V I N O

[toledo19]

merlot
je sorta vrlo slicna cabernet sauvignonu izuzev nekoliko ''sitnica'' koje zapravo razdvajaju dva velikana crvenih sorti.....merlot je manje tanican ,na nosu manje crno- sumskih bobicastih plodova , daje meksu,socniju impresiju ''on pallete'' i time deluje sladje od svog velikog rivala. nije zanemarljivo reci da ranije pristize i sazreva od cabernet sauvignona, i da poseduje sledece arome....sljiva- zacini- vocni kolac- latice ruze. merlot se uspesno blendira ali je isto tako sposoban da ostane samostalan i preraste u izuzetno vino.takva varijanta je poznata u engleskoj kao ''claret'' i bio je/i dalje je/ jako popularan na ostrvu.sto se popularnosti tice , popularan je i u svim ostalim delovima sveta koji su znacajni po vinskoj produkciji.u maticnoj zemlji francuskoj najpoznatiji je u regionu bordeaux,na desnoj strani reke dordogne, gde se uzgaja na relativno malom prostoru. najbolje rezultate daje u appelationim jedinicama pomerol i st.emilion ,gde se na malim parcelama u rukama porodica koje se time bave stotinama godina uzgaja najbolji merlot.
bogatija zemlja od medoc-a i polozaj vinograda koji dobijaju blago popodnevo sunce kao i jos nekoliko kljucnih faktora znatno uticu na to da merlot sa ove lokacije bude najskuplje vino na svetu .svoju fragrantnost, parfem, finese i svilenu teksturu ova sorta pokazuje poslovicno vec posle 4-5 godina dok se vina pravljena u izuzetnim godinama ostavljaju za konzumaciju od 12-15 godina cime maksimalno razvijaju svoju kompleksnost i unikatnost.ovo su najskuplja svetska vina i cesto se kupuju u svrhu investicije kako bi se preprodala na vinskim aukcijama uz debeli profit,
''creme de la creme'' ove sorte proizvode chateau-i....Petrus, Vieux Chateau Certan,La Consiellante, Certain de May, Latour de Pomerol, L'Encloss, itd itd.
/flasa jednog od ovih proizvodjaca je ultimativni san svakog ljubitelja vinske kapljice/


syrah
kod nas je preuzeta rec ''siraz'' koja se odomacila za ovu sortu gotovo u svakom delu sveta gde se uzgaja osim u njegovoj postojbini francuskoj gde se u skladu sa tradicijom jos uvek koristi izraz iz naslova. sorta ekskluzivno dolazi iz doline rhone/rotie u sredisnjem delu francuske. brzo je stekla postovaoce sirom sveta ali jos niko nije na svetu proizveo nista slicno vinu Hermitage ili Chateau Neuff du Pape koja nose ''potpis'' syrah-a.sorta ima veliki potencijal starenja, veoma tamnu crvenu boju koja se pri direktnoj svetlosti preliva u ljubicastu, snaznu strukturu, izrazitu alkoholisanost koja se moze primetiti posle ''zavrtanja'' case / ostaju tzv ''suze '' koje se blago spustaju na rub sa zida case/.syrah nam donosi i neke neuobicajene arome i note kao sto su....divlje kupine- crni bobicasti sumski plodovi- paprika- pojedini orijentalni zacini- nova koza zivotinjskog porekla- katran- biber crni.- spaljena guma / juznoafricki/. interesantno je reci da shiraz uprkos teskim taninima i svojoj snazi starenja dospeva za konzumaciju dosta rano /na radost ljubitelja/.pogodan je za blending sto je jos jedna prednost ove znacajne sorte.



ziveli

 

[toledo19]

e pa dragi moji posto smo saznali ponesto o najpopularnijim i najcescim sortama belog i crvenog grozdja vreme je da se razmisli u kojem pravcu dalje?nauka o vinu je veoma siroka oblast i svaku sugestiju valja razmotriti pre no sto se krene dalje....ovo je bio samo delitj nekih osnovnih stvari koje je uputno znati kao ljubitelj vina.
da bi se jos vise razumela nauka o vinu postoji nekoliko tema koje bi se trebale ''prozvakati'' , a da vas utesim ....sto vise saznate o vinu, vise ce te bitni svesni koliko ustvari malo znate o svemu vezanom za ''nektar bogova ''/ iskustveno/
- zasto i kako probati /testirati/ vino ?
- kako servirati vino?
- kako izabrati adekvatno vino uz jelo ?
- kako cuvati svoje vino ?
- kada piti vino ?
- koji su prepoznatljivi vinski stilovi sa alternativama ?
- vinograd gde ?
- kako pravilno odrzavati vinograd?
- koja je i kakva uloga proizvodjaca ?
- kako se pravi vino?
- koje vino sazreva ?


- zemlje vina pojedinacno ?

naravno, ovo je samo deo pitanja koja traze odgovore .....pa 'ajd poz .toledo 19.

 

[proka]

 

[Teta Ira]

 

[toledo19]

proka i teta ira.....





hvala,hvala....ajde da ja cujem nesto i od vas.... sta mislite o cemu bi vredno bilo pisati i diskutovati, kao i vasa znanja i iskustva o vinima....

 

[toledo19]

dok vi razmisljate ja sam iskoristio danasnji dan da polako natanane , za ruckom a nesto malo i posle njega dotucem flasu cileanskog merlota 75dcl, 12.5 alc, valle central,vintage 2006, sljiva, maline , veoma meko , medium body, pitko,sa kratkim ali efektnim finisom....zapelo mi za oko u marketu jutros , cena 2.99 bps, gde to ima ?ovakvo svakodnevno ali veoma pristojno vino za 2l evian vode ?!!! chileanci opasno preplavljuju trziste.....




/i jos sam uspeo da odgledam vatromet/

 

[toledo19]

sta se desava sa ljubiteljima vina ? zar postoji nesto vaznije od toga ?

 

[smeh]

sta se desava sa ljubiteljima vina ? zar postoji nesto vaznije od toga ?

Tu su. Sa pažnjom čitaju... i uživaju.
Sve što si do sada napisao je odlično, korisno, čitljivo, zanimljivo...
Dakle... odlično se snalaziš i sam!
Zaključak je da ti ne trebaju sugestije

 

[Svetlana 015]

sta se desava sa ljubiteljima vina ? zar postoji nesto vaznije od toga ?

Nemojte mi dati minus,od silnih obaveza nikako da dodjem na VINO.Evo sada sam na brzinu procitala,uzivala,pa brzo odoh dalje.A Vi nemojte,molim Vas prekinuti temu.Sve cu ja ovo pregledati natenane.

 

[al bundy]

za vikend pili mlado vini , portogizer iz Mackovog podruma u Irigu , bogami uz kuvanu sunku i holandski ementaler otislo 4-5 flasa na nas cetvoro(od kojih je troje pilo ozbiljno ) , stvarno vrhunski uzitak

 

[toledo19]

nastavak price o vinu mogao bi da dopuni znanje o nekim crvenim sortama koje nismo pominjali ali koje se isto cesto srecu i imaju ulogu u globalnoj produkciji.to smo vec uradili sa belim sortama pa radi nekog reda i konciznosti da to uradimo i sa crvenim grozdjem.vec smo ranije objasnili zasto ove sorte nemaju primarno znacenje u proizvodnji vina i zasto su uopste znacajne da se pomenu i znaju.neke od njih mozda necete sresti uopste, neke samo povremeno kroz varijetete ili usko srodnistvo , a neke mozda u cistom obliku zahvaljujuci putovanjima u druge zemlje ili na druge kontinente.


cabernet franc
je sorta cesto upotrebljavana da se blendira sa cabernet sauvignonom , narocito u bordeaux-u. njegove karakteristike su....slabija tanicnost / sto rekao jedan moj prijatelj francuz, "manje artisticna sorta ''/,izrazene su mu zelene- vegetativne note. u kombinaciji sa cabernet sauvignonom ipak daje aromu...zelene paprike- borovnice- jagode- oljustene kore od krompira , -cokolade.

gamay
je eskluzivna sorta zivog. leprsajuceg, beaujolais-a, mada ga ima u i burgundiji u regionu maconnais-a, kao i na jos par lokacija u francuskoj. van evrope nasao je uporiste u kaliforniji.ovu sortu karakterise laganost, jednostavan stil, osvezavajuci ukus, za skoro trenutnu konzumaciju. postoje nekoliko ozbiljnijih beaujolais-a koji su puniji sa sirim spektrom arome a nazivani su iskljucivo po lokalitetima....morgon, fleurie, etc...

nebbiolo
je veoma malog zrna sa debelom kozicom, tamno plave boje. uporiste mu je okolina piedmont-a u italiji i proizvodi neka od najtamnijih, najsuvljih i najtanicnijih crvenih vina.aroma je sledeca....katran- tamna cokolada- ljubicice- sljive- vocni kuglof kolac.najpoznatija vina ove sorte su barbaresco i barolo koja su prilicno skupa u svojoj kategoriji / ali su zato...narocito barolo , neoprostivo dobra/

grenache
uspeva u velikim kolicinama na jugu francuske , spaniji, australiji...zemljama ciji je zajednicki imenitelj sunce, sunce, sunce.neki od terena na kojima uspeva ova sorta su
zaista najnepristupacniji i izuzetno negostoprimljivi. karakter ove sorte dozvoljava mesanje sa syrah-om a u spaniji cesto sa tempranillom u stilu rioje. u zadnje vreme uspeva da zainteresuje ljubitelje sa vrlo lepim rose vinima. aroma je ....prvenstveno alkohol- paprika- maline- vocna paleta, generalno - bilje - laneno ulje.interesantno je da sorta nema veliki kapacitet starenja , sem u slucaju da se smanjuje prinos i ostave samo najbolje jedinke na cokotu.

sangiovese
je sorta centralne italije, gde lepo uspeva, ali najreprezantivniji primerci dolazt iz regiona toskane. vina kao sto su chianti /mora da se zna/, vino nobilo de montepulciano,
ili montalcino su najlepsi proizvodi ove sorte.vina su medium-full body, suva, sa pristojnim vremenom starenja. arome....gorke tresnje- zacini- duvan- poljsko bilje.

tempranillo
je spanska sorta poznata po mnostvu imena davanim u zavisnosti od geografskog lokaliteta u maticnoj zemlji.koristi se najvise u dva vina koja su zastitni znak ove mediteranske zemlje- rioja i ribera del duro.nije jednostavno odrediti aromu tempranilla ako nije bio izvesno vreme u hrastovim buradima, kada ima meku zaokruzenu strukturu sa dominantnim ukusom vanile.bez toga ima veoma tanku aromu ....jagode- zacina /biber pomalo/ puter- karamela.

zinfandel
je cisto americka sorta koja daje izvanredna rose vina ali isto tako i bogata, crvena vina.vecina se moze piti nakon 2-3 godine ali su najbolja ona koja mogu da odleze do 10 godina.zinfandel zna prosto da bude ''napakovan'' vocnim aromama, narocito stariji.

gewurtztraminer
jos se uvek lome koplja kome pripada ova sorta ?belom ili crvenom taboru ?ja cu je smestiti ovde, mozda zbog izrazite roze boje grozdja? ovo je visoko aromaticna sorta, sa skoro zanemarljivom kiseloscu.najbolja je u alsace-u i nemackoj pokrajini pfaltz gde moze biti suvo ili slatko vino.aroma je parfimicna, / treba voleti ovakva vina nisu svakom po ukusu/,.... na paleti je izrazito uljne teksture i dosta alkoholizirano sto je vesto prikriveno aromaticnoscu.prepoznaju se arome .....lyches/ subtropsko voce/- nivea krema - koren gingera- zacini generalno- cimet. obicno je u obe varijante/ dry and sweet/ full body .




zeleo bih na kraju da objasnim nesto cega sam se dotakao pisuci o gore navedenim sortama. to je prinos /tzv yield/....neki reputacioni proizvodjaci vina prilikom etiketiranja znaju da naznace osim uobicajenih podataka na etiketi --''staro vino''.ovo je zbog toga sto zele da apostrofiraju starost svoje vinove loze i limitirani prinos koji u mnogome odredjuje kvalitet i karakter vina.
vinova loza uobicajeno pocinje da daje plodove u svojoj trecoj godini, u tzv . komercijalnim kolicinama, tada pocinje da podpada pod apelacionu kontrolu i moze da se kontrolise prinos. kvalitet grozdja i intenzitet arome se istovremeno poboljsava sa starenjem vinove loze. generalno se moze reci da kod svih sorti linearno, prinos opada prirodno u starosti od 15 do 20 godina, mada u isto vreme kvalitet i dalje moze da se poboljsava.veoma poznato vino chateau petrus 1961 npr, je pravljeno od vinove loze stare sest godina.
zakljucak se namece da svako vino koje je mladjeg porekla a izuzetno dobrog kvaliteta mora da dolazi od kontrolisanog prinosa, jer se time podize nivo gotovog proizvoda, vina.



aj' na spavanjenarode.

 

[Teta Ira]

Toledo, uvek je pravo uzivanje citati tvoje postove i saznavati nove nepoznate cinjenice o ovom bozanskom picu.

 

[toledo19]

sledecih nekoliko postova pokusacu da ljubiteljima vina priblizim tehniku testiranja vina i da malo pojasnim vaznost i svrhu ovog dela vinske nauke. testiranje vina je veoma korisno u oba slucaja, bilo da ste se profesionalno opredelili prema vinima ili ste jednostavno amater koji ima inspiracije da sazna malo vise o vinu. u oba slucaja navedeni postupak ce vam omoguciti bolje i potpunije razumevanje ovog zaista kompleksnog subjekta. kada se usavrsi ova tehnika i ovlada elementarnim pojmovima i znanjem u vezi vina, tek onda ce te poceti otkrivati povezanost teorije i prakse.moram reci da su to najradosniji i najuzbudljiviji trenutci kroz koje moze da prodje istinski obozavalac vina.
dilema izmedju toga dali sasuti vino pravo u grlo i prepustiti njemu samom da ''odradi'' utisak ili sebe napraviti smesnim u sirem drustvu muckajuci vino u ustima /cesto glasno i neprijatno /se moze resiti na sledeci nacin....koncentracijom i poklanjanjem paznje onome sto pijete -vinu. da bi imali relativne rezultate u testiranju treba da znate da spoljni uticaji kao sto su preterano pusenje, zvakace gume, prejake zubne paste , naparfemisanost ili blizina objekta sa specificnim mirisom moze pokvariti vas dozivljaj ili cak dovesti do sasvim pogresnih zakljucaka.
da bi uzivali u vinu i ovladali tehnikom testiranja jednostavno treba da o vinu delujete i razmisljate u tri faze....izgled, miris/aroma/ i ukus. pre nego se krene u ovu avanturu treba posvetiti malo paznje etiketi koja neki put daje veoma korisne podatke o vinu.nadam se da cu moci kasnije posebno objasniti sistem i postupak etiketiranja a do tada neka vam kao vodic bude poznato nekoliko osnovnih stvari na koje se obraca paznja...... proizvodjac- ime vina- terroir/obicno na poledjini flase sa ostalim tehnickim podatcima, alc, volume itd/- ime regiona ili apelacije- godina- sorta ili po neki put stil,varijacija vina. u slucaju da neki od ovih podataka nedostaju / nemacke ili skupo dizajnirane italijanske etikete uglavnom/ nece biti lako ....no, zabava moze da pocne....


nastavak sledi

 

[toledo19]

dan je ocajan, kisa ,vetar ,oblaci niski i crni...idealno vreme da se nastavi kuckanje o miljeniku boga bahussa....prvi konkretni utisak o vinu posle observacije flase i etikete je njegov izgled u casi. izabiranje case cesto se zapostavlja misleci da nije toliko bitno.reci cu vam da koliko to paradoksalno zvucalo meni vino ima dodatnu ''tezinu '' ako se pije iz prave case pouzdano znam da je poznavaocima i ljubiteljima to itekako vazno, ne samo u estetskom smislu vec i u kvalitativnom. svaka osnovna vrsta vina ima svoju casu, no da ne bi bio cepidlaka uopsteno mogu reci da idealna casa za konzumaciju mora ispuniti nekoliko uslova
- treba da bude kruskastog oblika sa obaveznim suzavanjem prema vrhu da bi arome i bouquet sa vecom koncentracijom dosli do nosa, a istovremeno sa sirokom bazom koja ostavlja dosta prostora da se vino pokrece. ovakva casa je dovoljno napunjena do 1/3.
- sama drska case treba takodje da je dovoljno dugacka da bi se lako manipulisalo sa casom a da se ne izgubi balans.
- kvalitativno govoreci najbolje case su od cistog duvanog stakla sa veoma tankim zidom i isto tako tankom drskom koji cine da se oseti tezina vina u casi. moje iskustvo je da sto je laksa casa , uzivanje vetje.
POSMATRANJE
pocnite sa gledanjem vina, u normalnim svetlosnim uslovima / izbegavajte neonsko svetlo/.
nagnite casu na 45% i pogledajte koliko je vino bistro, koliko mu je duboka boja gledajuci od ruba nivoa vina prema centru case. vino uvek treba da je bistro i cisto , nikad maglovito i mutno. u najboljem slucaju ako je mutno moze biti od sedimenta sto je znak maturacije i starosti vina.sediment je mnogo manje prisutan u belim vinima. u slucaju da na dnu case prepoznate male bezbojne kristale/ belo vino/ to samo znaci da vino nije bilo previse tretirano / filterizacija, hrastovina itd/.prisustvo malenih mehurica u obicnom belom vinu moze biti los znak, ukazujuci na re-fermentaciju koja donosi sa sobom sircetnu aromu i sircetni ukus na paletti.
sto se boje tice /uvek upotrebite list belog papira koji drzite iza case pri posmatranju/bela vina su manje koloricna od crvenih.krecu se od skoro potpuno bezbojnih sa veoma malo zelene sve do duboko zlatno zutih boja. generalno govoreci svetlija vina dolaze sa hladnijih podrucja dok tamnija sa toplijih terena. takodje valja reci da bela sa starenjem ili hrastovim tretmanom postaju tamnija./upravo suprotno od crvenih/
crvena vina se transformisu starenjem od rubinski crvenih u pocetku pa kroz proces sedimentacije do ''cigla ''crvenog -sa primesama narandzaste i braon boje /visoka starost/
kljuc posmatranja crvenog vina je slicno kao i kod belog , sto je rub nivoa vina u casi svetliji sa primesama braon boje i sto je gradacija boje od ruba prema centru case veca to je vino zrelije tj starije. vina koja su kvalitetnija i imaju nameru da slojevito sazrevaju moraju imati jaku i intenzivnu boju u pocetku. zasto ? zato sto je boja povezana sa taninima a oni su glavni nosilac dugovecnosti i sazrevanja vina. kvaka 22 ,je, da neizbezno topliji klimatski uslovi poboljsavaju boju, kao i sorta grozdja koja zna da bude vise ili manje ''obojena''/npr. cabernet sauvignon vs. pinot noir/. nacin starenja vina takodje znatno utice na boju vina. ona koja stare u hrastovim buradima /evropskog ili americkog porekla/ gube ranije boju od onih koja sazrevaju u flasama /npr. tempranillo daje izuzetno lepu crveno rubinovu boju, ali recimo rioja u kojoj on dominantno ucestvuje zna da bude dosta svetla ako je ''gran riserva'' ili samo ''riserva'', upravo zbog starenja u buradima najmanje 2 godine ili vise.
NA NOSU
sledeci postupak je tzv. swirl ili ''zavrtanje'' vina. ova radnja je potrebna zbog aeralizacije.moze se raditi slobodno iz ruke /za vestije/ mada ja preporucujem da se casa postavi na sto , prihvati za bazu i lagano pokrece u krug.aeralizacija je potrebna da bi vino oslobodilo svoje arome, no pre nego se gurne nos u casu pazljivo posmatrajte....,vino koje se sa zidova case sporo vraca prema nivou u tzv ''suzama'' je ''zestoko'' vino, puno alkohola i secera ili oba.vina koja se brzo vracaju u nivo bez ''suza'' mogu biti starija, lagana i suva.
postavite nos na ivicu case i pomirisite, zatim zavrtite casu jos jednom i pomirisite jace.mnogi iskusni ljubitelji radije ovo urade jednom , no vi uradite kako vama vise odgovara. prvo sto ce te nauciti da vino uopste ne mirise na grozdje kako ste mislili,ustvari ono mirise na vino .


nastavlja se

 

[proka]

 

[Teta Ira]

Bravo, bravo, bravo

 

[plavi.cuperak]

Sve pohvale za clana toledo19 zaista sam odusevljena detaljnom pricom o bozanskom picu.Sada kada si nas "navukao", nema stajanja.Ocekujemo jos

 

[toledo19]

bravo, bravo....da bravo, za NOLETA...ooooooopppsss odoh na sportske teme , ali uveravam vas nije zbog vina, bice da je zbog zaista odlicnog meca naseg tenisera......



znaci ....vino ima arome jabuke, banana, kruske, borovnica, narandze, kajsija , oraha ,. ali isto tako sveze piljevine, opiljaka grafitne olovke, nagorele gume, asfalta, katrana ,vlazne vune, kamena i mahovine itd? objasnjenje je veoma jednostavno, vino deli pojedine hemijske sastojke sa gore navedenim pa zato ima i njihove mirise. istrazivaci su ustanovili da vino ima oko 500 hemijskih supstanci poznatih ucenim krugovima , wow najociglednije arome su vocne koje se lako detektuju i daju onaj prvi elan amaterima u testiranju vina.ove arome se nazivaju primarne i nalaze se u ljusci bobice grozdja i u ''mesu'' koje se nalazi odmah ispod ljuske. u postupku fermentacije vina ono dobija druge, malo razlicitije arome, kao sto su puter, kvasac, sveza piljevina, vanila, zacini itd.
komplikovani i uvek misteriozni proces maturizacije vina opet donosi svoje arome....vosak, med, croisant/ champagne / ,benzin/ riesling/ .
arome fermentacije i maturizacije se nazivaju tertiarne arome, naravno mnogo teze da se dokuce i prepoznaju. ove arome su poznate po zajednickom medjunarodnom terminu koji se dosta zloupotrebljava i pogresno tumaci - bouquet./uglavnom od strane diletanata/
vino koje je dobro treba da je osvezavajuce /belo pogotovo/ vocnih aroma, u slucaju da je starije , crveno -harmonicno sa mekocom i zaokruzenoscu, cesto sa blazim aromama voca, vise suvo voce i kompot.u nekim slucajevima ne tece sve po planu, desava se da vina ne ispune ocekivanja nego razocarajuto se moze desiti u blazim oblicima kao sto su ...losa godina, losa proizvodnja itd, medjutim ima slucajeva kada vino potpuno podbaci , cak nije ni za konzumaciju. prvo, moze da se desi da se vino inficira sa bakterijom koja zivi u plutanim cepovima. ono tada odaje iminentni miris budji koji je lako prepoznati.ovo se zove ''corked'' vino i otprilike na svakih 20-30 sanduka se moze racunati na jednu takvu flasu.drugo, moze se desiti da vino ima miris sirceta tako da nije za upotrebu,postoji nekoliko mogucih razloga za to ali ih ne bi ovde razglabao.trece ,u slucaju da vina mirisu na karton, kuvani paradajz, izgorele sibice , kuvani kupus ili slicne neprijatne mirise, potpuno je sigurno da je to vino imalo probleme vezane za sumporizaciju.cetvrto, desava se da vino ''na nosu'' ne odaje nikakvu aromu, jednostavno je potpuno ''flat'' ili ''ravno'' sto bi rekli. ovakve slucajeve nije dokucila ni nauka, vino koje je sa puno vocnih aroma kao mlado obecavalo, obicno posle 2-3 godine izgubi arome dok na paleti ostanu samo tanini -crveno i kiselost-belo.u ovakvim nezeljenim slucajevima ostaje jedino da se ceka puna maturacija jer se u istina manjem broju slucajeva ono moze poboljsati, no sanse su male.
NA PALETI
uzmite gutljaj dovoljno veliki da pristojno ispuni usnu supljinu.lagano promesajte vino u ustima vodeci racuna da prepoznate pored ukusa i teksturu, jer neka vina imaju robusnu-coarse a neka ,vecinom starija meku- soft,silky. pomislite na razliku smirgl papira i svile.sledeci korak je da kroz zube povucete dodatnu kolicinu vazduha u usnu supljinu, ovo je slicno aerilizaciji u casi, najjace arome time povlacite jos dublje u usnu supljinu koja je povezana sa nasalnim delom koji ce preko receptora arome poslati u memorijski deo vaseg mozga radi uporedjivanja i prepoznavanja.na samom jeziku se mogu prepoznati cetiri karakteristike vina u zavisnosti od lokacije kontakta sa vinom. prednji deo ocenjuje slatkocu, delovi sa strane ostrinu i kiselost, dok sam koren jezika reaguje na gorcinu. delovi jezika takodje imaju veliku ulogu u definisanju tri vazne komponente vina,- tezina- ravnoteza arome- duzinu finisa. tezinu /light/medium/full/ diktira najvise stil vina.ravnoteza arome zavisi od nekoliko komponenata - ,secera, tanina,kiseline, alkohola, glycerola a zajednicki se zovu ekstrakt vina.sto je veca harmonicnost ekstrakta vino je bolje i kvalitetnije.finis je vreme koje je proslo od trenutka oslobadjanja vina gutanjem ili ispljuvavanjem do trenutka potpunog gubitka njegove impresije u ustima. pokusajte u tom vremenu da brojite u sekundama kako bi imali priblizan parametar tog stanja. kvalitetna vina imaju duzi finis a opste je poznato da pojedini bordeaux - pomeroli imaju finis preko 30 sec.



ovo je bilo prilicno sturo upoznavanje sa tehnikom testiranja vina. iskustveno vam mogu reci da nije jednostavno ali svako posvecivanje ovome uz vezbu donece vam prijatne trenutke. ja sam uvek na sve to gledao kao na jedno veliko putovanje , bez plana i voznog reda , cija je car bila upravo u tome sto ne znate gde vas moze odvesti to putovanje. uglavnom retko sam bio nezadovoljan epilogomu svrhu boljeg razumevanja nije lose da imate beleske o svim probanim vinima jer svakako moze pomoci u buducnosti. ja cu sa moje strane uciniti da vam malo vise kazem o karakteristicnom ''vinskom'' vokabularu koji se koristi da bi se razgovaralo o vinu. o tom potom. na kraju cu vam pokazati kako se jedan od mladjih poznavalaca vina lepo zabavlja a usput drzi paznju gledalaca radeci jedan veoma ozbiljan posao. usudicu se reci jedan od najlepsih mogucih poslova na svetu....
ps / pozeljno je minimalno skolsko znanje engleskog.


c'mon garry ,my son

well done garry.

 

[toledo19]

vinski vokabular/skracena varijanta/

pristupajuci ovom topiku unapred moram da se ogradim, jer puno pojmova i opisa su mi iskljucivo poznati na dva strana jezika /engleski i francuski/ upravo zbog toga sto sam zanat kovao daleko od svoje zemlje i svog maternjeg jezika. nastojacu da ipak sve ovo priblizim prosecnom ljubitelju vina nadajuci se da mu to nece umanjiti potpuni dozivljaj pretpostavljam da ce te naci adekvatne izraze i da ce vam ovi pojmovi koristiti na putu upoznavanja vina. haug.

OPIS IZGLEDA VINA

blakish - mlado crveno, tanicno , treba mu dosta vremena da sazri

dense- solidna boja, gusto nabijeno aromama, pozitivno

brick-red- claret bordeaux, potpuno sazreo

brilliant- potpuno cisto, bistro

brown - suvise staro, izuzev sherry-a i madeire

pelure d' orignon- boja lukove ljuske, prvi znaci starenja ili boja nekih rose-a

cloudy- nesto nije u redu, vina treba da su cista

gris - boja nekih veoma svetlih francuskih rose-a

perlant- vina sa prirodnim mehuricima zakacenim za zid case

purple- boja mladih beaujolais-a, potrebno vreme kratke maturacije

OPIS AROME VINA

acetic- vina koja odaju miris sirceta

bouquet- kompleksna tertiarna aroma, prisutna u maturaciji kvalitetnih vina

heady- dominantan ukus alkohola

yeasty- vino koje je dozivelo deo fermentacije u flasi, atraktivan ukus kvasca u mladom belom vinu

herby- vino sa notama lisca ili trave

woody- prekomeran ukus drvenih buradi, negativno do izvesne mere

perfumed- mirisljavo, cesto na bilje i cvece

neutral- odsustvo znacajnije arome, cesto kod suvih belih, jeftina

penetrating- intenzivna prodiruca aroma

sharp- visokokiselo, potrebno vreme sazrevanja

stalky- aroma korena ili stabljike, gorcina, negativno, losa godina, nezrela berba

simple- jednostavno, vino za popiti bez velikih ocekivanja

earthy- aroma koja dolazi direktno iz zemlje, mineralno, graves - francuska itd

OPIS VINA NA PALETI

baked- aroma koja rezultira prejakom suncevom uticaju, negativno

aromatic- puno ukusa i arome ,pozitivno,u mnogome zavisi od sorte

beefy- full body vino, aromaticno, snazno

firm- mlado vino sa direktnim stilom

short- nema dovoljan finis, ne moze biti visokog kvaliteta, negativno

supple- perfektno zaokruzeno i ''glatko'' vino

rough- bazicno vino, obicno crveno, ostro, primitivno

breed- ravnoteza kvaliteta u sorti, zemljistu i pravljenju vina, veoma pozitivno

elegant- kao zena, nepotrebno opisati

flabby- dobro vino ali nedostatak potrebne kiselosti

seche- previse staro vino

dumb- ne pokazuje pravi kvalitet, premlado ili ohladjeno preko mere

heavy- full body sa previse alkohola, naznacuje losu balansiranost, negativno

finesse- visoki kvalitet

grip- vina koja imaju visok potencijal

meaty- bogata vina sa jakom strukturom,ponekad cak sa ukusom mesa

smooth- vina sa taninima i teksturom koja ne stoji na putu arome, pozitivno

thin- nedostatak strukture i arome




itd,etc,itd, etc ....poz toledo19 toliko od mene.

 

[rzorica]

Svaka cast!!!

 

[toledo19]

 

[MG lady]

Dragi toledo 19, vidim iz potpisa da si i ti na Ostrvu i da izgleda imamo istu knjigu iz koje kao "poznavalac" vredno prepisujes. Knjiga je odlicna, ali mislim da bi bilo korisnije da si zainteresovanima dao naslov i autora. Mnogo je prakticnije imati je stalno pri ruci i listati od sedenja za kompjuterom. U svakom slucaju treba pozdraviti tvoj trud!

 

[plavi.cuperak]

Prednosti umerenog konzumiranja vina

Vino i cokolada sadrze resveratrol, polifenol koji stiti organizam od brojnih bolesti i poboljsava kvalitet zivota. Iako su studije na kojima se temelje ovi zakljuci vrsene na zivotinjama, istrazivanja prehrambenih navika pokazuju da su ljudi koji jedu cokoladu i piju vino zdraviji i manje obolijevaju.
Resveratrol je fitohemikalija koja se nalazi u biljnoj hrani. Ne ubraja se u nutrijente poput vitamina ili minerala, ali osigurava dobro zdravlje i bori se protiv bolesti. Resveratrol pripada polifenolima ili flavonoidima, fitohemikalijama koji su antiooksidansi i stite telo od razvoja bolesti. Crveno vino i kakaovac samo su neke od namirnica koje sadrze velike kolicine resveratrola. Iako se preporucuje konzumiranje svih namirnica koje sadrze resveratrol, jos nije tacno poznato koliko ovog antioksidansa trebamo dnevno unositi kako bi se osetile pozitivne posledice. U slucaju vina i cokolade, ipak mozemo s odredjenom sigurnoscu reci da je "manje - vise". Prevelike količine cokolade i alkohola, kao sto svi dobro znamo, vode u nekim sasvim drugim pravcima, a ne boljem zdravlju.
Nagadjanja o ulozi vina kao zastitnika od srcanih bolesti pocela su s poznatim Francuskim paradoksom. Istrazivace je zanimalo kako to da Francuzi, nacija koja je orjentisana na ishranu sirom i mesom, imaju mali procenat srcanih oboljenja. Rezultati su pokazali da Francuzi, uz hranu zasicenu mastima piju i dosta vina, koje obiluje resveratrolom. On stiti od odredjenih vrsta srcanih bolesti jer sprecava zacepljenje krvnih sudova. Drugo istrazivanje,vrseno na zivotinjama, pokazalo je da resveratrol poboljsava osetljivost na insulin i snizava nivo holesterola u krvi, a obe ove stvari povezane su sa srcanim obolenjima. Istrazivanje California Men's Healtha pokazalo je da oni koji piju dve case crvenog vina dnevno imaju 60 % manje sanse da dodje do razvoja raka pluca.Tokom istrazivanja zenke miseva koje su primale resveratrol imale su znacajno manje sanse da dodje do razvoja raka dojke, a muzjaci razvoja raka prostate i to za 87%.
Flavonoidi u crvenom vinu uticu na regulaciju secera u krvi sto je izuzetno bitno za obolele od dijabetesa tip 2. Takodje hrana bogata flavonoidima stiti od zaboravnosti kod starijih osoba.
E sad nadam se da vas nisam smorila pricom o korisnosti svakodnevnog konzumiranja vina, ali sve u svemu moze se reci da su ovo samo neki od pozitivnih efekata svakodnevnog umerenog konzumiranja vina.

 

[toledo19]

Dragi toledo 19, vidim iz potpisa da si i ti na Ostrvu i da izgleda imamo istu knjigu iz koje kao "poznavalac" vredno prepisujes. Knjiga je odlicna, ali mislim da bi bilo korisnije da si zainteresovanima dao naslov i autora. Mnogo je prakticnije imati je stalno pri ruci i listati od sedenja za kompjuterom. U svakom slucaju treba pozdraviti tvoj trud!

draga mg,
znanje je krhka stvar, ili ga imas ili ga nemas,/ verujem da ga ti nemas zbog ovakvih malicioznih komentara/, pored najbolje volje u ovakvo sirokoj materiji nije moguce zapamtiti sve egzaktne podatke vezane za vino. jednostavno ih je previse.......kada ti budes imala deset godina rada i iskustva kao sommelier u jednoj od najprestiznijih institucija na ostrvu i kada usput dobijes sommelierske znacke za polozene ispite i pokazano znanje od WSET-a ,mozda bih mogao /samo mozda/ da se upustim u diskusiju sa tobom..... sasvim je moguce da nosis titulu master of wine, u tom slucaju povlacim prethodnu tvrdnju ?ovako , pls. sedi i dalje u svom malom zivotu budi zlobna i mrzovoljna i citaj knjige, znaju biti od velike koristi...



cheerstoledo19.
ps/ dobar ti ovaj nadasve originalni ,auto-thumbnail, copy-paste ? ili....

 

[toledo19]

Prednosti umerenog konzumiranja vina

Vino i cokolada sadrze resveratrol, polifenol koji stiti organizam od brojnih bolesti i poboljsava kvalitet zivota. Iako su studije na kojima se temelje ovi zakljuci vrsene na zivotinjama, istrazivanja prehrambenih navika pokazuju da su ljudi koji jedu cokoladu i piju vino zdraviji i manje obolijevaju.
Resveratrol je fitohemikalija koja se nalazi u biljnoj hrani. Ne ubraja se u nutrijente poput vitamina ili minerala, ali osigurava dobro zdravlje i bori se protiv bolesti. Resveratrol pripada polifenolima ili flavonoidima, fitohemikalijama koji su antiooksidansi i stite telo od razvoja bolesti. Crveno vino i kakaovac samo su neke od namirnica koje sadrze velike kolicine resveratrola. Iako se preporucuje konzumiranje svih namirnica koje sadrze resveratrol, jos nije tacno poznato koliko ovog antioksidansa trebamo dnevno unositi kako bi se osetile pozitivne posledice. U slucaju vina i cokolade, ipak mozemo s odredjenom sigurnoscu reci da je "manje - vise". Prevelike količine cokolade i alkohola, kao sto svi dobro znamo, vode u nekim sasvim drugim pravcima, a ne boljem zdravlju.
Nagadjanja o ulozi vina kao zastitnika od srcanih bolesti pocela su s poznatim Francuskim paradoksom. Istrazivace je zanimalo kako to da Francuzi, nacija koja je orjentisana na ishranu sirom i mesom, imaju mali procenat srcanih oboljenja. Rezultati su pokazali da Francuzi, uz hranu zasicenu mastima piju i dosta vina, koje obiluje resveratrolom. On stiti od odredjenih vrsta srcanih bolesti jer sprecava zacepljenje krvnih sudova. Drugo istrazivanje,vrseno na zivotinjama, pokazalo je da resveratrol poboljsava osetljivost na insulin i snizava nivo holesterola u krvi, a obe ove stvari povezane su sa srcanim obolenjima. Istrazivanje California Men's Healtha pokazalo je da oni koji piju dve case crvenog vina dnevno imaju 60 % manje sanse da dodje do razvoja raka pluca.Tokom istrazivanja zenke miseva koje su primale resveratrol imale su znacajno manje sanse da dodje do razvoja raka dojke, a muzjaci razvoja raka prostate i to za 87%.
Flavonoidi u crvenom vinu uticu na regulaciju secera u krvi sto je izuzetno bitno za obolele od dijabetesa tip 2. Takodje hrana bogata flavonoidima stiti od zaboravnosti kod starijih osoba.
E sad nadam se da vas nisam smorila pricom o korisnosti svakodnevnog konzumiranja vina, ali sve u svemu moze se reci da su ovo samo neki od pozitivnih efekata svakodnevnog umerenog konzumiranja vina.

upravo ovo mi je bio cilj sa pocetka pisanja o vinu, da clanovi uzmu aktivno ucesce, sa iskustvima i znanjem iz komplementarnih oblasti, kako bi tema dobila na zanimljivosti.

bravocuperak....