Pa recimo mene je samo ugojeno tele zanimalo a ti uporno hoćeš da mene zanima nešto što tebe zanima.
Ja sam se smijao toj rečenici o ugojenom teletu a drugo me nije ni interesiralo niti sam
pročitao što piše,tele mi je odmah upalo u oči.
Tebe je te naljutilo jer ti ego ko planina ne može podnjeti da nekoga ne interesira to tvoje uopće što bi trebalo navodno da interesira.Si čuo za slobodu odabira ili slobodnu volju??
Pa si uveo u iguru Spasitelja jer si ti povrijeđen a ne on ,kao neka mlada si ostavljena pred oltarom,No ne padam ti ja na te manipulacije.
A kad ja budem htio i o čemu ja hoću ću pričati a ne što ti misliš da bih ja trebao.
A kad ugojeno tele koje će se klati u istoj priči spominje s Spasiteljem to zaslužuje
onako kako je bilo.
Ne vidiš zemljanine gdje si šupalj a još uz to si kukavica .
Priznaj budi muško povrđen si nemoj se ko ženskica vaditi na nekoga trećega.
Ali mene je samo tele ugojeno zasmijalo i ništa više.
No to je tebe tako povrjedilo da si napravio cjelu priču od toga i pria još traje.
Hoćeš do nove godine mi još spočitavati što se smijem ugojenom teletu i ljuskoj gluposti?
=================================================================
У томе и јесте проблем твоје природе, што те занимају маргиналне ствари.
Промашио си причу, као и обично. Тема није била о угојеном телету или телу,
(човек не може знати шта хоћеш да кажеш јер то ни сам не знаш)
Мене нимало не занима колико тебе ова тема занима.
Оно због чега говорим овако је твој нецивилизацијски поступак.
Ако већ хоћеш да разговараш о некој теми, онда пријатељу буди конструктиван,
и немој замајавати друге својим глупим опаскама, које ти упадају у очи,
испуштајући да видиш очевидне ствари.
Друго, немам времена да будем љут, имам далеко паметнијих ствари.
А теби нико не брани да имаш слободну вољу.
Само научи да је користиш на исправан начин, и немој нас замајавати са тим
A kad ja budem htio i o čemu ja hoću ću pričati a ne što ti misliš da bih ja trebao.
А мени нешто причаш о томе како сам повређен!!! Боље погледај себе.
Теби не би вредело причати доживотно о угојеном телету, јер ти то не разумеш.
Тако да је одустајем од даље приче о томе.
=================================================================
Ako vec sve zna zasto ce me onda pitati, da bi likovao nada mnom nemocnim? Kakvo mu zadovoljstvo od toga?
=================================================================
Неће те питати због себе, већ због тебе.
Да сагледаш страхоту стања у коју си упао због одбијања,
а имао си прилику да до тога не дође,али све има своје време.
Њему ће бити жао, и неће имати задовољство уопште већ муку...
А кад већ признајеш да си немоћан,
зашто га не замолиш да ти да снаге и моћи да будеш победник
и на крају се нађеш са Њим, лицем у лице, са радошћу?
Зар не би тако било боље?
=================================================================
Da, Bidzislav se koristi ovde opstepoznatom metodom - zastrasivanjam,
zeli da docara situaciju u kojoj ima jedna neposlusna osoba(u ovom slucaju ja), i nad kojom ce se Bog na sudu surovo izivljavati.
Zato, da bi izbegao tu patnju i bedu poslusaj Bidzislava - udari sina svog kad je neposlusan.
=================================================================
Изгелда да заиста не читате шта пишем...
=================================================================
A da je dobio keca?
=================================================================
Кеца је имао пре ове петице. Поразговарали смо. Питао сам га да ли му је било пријатно,
да ме гледа како црвеним пред наставником, што мој син није на време научио оно што је био у стању?
То је било све. Није било батина, (иако видим да навијате за то) оне су крајња мера.
=================================================================
Budžislav ceo dan budži struju, izgleda. I onda ti nema većeg straha nego da će dete dotaknuti golu žicu.

Budžislave, navuci detetu gumenu obuću. Neće mu ništa biti ako ga i protrese struja.

Ozbiljno govoreći, ne vaspitava se onog trenutka kada detetu preti opasnost. Vaspitava se mnogo ranije. Gradi se odnos poverenja. I onda će ti dete verovati da ne treba da radi ono što ne treba da radi. To ako nije dileja, siroma.
=================================================================

Допада ми се коментар
budži struju 
Логично је да си помислио на тако нешто, али немам никаквог додира са струјом,
била је коришћена само као метафора.
Ozbiljno govoreći, ne vaspitava se onog trenutka kada detetu preti opasnost.
Vaspitava se mnogo ranije. Gradi se odnos poverenja.
I onda će ti dete verovati da ne treba da radi ono što ne treba da radi.
Ово је потпуно тачно. Сасвим се слажем са ставом.
Оно о чему сам говорио све време је да "понекада"
(натрчи период када дете ни само не зна зашто ради то што ради)
као, понављам, КРАЈЊУ МЕРУ користимо прутић.
Као дете памтим једне батине од оца и можда десетак од мајке.
Мајчине су у већини случајева биле оправдане, очева није...
али, ја им не замерам због тога.
Брига и љубав у условима немаштине, зна да се топи, али не и истопи.
Ако гледаш и проблеме родитеља а не само своје дечије проблеме,
онда ћеш постепено све више разумевати колико су родитељи заиста у праву.
Хоћу да кажем да није све само до родитеља, већ и до детета.
=================================================================