večni život - Da li bi bio dosadan?

  • Začetnik teme Začetnik teme čoli
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
=================================================================
Ne bih voleo da vidim tvoje liceonda kada ove iste reci budem morao da kazes Bogu u lice,
onda kada te bude pitao je li istina...?
Pitam se sta ces reci?
Laz, verovatno ne jer neces imati snage da je izgovoris znajuci da On to vec zna...
Istinu, koliko ce te ona tada boleti, samo kasno...
No, to je tvoj izbor.
=================================================================

Ako vec sve zna zasto ce me onda pitati, da bi likovao nada mnom nemocnim? Kakvo mu zadovoljstvo od toga?
:neutral:
 
Poslednja izmena:
Ako vec sve zna zasto ce me onda pitati, da bi likovao nada mnom nemocnim? Kakvo mu zadovoljstvo od toga?
:neutral:

Preplašeni hrišćani žele druge da na isti način na koji su oni regrutirani da regrutiraju nove bogu straha demonu.

Strah i strah a pričaju priče o nekoj ljubavi.
Bla bla bla.
Licemjerno jako,meni je to tako odvratno.

Ovo je Jehovin svjedok 100%.
Samo oni imaju ovu bolesn doktrinu straha pod krinkom ljubavi tako izraženu.
 
Istinu, koliko ce te ona tada boleti, samo kasno...
Da, Bidzislav se koristi ovde opstepoznatom metodom - zastrasivanjam,
zeli da docara situaciju u kojoj ima jedna neposlusna osoba(u ovom slucaju ja), i nad kojom ce se Bog na sudu surovo izivljavati. Zato, da bi izbegao tu patnju i bedu poslusaj Bidzislava - udari sina svog kad je neposlusan.

:)
 
Poslednja izmena:
Budžislav ceo dan budži struju, izgleda. I onda ti nema većeg straha nego da će dete dotaknuti golu žicu. :D
Budžislave, navuci detetu gumenu obuću. Neće mu ništa biti ako ga i protrese struja. :rotf:

Ozbiljno govoreći, ne vaspitava se onog trenutka kada detetu preti opasnost. Vaspitava se mnogo ranije. Gradi se odnos poverenja. I onda će ti dete verovati da ne treba da radi ono što ne treba da radi. To ako nije dileja, siroma. :)
 
Pa recimo mene je samo ugojeno tele zanimalo a ti uporno hoćeš da mene zanima nešto što tebe zanima.
Ja sam se smijao toj rečenici o ugojenom teletu a drugo me nije ni interesiralo niti sam
pročitao što piše,tele mi je odmah upalo u oči.
Tebe je te naljutilo jer ti ego ko planina ne može podnjeti da nekoga ne interesira to tvoje uopće što bi trebalo navodno da interesira.Si čuo za slobodu odabira ili slobodnu volju??
Pa si uveo u iguru Spasitelja jer si ti povrijeđen a ne on ,kao neka mlada si ostavljena pred oltarom,No ne padam ti ja na te manipulacije.
A kad ja budem htio i o čemu ja hoću ću pričati a ne što ti misliš da bih ja trebao.
A kad ugojeno tele koje će se klati u istoj priči spominje s Spasiteljem to zaslužuje
onako kako je bilo.
Ne vidiš zemljanine gdje si šupalj a još uz to si kukavica .
Priznaj budi muško povrđen si nemoj se ko ženskica vaditi na nekoga trećega.
Ali mene je samo tele ugojeno zasmijalo i ništa više.
No to je tebe tako povrjedilo da si napravio cjelu priču od toga i pria još traje.
Hoćeš do nove godine mi još spočitavati što se smijem ugojenom teletu i ljuskoj gluposti?
=================================================================
У томе и јесте проблем твоје природе, што те занимају маргиналне ствари.
Промашио си причу, као и обично. Тема није била о угојеном телету или телу,
(човек не може знати шта хоћеш да кажеш јер то ни сам не знаш)
Мене нимало не занима колико тебе ова тема занима.
Оно због чега говорим овако је твој нецивилизацијски поступак.
Ако већ хоћеш да разговараш о некој теми, онда пријатељу буди конструктиван,
и немој замајавати друге својим глупим опаскама, које ти упадају у очи,
испуштајући да видиш очевидне ствари.
Друго, немам времена да будем љут, имам далеко паметнијих ствари.
А теби нико не брани да имаш слободну вољу.
Само научи да је користиш на исправан начин, и немој нас замајавати са тим
A kad ja budem htio i o čemu ja hoću ću pričati a ne što ti misliš da bih ja trebao.
А мени нешто причаш о томе како сам повређен!!! Боље погледај себе.
Теби не би вредело причати доживотно о угојеном телету, јер ти то не разумеш.
Тако да је одустајем од даље приче о томе.
=================================================================
Ako vec sve zna zasto ce me onda pitati, da bi likovao nada mnom nemocnim? Kakvo mu zadovoljstvo od toga?
:neutral:
=================================================================
Неће те питати због себе, већ због тебе.
Да сагледаш страхоту стања у коју си упао због одбијања,
а имао си прилику да до тога не дође,али све има своје време.
Њему ће бити жао, и неће имати задовољство уопште већ муку...
А кад већ признајеш да си немоћан,
зашто га не замолиш да ти да снаге и моћи да будеш победник
и на крају се нађеш са Њим, лицем у лице, са радошћу?
Зар не би тако било боље?
=================================================================
Da, Bidzislav se koristi ovde opstepoznatom metodom - zastrasivanjam,
zeli da docara situaciju u kojoj ima jedna neposlusna osoba(u ovom slucaju ja), i nad kojom ce se Bog na sudu surovo izivljavati.
Zato, da bi izbegao tu patnju i bedu poslusaj Bidzislava - udari sina svog kad je neposlusan.
:)
=================================================================
Изгелда да заиста не читате шта пишем...
=================================================================
A da je dobio keca? :sad2:
=================================================================
Кеца је имао пре ове петице. Поразговарали смо. Питао сам га да ли му је било пријатно,
да ме гледа како црвеним пред наставником, што мој син није на време научио оно што је био у стању?
То је било све. Није било батина, (иако видим да навијате за то) оне су крајња мера.
=================================================================
Budžislav ceo dan budži struju, izgleda. I onda ti nema većeg straha nego da će dete dotaknuti golu žicu. :D
Budžislave, navuci detetu gumenu obuću. Neće mu ništa biti ako ga i protrese struja. :rotf:
Ozbiljno govoreći, ne vaspitava se onog trenutka kada detetu preti opasnost. Vaspitava se mnogo ranije. Gradi se odnos poverenja. I onda će ti dete verovati da ne treba da radi ono što ne treba da radi. To ako nije dileja, siroma. :)
=================================================================
:D Допада ми се коментар budži struju :D
Логично је да си помислио на тако нешто, али немам никаквог додира са струјом,
била је коришћена само као метафора.
Ozbiljno govoreći, ne vaspitava se onog trenutka kada detetu preti opasnost.
Vaspitava se mnogo ranije. Gradi se odnos poverenja.
I onda će ti dete verovati da ne treba da radi ono što ne treba da radi.


Ово је потпуно тачно. Сасвим се слажем са ставом.
Оно о чему сам говорио све време је да "понекада"
(натрчи период када дете ни само не зна зашто ради то што ради)
као, понављам, КРАЈЊУ МЕРУ користимо прутић.
Као дете памтим једне батине од оца и можда десетак од мајке.
Мајчине су у већини случајева биле оправдане, очева није...
али, ја им не замерам због тога.
Брига и љубав у условима немаштине, зна да се топи, али не и истопи.
Ако гледаш и проблеме родитеља а не само своје дечије проблеме,
онда ћеш постепено све више разумевати колико су родитељи заиста у праву.
Хоћу да кажем да није све само до родитеља, већ и до детета.
=================================================================
 

=================================================================
У томе и јесте проблем твоје природе, што те занимају маргиналне ствари
.
To što ti meni namećeš ja sam davnih godina imao na repertoaru no ti takvu kombinaciju nemaš kao mogučnost.Ohol si od te dogme,ne vidiš realnost kakav jest nego kakvu ti zamišljaš.

Промашио си причу, као и обично. Тема није била о угојеном телету или телу,
Ja i nisam htio o temi prčati već sam se samo smijao toj rečenici o ugojenom teletu.
A ti si napravio dramu jer ne podnosiš da se netko smije a tebi je to tako bitno.
Vidiš meni nije tako bitno jer telad nisu od Boga već od ljudi zato sam se i smijao.
Ljudi su to pisali nema to veze nikakve s Bogom;Nije ti to palo na pamet nikada??

Мене нимало не занима колико тебе ова тема занима.
Znam.Jer vidi se iz priloženog nametanja vlastitih interesa meni i drugima.
Tu se slažemo da te zaista ne zanima sloboda drugoga i njegovi interesi.

Оно због чега говорим овако је твој нецивилизацијски поступак.
Ако већ хоћеш да разговараш о некој теми, онда пријатељу буди конструктиван,
и немој замајавати друге својим глупим опаскама, које ти упадају у очи,
испуштајући да видиш очевидне ствари.
Postali smo i agresivni.Guja izlazi na vidjelo.


Друго, немам времена да будем љут, имам далеко паметнијих ствари
.
Vidim kako nemaš i prije i sada jer pišeš romane.

А теби нико не брани да имаш слободну вољу
.
Pokazao si s prihvaćajem što sam se smijao rečenici o ugojenom teletu.
I još si mi ubacio kao da se rugam Spasitelju.Ne znam postoji li veća taština od te tvoje.
Mislim da ne.No ovo je svemir za tebe o čemu ja pišem.
Ti samo možeš podivljati nakon ovoga umjesto da izvučeš pouku.

Само научи да је користиш на исправан начин, и немој нас замајавати са тим
Eto toliko o poštivanju moje slobodne volje.Naređuje mi da naučim.
To s djecom možeš tako ali s odraslim ljudima ne.Mada i djete će ti jednog dana
se pobuniti protiv ovakve vrste terora,vidjeti ćeš.


Теби не би вредело причати доживотно о угојеном телету, јер ти то не разумеш.
Ne bi mi vredelo nego samo gledam koliko još možeš biti naivan pa pisati romane o tome.

Тако да је одустајем од даље приче о томе
Baš da vidimo je si li odustao.
Sumnjam.Velika borba će sada biti u tebi nakon ovoga moga posta.
 
budzislav:
Кеца је имао пре ове петице. Поразговарали смо. Питао сам га да ли му је било пријатно,
да ме гледа како црвеним пред наставником, што мој син није на време научио оно што је био у стању?
То је било све. Није било батина, (иако видим да навијате за то) оне су крајња мера.

Pretpostavljam da je dete vec upoznato sa tom krajnjom merom?


budzislav:
Ово је потпуно тачно. Сасвим се слажем са ставом.
Оно о чему сам говорио све време је да "понекада"
(натрчи период када дете ни само не зна зашто ради то што ради)
као, понављам, КРАЈЊУ МЕРУ користимо прутић.
Као дете памтим једне батине од оца и можда десетак од мајке.
Мајчине су у већини случајева биле оправдане, очева није...

али, ја им не замерам због тога.
Брига и љубав у условима немаштине, зна да се топи, али не и истопи.
Ако гледаш и проблеме родитеља а не само своје дечије проблеме,
онда ћеш постепено све више разумевати колико су родитељи заиста у праву.
Хоћу да кажем да није све само до родитеља, већ и до детета.

Uporedi boldovano iz gornjeg i donjeg posta, ovaj donji post je sa prethodne strane :manikir:

budzislav :
...Мој отац (који ме је само једном у зивоту ударио, а то сам заслузио) није био хришћанин.
Умро је у алкохолу. Никада се нисмо слагали.
И увек ме је више болело то што нисмо могли оставарити контакт као отац и син него та једна оправдана батина....
 
Коме је досадно, неуспех је јако досадан, тражи ђавола. Вечност је стварање.
================================================================
Апсолутно тачно! :ok:
Зато је Бог и поставио човека у Едемски врт, "да га ради и да га чува"!
Иако је Бог једини истински стваралац...
у својој великој љубави дао је човеку део те моћи,
како би и човек уживао у тој особини...
Нажалост, људи су углавном ствари поставили наопачке.
Хвала Богу, да ипак није све тако црно.
=================================================================
 
Pretpostavljam da je dete vec upoznato sa tom krajnjom merom?
=================================================================
Да, то једноставно МОРА да се каже унапред, јер у противном прутић нема смисла.
=================================================================
Uporedi boldovano iz gornjeg i donjeg posta, ovaj donji post je sa prethodne strane :manikir:
=================================================================
Разумем зашто си у недоумици... Вероватно мислиш да говорим контрадикторност.
Но, добро, покушаћу да то објасним.
Те батине (јеине од оца, ја јесам заслужио и то признајем),
али сматрам да, управо из горе наведеног разлога, нису биле оправдане...
Овако, ми је само жао што сам сам испао будала,
(требало је да претпоставим да се то може десити, обзиром на моје глупости које сам чинио)
Било је овако:
"Склони се, немој тако радити."
Ја ћутим, не одговарам ништа... (као да он не постоји, игноришем га)
Он понавља исту реченицу, са повишеним тоном.
Ја исто... игноришем.
Трећи пут ме је само погледао.
Ја сам и даље стајао на истом месту,
гледао га у очи и као да се ништа не дешава.
Без икакве речи, устао је узео прут и ошинуо ме дебело.
Тада је било касно што сам се покајао...
Више исам чинио такве ствари.
(нити добио батине од њега)
* * *
А ти сам сада разлучи, да ли је исправно што сам рекао:
да сам батине заслужио,
да нису биле оправдане...
================================================================
 
Морам додати још нешто...
Понекада, како време пролази, све више и више налазимо разлоге ЗА
и разлоге ПРОТИВ, када су батине у питању ...(или било шта друго).
Чини ми се да бих више волео да добијем још таквих батина,
само да је он жив... макар и пијан...

Какавгод да је био ипак је он мој отац и љубав према њему,
иако оскудна, још увек се није угасила, иако је умро 2002...

Не знам, и сам понекада мислим, да је можда могло другачије...
и рекао бих да је сигурно могло другачије,
али за то другачије, ипак је потребна сагласност оног другог...

Нисам добијао повратну вез на покушајима да се приближим...
То су били тако ретки тенуци, да се могу набројати на пристима једне руке.

Било, прошло... сада сам ја отац и гледам да сам са својом децом што чешће,
да им не недостајем, да осете да их волим и када морам да употребим прутић
(а то се не догађа често)
трудим се да тога буде ако је могуће никада.

И наравно, како одрастају све је мање и мање.
За мене је много када дете добије батине и једне батине, али...
и то ће проћи, битно ми је да ми трче весели у загрљај,
што ми је знак да нисам претерао.
Нема мрких погледа са њихове стране (осим ако добију по гузи)

Морам и ово рећи не добијају они од мене само батине,
о пољупцима, игрању, причама, саветима
(у зависнсти од узраста, различито добијају)
могла би се написати књига...

Драго ми је да одрастају и да су свакога дана све бољи и бољи
упркос условима у којима сви ми живимо у овој земљи
или као појединачне породице.

Ако је ово било од користи, драго ми је.
===============================================================
 
=================================================================
Разумем зашто си у недоумици... Вероватно мислиш да говорим контрадикторност.
Но, добро, покушаћу да то објасним.
Те батине (јеине од оца, ја јесам заслужио и то признајем),
али сматрам да, управо из горе наведеног разлога, нису биле оправдане...
Овако, ми је само жао што сам сам испао будала,
(требало је да претпоставим да се то може десити, обзиром на моје глупости које сам чинио)
Било је овако:
"Склони се, немој тако радити."
Ја ћутим, не одговарам ништа... (као да он не постоји, игноришем га)
Он понавља исту реченицу, са повишеним тоном.
Ја исто... игноришем.
Трећи пут ме је само погледао.
Ја сам и даље стајао на истом месту,
гледао га у очи и као да се ништа не дешава.
Без икакве речи, устао је узео прут и ошинуо ме дебело.
Тада је било касно што сам се покајао...
Више исам чинио такве ствари.
(нити добио батине од њега)
* * *
А ти сам сада разлучи, да ли је исправно што сам рекао:
да сам батине заслужио,
да нису биле оправдане...
================================================================

Sa moje tacke gledista dete ne zasluzuje batine i one nikada nisu opravdane. I ne postoji nista sto ce me ubediti da jesu. U principu ne zasluzuje ih niko, sem ako nekoga ne mlatnes u samoodbrani ili ako se ne bavis borilackim sportom, pa hteo ili ne dobijes ih ponekada:lol: i mozda jos neki razlog, ne mogu sad da se setim koji bi to mogao biti.

I koji ce ti otac alkoholicar, on u takvom stanju nije mogao da razmislja kako treba (bez uvrede, ali to je cinjenica).
 
Неће те питати због себе, већ због тебе.
Да сагледаш страхоту стања у коју си упао због одбијања,
а имао си прилику да до тога не дође,али све има своје време.
Њему ће бити жао, и неће имати задовољство уопште већ муку...
А кад већ признајеш да си немоћан,
зашто га не замолиш да ти да снаге и моћи да будеш победник
и на крају се нађеш са Њим, лицем у лице, са радошћу?
Зар не би тако било боље?

Strahote su neizbezan deo zivota, svako se na kraju mora suociti sa nekom od njih. A na sudu Bog ce jedino moci da cuti preda mnom, ja nikad u zivotu nisam ubio niti jednog coveka, dok Biblijski Bog ih je ubio na milione!

Par puto sam sanjao da sam u raju, bilo je tako nestvarno lepo da kad sam se probudio osecao sam jaku odbojnost protiv svega toga. Ovakav zivot kakav jeste mi je zanimljiv, bilo sta 'bolje' mi je jezivo. :)
A izmedju ostalog ja sam pobego od bitke sa grehovima i od boja protiv zla, nikog ne povredis tada a i svoju glavu sacuvas.

:)
 
Sa moje tacke gledista dete ne zasluzuje batine i one nikada nisu opravdane. I ne postoji nista sto ce me ubediti da jesu. U principu ne zasluzuje ih niko, sem ako nekoga ne mlatnes u samoodbrani ili ako se ne bavis borilackim sportom, pa hteo ili ne dobijes ih ponekada:lol: i mozda jos neki razlog, ne mogu sad da se setim koji bi to mogao biti.
I koji ce ti otac alkoholicar, on u takvom stanju nije mogao da razmislja kako treba (bez uvrede, ali to je cinjenica).
=================================================================
OK, slazem se sa tobom 99%, jedina je razlika sto ja i dalje smatram da prutic ipak mora da postoji ali samo kao krajnja mera.
Ne vredjas me, naprotiv, cini mi se da je komunikacija sasvim OK.
Jedino sto sam ispustio da kazem da me nije tukao kad je bio pijan, vec trezan...
No ni to vise nije vazno, bilo pa proslo...
kamo srece da je ziv..

U svakom slucaju ja bih voleo da vise ne govorimo o batinama, jer one zaista nisu tema.
Ako se ne varam, tema je "Večni život - Da li bi bio dosadan?"

Posoje samo dve opcije:
1. vecnog zivota IMA
2. vecnog zivota NEMA

Obzirom da sam ja pristalica ove druge opcije, pokusavam da shvatim, zasto mnogi ljudi
apriori odbacuju jednu takvu mogu'nost?
Nije li logicnije da se prvo ispita jedna takva mogucnost pre nego sto se odbaci?
 
U svakom slucaju ja bih voleo da vise ne govorimo o batinama, jer one zaista nisu tema.
Ako se ne varam, tema je "Večni život - Da li bi bio dosadan?"

Posoje samo dve opcije:
1. vecnog zivota IMA
2. vecnog zivota NEMA

Obzirom da sam ja pristalica ove druge opcije, pokusavam da shvatim, zasto mnogi ljudi
apriori odbacuju jednu takvu mogu'nost?
Nije li logicnije da se prvo ispita jedna takva mogucnost pre nego sto se odbaci?
Ne varaš se. To je tema.

u skladu sa temom postoje druge dve opcije:
1. večni život bi bio dosadan
2. večni život ne bi bio dosadan
 

Back
Top