Velik je vas bog

ZAŠTO JE BILO DOPUŠTENO DA SE GREH POJAVI?


„Bog je ljubav” (1. Jovanova 4,16). Ljubav je Njegova priroda i Njegov zakon. Tako je oduvek bilo i uvek će tako biti. „Visoki i uzvišeni, koji živi u večnosti” (Isaija 57,15), Onaj čiji su „putevi... večni” (Avakum 3,6), ne menja se. Kod Njega „nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka” (Jakov 1,17).

Svako ispoljavanje Stvoriteljeve moći izraz je beskrajne ljubavi. Božja vladavina sadrži u sebi obilje blagoslova za sva stvorena bića. Psalmista kaže:

»Silna je ruka tvoja, i visoka desnica tvoja.
Blagost je i pravda podnožje prestolu tvojemu,
Milost i istina ide pred licem tvojim.
Blago narodu koji zna trubnu poklič!
Gospode, u svetlosti lica tvojega oni hode.
Imenom se tvojim raduju vas dan,
I pravdom tvojom uzvisuju se.
Jer si ti krasota sile njihove...
Jer je od Gospoda odbrana naša,
I od svetoga Izrailjeva car naš.«

(Psalam 89,13-18)

Istorija velike borbe između dobra i zla, još od trenutka kad je ona prvi put izbila na nebu pa sve do konačnog sloma pobune i potpunog iskorenjivanja greha, takođe je očigledno ispoljavanje ljubavi Božje koja se ne menja.

Gospodar svemira u svom dobrotvornom poduhvatu nije bio sam. On je imao Saradnika koji je mogao pravilno da shvati Njegove namere i da se zajedno s Njim raduje što su stvorena bića učinjena srećnim. „U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga” (Jovan 1,1.2). Hristos, Reč, jedinorodni Sin Božji, bio je jedno sa Večnim Ocem - jedno u prirodi, u karakteru i namerama - jedino Biće koje je moglo da prodre u sve Božje savete i namere. „I ime će mu biti: Divni, Savetnik, Bog Silni, Otac Večni, Knez mirni” (Isaija 9,6). Njegovi su „izlasci od početka, od večnih vremena” (Mihej 5,2). A Sin Božji - prikazan kao „Reč” - kaže o sebi: „Gospod me je imao u početku puta svojega, pre dela svojih (dela stvaranja), pre svakoga vremena. Pre vekova postavljena sam … kada je postavljao temelje zemlji; tada bejah kod Njega hranjenica, bejah mu milina svaki dan, i veseljah se pred Njim svagda” (Priče 8,22-30).

Otac je delovao preko Hrista i kad je stvarao nebeska bića. „Jer kroz Njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti; sve se kroza nj i za nj sazda” (Kološanima 1,16). Anđeli su sluge Božje s kojih, dok na svojim krilima žure da sprovedu Njegovu volju, odsjajiva ona svetlost koja neprekidno sija sa Njegovog lica. Ali poglavar nad svima njima je Sin, Pomazanik Božji, „Sjajnost slave i obličja bića Njegova”, Onaj koji nosi „sve u reči sile svoje” (Jevrejima 1,3). „Presto slave, visoko mesto od početka” (Jeremija 17,12), bilo je boravište Njegove svetosti, a „palica pravde” (Jevrejima 1,8) je skiptar Njegovog carstva. „Slava je i veličanstvo pred licem Njegovim, sila i krasota u svetinji Njegovoj” (Psalam 96,6). „Milost i istina idu pred licem Njegovim” (Psalam 89,14).

Pošto je zakon ljubavi osnov Božje vladavine, sreća svih razumom obdarenih bića zavisi od njihove potpune saglasnosti sa Njegovim velikim principima pravde. Bog želi da Mu sva Njegova stvorenja služe iz ljubavi - da njihova služba proističe iz poštovanja prema Njegovom karakteru. Njemu nije po volji iznuđena poslušnost, stoga svima daje slobodu volje kako bi mogli da Mu služe dragovoljno.

Dok su sva stvorena bića priznavala savez ljubavi, vladala je savršena saglasnost u Božjem svemiru. Nebeske vojske nalazile su radost u tome što su mogle da ispunjavaju namere svoga Tvorca. Bili su srećni i ushićeni što predstavljaju odsjaj Njegove slave i odaju slavu i hvalu Njemu. I dok im je ljubav prema Bogu bila najsvetije osećanje, međusobna ljubav je bila bez pretvaranja i nesebična. Nikakav nesklad nije remetio nebesku harmoniju. Ali je u tom uzvišenom blaženstvu i sreći došlo do premene. Našao se jedan koji je zloupotrebio slobodu koju je Bog dao svim svojim stvorenjima. Greh se začeo u biću koje je Bog, pored Hrista, najviše cenio i koje je, pored Njega, imalo najviše sile i slave među stanovnicima neba. Lucifer, „zvezda Danica”, bio je prvi heruvim zaklanjač, svet i neokaljan. Stajao je u prisutnosti Velikog Tvorca i blistavi zraci slave koji neprekidno okružuju Boga izlivali su se i na njega. „Ovako veli Gospod: ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti i sasvim si lep. Bio si u Edemu, vrtu Božjem, pokrivalo te je svako drago kamenje … Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božjoj, iđaše posred kamenja ognjenoga. Savršen beše na putevima svojim od dana kad se rodi, dokle se ne nađe bezakonje na tebi” (Jezekilj 28,12-15).

Malo po malo, Lucifer je počeo naginjati samouzvišenju. Sveti spisi kažu o tome: „Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlošću svojom …” (Jezekilj 28,17). „A govorio si u srcu svom … više zvezda Božjih podignuću presto svoj … izjednačiću se s Višnjim” (Isaija 14,1.14). Iako je sva slava ovog moćnog anđela bila Božji dar, on je ipak počeo da je smatra svojim vlasništvom. Pošto nije bio zadovoljan svojim položajem, iako je bio cenjen više nego bilo koji pripadnik nebeskih vojski, usudio se da žudi za obožavanjem što pripada jedino Stvoritelju. Umesto da se trudi da sva stvorena bića najviši ideal privrženosti i vernosti gledaju u Bogu, on je nastojao da njihovu službu i odanost obezbedi za sebe. Žudeći pohlepno za slavom kojom je Večni Otac okružio svoga Sina, ovaj anđeoski knez je težio i za vlašću koja je bila prvenstveno pravo Hristovo.

Tada je savršena harmonija neba bila poremećena. Luciferova sklonost da umesto Bogu služi sebi, probudila je osećanje straha kod onih koji su slavljenje Boga smatrali najvišom dužnošću. U nebeskom savetu anđeli su raspravljali sa Luciferom. Božji Sin mu je ukazivao na veličinu, dobrotu i pravednost Stvoriteljevu i na svetu i nepromenljivu prirodu Njegovog zakona. Nebeski poredak utvrdio je sam Bog; odstupanjem od tog poretka Lucifer bi prezreo svoga Tvorca i sam sebe survao u propast. Ali opomena, upućena jedino iz neizmerne ljubavi i milosrđa, samo je još više izazvala duh protivljenja. Lucifer je dopustio da ljubomora i zavist prema Hristu potpuno ovladaju njime, i postojao je sve uporniji.

…
 
...

Osporiti Sinu Božjem pravo na vrhovnu vlast i time pobiti dokaze o Tvorčevoj mudrosti i ljubavi, to je postao cilj ovog kneza anđela. Tom cilju nameravao je da posveti sve energije svog moćnog duha koji je, iza Hristovog, bio prvi među stanovnicima neba. Ali Onaj koji želi da sva Njegova stvorenja imaju svoju slobodnu volju nije dopustio da iko bude zbunjen lukavstvom kojim je zavodnik pokušao da opravda pobunu. Pre no što je otpočela borba, trebalo je svima objasniti šta želi Onaj čija je mudrost i dobrota izvor svih njihovih radosti.

Car svemira je sazvao pre se sve vojske neba, da bi u prisustvu svih izložio pravi položaj svog Sina i pokazao Njegov odnos prema svim stvorenim bićima. Sin Božji deli Očev presto i slava večnoga, samopostojećeg, nestvorenog, Onoga koji ima život nepozajmljen okružuje i Njega. Oko prestola je bilo okupljeno ogromno, bezbrojno mnoštvo svetih anđela - „deset hiljada puta deset hiljada i hiljade hiljada”; najuzvišeniji anđeli, kao sluge i podanici, radovali su se svetlosti koja je se sa lica Božjeg izlivala na njih. Pred okupljenim stanovnicima neba Car je izjavio da niko, osim Hrista, Njegovog jedinorodnog Sina, ne može potpuno prodreti u Njegove namere, i da je samo Njemu dodeljeno da izvršuje silne savete Očeve volje. Sin Božji je izvršavao volju Očevu prilikom stvaranja svih nebeskih vojski i jedino Njemu, kao prema Bogu, pripada vernost i podanička odanost svih. Svoju božansku moć Hristos je ispoljio i prilikom stvaranja ove zemlje i njenih stanovnika. Ali u svemu tom On nije težio za vlašću niti se suprostavljao planovima Božjim uzdižući sebe, već je uzdizao Očevu slavu izvršavajući Njegove namere dobročinstva i ljubavi.

Anđeli su radosno priznali Hristovu vrhovnu vlast, poklonili se pred Njim i ukazali Mu svoju ljubav i najveće poštovanje. I Lucifer se poklonio zajedno s njima, ali se u njegovom srcu vodila, do tada nečuvena, žestoka borba. Istina, pravda i odanost borile su se protiv zavisti i ljubomore. Za izvesno vreme je izgledalo da uticaj svetih anđela deluje na njega. Dok su se pesme hvale i slave uzdizale u skladnim akordima hiljada radosnih glasova, izgledalo je kao da je zlog duha nestalo; neizreciva ljubav duboko je potresla celo njegovo biće; duša mu se, u skladu sa svetim osećanjima okupljenih, okrenula ljubavi prema Ocu i Sinu. Ali se ponovo ispunio ohološću i poneo sopstvenom slavom. Težnja za prevlašću ponovo je oživela i još više je zavideo Hristu. Visoke počasti koje su Luciferu bile ukazivane on nije cenio kao Božji dar, i one u njemu nisu probudile zahvalnost prema Stvoritelju. On se hvalisao svojom slavom i visokim položajem, i težio je da se izjednači sa Bogom. Nebeske vojske su ga volele i ukazivale mu poštovanje. Anđeli su se radovali što su mogli da izvršuju njegove naredbe, jer je on više od svih bio obdaren mudrošću i slavom. Sin Božji je ipak bio iznad njega, kao Onaj koji je u sili i vlasti bio jednak sa Ocem. On je delio sa Ocem sve i učestvovao u svim Njegovim savetovanjima, dok Luciferu nije bilo dozvoljeno da bude upućen u sve Božje namere. „Zašto Hristos treba da ima najvišu vlast?” - pitao se ovaj moćni anđeo. „Zašto se Njemu ukazuje veća počast nego Luciferu?”

Napustivši svoje mesto u neposrednoj Božjoj blizini, Lucifer je otišao među anđele da širi duh nezadovoljstva. Delovao je potajno, i za izvesno vreme je svoje prave namere krio pod izgledom strahopoštovanja prema Bogu. Počeo je da nagoveštava sumnju u pogledu zakona koji vladaju nebeskim bićima. Tvrdio je da su zakoni možda potrebni stanovnicima svetova, ali anđelima, kao višim bićima, takva ograničenja nisu potrebna jer im je (prema njegovom mišljenju) njihova mudrost dovoljan pokazatelj. Oni, navodno, nisu bića koja bi mogla da obeščaste Boga; sve njihove misli su svete; i stoga ne mogu da pogreše kao ni sam Bog. Uzdizanje Sina Božjeg da po časti bude jednak sa Ocem prikazano je kao nepravda prema Luciferu, koji je isto tako polagao pravo na počasti i obožavanje. Ako bi ovaj knez anđela zadobio svoj pravi, visoki položaj to bi - govorio je on - donelo veliku sreću svim vojskama anđela, jer bi on svim svojim podanicima dao potpunu slobodu. Međutim, ovako će izgubiti čak i onu slobodu koju su do sada uživali, jer je nad njima postavljen jedan apsolutni Gospodar i svi će kao zakleti podanici morati da poštuju Njegov autoritet. Tako su vešto i lukavo bile smišljene obmane koje je podli Lucifer brzo širio u nebeskim dvorovima.

Nije, međutim, bilo nikakve izmene što se tiče Hristovog položaja ili Njegovog autoriteta. Luciferova zavist, pogrešno predstavljanje i zahtevi da se izjednači sa Hristom nametnuli su potrebu da se izloži pravi položaj Sina Božjeg; ali to je bilo tako od samog početka. Međutim, mnogi anđeli su bili zaslepljeni sotoninim obmanama.

Koristeći se ljubavlju, odanošću i poverenjem koje su u njega imala sveta bića dok su se nalazila pod njegovim rukovodstvom, on je vešto usađivao u njihove misli svoje nezadovoljstvo koje oni nisu razaznavali. Lucifer je Božje namere prikazivao u lažnoj svetlosti - konstruišući ih i iskrivljujući tako da izazovu revolt i nezadovoljstvo. Vešto je navodio svoje slušaoce da izraze svoje osećanja; zatim bi takve izraze, gde god bi to moglo da posluži njegovom cilju, ponavljao kao dokaz da anđeli nisu potpuno saglasni sa Božjom vladavinom. Tvrdeći da je potpuno odan Bogu, uporno je isticao da menjati čitav poredak i zakone neba treba zato da bi se božanska vladavina učvrstila. Tako, dok je radio na tome da izazove protivljenje zakonu Božjem i da svoje nezadovoljstvo ulije u misli anđela koji su mu bili potčinjeni, on se prividno trudio da otkloni nezadovoljstvo i nelojalnost anđela prema nebeskom poretku. Dok je tajno podsticao neslogu i pobunu, veoma lukavo je nastojao da spolja izgleda tako kao da mu je jedini cilj da se sačuva odanost Bogu, sklad i mir.

Duh nezadovoljstva, podstican na ovakav način, izvršio je svoje zlokobno dejstvo. Dok nije izbila otvorena pobuna razdor se među anđelima širio neprimetno. Neki su sa odobravanjem gledali na Luciferove nagoveštaje usmerene protiv Božje vladavine. Iako su pre toga bili u potpunoj saglasnosti sa poretkom koji je Bog uspostavio, sada su postali nezadovoljni i nesrećni što ne mogu da proniknu u Njegove nedokučive savete; nisu bili zadovoljni Njegovom namerom da uzdigne Hrista. Takvi su bili spremni da se založe i za drugi Luciferov zahtev prema kojem je trebalo da se on u pogledu autoriteta izjednači sa Sinom Božjim. Ali oni anđeli koji su ostali odani i istinski se držali mudrosti i pravednosti božanske odluke trudili su se da ove nesrećnike ponovo osveste i usklade sa voljom Božjom. Hristos je bio Sin Božji; On je bio jedno sa Ocem pre no što su anđeli uopšte postojali. On je oduvek stajao s desne strane Ocu; Njegovo prvenstvo, toliko blagosloveno za sve koji su bili pod Njegovom blagonaklonom vlašću, nikad dotada nije bilo dovođeno u pitanje. Harmonija neba nikad nije bila narušena; čega radi sada treba da nastaje nesklad i nesloga? Samo anđeli koji su ostali odani Gospodu mogli su da sagledaju užasne posledice koje će proisteći iz razdora, i uz najusrdnije preklinjanje savetovali su nezadovoljnike da odustanu od svoje namere i da ostanu verni Bogu i odani Njegovoj vladavini.

...
 
...

Shodno svom božanskom karakteru i velikoj milosti, Bog je dugo imao strpljenja sa Luciferom. Duh nezadovoljstva i nelojalnosti nikad do tada nije bio poznat. To je bio potpuno nov elemenat, nepoznat, tajanstven, neobjašnjiv. Lucifer u početku i sam nije poznavao pravu prirodu svojih osećanja; jedno vreme se plašio da izrazi svoje misli i namere, pa ipak ih nije odbacio. On nije video kuda vodi njegov put. Međutim, bili su preduzeti svi napori koje je samo bezgranična ljubav mogla da uloži, kako bi se on osvestio i odvratio od svoje zablude. Pokazalo se da za njegovo nezadovoljstvo nije bilo razloga i on je bio naveden da uvidi kakve bi bile posledice upornog ostajajanja u pobuni. Uvideo je da je „Pravedan Gospod u svim putevima svojim, i svet u svim delima svojim” (Psalam 145, 17); da su božanske naredbe istinite i da je trebalo da ih kao takve prizna pred celim svemirom. Da je tako postupio, mogao je spasti i sebe i mnoge anđele. Tada još nije bio potpuno odbacio svoju pokornost Bogu. Mada je već bio napustio svoj položaj kao heruvim zaklanjač, da je pristao da se vrati Bogu, da prizna Tvorčevu mudrost i da se zadovolji mestom koje mu Bog odredi u svom velikom planu, mogao je biti ponovo vraćen u svoju službu. Došlo je, međutim, vreme za konačnu odluku; on je morao: ili da se potpuno pokori božanskoj suverenoj vlasti ili da pređe u otvorenu pobunu. On je skoro bio odlučio da se vrati, ali mu oholost to nije dopustila. Priznati da je bio u zabludi, da su njegove zamisli bile pogrešne i da se potčini autoritetu koji je prikazivao toliko nepravednim, to je bila isuviše velika žrtva za onoga ko je bio tako visoko cenjen.

Tvorac je, pun sažaljenja i nežne samilosti prema Luciferu i njegovim sledbenicima, nastojao da ih odvrati od bezdana propasti u koji su srljali. Međutim, Njegova milost je pogrešno tumačena. Lucifer je na Božje dugo strpljenje ukazivao kao na dokaz svoje nadmoćnosti. Tumačio je to kao znak da bi Car svemira ipak pristao na njegove zahteve. Kad bi anđeli čvrsto stali uz njega, tvrdio je Lucifer, oni bi jednog dana ostvarili sve što su želeli. Uporno je branio svoj stav i potpuno se upustio u veliku borbu protiv svoga Tvorca. Tako je Lucifer „svetlonoša”, učesnik slave Božje i čuvar Njegovog prestola, prestupom postao Sotona „neprijatelj” i Bogu i svim svetim bićima, postao uzročnik propasti onih koje je nebo poverilo njegovom vođstvu i brizi.

Odbacujući s prezirom argumente i usrdne molbe anđela koji su ostali odani Bogu, on ih je proglasio obmanutim robovima. Davanje prvenstva Hristu proglasio je aktom nepravde i protiv sebe i protiv svih nebeskih vojski i izjavio je da se više nipošto ne bi potčinio takvom napadu na njegova i njihova prava. Nikad više ne bi ponovo priznao Hristovu nadmoćnost. Odlučio je da polaže pravo na čast koja treba da mu se ukazuje i da preuzme vlast nad svima koji postanu njegovi sledbenici; svima koji su voljni da stupe u njegove redove obećao je novu i bolju vladavinu, vladavinu u kojoj će svi uživati potpunu slobodu. Veliki broj anđela izjasnio se da ga priznaje za svog vođu. Polaskan odobravanjem koje mu je bilo ukazano, ponadao se da će pridobiti sve anđele na svoju stranu, izjednačiti se sa samim Bogom, i ovladati svim nebeskim vojskama.

Anđeli koji su ostali odani Gospodu još uvek su preklinjali zavodnika i njegove jednomišljenike da se potčine Bogu i izložili im neizbežne posledice do kojih može doći: Onaj koji ih je stvorio može savladati njihovu silu i kazniti njihovu pobunjeničku drskost. Nijedan anđeo se ne može sa uspehom suprostaviti zakonu Božjem, koji je svet isto tako kao i sam On. Opominjali su sve da zatvore svoje uši pred Luciferovim obmanjivačkim razlozima i uporno su preklinjali njega i njegove sledbenike da se bez odlaganja obrate Bogu i priznaju svoju zabludu u pogledu Njegove mudrosti i autoriteta.

Mnogi su bili skloni da poslušaju ovaj savet, da se pokaju za ispoljavanje nezadovoljstva i da ponovo zatraže milost i odobravanje Oca i Njegovog Sina. Lucifer je, međutim, bio spreman za novu obmanu. Silni buntovnik je sada izjavio da su anđeli koji su se ujedinili s njim otilšli suviše daleko da bi se mogli vratiti, da on dobro poznaje božanski zakon i zna da im Bog ne bi oprostio. Izjavio je da bi svi koji bi se potčinili autoritetu neba bili lišeni svoje časti i degradirani sa svog položaja. Što se njega lično tiče, odlučio je da nikad više neće priznati Hristov autoritet. Jedini put koji je, prema njegovim rečima, preostao njemu i njegovim sledbenicima bio je: tražiti svoju slobodu, i silom zadobiti prava koja im nisu dana dobrovoljno.

Što se tiče njega samog, Sotona je tada već bio otišao zaista predaleko da bi se mogao vratiti. Ali sa onima koji su bili zaslepljeni njegovim obmanama nije bilo tako. Za njih su saveti i usrdno preklinjanje vernih anđela otvorili vrata nade; i da su poslušali, mogli su raskinuti Sotoninu mrežu i osloboditi se. Ali oholost, ljubav prema njihovom vođi i želja za neograničenom slobodom pretegli su, i molbe božanske ljubavi i milosti su konačno odbijene.

...
 
...

Bog je dopustio da Sotona produži svoje delo dok nezadovoljstvo nije sazrelo do otvorene pobune. Bilo je potrebno da se njegovi planovi razviju u potpunosti da bi svi mogli uvideti kakva je njihova prava priroda i kuda oni vode. Kao pomazani heruvim, Lucifer je bio veoma istaknut. Nebeska bića su ga mnogo volela i njegov uticaj na njih bio je veoma jak. Božja vladavina obuhvata ne samo stanovnike neba nego i svih svetova koje je On stvorio; i Sotona je odlučio da, ukoliko uvuče u pobunu sve nebeske anđele, produži da povuče za sobom i stanovnike svih planeta. Vešto je prikazivao ovo pitanje iz svog ugla, koristeći se varljivim zaključcima i laskanjem da bi osigurao uspeh. Njegova moć obmanjivanja bila je veoma velika. Ogrćući se plaštem laži, sticao je preimućstva. Svaki svoj postupak obavijao je takvom tajanstvenošću da je čak i anđelima bilo teško da raspoznaju pravi karakter njegovog dela. Sve dok se nije potpuno razvilo, njegovo se nezadovoljstvo nije moglo sagledati kao pobuna i nije izgledalo tako rđavo kao što je u stvari bilo. Čak ni anđeli koji su ostali odani Bogu nisu mogli u potpunosti razaznati njegov karakter ni sagledati kuda njegovo delo vodi.

Lucifer je svoja kušanja u početku postavljao tako da je on uvek ostajao nerazotkriven. Anđele koje nije mogao pridobiti potpuno na svoju stranu optuživao je za ravnodušnost prema interesima nebeskih bića. Upravo ono delo koje je sam vršio, pripisivao je onim anđelima koji su ostali odani Gospodu. Politika mu je bila prepredeno zbunjivanje argumentima u vezi s Božjim namerama. Sve ono što je bilo sasvim obično i jednostavno on je obavijao tajanstvenošću, i veštim izopačavanjem bacao sumnju na najjasnije Jehovine iskaze. A njegov visoki položaj, tako tesno povezan sa božanskom vladavinom, davao je njegovom izlaganju još veću snagu.

Bog je mogao da se koristi samo onim sredstvima koja su u skladu sa istinom i pravdom. Sotona je, međutim, mogao da se posluži laskanjem i prevarom - što Bog nikad nije mogao da učini. Pokušao je da falsifikuje Božju reč i da lažno prikazuje Njegov plan vladavine; tvrdio je da je Bog nepravedan što je i anđelima nametnuo zakon, i da, zahtevajući potčinjenost i pokoravanje svojih stvorenja, On u stvari samo nastoji da uzdigne Sebe. Stoga je postalo neophodno da se pred stanovnicima neba i svih svetova razjasni da je Božja vladavina pravedna i Njegov zakon savršen. Sotona je stvarao utisak da se on zalaže za dobro cele vasione. Pravi karakter ovog nasilnika koji je bespravno hteo da pretme vlast, i njegov stvarni cilj, morao je svima postati jasan. Njemu se moralo dati vreme da se svojim zlim delima sam razotkrije.

Odgovornost za neslogu koju je on lično svojim postupcima izazvao na nebu, Sotona je pripisivao Božjoj vladavini. Tvrdio je da su sva zla samo posledica božanskog upravljanja, i da je njegov cilj da popravi Jehovine uredbe. Zato je Bog dopustio da on ispolji pravu prirodu svojih zahteva i da na delu pokaže predložene promene u božanskom zakonu. Njegovo sopstveno delo moralo je da ga osudi. Sotona je od samog početka tvrdio da on nije pobunjenik. Cela vasiona mora videti obmanjivača u njegovoj pravoj boji, razotkrivenog.

U svojoj beskrajnoj mudrosti Bog nije uništio Sotonu čak ni onda kad ga je zbacio sa neba. Pošto je Bogu ugodna i prihvatljiva samo služba iz ljubavi, odanost Njegovih stvorenja mora se zasnivati na nepokolebljivom ubeđenju u Njegovu pravičnost i dobronamernost. Stanovnici neba i ostalih svetova, nespremni da shvate prirodu i posledice greha, ne bi u to vreme mogli da uoče Božju pravednost u slučaju da je odmah uništio Sotonu. Da je Sotona bio odmah zbrisan, mnogi bi služili Bogu više iz straha nego iz ljubavi. Uticaj obmanjivača ne bi bio uništen niti bi duh pobune bio potpuno iskorenjen. Za dobro čitave vasione kroz beskrajna vremena, bilo je potrebno da on potpunije razvije svoja načela, kako bi se optužbe protiv Božje vladavine mogle sagledati u svojoj pravoj svetlosti i kako bi pravda i Božja milost kao i nepromenljivost Njegovog zakona zauvek ostale van svake sumnje.

Sotonina pobuna treba čitavoj vasioni da posluži kao pouka za sva vremena - da bude večito svedočanstvo o prirodi greha i o njegovim strašnim posledicama. Ishod Sotonine vladavine, posledice koje je to imalo i na ljude i na anđele, trebalo je da pokažu kakvi se plodovi moraju očekivati kad se odbaci Božji autoritet. Trebalo je da se pokaže da od postojanja Božje vladavine zavisi blagostanje svih bića koja je On stvorio. Tako je istorija ove strašne pobune imala svim svetim bićima da posluži kao večita zaštita, sprečavajući ih da ne budu navedeni na ovakav prestup, i čuvajući ih od greha i kazne koju on donosi.

Onaj što vlada na nebesima Jedini vidi kraj još u samom početku - Jedini kome su tajne prošlosti i budućnosti jednako poznate; i Jedini koji, s one strane bola, tame i propasti prouzrokovane grehom, vidi ostvarenje svojih namera ljubavi i blagoslova. Iako je „oblak i mrak oko Njega - blagost i pravda” su „podnožje prestolu Njegovu” (Psalam 97,2). I to će stanovnici vasione - i verni i neverni - shvatiti jednog dana. „Delo je ove stene savršeno, jer su svi putevi Njegovi pravda; Bog je veran, bez nepravde; pravedan je i istinit” (5. Mojsijeva 32,4).
 
POREKLO ZLA

Mnogim ljudima je poreklo zla i uzrok njegovog postojanja razlog velike zbunjenosti. Oni vide greh sa njegovim strašnim posledicama bola i pustošenja i pitaju se kako sve ovo može da postoji pod vladavinom Onoga koji je neizmeran u svojoj mudrosti, sili i ljubavi. To je tajna koju oni ne mogu da shvate. U svojoj neizvesnosti i sumnji oni su slepi za tako jasne i za spasenje važne istine koje su nam otkrivene u Božjoj Reči. Ima ljudi koji se trude da doznaju u pogledu postojanja greha ono što Bog nije nikada otkrio, i zato ne mogu da nađu rešenje za svoje teškoće. A oni koji su skloni sumnji i kritikovanju uzimaju to kao opravdanje za odbacivanje Svetoga pisma. Drugi, opet, ne mogu da nađu rešenje ovog velikog problema jer su predanja i pogrešna tumačenja potamnjela biblijsku nauku o Božjem karakteru, o pripodi njegove vladavine i o načelima njegovog postupanja sa grehom.

Nemoguće je dati takvo obešnjenje o poreklu greha kojim bi se moglo opravdati njegovo postojanje. Ali o poreklu i konačnoj sudbini greha možemo ipak toliko razumeti da nam bude jasna pravda i Božja dobrota u svem njegovom postupanju sa zlom. Sveto Pismo jasno uči da Bog ni u kom pogledu nije odgovoran za pojavu greha, i nikakvo samovoljno uskraćivanje božanske milosti niti ikakva nesavršenost u božanskom vladanju nisu dali povoda stvaranju pobune. Greh je uljez za čije se postojanje ne može navesti razlog. On je tajanstven, neobjašnjiv i opravdavati ga značilo bi braniti ga. Kada bi se za nj moglo naći opravdanje ili razlog njegovog postojanja, onda bi on prestao biti greh. Naše jedino tumačenje greha je ono koje je dato u Božjoj Reči: greh je »prestup zakona«; on je utelovljenje načela koje je u surotnosti sa velikim zakonom ljubavi na kome se zasniva božanska vladavina.

Pre nego što se pojavilo zlo, u celom svemiru je vladao mir i radost. Sve je bilo u porpunoj saglasnosti sa Stvoriteljevom voljom. Ljubav prema Bogu bila je iznad svega, a ljubav jednog prema drugome neprostrana. Hrist, Reč i jedinorodni Božji Sin, bio je jedno sa večnim Ocem – jedno po prirodi, karakteru i namerama – jedino biće u celom svemiru koje je moglo da zna sve Božje planove i odluke. Otac je preko Hrista stvorio sva nebeska bića. »Jer kroz njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prestoli ili poglavarstva ili gospodstva, ili vlasti.« ***Kološanima 1, 16. I Hristu, kao i Ocu, ukazivalo je celo nebo odanost.
Pošto je zakon ljubavi temelj Božje vladavine, blaženstvo svih stvorenih bića zavisilo je od njihove potpune saglasnosti sa njegovim načelima pravde. Bog očekuje od svih svojih stvorenja službu ljubavi, poštovanje koje se temelji na pravom razumevanju Božjeg karaktera. On ne voli iznuđenu vernost, zato daje svim bićima slobodnu volju da bi mu dragovoljno služili.

Ali bio je jedan koji je odlučio da zloupotrebi slobodu. Greh se pojavio u onome koji je, pored Hrista, bio najviše poštovan od Boga i koji je među nebeskim stanovnicima bio najviši po moći i časti. Pre svog pada Lucifer je bio herubim zaklanjač, svet i čist. »Ovako veli Gospod Gospod: ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvim si lep… Ti si bio herubim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božjoj, hodaše posred kamenja ognjenoga. Savršen beše na putovima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi.« ***Jezekilj 28, 12. 15.

Lucifer je mogao sačuvati Božju naklonost, mogao je biti voljen i poštovan od sve nebeske vojske, a sve svoje plemenite sposobnosti mogao je upotrebiti na blagoslov i na proslavljanje svoga Stvoritelja. Ali, prorok veli: »Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari svoju svetlošću svojom.« ***Jezekilj 28, 17. Lucifer je dozvolio da se postepeno razvija njegova sklonost za uzvišenjem samoga sebe. Bog ga je ukorio: »Što izjednačuješ srce svoje sa srcem Božjim.« ***Jezekilj 28, 6. »A govorio si u srcu svom: izaći ću na nebo, više zvezda Božjih podignuću presto svoj, i sest ću na gori zbornoj, na strani severnoj; izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim.« ***Isaija 14, 13. 14. Umesto da se trudio da iznad svega uzdigne Boga u mislima i srcima Božjih stvorenja, Lucifer je težio da njihovu službu i poštovanje pridobije za sebe. I pošto je poželeo čast koju je neizmerni Otac dao svome Dinu, ovaj knez anđela težio je za vlašću na koju je imao pravo samo Hrist.

Celo se nebo radovalo što odsjajuje Stvoriteljevu slavu i objavljuje njegovu pravdu. I dok je Bog na ovaj način bio poštovan, svuda su vladali mir i radost. Ali jedan ton nesklada poremetio je nebesku harmoniju. Uzdizanje samoga sebe i služba sebi, što je u suprotnosti sa Stvoriteljevim planom, probudio je mračna predosećanja kod anđela kojima je proslavljanje Boga bila najviša dužnost. Nebeski savet je raspravljao sa Luciferom. Božji Sin mu je ukazao na veličinu, dobrotu i pravednost Stvoriteljevu i na svetu i nepromenljivu prirodu njegovog zakona. Sam Bog je utvrdio red na nebu, a Lucifer bi odstupanjem od njega prezreo svoga Stvoritelja i sam sebe survao u propast. Ali opomena, učinjena jedino iz neizmerne ljubavi i milosrđa, izazvala je još više duh protivljenja. Lucifer je dopustio da njime zavlada zavist prema Hristu, i postajao je sve uporniji.

...
 
SDG (Soli Deo Gloria):
Iz knjige:

Patrijarsi i proroci
Ellen G. White

Ostala poglavlja iz knjige
http://elenvajt.info/category/knjige/serija_velika_borba/patrijarsi_proroci/
Kliknite za proširenje...
Браво! :)

Хвала ти, размишљао сам ових прошлих дана да саставим слично, али ти си ми помогао и изнео идентично оно што сам хтео, а то је ИДЕНТИЧНОСТ ДАНАШЊИЦЕ У СРБИЈИ.
Силе зла владају данас Србијом, са чиме се конкретно суочавам.

Даћу свој допринос овоме једним додатком који идентично показује стање, ситуацију у Србији, истина која није свакоме видљива, филмом, који сте можда гледали,а ко није нека погледа:

http://www.imdb.com/title/tt0970452/
 
...

Ponosan na svoju slavu, on je težio za prevlašću. Visoke časti koje su Luciferu bile ukazivane nije on cenio kao Božji dar, i one nisu u njemu probudile zahvalnost prema Stvoritelju. On se hvalio svojom slavom i uzvišenim položajem, i težio je da se izjednači sa Bogom. Nebeske čete su ga volele i poštovale. Anđeli su se radovali što su mogli izvršavati njegove naredbe, a on je više od svih bio obdaren mudrošću i slavom. Ipak, Božji Sin bio je priznat kao vladar neba, silom i vlašću jednak sa Ocem. Hristos je učestvovao u svim savetovanjima sa Ocem, dok Luciferu nije bilo dozvoljeno da bude upućen u sve Božje namere. Ovaj moćni anđeo se pitao: zašto da Hristos ima vrhovnu vlast? Zašto da ga poštuje i Lucifer?

Napustivši svoje mesto u neposrednoj Božjoj blizini, Lucifer je otišao među anđele da seje suv nezadovoljstva. Vršeći svoj posao potajno, i krijući svoje prave namere pod izgledom strahopoštovanja prema Bogu, trudio se da izazove nezadovoljstvo prema zakonima po kojima se upravljaju sva nebeska bića. Tvrdio je da su oni nepotrebno ograničenje. Sotona je dokazivao da anđeli, pošto su po prirodi sveti, treba da slušaju glas svoje vlastite volje. Težio je da u njima izazove saučešće prema sebi, prikazujući sve tako da je Bog nepravedno postupao sa njime time što je Hristu ukazao najvišu čast. Tvrdio je da tražeći veću vlast i čast ne ide za uzvišenjem samoga sebe, nego hoće da osigura slobodu svim stanovnicima neba, da bi time mogli postići viši stubanj života.

Bog je u svom velikom milosrđu Lucifera dugo trpio. Nije ga odmah uklonio sa njegovog visokog položaja kada je počeo da izaziva duh nezadovoljstva, pa čak ni onda kada je počeo da širi svoje buntovničke zahteve među anđelima. Dugo mu je bilo dopušteno da ostane na nebu. Često mu je bilo nuđeno oproštenje pod uslovom pokajanja i pokornosti. Učinjeni su takvi napori kakve je mogla da zamisli samo neizmerna ljubav i mudrost da ga odvrati od njegovih zabluda. Nikada do tada na nebu nije se znalo za nezadovoljstvo. Lucifer nije ni sam u početku znao kuda ga vode njegove misli; nije razumeo pravu prirodu svojih osećanja. Ali kada je bilo dokazano da je njegovo nezadovoljstvo neopravdano, uverio se da nije bio u pravu, da su božanski zahtevi pravedni, i da treba da ih kao takve prizna pred celim nebom. Da je to učinio, spasao bi ne samo sebe nego i mnoge anđele. U to vreme nije još sasvim pokazao svoju nevernost prema Bogu. Iako se odrekao svog položaja kao anđeo zaklanjač, on bi ipak opet mogao biti postavljen u svoju službu da se vratio Bogu, priznavši Stvoriteljevu mudrost i zadovoljivši se da zauzima mesto koje mu je po velikom Božjem planu bilo određeno. Ali oholost ga je sprečavala da se pokori. Tvrdoglavo je branio svoje postupke tvrdeći da mu nije potrebno pokajanje, i otvoreno je stubio u veliku borbu protiv svoga Stvoritelja.

Upotrebio je sve sile svoga jakog duha da obmanom zadobije simpatije anđela koji su bili pod njegovim zapovedništvom. Čak je i činjenicu da ga je Hristos opomenuo i savetovao tako izopačio da bi mogla da posluži njegovim izdajničkim namerama. Onima sa kojima ga je vezivalo najsrdačnije poverenje govorio je da je nepravedno osuđen, da se njegov položaj ne ceni i da se radi na tome da mu se ograniči sloboda. Pošto nije bio zadovoljan samo iskrivljavanjem Hristovih reči, počeo je da izvrće istine i da otvoreno širi laži, optužujući Božjeg Sina da hoće da ga ponizi pred stanovnicima neba. Pokušavao je takođe da lažno optuži anđele koji su ostali verni Bogu. Sve one koje nije mogao zavesti i pridobiti na svoju stanu optužio je da su ravnodušni prema interesima neba. Upravo za ona dela koja je sam činio optuživao je one koji su Bogu ostali verni.

Da bi podupro svoje optužbe da je Bog nepravedan prema njemu, lažno je predstavljao Stvoriteljeve reči i dela. Njegov cilj bio je da zbuni anđele veštim iskrivljavanjem Božjih namera. Sve što je bilo jednostavno, uvio je u tajanstvenost, a veštim iskrivljavanjem činjenica izazvao je sumnju prema najjasnijim Gospodnjim izjavama. Njegov visoki položaj, u tako tesnoj vezi sa božanskom vladavinom, dao je njegovom predstavljanju još veću snagu, i mnogi su bili zavedeni da mu se priključe u pobuni protiv nebeskog autoriteta.

Bog u svojoj mudrosti dopustio je sotoni da nastavi svoje delo dok se duh nezadovoljstva nije pretvorio u otvorenu bunu. Sotonine namere trebalo je da se sasvim otkriju da bi svi mogli upoznati njihovu pravu prirodu i svrhu. Lucifer, kao pomazani herubim, bio je veoma uzvišen; nebeska bića su ga vrlo volela, i on je imao veliki uticaj na njih. Božja vladavima obuhvatala je ne samo stanovnike neba nego i sve druge svetove koje je On stvorio. Sotona je mislio ako bude mogao da uvuče nebeske anđele u bunu, onda će to moći i sa stanovnicima drugih svetova. Sa velikom veštinom objasnio im je svoj stav, i upotrebio je lukavstvo i laž da bi postigao svoj cilj. Njegova sila obmanjivanja bila je vrlo jaka, a ogrnuvši se plaštom laži imao je veći uspeh. Ni verni anđeli nisu sasvim mogli prozreti njegov karakter i videti kuda ih vodi njegovo delo.

Sotona je bio tako visoko cenjen, a svi njegovi postupci su bili uvijeni u takvu tajanstvenost da je anđelima bilo teško da otkriju pravu prirodu njegovog rada. Sve dok se nije potpuno razvio, greh nije mogao izgledati tako opasan kao što je u stvari bio. Sve do tada greh nije imao mesta u Božjem svemiru, a sveta bića nisu ništa znala o njegovoj prirodi i strahoti. Ona ne bi mogla razumeti strašne posledice koje bi nastupile uklanjanjem božanskog zakona. Sotona je u početku prikrivao svoje delo priznajući prividno svoju vernost Bogu. Tvrdio je da želi uzvisiti Božju čast, utvrditi postojanost njegovog carstva i unaprediti blagostanje svih stanovnika neba. Izazivajući nezadovoljstvo kod anđela koji su mu bili potčinjeni, znao je vrlo vešto da se pretvara kao da hoće da ukloni to nezadovoljstvo. Kada je zahtevao da se učine promene u zakonu i sistemu Božje vladavine, to je činio pod izgovorom da su ove potrebne da bi se sačuvalo jedinstvo neba.

...
 
...

U svom postupanju sa grehom, Bog se mogao poslužiti samo pravdom i istinom. Sotona je upotrebljavao ono što Bog nije mogao upotrebiti – laskanje i prevaru. Pokušavao je da iskrivi Božju reč, a plan Božje vladavine pogrešno je predstavljao anđelima, tvrdeći da Bog nije pravedan, jer stanovnicima neba postavlja zakone i propise, i hoće da uzvisi samoga sebe tražeći od njih pokornost i poslušnost. Zato se pred stanovnicima neba, kao i pred svim svetovima, moralo dokazati da je Božja vladavina pravedna i njegov zakon savršen. Sotona je nastojao da pokaže kao da on sâm želi da unapredi blagostanje svemira. Pošto je trebalo da svi razumeju pravi karakter ovoga buntovnika i njegov pravi cilj, sotoni je moralo biti dato vreme da se potpuno otkrije kroz svoja bezbožna dela.

Sotona je neslogu koju je izazvao svojim ličnim ponašanjem na nebu pripisivao Božjem zakonu i njegovoj vladavini. Tvrdio je da je njegov cilj da usavrši Božje uredbe. Zato je bilo potrebno da ima priliku da pokaže prirodu svojih zahteva i praktični plod svojih predloženih promena u božanskom zakonu. Sama njegova dela trebalo je da ga osude. Sotona je od početka tvrdio da on nije buntovnik. Zato je ceo svemir trebalo da vidi da je varalica raskrinkan.

Čak kada je odlučeno da sotona ne može više ostati na nebu, neizmerna Božja mudrost nije sotonu uništila. Pošto Bogu može biti ugodna samo služba iz ljubavi, vernost njegovih stvorenja mora se temeljiti na osvedočenju o njegovoj pravičnosti i dobroti. Stanovnici neba i drugih svetova, pošto nisu bili pripremljeni da razumeju prirodu i posledice greha, ne bi mogli razumeti pravdu i Božje milosrđe ako bi sotona odmah bio uništen. Da je odmah bio uništen, oni bi služili Bogu više iz straha nego iz ljubavi. Uticaj varalice ne bi bio sasvim uništen, niti bi duh pobune bio sasvim iskorenjen. Moralo se dopustiti da zlo sazri. Za dobro celog svemira kroz sva vremena bilo je potrebno da sotona potpunije razvije svoja načela, da bi sva stvorenja mogla videti u pravoj svetlosti njegove optužbe protiv božanske vladavine, i da pravda, Božja milost i nepromenljivost Božjeg zakona ne bi više nikada bili dovedeni u sumnju.

Sotonina pobuna trebalo je da bude pouka celom svemiru kroz sva buduća vremena i večno svedočanstvo o prirodi i strašnim posledicama greha. Sotonina načela i njihov uticaj na ljude i anđele trebalo je da pokaže kakvi su plodovi uklanjanja božanskog autoriteta i da posvedoči da je sa postojanjem božanske vladavine i njegovog zakona povezano blagostanje svih bića koja je On stvorio. Tako je istorija ove strašne pobune trebalo da bude stalna zaštita svim svetim bićima; da ih sačuva od pogrešnog shvatanja o tome šta znači prestup i da ih zaštiti od greha i njegove kazne.

Sve do samog svršetka pobune na nebu, veliki nasilnik se stalno opravdavao. Kada je objavljeno da sa svim svojim pristalicama mora da bude izagnan iz stanova blaženstva, vođa zavere je drsko pokazao svoj prezir prema Stvoriteljevom zakonu. Stalno je ponavljao da anđelima nije potreban nikakav nadzor, nego treba da budu slobodni, da čine svoju vlastitu volju koja će ih uvek ispravno voditi. Kritikovao je božanske zakone kao neko ograničenje njihove slobode, i izjavio je da je njegova namera da ukine zakon da bi nebeska vojska, oslobođena ovog jarma, mogla da dospe do uzvišenog i slavnijeg života.

Jednodušno su sotona i njegove čete svalile svu odgovornost za svoju pobunu na Hrista tvrdeći da se nikad ne bi pobunili da nisu bili ukoreni. Pošto su bili uporni i prkosni u svome neverstvu i uzaludno pokušavali da obore Božju vladavinu, predstavljajući se bogohulno kao nevine žrtve nasilničke vlasti, buntovnik i sve njegove pristalice bili su napokon prognani sa neba.

Isti duh koji je otpočeo bunu na nebu još uvek podsrekava bunu na zemlji. Sotona je nastavio da se kod ljudi služi istim sredstvima kao i kod anđela. Njegov duh vlada sada i u deci nepokornosti. Kao on, tako i oni pokušavaju da obore ograde Božjeg zakona i obećavaju ljudima slobodu prestupanjem njegovih propisa. ******* greha izaziva još uvek duh mržnje i otpora. Kada Božje opomene utiču na savest ljudi, sotona ih nagoni da se opravdavaju i da za svoj grešni život traže odobravanje drugih. Mesto da svoje zablude napuste, izazivaju neraspoloženje prema onome koji ih kara, kao da je on jedini uzrok njihovih teškoća. Od dana pravednog Abela pa sve do našega vremena, ovaj se duh sizao protiv onih koji su se usudili da kore greh.

Kao što se sotona na nebu poslužio lažnim predstavljanjem Božjeg karaktera, prikazujući Boga strogim i nasilnikom, tako je i na zemlji zaveo ljude na greh. A kada je u tome uspeo, tvrdio je da su Božja nepravedna ograničenja dovela do čovekovog pada, kao što su bila razlog i njegovoj pobuni.
Ali Večni je sam objavio svoj karakter: »Gospod, Bog milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom; koji čuva milost hiljadama; prašta bezakonja i nepravde i grehe; koji ne pravda krivoga.« (***2. Mojsijeva 34, 6. 7.)

Isteravši sotonu s neba, Bog je pokazao svoju pravdu i potvrdio čast svoga prestola. Ali kada je čovek sagrešio, naveden prevarama svog otpalog duha, Bog je svoju ljubav pokazao time što je dao da njegov jedinorodni Sin umre za pali ljudski rod. U pomirenju se otkrio Božji karakter. Krst je moćan dokaz celom svemiru da Luciferov put prestupa ni na koji način ne može da se pripiše Božjoj vladavini.

...
 
Nikoga na ovom forumu ne interesuje tvoje spamovanje SDG, ovde smo da razmenjujemo uglavnom naša mišljenja o svakoj temi koja se započne ponaosob, a ne da sve misli zdudavamo u jednu temu, od nastanka vremena do danas.

Mislim da ti je rečeno to više od jednom, ali očigledno uzaludno, ti baš voliš da spamuješ sa onim što niko ne čita.
 
...

U borbi između Hrista i sotone otkriven je za vreme Spasiteljevog rada na zemlji karakter velikog varalice. Ništa nije moglo tako potpuno da odvoji sotonu od ljubavi nebeskih anđela i celog vernog svemira kao njegova okrutna borba protiv Otkupitelja sveta. Drsko huljenje kojim se sotona usudio tražiti da mu se Hristos pokloni; njegova drska smelost kojom ga je odneo na visoku goru i na vrh hrama; podmukla namera koja se videla u podsticanju da skoči sa ogromne visine; njegova neumorna zloba koja ga je progonila od mesta do mesta i podstrekavala srca naroda i sveštenika da odbace Hristovu ljubav i napokon da viču: »Raspni ga! Raspni!« – Sve je to izazivalo čuđenje i gnušanje svemira.

Sotona je nagnao svet da odbaci Hrista. Knez zla je upotrebio svu svoju moć i lukavstvo da uništi Isusa, jer je video da Spasiteljeva ljubav i milosrđe, njegovo sažaljenje i nežnost otkrivaju svetu Božji karakter. Sotona je pobijao sve što je Božji Sin tvrdio, i za svoja oruđa upotrebio je ljude da bi Spasiteljev život ispunio nevoljama i brigama. Lukavstva i laži kojima je pokušavao da spreči Isusovo delo, mržnja koju su pokazivali sinovi neposlušnosti; njegove strašne optužbe protiv Onoga čiji je život bio besprimerna služba dobrote – sve je to poticalo iz duboke želje za osvetom. Razbuktana vatra zavisti i zloće, mržnje i osvete plamsala je na Golgoti protiv Božjeg Sina dok je celo nebo u nemom užasu gledalo na ovaj prizor.

Pošto je prineo veliku žrtvu, Hristos se vazneo na nebo, ali nije hteo da primi obožavanje anđela dok nije zamoli Oca: Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam i ja.« ***Jovan 17, 24. Tada je sa Božjeg prestola došao odgovor sa naizmernom ljubavlju i silom: »I da mu se poklone svi anđeli Božji.« ***Jevrejima 1, 6. Nikakva mrlja nije bila na Isusu. Pošto je podneo poniženja i žrtvu, dato mu je ime koje je iznad svakog imena.

Sada je sotonina krivica bila bez opravdanja. On se pokazao onakav kakav je: varalica i ubica. Jasno je bilo da bi isti duh kojim je vladao nad sinovima čovečjim, koji su bili pod njegovom vlašću, otkrio i na nebu da mu je bilo dopušteno da vlada nad njegovim stanovnicima. On je tvrdio da će prestup Božjeg zakona doneti slobodu i napredak, a mesto toga doneo je ropstvo i poniženje.

Sotonina lažna optuživanja protiv božanskog karaktera i njegove vladavine pokazala su se u svojoj pravoj svetlosti. Optuživao je Boga da traženjem pokornosti i poslušnosti od svojih stvorenja hoće da se uzvisi, i izjavio je da Stvoritelj primoravajući sve druge na samoodricanje ne pokazuje sam samoodricanja niti prinosi ikakvu žrtvu. Sada se videlo da je za spasenje palog i grešnog čoveka Vladar svemira dao najveću žrtvu, koju može samo samo ljubav da učini, »jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom.« (***2. Korinćanima 5, 19.) Dalje se videlo da je Lucifer, težeći za čašću i prevlašću, otvorio vrata grujehu, a Hristos se, da bi uništio greh, ponizio i bio poslušan do same smrti.

Bog je jasno pokazao svoje zgražanje prema načelima bune. Celo nebo je videlo u sotoninoj osudi i u spasenju čoveka otkrivenje Božje pravednosti. Lucifer je tvrdio: ako je Božji zakon nepromenljiv i njegova kazna neizbežna, onda svaki prestupnik mora za uvek da izgubi Božju naklonost. Tvrdio je da grešno čovečanstvo ne može biti spaseno i da je ono njegov zakoniti plen. Ali Hristova smrt je bila neoborivi dokaz u prilog čoveka. Kazna zakona pala je na Onoga koji je bio jednak Bogu, a čovek je mogao da prihvati Hristovu pravdu, i da pokajanjem i poniznim životom pobedi sotonu, kao što ga je pobedio i Božji Sin. Tako je Bog pravedan i opravdava sve one koji veruju u Isusa.

Ali Hristos nije došao na ovu zemlju da strada i umre samo zato da bi spasao čoveka. On je došao da »učini zakon velikim i slavnim.« Došao je ne samo da stanovnici ovoga sveta poštuju zakon kao što treba nego da i svim svetovima dokaže da je Božji zakon nepromenljiv. Da se zakon mogao ukinuti, Božji Sin ne bi morao da žrtvuje svoj život da bi okajao prestup zakona. Hristova smrt je dokaz o nepromenljivosti zakona; žrtva koju je prinela neizmerna ljubav Oca i Sina da bi grešnici mogli biti spaseni – što je jedino ovaj plan spasenja mogao učiniti – pokazuje celom svemiru da su pravda i milosrđe temelj božanskog zakona i Božje vladavine.

Na završetku suda videće se da za greh nije postojao razlog. Kada Sudija cele zemlje bude zapitao sotonu: »Zašto si se digao protiv mene i otimao podanike moga carstva?« Začetnik greha neće moći dati nikakvo opravdanje. – Sva će usta biti zatvorena, – buntovničke čete stajaće neme.

Krst Golgote je dokaz da je zakon nepromenljiv. On takođe svetu objavljuje da je plata za greh smrt. U Spasiteljevom poslednjem uzviku: »Svršeno je!« odzvonilo je sotoni posmrtno zvono. Velika borba koja je tako dugo trajala bila je tada odlučena, i konačno je osigurano istrebljenje greha. Božji Sin je prošao kroz vrata groba« da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola«. ***Jevrejima 2, 14. Luciferova težnja za samouzvišenjem navela ga je da kaže: »Podignuću presto svoj više zvezda Božjih… izjednačiću se s Višnjim.« A Bog kaže: »Zato… obratiću te u pepeo na zemlji… i neće te biti do veka.« ***Isaija 14, 13. 14; ***Jezekilj 28, 18. 19. »Jer, gle, ide dan, koji gori kao peć, i svi će ponositi i svi koji rade bezbožno biti kao strnjika, i upaliće ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama, i neće im ostaviti ni korena ni grane.« ***Malahija 4, 1.

Cela vasiona će biti svedok o prirodi i posledicama greha. A njegovo potpuno uništenje koje bi, da je bilo odmah u početku izvršeno, uplašilo anđele i Bogu nanelo sramotu, sada će opravdati njegovu ljubav i uzdignuti njegovu čast pred svim bićima svemira, kojima je najveća radost da vrše njegovu volju i u čijim je srcima upisan njegov zakon. Zlo se neće više nikada pojaviti. Božja reč veli: »Neće se dva puta podignuti pogibao.« ***Naum 1, 9. Božji zakon, koji je sotona prezirao kao jaram ropstva, biće poštovan kao zakon slobode. Oprobana i okušana stvorenja neće više nikada otpasti od svoje podaničke vernosti prema Onome čiji se karakter otkrio pred njima kao nedokučiva ljubav i beskrajna mudrost.
 
Borba protiv Stvoritelja jeste uzaludna, pa ipak mnogi se svim svojim bićem bore protiv Njega i Njegovog zakona. Pošto ne mogu direktno da naude Stvoritelju, svu svoju mržnju su usmerili protiv Njegovih stvorenja - ljudi, jer na taj način posredno mogu da povrede Boga.

Glavni cilj im je odvući što više ljudi od spasenja. Iz tog razloga su pokrenute horde Sotonskih sledbenika, pokretači laži i mržnje, ubistava i ratova, nehumanih sistema i zakona; neznaboštva, paganstva i bezbrojnih lažnih religija; ateizma i evolucije ... i svih mogućih mrskih stvari što se čini na ovoj lepoj plavoj planeti.

A posebna meta im je Božji narod koji iznosi Biblijsku istinu (nepomešanu sa lažima) koja ljudima raskrinkava ovog arhi-varalicu i koja podučava ljude kako i pod kojim uslovima mogu da dobiju večni život.

Pitamo se zašto mnogi staju na Sotoninu stranu (otvoreno, drsko i bez imalo stida)?

Razlozi su opšte poznati ... razne zemaljske privilegije, lakši život, uživanja, bogatstvo … moć i vlast. Sve to u zamenu za svoju dušu, obećava Sotona ljudima.

Sve ljude koji otvoreno izaberu stranu zla (Sotonska crkva, tajna društva itd), pali anđeli uveravaju da će imati njihovu pomoć, ali po koju cenu, zapitajte se?

Evo šta nam otkriva čovek kojeg su pali anđeli pripremali da bude sveštenik u Sotonskoj crkvi:


Moj put u svet natprirodnih sila - Roze Morno
 
Poslednja izmena:
Ovo su sve neki sektaši, a autori ovakvih šuo programa su jevreji koji zaglupljuju gledaoce.

- - - - - - - - - -

SDG (Soli Deo Gloria):
Borba protiv Stvoritelja jeste uzaludna, pa ipak mnogi se svim svojim bićem bore protiv Njega i Njegovog zakona. Pošto ne mogu direktno da naude Stvoritelju, svu svoju mržnju su usmerili protiv Njegovih stvorenja - ljudi, jer na taj način posredno mogu da povrede Boga.

Glavni cilj im je odvući što više ljudi od spasenja. Iz tog razloga su pokrenute horde Sotonskih sledbenika, pokretači laži i mržnje, ubistava i ratova, nehumanih sistema i zakona; neznaboštva, paganstva i bezbrojnih lažnih religija; ateizma i evolucije ... i svih mogućih mrskih stvari što se čini na ovoj lepoj plavoj planeti.

A posebna meta im je Božji narod koji iznosi Biblijsku istinu (nepomešanu sa lažima) koja ljudima raskrinkava ovog arhi-varalicu i koja podučava ljude kako i pod kojim uslovima mogu da dobiju večni život.

Pitamo se zašto mnogi staju na Sotoninu stranu (otvoreno, drsko i bez imalo stida)?

Razlozi su opšte poznati ... razne zemaljske privilegije, lakši život, uživanja, bogatstvo … moć i vlast. Sve to u zamenu za svoju dušu, obećava Sotona ljudima.

Sve ljude koji otvoreno izaberu stranu zla (Sotonska crkva, tajna društva itd), pali anđeli uveravaju da će imati njihovu pomoć, ali po koju cenu, zapitajte se?

Evo šta nam otkriva čovek kojeg su pali anđeli pripremali da bude sveštenik u Sotonskoj crkvi:


Moj put u svet natprirodnih sila - Roze Morno
Kliknite za proširenje...

Sotona ne postoji, a bog ili šta god nas je stvorilo nikada se nije javilo.
 
Doom Rider:
Ovo su sve neki sektaši, a autori ovakvih šuo programa su jevreji koji zaglupljuju gledaoce.
Kliknite za proširenje...

Hrišćanin priča svoje lično iskustvo kako ga je Bog izbavio iz sotonske crkve!

Hrist pruža svakome mogućnost da se vrati u nebesku porodicu.


Doom Rider:
Sotona ne postoji, a bog ili šta god nas je stvorilo nikada se nije javilo.
Kliknite za proširenje...

Ova tema podrazumeva postojanje Boga i pobunjenih anđela.

Molim Vas prestanite da spamujete temu!
 
Poslednja izmena:
Rev 7:9 Po tom videh, i gle, narod mnogi, kog ne može niko izbrojati, od svakog jezika i kolena i naroda i plemena, stajaše pred prestolom i pred Jagnjetom, obučen u haljine bele, i palme u rukama njihovim.
Rev 7:10 I povikaše glasom velikim govoreći: Spasenje Bogu našem, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu.
Rev 7:11 I svi anđeli stajahu oko prestola i starešine i četiri životinje, i padoše na lice pred prestolom, i pokloniše se Bogu.
Rev 7:12 Govoreći: Amin; blagoslov i slava i premudrost i hvala i čast i sila i jačina Bogu našem va vek veka. Amin.
Rev 7:13 I odgovori jedan od starešina govoreći mi: Ovi obučeni u bele haljine ko su, i otkuda dođoše?
Rev 7:14 I rekoh mu: Gospodaru! Ti znaš. I reče mi: Ovo su koji dođoše od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi Jagnjetovoj.
 
stnco:
Ja štedim reči jer ti sve drugi kažu.:D
Kliknite za proširenje...

Pa nista nisu rekli.

Jedan od njih je glavni, za ostale je pitanje da li su andjeli i bili, a da su se odmetnuli - nisu jer su "uzivali" gore na nebesima sve dok nisu bili svrgnuti i zbaceni dole, dakle, da su se "odmetnuli" sisli bi sami dole a ne cekali da budu "najureni".
 
Poslednja izmena:
Doom Rider:
Bibliju su pisali jevreji i važi samo za jevreje. :rtfm:
Kliknite za proširenje...
Samo SZ. Novi je mesavina Pavlovog modifikovanog "Gentiles Edition" judaizma napravljenog specificno za nejevreje i originalnih ucenja Hrista i njegovih apostola koji veze sa tim nemaju, zbog cega i jeste toliko kontradiktoran.
Doom Rider:
A ovde su radile neke teške droge.
Kliknite za proširenje...
U pitanju su verovatno psihodelicne pecurke. Ima ih na Patmosu.
 
SDG (Soli Deo Gloria):
Hrišćanini ne očekuju pravdu na ovoj planeti. Naprotiv! Očekujemo da se zlo konačno razvije i da ustane protiv pravih hrišćana.

Mat 24:9 Tada će vas predati na muke i ubijaće vas, i svi narodi će vas mrzeti zbog moga imena. (E. Čarnić)
Mat 24:9 Tada će vas predavati da budete mučeni i ubijaće vas, a zbog mog imena će vas mrzeti svi narodi. (Savremeni srpski prevod)

Hrišćani se ne plaše smrti.
Kliknite za proširenje...
:hahaha:Da, svakodnevno se ubijaju ne bi li sto pre stigli u raj. :worth:Blago vama na toj pameti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

anajade
On je sareni Bog! A ja volim boje!
Odgovora
10
Pregleda
363
anajade
anajade
Slap888
Kad je prestao biti čovjek od zemlje, Isus se predstavio kao Bog
2
Odgovora
40
Pregleda
783
CiCoLiNo
CiCoLiNo
Nikita Kulganov
Dejan Lučić ( Čovek koji sve zna ) - Nas jedino Bog može da spase !
Odgovora
5
Pregleda
338
RIA77
R

Back
Top