Vlasi — balkanski fenomen

Lesandar:
Rušenje mita o ranoj romanizaciji Karpatskog basena

It is relevant for our research to remark that there is hardly a Latin-derived word in Romanian related with administration, science, arts and crafts, and whatever belongs to normal activity of city-dwellers: this fact is another evidence against the Daco-Roman myth, because Roman occupants in Dacia were officials, legionaries and civilian settlers, not farmers or shepherds; therefore, how is it possible that Romanian language has not inherited any of these words that belonged to the essential Roman vocabulary in that period? Even non-Latin languages have at least few Latin-derived terms concerning this aspect. As a matter of fact, such words in Romanian have not a Germanic origin either, which leads us inexorably to the conclusion that Romanians were not in the Carpathian Basin during the centuries of Gothic-Gepid rule. The Romanian word for city is oraş, whose Magyar origin (város) suggests that they began to dwell in urban centres only when they got in touch with the Hungarian realm ‒ namely, when the mediaeval Romanians, then known as Vlach, were offered asylum in Transylvania by the Hungarian monarchs when the Turks seized Walachia.

Dakle, dolaze tek pod turskom najezdom.
Kliknite za proširenje...
Rumuni su u Erdelju svakako stariji od osmanskog osvajanja Vlaške (ako se to osvajanjem uopšte može nazvati).
 
A, odakle dolazi jezik?

If the Slavic, Hungarian and Albanian terms were removed from Romanian language, it would fully qualify as a Southern Italian dialect. There are many structural, phonetic and idiomatic aspects that are amazingly similar between Romanian and Salentine-Apulian, Neapolitan, Calabrian and other tongues of Southern Italy, and also some elements of the North-eastern Italian dialects spoken by the Adriatic coastland.
Today in Salento (the "heel" of Italy) we can hear that local people greet each other saying "ce faci?", that is exactly like in Romanian, or else in Sicily they leave each other saying "ne vedem", which is also the same expression used in Romanian; if we are in Naples perhaps we can by chance hear the phrase "sora ta" with the same literal meaning as in Romanian, or maybe that a young man would "nsura", pronounced like "însura" in Romanian and with the same meaning... These are only few examples from a long number of similar parallelisms. Such amount of expressions are not a coincidence but the result of an active interaction between the early ancestors of Romanians and Southern Italians in the period previous to the arrival of the Slavic peoples in the Balkans, that is, before the 6th century c.e. ‒ This evidence is not unknown by the Daco-Roman myth supporters, but purposely neglected.

The plural of the noun in modern Italian and Romanian is formed by replacing or adding an ending vowel (~i/~e), while in all the other Romance languages consists in adding a final ~s to the singular form. When these two different patterns arose, they were sharply defined geographically, being the ending vowel the characteristic of the languages spoken from Tuscany southwards.
There are still more features, morphologic and phonetic, which Romanian shares with Southern Italian dialects, like the postposition of the possessive pronoun that is typical of Neapolitan dialect, which assumed the same structure as Romanian, or the frequent ending ~u for the male gender nouns. Romanian shares some linguistic characteristics also with Sardinian as well as with North-eastern Italian dialects and with the unfortunately extinct Dalmatian, language.
 
Gledston:
Ok, shvatio sam.
Kliknite za proširenje...
Dobro,

There was only one Vlach language until the 11th century c.e.; it is in that epoch that the earliest differences between present-day Romanian and Aromanian began to arise, as the Vlach people expanded over a vast area from the original homeland by the Adriatic Sea throughout the Bulgarian Kingdom and subsequently numerous Vlach settled in Cumania, north of the lower Danube (then re-named Walachia).
 
xweLBei.jpg
 
Подаци из времена Бугарске егзархије су крајње непоуздани, с обзиром да је тада спровођена планска бугаризација свих који су се нашли у њеним границама. Захваљујући везама њиховог германског владара, у том процесу су касније учествовали и неки страници.

Такође, нисте навели извор.

Него, ми смо се својевремено на овој теми дотакли питања влашке улоге у такозваном Другом бугарском царству. Прави Влах је заступао идеју да је та држава, заправо, била држава Бугара и Влаха. Ја сам му указао на недостатак доказа који би поткрепили ту теорију, али сад ми се чини да доказа више него што ми се чини, како о важној улози Влаха, тако и неких других.
 
haeul:
Подаци из времена Бугарске егзархије су крајње непоуздани, с обзиром да је тада спровођена планска бугаризација свих који су се нашли у њеним границама. Захваљујући везама њиховог германског владара, у том процесу су касније учествовали и неки страници.

Такође, нисте навели извор.

Него, ми смо се својевремено на овој теми дотакли питања влашке улоге у такозваном Другом бугарском царству. Прави Влах је заступао идеју да је та држава, заправо, била држава Бугара и Влаха. Ја сам му указао на недостатак доказа који би поткрепили ту теорију, али сад ми се чини да доказа више него што ми се чини, како о важној улози Влаха, тако и неких других.
Kliknite za proširenje...

Izvor:

t5XG7Zq.jpg

Ipp2fVC.jpg
 
Lesandar:
A, odakle dolazi jezik?

If the Slavic, Hungarian and Albanian terms were removed from Romanian language, it would fully qualify as a Southern Italian dialect. There are many structural, phonetic and idiomatic aspects that are amazingly similar between Romanian and Salentine-Apulian, Neapolitan, Calabrian and other tongues of Southern Italy, and also some elements of the North-eastern Italian dialects spoken by the Adriatic coastland.
Today in Salento (the "heel" of Italy) we can hear that local people greet each other saying "ce faci?", that is exactly like in Romanian, or else in Sicily t

The plural of the noun in modern Italian and Romanian is formed by replacing or adding an ending vowel (~i/~e), while in all the other Romance languages consists in adding a final ~s to the singular form. When these two different patterns arose, they were sharply defined geographically, being the ending vowel the characteristic of the languages spoken from Tuscany southwards.
There are still more features, morphologic and phonetic, which Romanian shares with Southern Italian dialects, like the postposition of the possessive pronoun that is typical of Neapolitan dialect, which assumed the same structure as Romanian, or the frequent ending ~u for the male gender nouns. Romanian shares some linguistic characteristics also with Sardinian as well as with North-eastern Italian dialects and with the unfortunately extinct Dalmatian, language.
Kliknite za proširenje...

Melodika vlaškog je apsolutna ista melodici italijanskog jezika.
Negde na ovim temama postavljala sam lingvističku studiju o preditalskim jezicima, gde se govorilo "apa" za vodu kao i u vlaškom (dok je u latinskom aqva) i gde je broj 4 izgovaran patru kao i u vlaškom(dok će u latinskom postati quatro), autor te studije je izveo pravilo kako se od preitalskog p u latinskom pojavilo q.
Pošto ne mogu trenutno da pronađem te citate, evo sa viki detalj:

Volscian is attested in an inscription found in Velitrae (Velletri), dating probably from early in the 3rd century BC; it is cut upon a small bronze plate.... The language of this inscription..... It shows on the one hand the labialization of the original velar q (Volscian pis = Latin quis), and on the other hand it palatalizes the guttural c before a following i (Volscian facia Latin faciat)

U svakom slučaju, vlaški jezik je stariji od latinskog .
 
Poslednja izmena:
Ја само да одговорим постављачу теме - практично си сам одговорио на питање. Дурмитор - удремљени, од глагола дремати. Шта је старије дремати, дормати или дормиторе, тренутно не бих о томе.

Ми више не говоримо тзв. старословенским или прото-словенским језиком из кога су избачени разни древни изрази, попут, рецимо, втори, утори (други) од кога је настало латинско АЛТЕР. Ми за сан кажемо и визија, а од кога може да потиче реч VISIO, VISITORE, не знам, ево ти размисли о томе. Да ли ти се више свиђа да мислиш да је то реч настала из латинског (вулгарни латински настао од прото-словенског) или можда од наше речи за ВИД и глагола ВИДЕТИ.

Ми смо толико убијени у појам, осрамоћени, унижени да не само да нас други народи не признају не више ни као Србе, већ ни као народ, и у нама виде Влахе, кад и како њима одговара. Али није то најтрагичније, најтрагичније је то да ни ми више не желимо да будемо Срби него тражимо неке норманске, викиншке, келтске, влашке корене. Па чак и они Срби који веома србују, шију зову врат или није шија него врат, предугачка је тема да бих сад објашњавала. Многи Срби данас себе виде као Влахе, иако Власи вероватно и јесу Срби, али сами Власи себе виде као засебан део одвојен од Срба, као некога ко је наследник римског царства, да су они Армани, браћа и саплеменици Јермена и Албана(ца), итд. Па ви у истом језику имате толико верзија једне исте речи да иако се ради о дијалектима, неко ко то не би знао мислио би да се ради о различитим језицима. Ево вам за дрво, на једном од јадранских острва кажу дриво. Не ни дерво ни дурво него дриво. Да не знам да то значи дрво мислила бих да је неко тотално друго значење.

Ономе ко жели да зна ИСТИНУ не бих саветовала да било шта ТВРДИ, већ да испитује, преиспитује, предпоставља. Јако је тешко утврдити шта је старије, шта је изворно, а шта измењено, јер рецимо само језик је жива ствар. То значи да је жива у моменту док смо ми живи. Већ у мојој генерацији сам доживела да су старији од мене другачије изговарали неке речи од онога како сам их изговарала ја или најновије генерације. Неки изрази су умрли, појавили су се нови, неки су се толико изменили да су непрепознатљиви. и сами сте севдоци колико, рецимо, енглески језик данас утиче на све језике. Зашто би било другачије у прошлости? Неки језик је у једном моменту био доминантан и оставио трага на остале језике. Забаговао...на енглеском језику та реч не значи баш ништа. Није значила ни на српском до скора, али ево, добисмо ми глагол забаговати, багује, итд. Потребно је заиста обимно и мултидисциплинарно знање које тешко може да стане у главу и животни век једног човека, већ је потребан мултидисциплинарни тим који би оваквим стварима приступио часно, искрено и одговорно, непристрасно.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Promona:
Ми више не говоримо тзв. старословенским или прото-словенским језиком из кога су избачени разни древни изрази, попут, рецимо, втори, утори (други)
Kliknite za proširenje...
Кад кренеш у дубљу анализу схватићеш да никад нисмо ни говорили старословенским језиком, а да је протословенски другачији од онога како га представљају. Даћу ти само пример речи од које је настало поврће: ПОВАРТАИ (данас - варетина), и онда можеш да закључиш да је ова реч учествовала и у градњу западноевропске речи за сиромаштво јер сиротиња није јела месо.
 
Joш да додам да је на мене ово баш оставило утисак. Кад бих ишла неком својом логиком и претпоставкама кад је у питању реч "поврће", никад не бих предпоставила да се ради о плодовима који углавном морали бити варени пре употребе, а још мање бих повезала да је тако настала западноевропска реч за сиромаштво. Ја бих мислила да је реч "поврће" настала тако што су људи вртели, превртали земљу да би дошли до плодова или зато што су то плодови из ВРТА, па зато повартаи и, коначно, поврће.... чудни су путеви језички...
 
Сребрена:
Negde na ovim temama postavljala sam lingvističku studiju o preditalskim jezicima, gde se govorilo "apa" za vodu kao i u vlaškom (dok je u latinskom aqva) i gde je broj 4 izgovaran patru kao i u vlaškom(dok će u latinskom postati quatro), autor te studije je izveo pravilo kako se od preitalskog p u latinskom pojavilo q.
Pošto ne mogu trenutno da pronađem te citate, evo sa viki detalj:

Volscian is attested in an inscription found in Velitrae (Velletri), dating probably from early in the 3rd century BC; it is cut upon a small bronze plate.... The language of this inscription..... It shows on the one hand the labialization of the original velar q (Volscian pis = Latin quis), and on the other hand it palatalizes the guttural c before a following i (Volscian facia Latin faciat)

U svakom slučaju, vlaški jezik je stariji od latinskog .
Kliknite za proširenje...
Имамо сачуван само један кратак натпис на волшчанском језику, а у њему није посведочена реч за воду нити број четири (који на латинском сигурно није било **quatro него quattuor). Оно што је посведочено даје повод за претпоставку да је на месту латинскога /qu/ у волшчанском настало /p/, али због слабе посведочености не можемо то тврдити за сва гласовна окружења. Но, одговарајуже посведочене речи не подударају се са стањем у влашком и румунском. У влашком и румунском латинско /qu/ наслеђено је као /p/ само испред самогласника /а/, нпр. quattuor > patru, али у упитним заменицама и прилозима наслеђено је као /k/ нпр. quando > când. У положају успред самогласника предњега реда латинско /qu/ морало је бити наслеђено као /*k/, те је затим палатализовано, нпр. quinque > cinci.

Уједно, сам навод из википедијскога чланка који си приложила говори да је /qu/ изворно. Погледај упитне заменице и прилоге у индоевропским језицима, као и речи за број четири, јасно је да углавном имају или су имале глас /k/. Ето, и у нашем језику је или /к/ или /ч/ (осим 'шта/што' који опет потичу од что), никада /п/.
 
ИгарЈ:
Имамо сачуван само један кратак натпис на волшчанском језику, а у њему није посведочена реч за воду нити број четири (који на латинском сигурно није било **quatro него quattuor). Оно што је посведочено даје повод за претпоставку да је на месту латинскога /qu/ у волшчанском настало /p/, али због слабе посведочености не можемо то тврдити за сва гласовна окружења. Но, одговарајуже посведочене речи не подударају се са стањем у влашком и румунском. У влашком и румунском латинско /qu/ наслеђено је као /p/ само испред самогласника /а/, нпр. quattuor > patru, али у упитним заменицама и прилозима наслеђено је као /k/ нпр. quando > când. У положају успред самогласника предњега реда латинско /qu/ морало је бити наслеђено као /*k/, те је затим палатализовано, нпр. quinque > cinci.

Уједно, сам навод из википедијскога чланка који си приложила говори да је /qu/ изворно. Погледај упитне заменице и прилоге у индоевропским језицима, као и речи за број четири, јасно је да углавном имају или су имале глас /k/. Ето, и у нашем језику је или /к/ или /ч/ (осим 'шта/што' који опет потичу од что), никада /п/.
Kliknite za proširenje...
вода: латински aqua... румунски apă
груди: латински pectus... румунски piept
кобила: латински equa... румунски iapă
испечен: латински frictus... румунски fript
дело (чињеница): латински factus... румунски fapt

итд
 
Poslednja izmena:
Pravi Vlah:
вода: латински aqua... румунски apă
груди: латински pectus... румунски piept
кобила: латински equa... румунски iapă
испечен: латински frictus... румунски fript
дело (чињеница): латински factus... румунски fapt

итд
Kliknite za proširenje...

вода: латински aqua... румунски apă... Sardinian Abba

"Labio-velars become plain labials (limba versus lingua, "language" and abba versus acua, "water")."

https://books.google.ca/books?id=Re...VAhUo94MKHejiCYAQ6AEIMTAC#v=onepage&q&f=false

https://en.wikipedia.org/wiki/Sardinian_language
 
Carlin15:
вода: латински aqua... румунски apă... Sardinian Abba

"Labio-velars become plain labials (limba versus lingua, "language" and abba versus acua, "water")."

https://books.google.ca/books?id=Re...VAhUo94MKHejiCYAQ6AEIMTAC#v=onepage&q&f=false

https://en.wikipedia.org/wiki/Sardinian_language
Kliknite za proširenje...
Да, румунски (влашки) није једини новолатински језик са таквим променама. На пример латински pectus (груди) одговара италијанском petto, шпанском pecho, каталанском pit, португалском peito и румунском piept.
 
Krishna:
Влајко, ово обавезно погледај! Па да прокоментаришеш.

Kliknite za proširenje...
Болестан си и ти и аутори горњих лажи. И да те питам, ко је створио српско средњовековно краљевство? Ко је Стефану Првовенћаном дао круну?
 
Poslednja izmena:
Stari Crnogorac:
Srbi nijesu potomci Vlaha. Srbi su potomci ekavskog slovenskog plemena koje dolazi na Balkan. Vlasi koji su se slovenizirali danas se zovu Crnogorci, a tačniji naziv im je Crni Vlasi, odnosno Morlaci. Nijesu Vlasi bili jedan etnos, već je to riječ bila za sve starośedioce na ove prostore, a bilo ih je različitih. Ja sad samo govorim o Crnim Vlasima, precima Crnogoraca, Hercegovaca i Krajišnika. Ekavci Srbi (Srbi iz Srbije) su nešto drugo.
Kliknite za proširenje...

Ти јопе возиш по староме аветињо една! Мислио сам да су ти модератори избили те лудости из тинтаре.

Црногорци су генетски ближи Србима из Србије него Крајишницима, жа ми је али тако је.
 
Krishna:
Ти јопе возиш по староме аветињо една! Мислио сам да су ти модератори избили те лудости из тинтаре.

Црногорци су генетски ближи Србима из Србије него Крајишницима, жа ми је али тако је.
Kliknite za proširenje...
Kad naučiš da razgovaraš civilizovano javi se. Ipak je ovo 2019-a godina.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Casual Observer
Kako je jugoslovenski jezik Trojedne kraljevine preko hrvatskog ili srpskog jezika postao hrvatski
2 3 4
Odgovora
83
Pregleda
1.132
Frontiersman
Frontiersman
Mrkalj
KO KRIJE DRAZIN GROB? Diskusija o Drazinoj smrti, zlocini komunista su se desavali bez prestanka
2
Odgovora
31
Pregleda
589
Mrkalj
Mrkalj
Nina
Kako su migracije Slovena oblikovale Evropu
Odgovora
4
Pregleda
219
Nina
Nina

Back
Top