Идемо на прву књигу поглавље 29 које је занимљиво;
Pogledajte prilog 729169
Овдје Лаоник опет одбацује тврдње неких тада да су Албанци и Илири исти народ и пише да он добро зна да нису, пише још подоста о томе, но није то тема, друга је.
Овдје заиста Лаоник изводи закључак да су Трибали (Срби) управо од Илира настали и распршили се по Европи. Даље пише да (Трибали и Илири) зборе истим језиком, имају исте обичаје и начин живота.
И ово поглавље и читав низ других води закључку да је најисправније виђење да Лаоник у свом дјелу Србе у тадашњој Србији назива Трибалима а Србе који живе ван граница тадашње Србије Илирима, у том случају би појам Босанци који користи на стр.420 био територијална одредница..
Овдје иде наравно право питање. Лаоник је одлично познавао тадашње прилике, помиње често Србију, зна одлилну српску историју до тада, описује личности, догађаје, свакако зна да се српско име у српским повељама користи.
Па зашто онда Србе назива Трибалима, Бугаре Мезима, Русе Сарматима а Влашку Дакијом?
Два су могућа одговора. Лаоник поистовјећује словенске народе са овим древним народима, вјерује да је то једна раса, и налази везу са тим античким народима које он сматра једним етницитетом.
Други, он овдје словенске народе дијели на оне који су населили земљу Трибала, земљу Меза, земљу Сармата, земљу Дачана, у том случају то би била територијална одредница.
Готово извјесно, а гледајући и приложена поглавља и друга, у питању је ово прво, Лаоник заиста поистовјећује Србе са Трибалима, Русе са Сарматима, Бугаре са Мезима итд. Зашто то чини?
Опет су два могућа одговора. Лаоник једноставно греши и има погрешно увјерење. Или је тада знао нешто што ми данас не знамо, могуће су му били доступни списи који су се у међувремену загубили.
Сва сазнања, разборито расуђивање нам кажу да Лаоник овдје греши, но овдје је ипак препоручљив опрез код доношења става.
