=============================================================
Da li je pogrešno izveden zaključak objektivno gledanje na tumačenje?
Naravno da ne.
Samo sto ti i ja imamo raliciti "objektiv" i shodno tome donostimo i razlicite zakljucke.
U svakom slucaju ne mozemo oboje biti u pravu. I jos da dodam, ja ne namecem "svoje"
zakljucke, zastupam biblijski stav o tome, a to je ogromna razlika.
Kada bi ti posmatrala kroz isti "objektiv" (dakle, bibliju) onda bi (ukoliko ne iznosim istinu)
imala potpuno pravo da mi kazes da iznosim "svoj stav", ovako bojim se da nisi u pravu.
===============================================================
O različitom objektivu i pričam, nečije gledište jeste pogrešno, ili oba... ili su oba ispravna... ali subjektivno gledamo na stvari.
Misliš da zastupanje biblijskog stava znači da si u pravu? Jedini zaključak koji mi pada na pamet je da ti dalje od biblije ne vidiš, ne razumem zašto uopšte diskutuješ sa nekim, ako je tvoj stav nepromenljiv, ustvari, biblijski stav... jer svoj lični nemaš.
Biblija, ili Kula? 
Biblija naravno.
===============================================================
Više liči na kulu, ali ajde da ti verujem.
stiče se utisak da ti je najjači argument: vi ne razumete, jer ste površni.
Da, to mi i jeste bio cilj, jer ako bih rekao da je sve u redu lagao bih...
===============================================================
A šta si inače rekao?
Šta je cilj, ne razumem?
Svaki normalan čovek želi da iskusi ono što životna dob u kojoj se nalazi donosi.
Kažem, normalan čovek... ako ima neki poremećaj, nadaće se večnom životu, zar ne? 
Ralika izmedju coveka koji ne zeli da zivi pod uticajem greha (jer mu to smeta i boli ga)
i onoga koji i ne zna da je pod grehom je ocigledna.
Svaki ukor u tom pravcu vredja onoga koji je pod grehom.
U tome se razlikujemo.
Ne mislim da je bitno SVE ISKUSITI U SVOJE VREME ima vrednijih stvari od toga.
Za mene je princip zivota vazniji od toga da moram da iskusim zlo da bih znao kako je
dobro bez njega!!
Neka hvala, to ostavljam za one koji su mazohisti.
Ja ovo iznosim jer mi je zao da ljudi
(ma ko da je po veri, naciji, narodu, polu, boji koze ili uzrastu...)
jednoga dana kada budu stali pred lice Bozje pocnu se pravdati da nisu znali...
jer neznanje ne opravdava (kada odbijas da saznas)
Moze biti da ja pogresno gledam, ali isto kao i svako drugi imam pravo da iznesem svoje
misljenje, makar ono bilo pogresno, zar ne?
A ako gresim, "verovatno imam poremecaj" prosvetli me!
==============================================================
Dao si dva primera: onoga koji ne želi da zgreši, onoga koji nije svestan greha... šta je sa onima koji to rade svesno, ili sa onima koji "ne mogu" da se odupru iskušenju?
Opet te ništa ne razumem.. kažeš: razlika je očigledna, u tome je razlika.... Šta to znači? Dao sam odgovor, a da ništa rekao nisam?
Izvini, šta je "princip života"?
Zlo svako iskusi, hteo, ne hteo... ti se ustvari ništa ne pitaš... ne proba se zl, da bi se više cenilo dobro... jednostavno, čovek stiče neka iskustva, bez toga je prazan... ne zato što voli, već zato što mora. Osim toga, ne znam odkle si izvukao to "zlo", ja ga nisam pomenula.. rekla sam da normalan čovek želi da iskusi sve što mu životna dob u kojoj se nalazi donosi. Ni dobro, ni zlo nisam pomenula.
Kakvi sada mazohisti, o čemu ti pričaš?
Imaš pravo da izneseš misljenje, ko je rekao da nemaš.... uporno mi stavljaš reči u usta?
Ne znam da li imaš "poremećaj".. sumnjam da bi i sam znao da ga imaš.
Ponekad pomislim da pojedinci zaista zaslužuju život sličan zombizmu...
ali mi jako smeta kada nameću takav stav ljudima koji su s zahvaljujući nekom iskustvu
pomakli sa mrtve tačke i izbegli da ostanu večiti retardi.
Ovo je zaista tesko komentarisati. Nije mi cilj da vredjam da bih bio u pravu, iako znam
ponekada da kazem nesto sto drugima smeta. Bojim se da je mozak zaista zatrovan
da se nekada ne moze raluciti sta je bila tema diskusije... No dobro ne treba biti zlopamtilo.
==============================================================
Ja nisam prokomentarisala tvoju uvredu, već nedostatak volje i želje za životom.. ma šta on doneo. Još manje sam ja vređala. Da bi izbegao sva iskušenja koja život donosi, moraš živeti pod staklenim zvonom, izolovano... pa to opet nije garancija da se u tebi neki demončić neće raspomamiti i vapiti za nekim iskustvom, doživljajem.... šta god.
Odakle ti ovakve informacije?
Na to sam vec dao odgovor. "Objektiv"
==============================================================
Pa nije greh najveće zlo, ume da bude koristan, u manjim dozama.
Ali, da bi nešto razumeo, ne smeš biti površan.
Oprosti sto cu reci ali si sada rekla jednu veliku jeres.
Greh je upravo najvece zlo koje se moglo dogoditi ljudime.
Jer, ako nisi znala: nije svako zlo greh ali je svaki greh zlo!
Jedan ilustrativan primer:
Mozes igrom slucaja slomiti ruku - to je VELIKO ZLO ALI NIJE GREH!
DOK JE SVAKI GREH (pa i najmanji) VELIKO ZLO.
Shodno tome necu komentarisati o povrsnosti.
===============================================================
Misliš da mene potresa što sam izrekla jeres? Nema potrebe da se izvinjavaš.
Greh je ono što pokreće sve mehanizme u čoveku, sve dobro i loše isplivava na površinu... kvalifikovati ga kao apsolutno zlo je banalno, svaki dan ga činimo, sitnije, ili krupnije grehe... znači, svaki dan činimo zlo. Pitanje je samo kome... sebi, drugima, ili Bogu?
Ne znam tačno na šta misliš kada kažeš: greh... ali, recimo da niti mora da bude za osudu, niti za kajanje, zavisno i od posledica, ili težine greha.
Evo ti primer malog greha, a velikog zla: "Shodno tome necu komentarisati o povrsnosti."
Ili to što ti vređaš nije greh, nije ni zlo?
Crna Pikolo 
