*Mihal*
Domaćin
- Poruka
- 4.181
Svako od nas ima urodjenu teznju prema zivotu, po mogucnosti bez kraja,
i u postizanju dugovecnosti i kvaliteta zivota mi pronalazimo smisao naseg postojanja.
No ako bi zivot nekom natprirodnom silom odjednom postao vecan, ne verujem da bi mogli da se sa time nosimo, prosto nismo prilagodjeni necem takvom i verovatno bi smo upali u neku vrstu praznine, depresije i smrt bi smo verovatno smatrali kao jedino izbavljenje. Nasa priroda je da stremimo prema necemu, i bez tog stremljenja zivot se gasi. Ako bi svi ciljevi bili postignuti i sve nase zelje ostvarene u cemu bi ostala poenta naseg zivota?
Ljubav?
Jako malo nalazim one koji uopste znaju sta je ljubav, a i ono malo svakako nisu hriscani. Recimo da je ljubav sustina cele existencije, koja osim ove ima jos bezbroj drugih dimenzija, to jest nacina postojanja nepoznatih trenutnom nasem poimanju. Kad zavolimo, i srce nase ispunimo dobrim namerama, vreme polako krene da gubi na znacaju, svest se otvara i do tada postavljene granice razumevanja i poimanja se ruse i nasa svest zaplovi u beskonacna prostranstva svetlosti i znanja.
I tada 'nemoguce' gubi na svakom smislu, jer i sama pomisao na beskonacno uverice nas da je sve moguce, izmedju oslaog, i postojati u vecnost bez dosade a uz ljubav savrsenu.
Nece svako ovo razumeti jer ce pobrkati univerzalnu ljubav sa opstepoznatim poimanjem o ljubavi, no ja mogu samo reci - ko citas razumej!
i u postizanju dugovecnosti i kvaliteta zivota mi pronalazimo smisao naseg postojanja.
No ako bi zivot nekom natprirodnom silom odjednom postao vecan, ne verujem da bi mogli da se sa time nosimo, prosto nismo prilagodjeni necem takvom i verovatno bi smo upali u neku vrstu praznine, depresije i smrt bi smo verovatno smatrali kao jedino izbavljenje. Nasa priroda je da stremimo prema necemu, i bez tog stremljenja zivot se gasi. Ako bi svi ciljevi bili postignuti i sve nase zelje ostvarene u cemu bi ostala poenta naseg zivota?
Ljubav?
Jako malo nalazim one koji uopste znaju sta je ljubav, a i ono malo svakako nisu hriscani. Recimo da je ljubav sustina cele existencije, koja osim ove ima jos bezbroj drugih dimenzija, to jest nacina postojanja nepoznatih trenutnom nasem poimanju. Kad zavolimo, i srce nase ispunimo dobrim namerama, vreme polako krene da gubi na znacaju, svest se otvara i do tada postavljene granice razumevanja i poimanja se ruse i nasa svest zaplovi u beskonacna prostranstva svetlosti i znanja.
I tada 'nemoguce' gubi na svakom smislu, jer i sama pomisao na beskonacno uverice nas da je sve moguce, izmedju oslaog, i postojati u vecnost bez dosade a uz ljubav savrsenu.
Nece svako ovo razumeti jer ce pobrkati univerzalnu ljubav sa opstepoznatim poimanjem o ljubavi, no ja mogu samo reci - ko citas razumej!
No, nije važno.
i to je sve što znaš o njima?
