekla jer o njima nije pisao Bram Stoker, treba da se zamislimo dobro zašto to činimo pri pomenu Drakula, Drakulića i Drakulovića. Jer, semantički gledano, prezime Drakulović je isto što i prezime Drašković.


Mrkalj,
17.4.2018.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Katun

Из интервјуа са Ал. Ломом:

Највеће изненађење код лингвиста, па и етнолога и других познавалаца балканских етничких и културних прожимања, изазвало је ваше објашњење настанка топонима катун за који се веровало да је албанског порекла, а ви сте доказали да је пак катун српска реч. Колико је још таквих превида било у нашој науци?

У албанско порекло речи катун били су добрих век и по убеђени и наши и страни стручњаци, иако се она не тумачи убедљиво из албанског језика. У основи тог убеђења је упрошћено културноисторијско резоновање: Словени су дошљаци на Балкан и првенствено земљорадници, Арбанаси староседеоци и полуномадски сточари, па ако имамо један заједнички термин везан за ту врсту сточарења у албанском и јужнословенским језицима, мора да су га наши преци позајмили из албанског. Да озбиљно посумњам у то навела ме је чињеница да је реч посведочена и у староруском језику. То искључује могућност албанског порекла и сведочи да је термин био познат Словенима и пре сеобе на југ. Он се без проблема изводи из словенског глагола који значи „котрљати се“. Треба имати у виду да су катуни сезонска станишта на високопланинским пашњацима, нека врста претече савремених туристичких камп насеља. Дрвене кућице у катунима биле су покретне, почетком лета би их „подигли“ на колима или саоницама у планину, а онда на јесен „спустили“ натраг у долину.

Уосталом, номадско сточарство није било сасвим страно Словенима, бар не онима, у које убрајам предбалканске Србе, који су првобитно живели на крајњем југоистоку прасловенске територије и били у додиру са номадским народима у степама северно од Црног мора. Ти њихови суседи су испрва били Скити и Сармати који су говорили иранским језицима, а доцније разна турска племена. Стога ипак не одбацујем могућност да је катун позајмљеница из неког страног извора, али источног, а не балканског.

Миленијум(и) српске језичке вертикале
http://www.poreklo.rs/2016/02/25/prenosimo-intervju-sa-akademikom-aleksandrom-lomom-milenijumi-srpske-jezicke-vertikale/
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Poreklo prezimena Mataruga

Popularna pučka etimologija u službi zvanične germanocentrične istoriografije do sada etimologiju ovog prezimena izvodi iz italijanskog glagola mattare (ubiti), iako nije jasno kako se taj glagol uklapa u vlaški vokabular:

Translations of kill



verb
ucidekill, murder, slay, slaughter, destroy, assassinate
omorîkill, murder, slay, destroy, slaughter, assassinate
distrugedestroy, ruin, kill, blast, wreck, disrupt
nimicidestroy, cut, annihilate, wipe out, kill, smash
asasinaassassinate, murder, kill, slay
spulberadispel, scatter, kill, depolarize, dissipate
tăiacut, crop, carve, chop, slice, kill
pune capătkill, pip, compose
înăbuşistifle, quell, choke, suppress, muffle, kill
nu se potrivi cukill, misbecome
strica efectulkill
îndureraafflict, grieve, pain, distress, aggrieve, kill
înnebuni de durerekill
istoviexhaust, fag, jade, fag out, haze, kill
respingereject, repel, repudiate, refuse, repulse, kill
deconectadisconnect, declutch, uncouple, put out, kill
calmacalm, calm down, soothe, quiet, temper, kill
da carnekill
noun
uciderekilling, kill, slaughter, death, assassination, crime
animal omorâtkill

<tbody>
</tbody>

Sufiksacija je tipična srpska, ekspresionistička. Sufiks -uga nalazimo u sličnim srpskim prezimenima kao Šavrljuga (čavrljati, ševrdati, vrludati), Čavaljuga (čvarak, Čvaljuga, Čvalja), Piljuga (piljiti tj. biti buljav, imati zube kao pila) i sl. da ne nabrajamo brojne imenice kao lenčuga, čvoruga, kaljuga, močuga, vlačuga, čamuga, crnčuga kojima ovaj sufiks (do)daje na pogrdnoj ekspresiji.

Koren prezimena Mataruga dolazi od glagola mlatiti tj. mlatarati što se može odnositi na zanimanje kojim su se bavili (proizvodnja maslaca ili mlaćenice, na primer), njihove česte seobe, na način hoda sa mlataranjem ruku, veličinom polnog uda u muških pripadnika plemena, ili, manje izgledno, na njihovu sklonost tučama. Iz ovog pretpostavljamo da je Mataruga lako izvedeno iz prvobitnog Mlataruga.

-------------

<cite class="iUh30">https://books.google.rs/books?id=opsMAAAAIAAJ</cite> - Translate this page
Ljubo Mihić - 1987 - ‎Snippet view
Mataruge oko Kozare su porijeklom od starog brata Mataruga u Grahovu u Crnoj Gori. Ima ih i u Matarugama u Cehotini, u slivu Lima. Svi slave Đurdevdan. Mataruge u Grahovu u Crnoj Gori prvi put se spominju 1318. godine (326,252). Matavazi su iz Crne Gore, gdje se tamo misli da su porijeklom Arbanasi (326,252<wbr>). Moravci su doselili iz Starog Vlaha (slave sv.Jovana). Moraće su iz Morače u Crnoj Gori (slave Nikoljdan). Mastilovići su iz Gacka u Hercegovini. Mačinko je doselio iz ...
<cite class="iUh30">https://books.google.rs/books?isbn=3825895394</cite> - Translate this page
Walter Lukan - 2006 - ‎Preview
... darunter vor allem osmanische Einwohnerverzeichnisse vom Ende des 15. Jahrhunderts bis zum 18. Jahrhundert. Alle Erforscher der Stämme waren sich im Klaren darüber, daß die alten Namen der Stämme sowohl slawischen als auch nicht slawischen Ursprungs sind. Nicht slawische Namen (wie Mataruga, Kuci, Macura, Bukumir) weisen auf den Einfluß altbalkanischer (walachisch-<wbr>albanischer) Komponenten auf die Formierung der Stämme in Montenegro und der Herzegowina ...
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Mrkalj;bt303004:
Evo gde KP7 pominje "Romane u Draču" - 32.4.5., i oni bi se mogli smatrati precima danačnjih dačkih Rumuna. Tema je mogla da se zove "D(r)ački Rumuni". :)

32.4.5. Drački Romani





:ok:

Ave kajzerica!

PS.

Mislim da smo stigli do momenta kada neko od poznavalaca starog i ranog srednjeg veka na Mediteranu treba da nam da mišljenje kada su drački (budući dački) Romani došli u Drač (Albaniju) sa Apenina.
Iz jednog od najstarijih dela jermenske istoriografije (Jermenska geografija), nastale u ranom srednjem veku:

Jermenska geografija

10. Trakija, na istoku Dalmacija, blizu Sarmatije, počinje na reci Tarus do Dunava. Tamo ima pet malih zemalja i druge kao Verumus i Dardanija, nazvana Tetrapolis. Na jugu postoji u pravom smislu Trakija, a na severu velika zemlja Dakija nastanjena Sklavinima kojih ima 25 plemena. Zemlja je potpala pod vlast Gota koji su došli iz ostrva Skanije koji Germani nazivaju Haemija. Sklavini su došli iz kraja oko reke Dona i osvojili druge zemlje Trakije i Makedonije te došli u Ahaiciju i Dalmaciju.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Дакле, док није измишљено име Словени, Словена није ни били, па их није било ни на Балкану.

Постојала су само племена и њихове групације које се непрецизно дефинишу а која баштине прастару дунавску културу.

А онда када некада са Хунима, па Аварима, а некада и сами, нека од тих племена прелазе Дунав и пустоше тврђаве и градове на Балкану онда ето најезде Словена, јер како другачије када је јасно да нису ни Хуни ни Авари.

И то име, Словени, које се користило за племена која су била ратничка и која су упадала преко Дунава, и потом нестала оставила су само име староседеоцима Балкана.

Наравно, то не би било могуће да староседеоци Балкана нису делили исту културу са придошлицама, мада су по крвним зрнцима другачијег порекла.

Зато неки аутори описују Словене као миран народ који се бави земљорадњом, док други аутори описују те исте Словене као номаде и силне и сурове ратнике????

Не морају историчари да се баве логиком, али нису историчари ако пишу контрадикторну историју.

Славене где си ти?
I tu vidimo još logike. Ovi našinci, što su bili južno od rimskog limesa, zvali su upravo te severno od granice koji nisu bili Havari ni Huni a da bi ih od Avara i Huna razlikovali - Slovenima, onima koji govore, a ovi našinci sa severa su ove pod Rimom zvali vlak (rob; kasnije vlah). Sjo jasna!
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200
Protorumunski jezik je polovinom 19. veka bio priznavan kao slovenski jezik i sadržao je reči poreklom iz sledećih jezika:

2350 slovenskih-srpskih reči
1150 romanskih reči
950 turskih reči
650 novogrčkih reči
600 mađarskih reči

Izvor: Alexandru Cihac - Etimološki rečnik

Cihac, Alexandru. Dictionnaire d'étymologie daco-romane: éléments latins comparés avec les autres langues romanes, L. St-Goar, 1870 © Google
I tu nisu računati srpski turcizmi i srpski grecizmi koji su u vlaški mogli itekako ući posredstvom srpskog jezika, tako da broj reči koje su ušle u vlaški iz srpskog naroda samo može biti veći.

Jermenska geografija

10. Trakija, na istoku Dalmacija, blizu Sarmatije, počinje na reci Tarus do Dunava. Tamo ima pet malih zemalja i druge kao Verumus i Dardanija, nazvana Tetrapolis. Na jugu postoji u pravom smislu Trakija, a na severu velika zemlja Dakija nastanjena Sklavinima kojih ima 25 plemena. Zemlja je potpala pod vlast Gota koji su došli iz ostrva Skanije koji Germani nazivaju Haemija. Sklavini su došli iz kraja oko reke Dona i osvojili druge zemlje Trakije i Makedonije te došli u Ahaiciju i Dalmaciju.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
20.200

Vlah po značenju isto je što i Slověn i Srbin. To troje su podanici Rima, s tim što je rěč Srbin věrovatno izvorni etnonim, rěč koja je postala u sekundarnom latinskom značenju sluga - rob, Slověn ili takođe ili paralelno etimološki, a prěko pokrajina "Sklavinija", dok je vlah prěvedenica na srpski (vlak je težak ili rob). Vitezović pripověda o "vlahijama" namesto sklavinija.

Zašto robovi? Zato što su Rimljani Slověnski Jug doživljavali rezervatom robova.

Slověni/Srbi sěverno od limesa bili su rimskim Srbima - "Slověni" (govore razumljivim jezikom), dok su Srbi unutar limesa ovima sa sěvera bili - "vlasi" (a to znači i "Romani" u značenju stanovnika Rima).

Istost pojma stočara i žitelja romanskih strana dolazi po tome što su vlasi bili nomadi, a to znači bezemljaši (ono isto što je sclavus bilo za Rimljane).

Potpuno logično.

Ćao (sama rěč ćao dolazi od schiavo i znači - rob/Sloven/Srbin).

Servus. ;)
 
Top