Ispred moje zgrade se nalazi lep decji parkic. Kada sam imala 8-9 godina pojavile su se price o sektama. Tog dana je bilo nesto tmurno i nikoga nie bilo napolu od dece. Otrcala sam do parkica jer sam strasno volela ljuljaske. I tako, ja sam se nevino ljuljala sve dok nisam primetila babu u crnom kako sedi na klupi naspram mene. Nije mi delovalo cudno. Pogledala sam po parku da vidim cija je to baka i koga je dovela. Ali u parkicu smo bile samo nas dve. Pomislila sam da je sela samo da se odmori, ali ona me je neprestano posmatrala da mi se digla kosa na glavi. Odmah sam se setila prica starijeg brata o sektama, i o babama u crnom koje bi odvodile decu na zrtvovanje ili da ih uvedu u svoj red. Pokusala sam da se borim protiv tih misli. Rekla sam u sebi - Glupost, sad ces videti, ludo, da je to samo obicna baka-.
Prestala sam da se ljuljam i pogledala ka njoj, a ona je ustala. Srce mi je stalo. Odmah sam nastavila da se njisem u vazduhu. Posle jednog minuta ponovo sam se zaustavila, a baba je ponovo ustala. Njene oci su bile na meni bez prestanka. Mislim da nije ni treptala.
U svakom slucaju, dok sam se ljuljala razmisljala sam kako da stignem do kuce. Plasilo me samo da ce baba izgubiti strpljenje i krenuti ka meni. Problem mi je bio sto sam morala da prodjem pored proklete babe da bih stigla do ulaza. Prokleta bestija kao da je sve znala.
Toliko sam utripovala da sam mislila da moze da mi cita misli, pa sam zamisljala kako je lepo ljuljati se. A vetar je tako duvao da je hteo da me odnese. U trenutku kad je ljuljaska bila visoko u vazduhu, odgurnula sam se i potrcala ka stanu. Na pamet mi nije palo da se okrenem, da vidim da li me juri. Kad sam se dokopala sigurnosti svoga doma, dosla sam do prozora i pogledala napolje. Babe nije bilo nigde, a proslo je svega 30 sekundi od momenta kad sam skocila sa ljuljaske.
Ovo je moje najstrasnije iskustvo, ne ponovilo se nikad. I u tom trenutku sam pomisljala da se to moj mozak poigrava sa mnom, ali ako je stvarno tako bilo, onda me je dobro izradio.
??????
