Vlasi — balkanski fenomen

[Сребрена]

Ушла сам у ро. архиве
Али, нема трага о презимену , ни надимцима, у оригиналним препискама на старословенском језику. Ни за оца ни за сина Драгулија.
Изгледа да им није требало презиме на домаћем терену. Исто име, иста титула.

Отац, Vlad II :

Син, Vlad III

Iz knjige :

Spojler

у реду, Сребрена, прихваћам да си била у праву у вези са именом Dragwlya. А ја сам погрешио -- не пише Draqulya. Извињавам се што сам те назвао неупућеном. Уствари ја нисам био довољно обавештен. Хвала на твоју упорност.

Ма, у реду је све, навикла ја.
Него, недостаје нам онај косоки Куман, шта је с њим? Он је знао свашта (осим Самарканда, ипак) .. разликовао и прихваћање.

 

[Pravi Vlah]

Ушла сам у ро. архиве
Али, нема трага о презимену , ни надимцима, у оригиналним препискама на старословенском језику. Ни за оца ни за сина Драгулија.

Ја не бих на српском пренео Dragulya као Драгулија него Драгуља.

Ма, у реду је све, навикла ја.
Него, недостаје нам онај косоки Куман, шта је с њим? Он је знао свашта (осим Самарканда, ипак) .. разликовао и прихваћање.

Исти сам човек, Сребрена. Понашам се оштрије у складу са амбијентом на овом форуму.

- - - - - - - - - -

Ушла сам у ро. архиве
Али, нема трага о презимену , ни надимцима, у оригиналним препискама на старословенском језику. Ни за оца ни за сина Драгулија.
Изгледа да им није требало презиме на домаћем терену. Исто име, иста титула.

Отац, Vlad II :

Син, Vlad III

Iz knjige :

Spojler

Овде пише Јо Влад Воевода.

 

[Carlin15]

Dhragolie = Nepërkë, Gjarpër, Gjarpërushe = SNAKE

 

[haeul]

Што се тиче значења имена Драгуља, ја не бих га повезао са драгуљем у његовј капи. Могуће је да је повезано са драгул -- вољени. Вероватније је да долази од надимка свог оца -- Дракул. Знамо да је отац био витез у ордену Змаја

Мени ниједна од те три теорије не звучи убедљиво. Зашто би га неко звао Змајем због његове припадности Витешком реду змаја? Због декорације на штиту или одећи, коју је носио као витез поменутог реду, свакако, али због припадности самом реду - не.

 

[Carlin15]

Vlach villages of Thessaloniki and Chalkidiki areas abandoned their Vlach language during the 18th century and 19th century. Similarly, Vlach villages of the mountain ranges/districts of Kavala, Drama and Serres also abandoned their Vlach language.





Драгиша = Drigissa?

 

[Krishna]

Јак ми је влашки романски језик у пм, у овој песми има трећина словенских речи.

 

[Lesandar]

Ја не бих на српском пренео Dragulya као Драгулија него Драгуља.

Исти сам човек, Сребрена. Понашам се оштрије у складу са амбијентом на овом форуму.

- - - - - - - - - -



Овде пише Јо Влад Воевода.

Не само да пише, него је писмо 80% написано српским језиком. Одавде може да се види напредовање румунског језика, од седам племена у средњем веку до новог Рима у деветнаестом.

 

[Mrkalj]

Јак ми је влашки романски језик у пм, у овој песми има трећина словенских речи.

Pravi rudnik srpskih arhaizama. Kako lepa reč nadojna...

 

[Mrkalj]

Proširio sam danas članak u delu o Drakuli, da i tu nedoumicu razrešimo:


Drakule, Drakići, Drakulići i Drakulovići

Zaključak

Drakule, Drakulići i Drakulovići dolaze od srpskog imena Dragkul ili Dragkula (od kojeg u kasnijem jezičkom razvoju nastaje Dragko, Draško i prezimena Draškić i Drašković). Za slavnog grofa Drakulu, na rumunskom je posvedočen patronim Dragwlya i Dragkwlya [Anuarul Institutului de Istorie Cluj-Napoca, no. 35, Institutul de Istorie din Cluj, Editura Academiei, 1996, pp. 29–34.]. Oba naziva potiču od slovenskog i srpskog muškog imena Dragul(a), odnosno Dragkul(a), a ne od naziva Reda zmaja (dragon, kasnije u rumunskom drac, što znači i "đavo") kojem je otac Vlada Tepeša pripadao. Ova eventualna pripadnost mogla je u imenu slavnog Drakule naknadno i samo analoški koincidirati. Čuveni Drakula, zapravo nosi staro srpsko ime Dragkula, a kasnije su odatle izvodili sekundarna značenja (1) zmaj (rum. dragon, drac[SUP]1[/SUP], zmeu), po kojem ga neki svrstavaju u Red zmaja, zatim (2) đavo (rum. drac[SUP]2[/SUP]) po kojem mu prišivaju epitet okrutnosti i krvološtva po kojem je naknadno i (3) rođen mit o njegovom vampirizmu koji ga je proslavio nakon priče Brama Stokera s kraja 19. veka.

Zašto bi prezime Drakulić dolazilo od romanske reči za đavola kada ni romansko ime Dracul ne dolazi od te reči već dolazi od starijeg Dragul ili Dragkul (od kojeg kasnije nastaje Drago i prezime Dragović) koje je slovensko po postanju? Naravno, hrvatska istoriografija sve srpsko što može navijački pretvara u nesrpsko, pa tako gleda da svi Srbi zapadno od Drine postanu "Vlasi-Romani", jer ako su Romani to olakšava proces kojim velikohrvatska povijest pretvara Srbe u Hrvate i ideološki olakšava prelazak Srba u Hrvate u stvarnom životu.

Romanska reč dracul (drac) znači đavo, pa se zato ime Dracul kod Rumuna izbegava iako je bilo prisutno u rumunskoj prošlosti koja je bila kud i kamo slovenskija. Prema tome, eventualno (veoma retko) romansko muško ime Dracul može dolaziti samo od slovenskog Dragul (Dragul je preteča imena Drago) pa mu i etimologiju treba sagledavati na taj način. A to važi i za srpska prezimena Drakula i Drakulić. Jer, ako Rumuni daju ime po slovenskoj reči Dragul, zašto bi Srbi davali ime po romanskoj reči koja znači đavo, tj. zašto Srbi ne bi davali srpsko ime Dragko (kasniji Draško) tj. Dragkul od kojeg bi patronim bio Drakula, Drakulić i Drakulović? Mi imamo kod kralja Milutina ("син му Радкула с децом") u povelji posvedočeno ime Radkula (kasniji Radko tj. Ratko). I zaista, ime Radkul ili Radkula moglo je dati današnja prezimena Ra(d)kula, Ra(d)kulić, Ra(d)kulović.

I zaista, ima i Ra(d)kulića, dakle, od Radkula: Google search Rakulić

A i Ra(d)kulovića: Google search Rakulović

Pogledajmo za prezime Drakić koje dolazi od Dragk+ić. Evo, ima i mnogo Drakića: Google search Drakić

Dakle, ako imamo Drakiće i ne mislimo da su romanskog porekla jer o njima nije pisao Bram Stoker, treba da se zamislimo dobro zašto to činimo pri pomenu Drakula, Drakulića i Drakulovića. Jer, semantički gledano, prezime Drakulović je isto što i prezime Drašković.


Mrkalj,
17.4.2018.

 

[Lesandar]

https://books.google.rs/books?id=cQ...kKHdfnApUQ6AEIOTAD#v=onepage&q=драгул&f=false

 

[Lesandar]

Мислим да бисмо овим сведочењем румунског научника могли да ставимо тачку на ово питање Драгуљ војводе.

Наравно, увек ће постојати притисци и покушаји асимилације неће престати јер ту је постојао интерес, Васељенска патријаршија је купила Румелијски пашалук од Турака, и имала намеру да изврши асимилацију својим језиком. Који би, иначе био други интерес за отварањем школа на каравлашком поред сваке цркве и привлачењем народа жедног знања. Највећи део асимилације се обавио у то време. Онај Бранко Стефаноски Ал Дабижа, који је пропагатор настанка латинског језика на Балкану и његовог преноса на Апенинско полуострво никако није успео да ми објасни одакле му влашко презиме по српском имену Дабижив.

 

[Сребрена]

„Стога се хтело забавити Словене у њиховој рођеној земљи, у данашњој Влашкој“
(Константин Јиречек, Историја Срба, Прва књига, ИРА ''Просвета'', 1988, стр. 50)

Аустријски гроф Бартенштајн пише и о Србима у данашњој Трансилванији, у Румунији, или Ердељу – како овај крај зову Мађари. По царичином саветнику, овде су средином 18. столећа живели само Срби – без Мађара и Румуна. Говорили су српским језиком. Он те Србе зове Власима и каже да су већина православни, а део је признао папу за поглавара – поунијатио се, или, како Бартенштајн пише, они су „сједињени“ (с Римокатоличком црквом).
Укратко, Бартенштајн наводи податке о становништву Трансилваније из пореских књига и каже, да је ту 135.000 пореских домаћинстава, од којих су 85.000 православни Срби. С обзиром да су тада породице биле бројније, него данас, а да је становништво било малобројније у 18. столећу, него у двадесетом, можемо само претпоставити колико је Срба било у тих 135.000 домаћинстава (Исто, стр. 15, 18, 19, 43, 45, 47, XXIII).

 

[Ројалиста]

„Стога се хтело забавити Словене у њиховој рођеној земљи, у данашњој Влашкој“
(Константин Јиречек, Историја Срба, Прва књига, ИРА ''Просвета'', 1988, стр. 50)

Аустријски гроф Бартенштајн пише и о Србима у данашњој Трансилванији, у Румунији, или Ердељу – како овај крај зову Мађари. По царичином саветнику, овде су средином 18. столећа живели само Срби – без Мађара и Румуна. Говорили су српским језиком. Он те Србе зове Власима и каже да су већина православни, а део је признао папу за поглавара – поунијатио се, или, како Бартенштајн пише, они су „сједињени“ (с Римокатоличком црквом).
Укратко, Бартенштајн наводи податке о становништву Трансилваније из пореских књига и каже, да је ту 135.000 пореских домаћинстава, од којих су 85.000 православни Срби. С обзиром да су тада породице биле бројније, него данас, а да је становништво било малобројније у 18. столећу, него у двадесетом, можемо само претпоставити колико је Срба било у тих 135.000 домаћинстава (Исто, стр. 15, 18, 19, 43, 45, 47, XXIII).

Ово би ваљало претрести. По овоме испада да средином 18. века око 2/3 становништва Трансилваније чине Срби. Можда су они тада били под карловачким митрополитом, па зато? Искрено, не знам докле се просторала граница Карловачке митрополије пре оснивања, али познато је да је у 1864. године подељена између Срба и Румуна, када су Румуни као свој део добили Сибињску митрополију.

Нешто мало са енглеске вики:

The first movement for the reestablishment of the Orthodox Church was initiated in 1744 by Visarion Sarai, a Serbian monk. The monk Sofronie organized Romanian peasants to demand a Serbian Orthodox bishop in 1759–1760. In 1761 the government consented to the establishment of an Orthodox diocese in Sibiu under the jurisdiction of the Serbian Metropolitan of Sremski Karlovci...

In 1848 Andrei Șaguna became the bishop of Sibiu and worked to free the local Orthodox Church from the control of the Serbian Metropolitan. He succeeded in 1864, when a separate Orthodox Church with its Metropolitan See in Sibiu was established with the consent of the government.

Spojler

Све плаво би требала бити Сибињска митрополија?

 

[Mrkalj]

Мркаљ, колико безвреднији ти је аргумент толико већим словим га напишеш.

Na sreću, svako može sam da proceni.


Sekula, Bratula, Mamula i Tatula - srpska su imena

Сваким поштовањем према Ломи, треба да истичем да чак ако се реч катун налази у староруском то не значи да није тамо ушла од Влаха који се одвајкада баве трансхуманством од јужног Пинда у Грчкој до северних Карпата у Украјини.

Jeste, znamo. I u Poljsku su ušli Vlasi i u Rusiju.

Kao da je neko pojeo tu raspravu - ne mogu da pronađem onu tvoju opservaciju gde povezuješ Sekula sa latinskim siccus, ital. secco itd. u značenju suv tj. suvonjav. To bi mogao da bude jedino nadimak, a ne ime, a jeste zasvedočeno upravo kao ime. Zašto ne bi moglo biti ime? Zato što se deca ne krste kao "suvonjavi" i sl.

Međutim, u slovenskoj tradiciji imamo običaj davanja imena novorođenom muškom detetu po opštoj imenici sestra. Tako imamo starosrpsko Sestronja, staročeško Sestronj od Sestronjeg, u značenju zaštitnika prethodnorođene sestre. Po tome gledajući, a imajući u vidu bogat niz slovenskih imena slovenskog korena sa sufiksom -ul (Vladul, Vidul, Vukul, Radul, Bratul, Krstul, Kršul, Dragul, Rašuo (od Rašul ← Rašo, Raško ← Radko, Radivoje), Dančuo (od Dančul ← Dančo, Danko), Njegul, Prvul, Zorul, Gradul, Črnul, Dražnul, Trkul (od Trko ili Trčko), Kožul (od osnove koža)) mirne duše mogu zaključiti kako lično ime Sekul dolazi od hipokoristika za sestru - seka, a u značenju zaštitnika starije sestre kao što je slučaj sa evidentiranim imenima Sestronja i Sestronjeg.

Poljaci sa imenom Vojceh i prezimenom korena Sekul na Elis Ajlendu:

E sad, iz ovog može proisteći i drugo, da je -ul slovenski sufiks (vidi pod -ulj: Bazdulj, dragulj, modrulj, žarulja, Bukulja, itd.). U tom slučaju ne bismo imali tezu za pomeranje balkanskog slovenstva u doba pre Iraklijeve pozivnice, uz nužno istrajavanje da postoje imena Rumuna sa sufiksom -ul, koji je, ustvari, slovenski sufiks.

Original postavio Mrkalj

I sada, koliki smo mi (mi srpski "lingvisti") gusani u magli da nismo videli ovaj porodični tetragon srpskih sopstvenih imena:

Bratul, Sekul, Mamul, Tatul (isto i Bratula, Sekula, Mamula, Tatula).

Primeri:

Original postavio Mrkalj
Hvala na primedbi jer našao sam i Jarčula i Srbula i Tatula, tražeći Vukula:

Hrisovulja od 1437 g: pominje Vlada vojvodu Rajna, Radula, Dragomira, Albula i Vlksana ili Vuksana Boljara. U njoj se spominje: župan Vojko, župan Todor, i župana Ninča, Mirča, Bodin itd., a u drugoj opet župani: Vuksan, Tatul, Srbul, Jarčul, Šerban, Dobrica, Stojko, Capalj, Negrev, Buda, Vukul. (vidi Vlaho-bolgar. ili Dako-slav: gram. Ven.SP .1840 g)

Zagorka Vavić Gros:
Ево, код презимена Дракула, Дракулић, ту је тај суфикс -ул. То је члан у румунском. Као што је то случај и код презимена Мамула, Шебула, Секула, Фуртула…

Original postavio Mrkalj
Romanoslavica vol. XLVI, nr. 1

http://www.romanoslavica.ro/revista/46.1 Lingvistica.pdf


Bogdul (< Bogda),
Bratul (< osnova Brat- < Brativoj),
Bratula,
Dajul (< Daja < Dabiživ),
Dojul (< Doja < Dobroslav, Dobromir),
Dragul (< tema Drag- < Dragoslav),
Dušul,
Gradul (< Grad- < Gradimir),
Hrajul (< Hraja < Hranimir, Hranislav),
Hranul (< osnova Hran- < Hranimir),
Negul, (< osnova Neg- < Negovan, Negomir, Negoslav),
Radul,
Rahul (< Raho < Radomir, Radoslav),
Rajul (< Raja < Radomir),
Rašul (< Raša < Radomir, Radoslav),
Stajul (< Staja < Stanislav),
Stanul (< osnova Stan- < Stanislav),
Šarul,
Vladul (< tema Vlad- < Vladimir).

Milica Grković, Rečnik ličnih imena kod Srba, Beograd, Vuk Karadžić, 1977,
Milica Grković, Rečnik imena banjskog, dečanskog i prizrenskog vlastelinstva u XIV veku, Beograd, Narodna Knjiga, 1986. str. 33, 43, 44, 75, 85, 68, 190, 189, 108, 120,130, 138, 140, 161, 164, 166, 165, 175, 174.

Opovrgnuće teze da je ime Sekula izvedeno iz latinskog "seculae seculorum" što je navodno potkrepljeno imenom Vjekoslav kao njegovom slovenskom prevedenicom:

Ime Vjekoslav ima u korenu starosrpsku reč vekъ (sila, moć), a ne, kako je to jedan od članova bukvalističkog kluba predložio, prevod latinske reči soleće (saeculum) na devetnaestovekovni srpski jezik (u kojem je stoleće imenovano sinonimom za životno doba - vek (vek, vijek)). Prema tome, Sekula nema veze sa saeculum niti saeculae seculorum kako je to prema nemačko-češkom strukovnjaku predloženo.

- - - - - - - - - -

Kad čovek malo uspe da se odmakne i odlepi iz germanocentričnog lepka za miševe, vidi koliko su dubiozne zvanične argumentacije. Međutim, jako je teško odvojiti se od tog lepka i treba ceniti svakog ko u tome uspe, a ne povlačiti ga nazad.

 

[Mrkalj]

Poreklo prezimena Macura

Original postavio Вук Горски

Macure i Mišuri
Najverovatnije je prvi predak roda Macura (ili više muških iz te porodice) dobio nadimak Macura (znači mačak, mačor) po borbenosti ili po okretnosti. Nasuprot tome, Mišuri (prezime iz istih krajeva) su valjda, neki plašljivci bili.


"Бију се као Мацуре" tj. biju se kao macure = biju se kao mačori. Romanofonci zapadno od Velike Morave su samo Ćići, Dalmati u primorskim gradovima i Italijani, da ne pominjem po kojeg Cincarina po gradovima.


Znači, da zaključimo (javite Krtiniću), izraz "biju sa kao macure" odnosi se na mačore, a ne na rod Macura.

 

[Mrkalj]

Romanija - "planina kamilice"

Original postavio Mrkalj
Jao, koliko gluposti ovde ima. Mrak od metodologije, ako je uopšte i ima. Vide paceri da piše "Romanija" pa pravdaju da su tuda prošli Romani, vide piše "Vlašići" i "Vlašić" pa misle tuda su prošli "Romani", Vide "Vlauslja", misle Romani, vide "Stari Vlah", misle Romani... Vole tu Romaniju više nego leba a preskaču Rmanj.

Znači, šta? Glupaštine.

https://en.wikipedia.org/wiki/Romny

Evo još romanofonih Vlaha na istoku Ukrajine.

Kamilica, rman (Mikaja i Šulek), rman (Šulek), romonika (Mikalja), romanika (Šulek), ramina (Popović srp.-nem. rječn. iz Šulekova imenika bilja) itd.

Dakle, i etimologiju planine Romanija smo rešili, uz pomoć etimologije ukrajinske reke Romen i Grada Romnij:

WORD: "Ромен" | Query method: Match substring

WORD: роме́н

GENERAL: см. рома́шка.

PAGES: 3,500

WORD: рома́шка
GENERAL: диал. роме́н, раме́н, южн. (Даль), укр. рома́н, блр. рамо́н, ро́мон, смол. (Добровольский), сербохорв. ра̀ман, ра̏менак, род. п. ра̏ме̑нка, также раме́нак, род. п. -е́нка, словен. rmȃn, rоmа̑n "тысячелистник, Achillea millefolium", чеш. rmen "римская ромашка", слвц. rumanček -- то же, польск. roman, rоmаnеk "молочай", rumian "римская ромашка".

ORIGIN: Названия этого лекарственного растения основываются на лат. anthemis rōmāna, chamaemēlum rōmānum. Вост.-слав. слова заимств. явно через польск. посредство, вряд ли через франц. camomille romaine, ср. нем. Romer, Rоmеу (Прицель--Ессен 31), römische Kamille (Марцель 1, 323); см. Маценауэр 407; Преобр. II, 213; Мi. ЕW 281; Брюкнер 468; М.--Э. 3, 476 и сл.; Тиктин 3, 1335. Проявляется также влияние слова румя́ный и родственных.

PAGES: 3,499-500



RJA:

RAMALEZ
a) chrysanthemum leucanthemum, koju bilku Šulek u svom nem.-hrv. rječniku zove voluje oko i ivanska deklica ili ruža (Wucherblume), a bot. terminologija volov-sko oko (Gemeine Wucherblume). U Lici zovu tu bijku pored raman još i ramen, volov-sko oko, petrov cvijet, rada, stanarica, vrti-pop. Arsenijević. -—•

b) matricaria chamomilla, kojoj bot. termin, utvrđuje ime titrica (Echte Kamille). -—-

c) achillea millefolium koju bot. termin, zove hajdučka trava (Gemeine Schafgarbe). —-

d) anthemis nobilis, kojoj Šulek u svom nem.-hrv. rječniku (s. v. Kamille) donosi ime romanika, a bol. termin. jarmen (Romische, edle Kamille). —
Riječ je pozajmjenica iz lat. jezika, i to prema adj. romana (sc. anthemis). Ispor. Miklošić Vergl. Gram. 1, 397 i Štrekel, Archiv f. slav. Phil. 14, 540. Može se uzeti, da je i naziv jarmen, kojoj ovaj rječnik ne donosi etimologije, istoga postana, kao što su svakako i druge naše izvedenice, koje imaju likove: ramen (Arsenijević), ramenak (Vuk), roman (Mikalja, Medić), ruman (Lambl i Flora croat. 823 —• chamaemelum), rman (Mikaja i Šulek), rman (Šulek), romonika (Mikalja), romanika (Šulek), ramina (Popović srp.-nem. rječn. iz Šulekova imenika bila), ravan (Lambl, Šulek), revan (Lambl). Za posledne dvije riječi, u kojima m > v (ispred n) isporedi na pr. Tamnava i Tavnava, tamnica i tavnica (i izvedenice), Lomnica i Lovnica i t. d. — Od slav. jezika dolazi riječ s istim značenem, t. j. naročito kao ime za jednu od četiri naprijed spomenute bijke, u slov. arman, erman, roman; u rus. ramen, romen, romanika, u češ. rmen, rumenek, hermanek; u slov. rumančok, harmančak; u pol. rumian, rumianek. Ispor. i lit. remane. Od rječnika u Mikalinu (raman, roman, rman, štampano rriman, romonika, komonika trava, camomilli herba, anthemis, melanthemon leucanthemum, camaemelum), u Bjelostjenčevu (raman, komonika trava; monacella capuciaria, quia eius flores cucullum capucinorum referunt; v. anthemis, a kod te riječi ima: trava jabučnak; ima listje kakti komin, Dalm. komonika, pa nastavla daje pod 10 brojeva lat. nazivima raznih bijki, među kojima i s hrv. nazivom. 5. melanthion seu melanthium, crni korianđer . . . 10. camomilla; nekoji ju i svračjum nogum zovu, et c.), u Stulićevu (raman, ramna, trava; camomilla, erba; lat. camaemelon), u Vukovu s naznač. akc. (govori se u Dubroniku; vide ramenak [vidi tamo]) i u Popovićevu srp.-nem. (Hunds-kamille). Lambl 2, 59 daje pored imena raman s lat. nazivom buphthalmum i sinonime ruman, ravan, raven; chrysanthemum parthenium, coronarium et chr. segetum, a Šulek u svom imeniku bila donosi s. v. raman, ravan, rman i rman još dosta velik broj istih i srodnih različnih bijki sa stručnim lat. imenima. Riječ se nalazi i u jednoj našoj ljekaruši: Izažmi soka od trave ramana (romana), smiješaj ga s ujem ... i maži jutrom. Medić tri Jekar. 15, gdje se u napomeni 81 veli: raman je što i titrica. 2. RAMAN, ramna, m. bifka. U građi za ovaj rječnik našla se i jedna potvrda, koja daje riječi sasvim drugo značene, a i drugog je postana nego 1 raman. Pri(j)a nego drače njihove došle bi i uzresle tja do ramna (ča jest vela drača), to jest pri(j)a nego zloba nihova uzreste . . . srčba božja hoće ih ... vrći u jamu paklenu. Vitajić ist. 173. Primjer je u vezi s psalmom 57, 9 (Priusquam intel-ligerent spinae vestrae rhamnum ili nem. Ehe euere Dornen reif werden am Dornstrau-che. Luther) i ne može biti drugo nego na naš jezik okrenuta lat. riječ, rhamnus (ramnus), a to je biljka, kojoj je ime beli trn, glog, albus spinus (u Bjelostjenca) ili krkavi-na, Kreuzdorn (Bot. terminologija). 1 Šulek u imeniku bija s. v. podlak poznaje bijku sa stručnim imenom rhamnus saxatilis. Ispor. u ovom rječniku 2 ramna. 3. RAMAN, raman, m. ime domaćim životinjama muškoga roda.


https://en.wikipedia.org/wiki/Anthemis_arvensis
​

 

[Krishna]

Молдавски војвода са чистим словенским именом - Богдан Драгош!

Шта кажеш на ово Прави Влаше?

 

[хан Ацо]

Не само да пише, него је писмо 80% написано српским језиком. Одавде може да се види напредовање румунског језика, од седам племена у средњем веку до новог Рима у деветнаестом.

Nije to srpski jezik,nego je srjednovekovni bugarski.Uostalom tzv Vlad Cepes je bio bugarski feudalac,bugarski plemic.

 

[Mrkalj]

Молдавски војвода са чистим словенским именом - Богдан Драгош!

Шта кажеш на ово Прави Влаше?

Neki dan sam pročtao u Google-knjizi što je postavi Lesandar, lepo piše, da su se Vlasi nazivali - Draguli, a Moldavci - Dani (po Bogdaniji koja se razvila u ime Moldavija).

https://books.google.rs/books?id=cQ...v=onepage&q=Vlach and Dani Moldavians&f=false

 

[Lesandar]

Nije to srpski jezik,nego je srjednovekovni bugarski.Uostalom tzv Vlad Cepes je bio bugarski feudalac,bugarski plemic.

И то постоји, још од Крума или од "седам непознатих словенскох племена"?

 

[Krishna]

Neki dan sam pročtao u Google-knjizi što je postavi Lesandar, lepo piše, da su se Vlasi nazivali - Draguli, a Moldavci - Dani (po Bogdaniji koja se razvila u ime Moldavija).

https://books.google.rs/books?id=cQ...v=onepage&q=Vlach and Dani Moldavians&f=false

Влашка низија је некад била Каравлашка, а Молдавија Карабогданска.

 

[Lesandar]

Mađarski anonimus poznaje razliku između Vlaha i Romana čobana:

Anonymus' account of the Hungarian conquest of Transylvania must be assessed in the context of what he has to say about the entire Carpathian Basin. In his rendition, information regarding the peoples that the conquering Hungarians would find in the Carpathian Basin is conveyed by the Russian rulers of Kiev and Halych (Galicia) to Álmos when the latter passes through their lands (chaps. 9 and 11). According to the Kievans, 'that land is inhabited by Slavs, Bulgars, Blachs, and the Romans' shepherds.' The Galicians offer more detail on those who had lived in that land since Attila's death. Roman lords had occupied Pannonia as far as the Danube, and had settled their shepherds there.

Dakle, u Transilvaniji pri mađarskoj okupaciji žive: Sloveni, Bugari, Vlasi i Rimljani čobani. Posle Atiline smrti Rimljani su okupirali Panoniju i tu naselili svoje čobane.


Anonymus believed that Transdanubia, the Nyitra region, the area between the Danube and the Tisza, and Transylvania were all inhabited by 'Slavs' (Sclavus), who lacked political autonomy and were ruled, respectively, by Romans, Czechs, Bulgars, and Blaks; the Hungarians expelled these rulers and subjugated the indigenous 'Slavs'.

Anonimus je verovao da je Transdanubija bila naseljena Slovenima kojima je nedostajala politička autonomija i bili su pod vlašću Rimljana i ostalih, Mađari su ih proterali i sjedinili se sa drevnim narodom.

 

[Mrkalj]

Dracula


Matei Cazacu
BRILL, Jul 17, 2017 - History - 492 pages
0 Reviews


Cazacu’s Dracula offers the most authoritative scholarly biography of Vlad III the Impaler (d. 1476), including how his imagery evolved from contemporary to modern times.

Spojler

181

Spojler

192

Spojler

199

213

Spojler

223

 

[Krishna]

Neki dan sam pročtao u Google-knjizi što je postavi Lesandar, lepo piše, da su se Vlasi nazivali - Draguli, a Moldavci - Dani (po Bogdaniji koja se razvila u ime Moldavija).

https://books.google.rs/books?id=cQ...v=onepage&q=Vlach and Dani Moldavians&f=false

Прави Влах се не оглашава поводом овога ових чињеница.

Кад га поразиш аргументима онда се завуче у мишју рупу.

 

[Carlin15]

The Ottoman chancery used the term "Vlach" as an adminstrative fiscal term for pastoral clan groups performing certain services for the state, including those of military character, in exchange for tax exemptions or reductions. Since ethnic or religious identities of "Vlachs" were not a matter of the Ottoman's chancery concern, but the groups' services to the state, pastoral mode of production, and taxes they were required to pay, the term "Vlach" in the Ottoman documents might sometimes denote population that is not in a strict sense Vlach.

Similarly to the term "Vlach", the terms "Rum" or say "Yuruk" had an adminstrative meaning as well. For example, the term "Yuruk" lost its exclusive ethnic quality and became predominantly a "legal term" when it entered adminstrative use along the introduction of Yuruk kanuns in the time of Mehmed II. The terms "yurukluk" and "yurukculuk" in Ottoman adminstrative sources, denote primarily a distinctive social category, militarised status and special tax regulation.

In Ottoman documents from the 17th century, there are a group of fermans, berats and huccets, in which the term "Vlach" is COMBINED with the terms Surf/Serf ("Serb") and RUM. The second, rather ambiguous term RUM, obviously originates from the identification of the 'Byzantium' with the Eastern Roman Empire, which borrowed its name to the Ottoman possessions in the Balkans as well: Rum-ili ("Land of the Romans"), i.e. Rumelia. Vlach adoption of Orthodox Christianity, as well as Byzantine culture, tradition and heritage might led to their identification with the Byzantines as Rums, which seems to be acknowledged by the Ottomans as well. It shall be emphasised that the Rum identity was much wider than the (assumed) Greek one, and it integrated all followers of the Orthodox Church, the institution that outlived the Byzantine Empire.

In Ottoman adminstrative use the following COMBINATIONS OF TERMS are documented (a few examples):

- Rum ve Sirf ve Eflak keferesinin ayinleri = "rites/customs of the Orthodox Christian, Serbian and Vlach unbelievers" in ferman from 1615;

- Serf ve Eflak milletinde olan rahibler = "priests in the Serbian and Vlach millet" in a berat from 1626;

- Rum ve Serf ve Eflak dinleri = "the creeds of the Orthodox Christians, Serbs and Vlachs" in huccet from 1662;

- Rum ve Sirf ve Eflak piskoposlari = "bishops of the Orthodox Christians, Serbs and Vlachs" in ferman from 1669;

- Rum ve Sirf ve Eflak keferesi patrikleri = "patriarchs of the Orthodox Christian, Serb and Vlach infidels" in huccet of 1688, etc.

The use of multiple names - RUM, SIRF/SERF and EFLAK - however, does not necessarily mean the existence of three distinct identities/ethnicities at the given date, but probably reflects other/earlier realities and/or socio-economic categories. Interestingly, all citations / examples provided above are largely from the regions of Bosnia/Herzegovina (but apply elsewhere throughout the Balkans) - so one would be rather foolish in this case here to assert and argue that the term RUM had ethnic and/or linguistic meaning and value (i.e. = Greek).

Another curious fact, unrelated perhaps, is that Bosnian Franciscan writers and chroniclers in the 17th and 18th centuries did not use the "ethnonym" Serbs to denote the Orthodox Christians in Bosnia but, apart from polemical "schismatics" or "Old believers", most widely employed the term "VLACHS" (VLASI). For example, the 18th century Franciscan chronicler Nikola Lashvanin depicted attempts of the Serbian Orthodox Christian patriarch to collect taxes from the Catholics and allegedly convert them to the Orthodox Christianity, as "VLACHIZATION". So, why did the Bosnian Franciscans, as indigenous people that were usually well aware of local particularities, not use the term "Serb" in the period when it was widely in use by the Orthodox clergy and even Ottoman chancery, but preferred terms "Vlach" in general or "GREEK" (Grk) and "schismatic Greek patriarch" (Scismaticus Patriarca Graecus) when referring to the patriarch or higher clergy? Note - the traditional use of the term "GREEK" in the meaning of "Orthodox Christian" in the Western Christendom corresponded to the use of the term "Rum" in the Ottoman case.

Despite the irrelevance of ethnic origin on the adminstrative definition of Vlach status, its general significance should not be overlooked. I will reiterate the point here one more time that the term "Rum" is perhaps the most ambiguous term in terms of usage, and largely denoted "Orthodox Christians" (perhaps "Romans" in a national-religious sense).

My source for all of the above is:

Being an Ottoman Vlach: On Vlach Identity (Ies), Role and Status in Western Parts of the Ottoman Balkans (15th - 18th centuries) by Vjeran Kursar.

One more thing regarding the term "Rum" - note that the Morrocan ambassador to Istanbul in 1589 reported that the "Muslims who live in that city now call themselves Rum and prefer that origina to their own. Among them, too, calligraphy is called khatt rumi."

How then did these Muslims use and understand the term RUM? What did the term RUM mean in 1589 Instanbul? Why / how would we assume that the term RUM in this specific context meant Greeks (or association with the Greek language), i.e. that these Muslims actually called themselves Greeks? Could we make that leap of faith? Why would we - as it clearly states in the same quote that Istanbul was the city of caesars (Roman Caesars), capital of the Lands of Rum (Roman Lands)?

Here is a screenshot where the quote comes from - perhaps the entire page is worth a read (this does not mean / imply that I agree 100% with the views expressed below).