Vlasi — balkanski fenomen

[Сребрена]

јер је Баба Јага, под тим именом, ван румунске митологије.

..то је српска Бабарога, која је у руској верзији постала Бабајага. Нема везе са Румунима, ни са Армунима.

 

[Pumpaj Dinstanović]

..то је српска Бабарога, која је у руској верзији постала Бабајага. Нема везе са Румунима, ни са Армунима.

Babaroga ili Babaruga, čak u nekoliko slučajeva kod nas je zapisana (ovo je iz SEZ) kao Baba Jega, u predelu istočne Srbije:

U Bosni je zovu Divija baba i kažu da živi u pećinama.

У Звечаљци и Маринкуши има дивија баба, која има доље све посуђе и ради све послове као и на земљи пгго се раде. У свакој већој јами има по једна дивија баба...

Zvečaljka je jama kod sela Rujevac, na području doduše današnje Srbije, kod Ljubovije. Za jamu Marinkušu, odnosno selo Grbavica pored kojeg se nalazi, nisam siguran tačno gde je.

Da je baš ruska Babajaga nastala direktno od naše Babajege ili sl. varijacija, ne bih baš rekao da sa sigurnošću možemo tvrditi...

 

[Pravi Vlah]

Babaroga ili Babaruga, čak u nekoliko slučajeva kod nas je zapisana (ovo je iz SEZ) kao Baba Jega, u predelu istočne Srbije:

U Bosni je zovu Divija baba i kažu da živi u pećinama.

У Звечаљци и Маринкуши има дивија баба, која има доље све посуђе и ради све послове као и на земљи пгго се раде. У свакој већој јами има по једна дивија баба...

Zvečaljka je jama kod sela Rujevac, na području doduše današnje Srbije, kod Ljubovije. Za jamu Marinkušu, odnosno selo Grbavica pored kojeg se nalazi, nisam siguran tačno gde je.

Da je baš ruska Babajaga nastala direktno od naše Babajege ili sl. varijacija, ne bih baš rekao da sa sigurnošću možemo tvrditi...

Погледао сам на енглеској Wikipedia чланак о Баба Јаги. Мада се руска Баба Јага знатно разликује од румунске Muma Pădurii, имају и неке основне сличности.

Узгред, митолошка стара жена -- добра или зла -- се сусрећује у свим ранијим културама света, од Америчких Индијанаца, до Јапанаца, Индијца, Црнца, до Средоземља, Келта, Сканиданаваца, итд. Хришћанство је настојавало да сузбија веровање у таква бића.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Погледао сам на енглеској Wikipedia чланак о Баба Јаги. Мада се руска Баба Јага знатно разликује од румунске Muma Pădurii, имају и неке основне сличности.

Postoje razne priče po slovenskom svetu...siguran sam da Vikipedija nije kompletna. Šta bi naveo kao razlike?

 

[Pravi Vlah]

Postoje razne priče po slovenskom svetu...siguran sam da Vikipedija nije kompletna. Šta bi naveo kao razlike?

Па о Muma Pădurii нисам чуо ни једну од прича о руској Баба Јаги са Wiki.

https://en.wikipedia.org/wiki/Baba_Yaga

Мећутим нисам довољно упознат ни са Muma Pădurii. У детињству сам чуо о њој као о неком опасном митолошком бићу, али једину конкретну мени познату причу у којој и Muma Pădurii игра улогу је Făt-Frumos din lacrimă (Лепи-Јунак из сузе)

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па о Muma Pădurii нисам чуо ни једну од прича о руској Баба Јаги са Wiki.

https://en.wikipedia.org/wiki/Baba_Yaga

Мећутим нисам довољно упознат ни са Muma Pădurii. У детињству сам чуо о њој као о неком опасном митолошком бићу, али једину конкретну мени познату причу у којој и Muma Pădurii игра улогу је Făt-Frumos din lacrimă (Лепи-Јунак из сузе)

Zar nije to, kako bismo rekli, dramatizacija? Samo inspiracija iz narodne priče?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prema tvrdnjama Nicolae Rosianu stvorenje živi u kući na petlovim nogama...no primećujem i zastupljenost Fata Pădurii.

 

[Pravi Vlah]

Zar nije to, kako bismo rekli, dramatizacija? Samo inspiracija iz narodne priče?

Јесте. Претпостављам да бар неке од руских прича о Баба Јаги такође су књижевне драматизације.

Колико знам, влашки (румунски) мит о Muma Pădurii се не састоји од прича о неким конкретним инцидентима између људију и Muma Pădurii.

 

[Pravi Vlah]

Prema tvrdnjama Nicolae Rosianu stvorenje živi u kući na petlovim nogama...no primećujem i zastupljenost Fata Pădurii.

Постоје митолошке девојке, које се називају Iele (Јеле). И оне су врло опасне, мада су младе и лепе.

 

[Pravi Vlah]

Румунске Iele (што значи Оне):

 

[snouden]

Ја сам Куман, усвојен од Влаха. Наравно, више бих волео да будем Србин, али шта је ту је. Прошла баба са колачима.

Da budes Srbin ne moze jer je baba vozila u pogresnom smeru. Biti Srbinom nije stvar voljenja vec stvarnog porekla.

Ps.Bolje promeni nick u "Pravi Kuman" da ljudi odmah znaju ko si.

 

[Mrkalj]

Постоје митолошке девојке, које се називају Iele (Јеле). И оне су врло опасне, мада су младе и лепе.

Румунске Iele (што значи Оне):

Ne bih da te dodatno deprimiram, ali Lela (Jela ili Ljelja kod Bunjevaca, na primer) ne znači "ona" nego znači odmilicu od Jelene (doe) i odnosi se na natprirodnog šumskog stvora u ženskom obličju. Romani i ovu tradiciju povlače iz svoje slovenske baštine.

Slaven možda pronađe kod Čajkanovića.

 

[Lesandar]

Постоје митолошке девојке, које се називају Iele (Јеле). И оне су врло опасне, мада су младе и лепе.

(„Sadã Kralljice nisu drugo ništa, nego svetkovanje prazdnika Ljeljova“ (Karadžić 1815: 347).

http://digital.bms.rs/ebiblioteka/p...type=publications&id=652&m=2#page/62/mode/2up

 

[Pravi Vlah]

Ја сам Куман, усвојен од Влаха. Наравно, више бих волео да будем Србин, али шта је ту је. Прошла баба са колачима.

Da budes Srbin ne moze jer je baba vozila u pogresnom smeru. Biti Srbinom nije stvar voljenja vec stvarnog porekla.

Ps.Bolje promeni nick u "Pravi Kuman" da ljudi odmah znaju ko si.

Опажање сарказма ти није јача страна, Тарзане.

 

[Pravi Vlah]

Ne bih da te dodatno deprimiram, ali Lela (Jela ili Ljelja kod Bunjevaca, na primer) ne znači "ona" nego znači odmilicu od Jelene (doe) i odnosi se na natprirodnog šumskog stvora u ženskom obličju. Romani i ovu tradiciju povlače iz svoje slovenske baštine.

Slaven možda pronađe kod Čajkanovića.

Стално пецаш у мутној води. Влашке јеле немају везе са јеленом. Јелен јесте важно митолошко биће али је то веровање распространо широм света. Упознај се мало и са другим културама.

 

[Pravi Vlah]

(„Sadã Kralljice nisu drugo ništa, nego svetkovanje prazdnika Ljeljova“ (Karadžić 1815: 347).

http://digital.bms.rs/ebiblioteka/p...type=publications&id=652&m=2#page/62/mode/2up

Да, изгледа да постоји нека веза између влашких Јела и горе споменутих Љеља. А шта значи Љеља?

 

[Mrkalj]

Да, изгледа да постоји нека веза између влашких Јела и горе споменутих Љеља. А шта значи Љеља?

Pa gore sam ti napisao, to je Jela, Jelena (košuta) od milošte (rekao bih dadizovano).

 

[Mrkalj]

Običaj „Kraljica" o Duhovima sa svim je očuvan kod Bunjevaca u Dušnoku i po dr. selima, kao i kod Šokaca više no kod Srba. Od pesama koje „kraljice" pevaju „Ljelji" boginji ljubavi kod starih Slovena, evo neke, t. zv. „koledarske."


I
Mi vam dođosmo,
Mi vam dođosmo, Ljeljo!
U najlipše dvore
U najbogatije
Zlatom ograđene,
Cvićem nakićene...

II
Vozio se Ive
S Marom po Dunavu,
Livom vodu grabi
Desnom Maru grli
„Jao moja Mare,
„Na pazar vođena
„Nikom ne suđena
Već meni junaku!
I junačkoj majci.

III
Mara je divojka
Mara je divojka, ljeljo
Na sagi sidila
Kroz mramor gledala
Gdi se bije Ive
Troje pa njeg' glede.
Prvi mu govori:
„Pridaj im se Ive!"
Drugi mu govore:
„Ton' u vodu Ive!"
Treći mu govore:
„Biž' u goru Ive!"
Al besidi Ive:
„Nisam ja divojka
„Da im se pridajem,
„Nit sam šara riba
„Da u vodu tonem,
„Nit sam nika zvirka
„Da u goru bižim,
„Već sam junak Ive
„Da junački ginem
„Da se s Turkom bijem
„S Turkom janičarom."

IV
Izgorila majko!
Izgorila majko! Ljeljo!
Didina koliba!
Didina koliba, Ljeljo!
Silna im se majko, Ljeljo!
Šteta dogodila, Ljeljo!
U kolibi majko, Ljeljo!
Šanta kvočka bila, , Ljeljo!
I ćoravo pile, , Ljeljo!
Krnja zdila, majko, Ljeljo!
I didina majko, Ljeljo!
Nova japundžija, Ljeljo!
Kad je glidaš majko, Ljeljo!
ni zakrpa nema, Ljeljo!
Kad je meriš majko, Ljeljo!
Konci je pritežu, Ljeljo! i. t. d. {201}


V
Kralju, svitli kralju,
Kralju, svitli kralju; Ljeljo!
Kraljice, banice
Ustaj, te pošetaj,
Od dvora do dvora,
Do careva stola,
Gdi car vino pije,
Carica mu služi
Iz zlatna kondira...


Kraljice su obično mlađe lepe devojke, na glavama nose krunu ili visoke vence od cveća, u sredini kojih stoji ogledalo ili kakva ikona. Obično idu u grupi 4–6 par i par. Svaki par drži po jednu maramu i okrenut licem, držeć' istu maramu igraju i pevaju gornje i mnoge druge pesme. Ovaj je običaj opširno opisan u „Sub. Nov." od 1893. g. (br. 26, 27, 28), gde su štampane još neke „koledarske" (kraljičke) pesme. Kao što je poznato koledarskih pesama ima i u Maćedoniji. O tom običaju i pesmama pisao je i Šafarik.


Ivan Ivanić, Istorijsko-etnografska rasprava: Bunjevci i Šokci, Nagradila „Matica Srpska." Treće izdanje sa 30 slika. Beograd, 1899. Štamparija D. Dimitrijevića, Ugao: Ivan-Begove ulice broj 1., Gračaničke broj 12.

http://kovceg.tripod.com/1899_Ivanic/1899_Ivanic_Bunjevci_i_Sokci.htm

 

[Pravi Vlah]

Мали Перица упознаје Русаљке -- слика енглеског србофила Џона Виљама Ватерхауза (1869):

 

[Mrkalj]

Naziv LJELJEN je stariji je od naziva DŽAMIJA, jer na starobosankom jeziku LJeljen znači Jelen. Ti udaljeni vrhovi su bili tradicionalni orjentiri za kretanje nekadašnjih nomada i njihovih stada.
I ne samo to nego i duhovni vodiči. Jelenovi atributi su: čistoća, svjetlost i ponovno rađanje . Dušu pokojnika jelen u pjesmama prenosi medju rogovima. Vrhovi Visočice Veliki i Mali Ljeljen su u stvari ti jelenovi rogovi. Svi stećci na jezerskoj zaravni ispod Ljeljena su iz tog razloga postrojeni u njegovom pravcu. Dolaskom islama na ovaj prostor je taj narodni običaj trebalo ukinuti, a orjentacija prema Ljeljenu je vještim preimenovanjem jednog planinskog roga u Džamiju dobila sasvim drugu vjersku namjenu. Pored Ljeljena nomadska kota na Visočici je PUZIM, a preko Rakitnice, na Treskavici to je MALA ĆABA.
Džamija (1967 m n/v) je najveći vrh planine Visočice.
PD“Bobovac“ ima u planu organizovano obići oba lokaliteta. Prvu nedelju, sa najavom lijepog vremena, ćemo iskoristiti da organizovano obiđemo Ljeljene na Visočici.



16

 

[Mrkalj]

Lovac na ljeljene


Behu se već prosuli glasovi da nam se vraća Šešelj, pa se setih jednog od najvećih obožavalaca „lika i dela“, verovatno najslobodnijeg srpskog radikala „ikad“, na ovom mestu već pominjanog i u izvesnom smislu legendarnog Slavoljuba. Sprema li se Slavoljub, pitam Pecu, da dočeka Šešelja? Je l’ zaklo ljeljena? Je ‘l spremio flašu rakije sa strukom bosioka u grliću? Ma jok! Ma kakvi! Ma idi beži… Bolje da ti ne pričam.

 

[Pravi Vlah]

Običaj „Kraljica" o Duhovima sa svim je očuvan kod Bunjevaca u Dušnoku i po dr. selima, kao i kod Šokaca više no kod Srba. Od pesama koje „kraljice" pevaju „Ljelji" boginji ljubavi kod starih Slovena, evo neke, t. zv. „koledarske.

Мало опрезније, Мркаљ. Сам назив коледа је из латинског calendae. "Краљица" је очито релативно новог исходишта, јер краљ је изведен од франачког Карла Великог. А ако је Љеља богиња љубави старих Словена, молим референцу за најранији спомен.

Иначе не волим препирање око својатања древних појмова, обичаја, назива, итд. Одавно већ говорим да делимо претке и делимо културу која ионака превазилази националне границе и континенте.

 

[Pravi Vlah]

Ево још једног србофила:

 

[Mrkalj]

Мало опрезније, Мркаљ. Сам назив коледа је из латинског calendae. "Краљица" је очито релативно новог исходишта, јер краљ је изведен од франачког Карла Великог. А ако је Љеља богиња љубави старих Словена, молим референцу за најранији спомен.

Иначе не волим препирање око својатања древних појмова, обичаја, назива, итд. Одавно већ говорим да делимо претке и делимо културу која ионака превазилази националне границе и континенте.

Dobro, Nemanjići, kao i muhamedanci su bleach out-ovali srpski paganizam; on je ostao samo kod naših Bunjevaca i to u usmenoj tradiciji.

Lela (Ljelje, Poljelja)

​

Lela se kao božanstvo ne spominje u ruskim izvorima o staroj slovenskoj religiji kao ni u onim izvorima koji govore o religiji polapsko-baltičkih i, uopšte, zapadnih Slovena. Međutim, srpske lirske pesme pune su priziva Lele, dok se u srpskim epskim pesmama takođe javlja ova ličnost, doduše, skrivena pod imenom Jelene ili Jelice. Zbog toga sasvim legitimno možemo zaključiti da se Lela kao boginja mogla poštovati na teritoriji Srbije, ali i šire.
Sudeći po fukcijama koje se pripisuju ovoj boginji, Lelu možemo smatrati veoma starim božanstvom. Ona u religiji Južnih Slovena igra ulogu Šumske majke, čije je obožavanje vezano za period matrijarhata. Lela je najsličnija grčkoj Artemidi budući da je vezana za divlju žensku seksualnost i period u kome žena još uvek nije bila potčinjena. Ona je bila boginja šuma, koja se brinula o šumskim stvorenjma kao i o ljudima koji u šumi traže sklonište. Aleksandra Bajić smatra da je Lela bila zaštitnica žena koju i dan-danas prizivaju Srpkinje i Vlahinje u nevolji. Iz svega ovoga vidimo da je Lela najsličnija Devani zbog svoje divlje ženstvenosti. Međutim, Devana i Lela se razlikuju po mnogo čemu. Devana je, pre svega, božanstvo jakih lunarnih karakteristika, dok je je Lela predstavljena kao boginja leta i Sunčeva nevesta. Na ovaj način, Lela predstavlja onaj aspekt žene koji se polako pokorava muškarcu i koji se predaje samo onome koji je jednako božanstven kao ona sama. Njen par je lično Sunce, čija je Lela večna nevesta, nazvana u lirskim pesmama i Sunčevom sestricom. Kroz mitove o Leli možemo pratiti na koji je način vrhovno žensko božanstvo svrgnuto sa trona da bi podelilo božanske funkcije sa svojim muškim parnjakom. Boginja matrijarhata sve više je gubila svoju moć da bi na kraju potpuno izgubila svoj božanski status u hrišćanstvu, u kome nema ni reči o ženskom božanstvu.
Šta nam srpske lirske pesme govore o Leli? Ona se predstavlja kao ćerka Lade, boginje ljubavi, dok se na nekim mestima i identifikuje sa ovom boginjom: Lejlo, Ljejlo/ Oj Poljeljo, Ljeljo/ Liljano Lado *. Njenim ocem smatra se Ljelj dok joj je brat Poljelj, o čemu govore sledeći stihovi:. ..divna kola tog Ladina/ i Ladina i Ljeljova/ i Poljelja sina njinog/ i Poljelje šćerce njine.** U pesmama ovog tipa često se pojavljuje i usklik le, koji se smatra skraćenim oblikom Lelinog imena. Usklik le je u srpskim i makedonskim pesmama vezan za izražavane tuge i bola, zbog čega se tugovanje u južnoslovenskim jezicima naziva lelekom. Evo i jednog primera leleka: u makedonskoj pesmi Zajdi Zajdi mladi čovek se žali šumi zbog svoje ljudske prolaznosti obraćajući joj se sa goro, le, sestro, izražavajući tako svoju tugu. Usklik le koji se na ovaj način povezuje sa šumom govori u prilog teoriji da je Lela zaista šumska boginja. Lela se u lirskim pesmama javlja i u skrivenom obliku – kao divlja šumska devojka koju prose mnogi ali je ne može imati nijedan. Kada ovu šumsku devojku odvode prosci turskog cara, nebo izražava svoj bes šaljući munje i gromove na njih. Kazna ih stiže jer su se usudili da otimaju sestru samog Sunca, mesečevu rođaku i šumsku vladarku. Epske pesme spominju devojku Jelicu koja je najčešće družbenica heroja iza kojih se kriju solarna božanstva. Takav je, recimo, vojvoda Prijezda, koji sa svojom ženom Jelicom skače u bezdan da ne bi pao u ruke Turcima. Vojvodu Prijezdu i njegovog brata Pojezdu Natko Nodilo smatra slovenskom verzijom Asvina, hinduističkih heroja koji se smatraju potomcima Sunca. Jelica koja se spominje u ovoj epskoj pesmi (Smrt vojvode Prijezde) je kao i mnoge druge Jelice, prema Aleksandri Bajić, niko drugi do Lela, moćna šumska boginja i Sunčeva nevesta.

Vesna Kakaševski

Eto Šumske majke koju si pominjao.

 

[Mrkalj]

Ljelje su djevojke iz sela Gorjani kod Đakova koje u proljeće, o blagdanu Duhova, odjevene kao kraljice obilaze selo i izvode ritual sastavljen od osobitih pjesama i mačevnog plesa.[1]
Običaj ne potječe iz turskog doba, kako se često priča, nego iz pradavnih vremena Slavena. Uloge kraljica i kraljeva (djevojaka sa urešenim šeširima na glavi kao oznakama muškoga spola), te čauša, zastavnika, djeveruša i djevera otkrivaju svadbenu tematiku ovih ophoda. Smatra se da je Ljelja žena slavenskog boga Peruna. Premda značenje i izvor ovog rituala nije pouzdano poznat, seljani ga smatraju simbolom sela Gorjani i prikazom ljepote i elegancije njihovih mladih.
Kraljice-ljelje (kraće "ljelje") i kraljevi (kraljičari) su naziv za duhovski ophod djevojaka. Počiva na mitskoj priči o nebeskim kraljicama i kraljevima koji nemaju sveze s ovozemaljskim kraljevstvom. Ljelja i Ljeljo su djeca boga Peruna prema hrvatskim vjerovanjima. Izgubljena su djeca i ne znaju da su svojta. U kršćanskoj tradiciji su njihova imena promijenjena u Jura i Mara. Običaj se najdulje zadržao u Đakovštini.[2]
Običaj je u kasnom srednjem vijeku bio poznat Hrvatima diljem prostora koje nastanjavaju. Tako su Gundulić i Palmotić dobro poznavali taj običaj, uspoređivali su ih s Amorom i Kupidom.[3]
Godišnji proljetni ophod kraljice u Gorjanima, Slavonske kraljice ili Ljelje, narodni običaj, upisan je 1966. godine kao hrvatska kulturna baština. Prepoznat je 2007. kao nematerijalna svjetska baština i 2009. godine upisan je na UNESCO-v popis nematerijalne svjetske baštine u Europi.[4]
Slavonske kraljice, mačevni ples djevojaka, koji je u tradicijskoj kulturi sjeverne Hrvatske povezan s pomičnim blagdanom Duhova, danas zbog svoje atraktivnosti možemo češće vidjeti na sceni nego u seoskome okružju.[5]

Sadržaj

• 1 Opis
• 2 Izvori
• 3 Poveznice
• 4 Vanjske poveznice

Opis
Kada Ljelje obilaze selo, dijele se na desetak kraljeva opasanih sabljama i muškim šeširima ukrašenim cvijećem i manji broj kraljica koje, poput mladenki, na glavama imaju bijele vijence.
Prilikom obilaska raznih obitelji u selu, one odabiru iz svog širokog repertoara, one pjesme koje su primjerene toj obitelji. Najčešće pjevaju djevojci, mladiću ili mlađoj nevjesti. Potom kraljevi izvode ples sa sabljama, a kraljice pjesmom komentiraju plesne figure (zveckanje i križanje mačeva, te provlačenje ispod uzdignutih mačeva). Slijedi narodni ples uz pratnju gajdaša (u novije vrijeme tamburaša) kojemu se mogu pridružiti i ukućani. Nakon što ih počaste hranom i pićem povorka odlazi u drugu kuću.
Drugog dana Duhova odlaze u susjedno selo ili obližnji gradić. Na kraju slijedi zajednička gozba i zabava kod jedne od sudionica.
Cijelo selo, uključujući osnovnu školu, crkvu i mnoge seoske obitelji, pomaže u organiziranju ovog ophoda, koji znači mnogo djevojkama koje su odabrane da budu Ljelje.
Izvori

• Godišnji ophod kraljice ili Ljelje iz Gorjana na stranicama Ministarstva kulture Republike Hrvatske
• 
  
• Razgovor: Marija Novak, etnografkinja i folkloristica /razgovarala Branka Hlevnjak, str. 3-4, Hrvatsko slovo, Zagreb, petak, 23. studenoga 2007.
• 
  
• Razgovor: Marija Novak, etnografkinja i folkloristica /razgovarala Branka Hlevnjak, str. 4, Hrvatsko slovo, Zagreb, petak, 23. studenoga 2007.
• 
  
• Opis nematerijalne svjetske baštine na službenim stranicama UNESCO-a (engl.)

1. Mačevni plesovi na culturnet.hr

Poveznice

• Povorka kraljeva
• Mačevni plesovi
• Hrvatska kulturna baština
• Nematerijalna kulturna baština
• Nematerijalna svjetska baština

Vanjske poveznice

• Mačevni plesovi
• Godišnji proljetni ophod kraljice ili Ljelje iz Gorjana video na kultura.hr
• Legenda o ljeljama prikazana na festivalu u Tokiju 20. veljače 2008.
• Hrvatska prva po broju upisa nematerijalnih dobara u Europi culturnet.hr
• Turistička zajednica Općine Gorjani