E, da!
Zamislite ovo!
Secam se da je bila zima i da me mrzelo da izadjem iz kuce. Uglavnom sestru i mene pozove drugarica da se vidimo sve tri i nas dve odemo. Ona je zivela sa dedom i roditeljima koji su uglavnom radili uvek...
Sedimo, pricamo, sve ok i uhvatimo se neke price kad smo bile male. Ta drugarica se seti nekih slika na kojima su mene roditelji slikali golu na plazi, a moja sestra iako bliznakinja je nosila kupaci, pa kao te slike su na potkrovlju i ajde da ih nadjemo. Odmah nisam htela da se smaram trazeci slike i nih dve odu, a mene ostave samu sa njenim dedom koji, btw, za sebe covek ne zna, sve zaboravlja, a nekad bio sjajan sahista.
I pazite, sad ovaj uzas! Ja sedim u sobi , i cujem ove dve kako lupaju na potkrovlju, pogledam na vrata od sobe, kad eto ti njenog dede koji vec dve godine pisa u pelene, zaboravio da govori, seta se besciljno po kuci, bezopasan, zivi kao biljka, ma tuga! Covek ide ka meni, gleda me u oci i nosi sah! Verujete, gleda me pravo u oci i kaze tecno, bez ikakvih problema u artikulaciji (a rekla sam, covek je zaboravio da govori):"Gospodjice, hajdemo vi i ja jednu, pa ko pobedi!" Gleda me pravo u oci. I to vise nije deda moje drugarice, nego neki decko u njegovim ocima, neko mlad, mladji od mene, uzasno nenormalana osecanja u tom trenutku. Deda seda za sto, postavlja figure, okrece se ka meni koja ne znam za sebe i jos jednom sasvim razgovetno kaze:"Hajde, sedite, bice mi zadovoljstvo!"
E tada vec sasvim sigurna da nisu cista posla, izletim iz sobe sa utiskom da me nesto juri i isteruje i potrcim kod ove dve deruci se kao magarac.
Kada su me videle onako uspanicenu, a nemam sta da im kazem, izvredjale su me sto vicem i plasim ih, a ja sam im tada rekla da sidju dole da vide sta radi deda, pa meni da drze predavanje.
E, to je bio lep prizor!
Mi sisle, deda sedi, igra sah, gleda u protvnika, figure se NE pomeraju, ali on razgovetno prica sa nekim i odgovara mu na pitanja. Vidimo da se cak i udvara. Pogledamo u protivnnika sa kojim razgovara, nigde nikog, a on prica!!:shock::shock::shock: E, to je bila kulminacija!
Ali, cim nas je spazio, sve je prestalo i moglo se osetiti necije nepustanje, necije rasipanje, neko oprastanje. Deda se smirio, pokunjio, ucutao, opet bio onaj stari, bolesni dekica.
Nas tri nismo imale objasnje za nagli priliv njegove energije i zelju da igra sah bas sa mnom, a ne sa mojom sestrom. (Mene niko nikad od drustva nije pobedio u sahu, nisam profi, ali uzivam i volim tu vrstu izazova).
Tuzno...to popodne cim smo usle u kucu nakon druzenja sa drugaricom i neobicnog, jezivog dogadjaja,pozvala nas je drugarica telefonom i rekla kratko:"...deda mi je upravo umro."
