V I N O

[Espanol]

Pa shta je smeshno, zato ga i ne pijem, ko zna shta bi se sve moglo desiti kada sam u takvom stanju...

Ništa smešno, naprotiv. Vino se i pije da se nešto desi, da zadovoljiš nepca i stomak, da se lepo smeješ i fino osećaš ili (daj Bože) još nešto lepše...Samo ti udri po vincu!

 

[Espanol]

Ovo je zaista divno objasnjenje, jedino mi je zao sto je vecina tih vina nedostupna vecini nasih ljudi, ali verovatno se moze naci nesto bar priblizno slicno na nasim prostorima.
Razumljivo je da mnogima materijalna situacija ne dozvoljava da kupi neko vrhunsko vino , ali znajuci sve ovo mozemo prema svojim mogucnostima da napravimo neku kombinaciju.
Ja vecito imam problema sa gostima, jer me pitaju zasto crveno vino ne drzim u frizideru, ali meni je ono nekako nezamislivo da ga hladim ili jos gore da ga sluzim sa ledom sto je pravo svetogrdje.

Slažemo se u jednom, sipati bilo šta u vino stvarno je svetogrđe! Ostala pravila za vino su da NEMA PRAVILA! Ovo sam davnih godina (zaprepašćen) čuo od odličnog poznavaoca i proizvođača vina iz Toskane. Rekao je otprilike: "Pravila o vinima su postavljali moćni i bogati, pijući vina onako kako se njima sviđaju. A gomila je iz uvažavanja ili strahopoštovanja, misleći kako su ovi jako pametni počela da usvaja njihove ukuse i navike". On me je i naučio da pijem ohlađena crvena vina, što upražnjavam do današnjih dana i uživam u tome. Možda se pomalo izgubi "buke", ali je sve ostalo OK. Savet je da vina pijete da bi uživali PO VAŠEM. Suva, poluslatka, slatka, topla, hladna...važno je uživati kako vama prija. Posle prve flaše u kojoj ste uživali prestaju sva PRAVILA (koja, uostalom, postoje da se krše).

 

[toledo19]

Ovo je zaista divno objasnjenje, jedino mi je zao sto je vecina tih vina nedostupna vecini nasih ljudi, ali verovatno se moze naci nesto bar priblizno slicno na nasim prostorima.
Razumljivo je da mnogima materijalna situacija ne dozvoljava da kupi neko vrhunsko vino , ali znajuci sve ovo mozemo prema svojim mogucnostima da napravimo neku kombinaciju.
Ja vecito imam problema sa gostima, jer me pitaju zasto crveno vino ne drzim u frizideru, ali meni je ono nekako nezamislivo da ga hladim ili jos gore da ga sluzim sa ledom sto je pravo svetogrdje.

tacno.nisam toliko upoznat sa nasim vinima pa prema tome nisam ni kompetentan da pricam o njima, jedino mi je poznato da kod nas jos ne postoji striktan AC /apellation controle/ po uzoru na razvijene ''vinske'' zemlje a to neminovno vodi do slabijeg kvaliteta u masprodukciji i haoticnog stanja na trzistu....u uk , vrlo cesto nabasam na vina iz madjarske /fenomenalni rose/ ,bugarske /pristojni merlot/, po veoma dobrim cenama ,ali nasih vina nigde nema, mada postoji tradicija i mogucnosti.....no to je duza prica....
- pri pronalazenju nasih vina bitno je da znas karakteristike sorti koje su upotrebljene u procesu pravljenja, i vrstu i nacin pripreme jela. godina tj vintage i poreklo tj teroir je manje vazno ako kupujes nasa tzv. industrijska vina. ja cu se ubuduce osvrnuti na popularne sorte grozdja ovde..
-ti ubuduce objasni tvojim gostima da svoje crveno komotno mogu i dalje da drze u friziderima, a ti svoje sacuvaj na sobnoj temperaturi oko 18c sem u slucaju da je mlado/dvogodisnje/ sa slabijom strukturom koje se eventualno moze pola sata ohladiti na 10-12c pre sluzenja uz lagana jela , uglavnom leti /mastovite salate, piletina, lake paste,riba/ opisano gore.
-crveno vino otvori najmanje 30-45minuta ranije, pre sluzenja, jer mu je potrebno da ''dise''tj da u dodiru sa kiseonikom omeksa tanine koji su prisutni u manjoj ili vecoj meri.sa tim postupkom vino otvara svoju aromaticnu paletu i ako se sluzi u pravim casama to je to.

ti se salis?
voda i led su voda i led. vino je vino.

-

 

[Teta Ira]

Hvala na savetima. zaista uzivam u casi kvalitetnog vina, pogotovu crvenog

 

[smeh]

Ja se uopšte ne šalim kad pitam, jel' "crno" ili "crveno" vino?
I ako je "crveno", odakle kod nas naziv - "crno"?!

 

[toledo19]

koliko mi je poznato crveno vino /crvene boje/ nigde na kugli zemaljskoj se ne zove crno, jedino kod nas. e sad, ako koza laze ne laze rog....pretpostavljam da poreklo tog termina vodi u daleku proslost zemlje serbske pod turcima a mozda i dalje ....kada je kosovka devojka napajala ratnike ranjenike crnim / neko rece i ''rujnim'' vinom/
eto....tako se govorilo pa je tako i ostalo....od davnina na ovamo.ja bih ga prije nazvao rujnim nego crnim ako bas moram
nadam se da nece proci jos 500g pre nego ga savremenici danasnji nazovu pravim imenom....

 

[Espanol]

koliko mi je poznato crveno vino /crvene boje/ nigde na kugli zemaljskoj se ne zove crno, jedino kod nas. e sad, ako koza laze ne laze rog....pretpostavljam da poreklo tog termina vodi u daleku proslost zemlje serbske pod turcima a mozda i dalje ....kada je kosovka devojka napajala ratnike ranjenike crnim / neko rece i ''rujnim'' vinom/
eto....tako se govorilo pa je tako i ostalo....od davnina na ovamo.ja bih ga prije nazvao rujnim nego crnim ako bas moram
nadam se da nece proci jos 500g pre nego ga savremenici danasnji nazovu pravim imenom....

Ne držite me za reč, prenosim ono što sam čuo. Vina u Srbiji nastajala su uglavnom na jugu, na specifičnom zemljištu, uz više temperature i sorte grožđa koje su vinu davale tamniji ton. Uz višak tanina (koji se kod nas i danas praktikuje) vina su dobijala daleko tamniji, gotovo crn ton. Turci su obožavali naša vina, ali su se često i pitali zašto su tako "kara" (crna), odakle je verovatno i potekao naziv "crna vina". Isti naziv za crvena vina imao sam priliku da čujem i u Alžiru i Tunisu (gde se inače pod uticajem Francuza) proizvode sjajna vina. Neki naši iseljenici u Australiji koji su se opredelili za proizvodnju vina, uspeli su takođe da proguraju ovaj naziv.

 

[proka]

Slažemo se u jednom, sipati bilo šta u vino stvarno je svetogrđe! Ostala pravila za vino su da NEMA PRAVILA! Ovo sam davnih godina (zaprepašćen) čuo od odličnog poznavaoca i proizvođača vina iz Toskane. Rekao je otprilike: "Pravila o vinima su postavljali moćni i bogati, pijući vina onako kako se njima sviđaju. A gomila je iz uvažavanja ili strahopoštovanja, misleći kako su ovi jako pametni počela da usvaja njihove ukuse i navike". On me je i naučio da pijem ohlađena crvena vina, što upražnjavam do današnjih dana i uživam u tome. Možda se pomalo izgubi "buke", ali je sve ostalo OK. Savet je da vina pijete da bi uživali PO VAŠEM. Suva, poluslatka, slatka, topla, hladna...važno je uživati kako vama prija. Posle prve flaše u kojoj ste uživali prestaju sva PRAVILA (koja, uostalom, postoje da se krše).

a kad sam ti ja to rekao za pizzu, da je to tanjir od testa na kome mozes da stavis sta se tvom nepcu svidja, ti si rekao da je to svetogrdje, a sad za vino "pevas" drugu pesmu???

hahahahhaahhh

 

[toledo19]

dakle, evo....da se ne bi bavili Turcima i sl.....nekoliko popularnih sorti koje bi trebali da znate u svrhu odabira vina koje ce pratiti i ulepsati vase jelo....ne bih da idem u sirinu pa cu navesti samo nekoliko sorti koje se najvise srecu.....ako koga interesuje nesto drugo pored ovoga rado cu mu odgovoriti....

chardonnay
je sorta koja je veoma zahvalna za proizvodnju u vecini klimatskih uslova . njegova otpornost, laka obrada , obilan prinos, prilagodljivost vecini terena cine ga jednom od najpopularnijih sorti, jos u ekspanziji...njegova versatilnost omogucava proizvodjacu raznovrsnost stilova vina od kojih su najpoznatiji burgundy i champagne.takodje je poznat po tome sto daje dugovecna kvalitetna bela vina, sto je retkost medju belim sortama.
oni koji piju vina od ove sorte /cista, bez drugih mix sorti/ su odusevljeni odmah njegovom punocom , zaokruzenoscu , mekocom, vocnom aromom, sa ili bez ukusa od vanile i hrastovine, . chardonnay nema agresivne kiselosti i robusnost.na terenima sa krecnjackim sastavom deluje jos vise osvezavajuci, skoro totalno gubeci ukus slatkosti. veoma uspesno se gaji u francuskoj /burgundy/, kaliforniji, australiji, novom zelandu i u skorije vreme bugarskoj, italiji i spaniji / gde mu primat jos uvek oduzima lokalna sorta Airen koja po svojstvima daleko zaostaje iza chardonnay-a./
njegove arome ''on the nose'' variraju kao sto je obicno i sto zavisi od klimatskih uslova i terena ali ipak uz malo volje i znanja mogu se prepoznati sledece note....jabuka/klasicna ne zelena/- kruska- citricna voca- dinja- ananas- breskva- vanila- puter- vosak- med- karamela- mixovani zacini- vlazna vuna /burgundy/- minerali i kremen /pokrajina chablis i istoimeni stil vina/
trebalo bi jos napomenuti da je chardonnay izmedju 1998-1992 duplirao svoju prisutnost na svetskom trzistu a po podatcima koje istina ne posedujem , verujem da je danas sigurno medju 3 najpopularnije bele sorte u svetskim okvirima.


sauvignon blanc
je sorta koja pretvorena u vino nikada nece moci da parira chardonnay-u po popularnosti u masama., mada ima svoje prednosti i adute.vina koja dolaze od ove sorte obicno su jaka, jednodimenzionalna , gotovo uvek sa visokom kiseloscu ali sa neprevazidjenom aromom ''on the nose'' ,trave- gooseberry -a/ ovo zaista ne mogu da prevedem na srpski, mi smo ih u detinjstvu zvali piske, male zeleno zute plodove koji rastu slicno malinama ili kupinama ?/, -konzerviranog asparagusa,- kamena - kremena, u toplijim klimatskim uslovima pored navedenih aroma poprimi i vocne arome i arome poljskog cveca. bas takvo vino je sauvignon blanc- villa maria sa novog zelanda , region malborough , koje zapravo pokazuje kakav bi trebao biti pravi sauvignon blanc / moj apsolutni favorit/ .konzervativno nastrojeni ljubitelji oznacavaja ga kao previse aromaticno...well, tesko im ugoditi......vazno je napomenuti da je ova sorta vitalan sastojak uz semillion i muscadelle od kojeg se dobija najpoznatije svetsko desertno vino - sauternes , u svega nekoliko chateau-a u francuskoj na levoj obali reke garonne, oblast bordeaux-graves.


do sledeceg kuckanja

 

[proka]

svaka cast
sa nestrpljenjem ocekujem vas sledeci post na ovoj temi

 

[Teta Ira]

Ja takodje

 

[Svetlana 015]

I ja sam ovde,pratim redovno.i cekam nastavak price

 

[smeh]

Da...
Kao što sam iočekivala (i rekla "toledu" nakon njegovog pojavljivanja ovde na temi i iskazanog znanja) svi smo radoznali i relativno slabo informisani po pitanju vina te je ova priča jedva dočekana i jako lepo prihvaćena.

 

[toledo19]

eeejjjjj ........narode, raduje me da ima onih koji vole price o vinima i koji su zeljni novih saznanja iz ove ogromne oblasti.....moram priznati da su i moja saznanja bila prilicno oskudna dok se nisam upustio u ovu kompleksnu avanturu sa ciljem da sa vinom budem na ''ti'' umesto na ''vi''....dakle da nastavim o belom.....


riesling
vec vidim nasmesena lica ljubitelja ove sorte koja je jedna od dominantnijih sa svojim isto tako solidnim mutantima na nasem ex-yu prostoru klasicna nemacka sorta pokriva oko 80% vinograda u svojoj postojbini. uspeva u nesto ostrijim klimatskim uslovima u nemackoj/dolina rajne/ i francuskoj pokrajini alsace koja se nalazi neposredno uz nemacku granicu. zajednicka crta sa sauvignon blancom je da ima ''great personality'' ali bez ultimativne kiselosti. ova sorta dozreva dosta kasno i uspela je da se prilagodi i u toplijim i suvljim krajevima planete kao sto su kalifornija i australija.posebna vrednost ove sorte sto je cini jedinstvenom je to sto ima sirok spektar kreiranja stilova vina, od suvog do intenzivno slatkog /desertnog / vina.. ovi razliciti stilovi vina od rieslinga ogledaju se i u prisutnosti alkohola, u nemackoj pojedina vina od rieslinga imaju tek 6.5% alc dok u susednom alsace-u i u prekomorskim zemljama ista sorta dostize zapanjujucih 13%alc./od cega bi pojedine crvene sorte ''pocrvenele/
riesling je jos nadaleko poznat po dugovecnosti, elegantnom starenju, najlepsoj boji cilibara,zivoj vocnoj noti bez obzira na stil /dry or sweet or in between/,i fenomenalnom prirodnom balansu kiselosti.ova otmena sorta je poznata jos po necemu....podlozna je vrsti plesni koja se zove noble rot /otmena plesan/ ili botrytis /latinski/ koja svojim hemijskim procesom dejstvuje na opnu i ''meso'' bobice i izvlaci vlaznost a ostavlja veliku koncentraciju secera ne uticuci bitno na kvalitet grozdja..uzimajuci ovakvo grozdje u obradu dobija se vrhunsko kvalitetno slatko vino.
na nosu vina ove sorte imaju razlicite arome , tako da je moguce da australijski ne poseduje isto sto i nemacki i obrnuto.pokusacu da dam deskripciju aromaticnosti koja se moze sresti gotovo u svakom rieslingu.....-zelena jabuka /greenysmith/- zasecerene kuvane jabuke- narandza- passion fruit/australia/-mineralne note i limun/ pokrajina mosel,nemacka/- benzin- tost hleb- kajsije- med sa satja....
sve podvarijante rieslinga sirom evrope i sveta mogu se smatrati pristojnim sortama ali ipak samo nemackim rieslingom losijeg kvaliteta / laski riesling, italijanski riesling, gray reisling /pinot gris/, riesling-sylvaner etc



nastavak sledi...

 

[toledo19]

da bi zavrsili sa belim sortama vredno je navesti jos po neke , koje mada ne u velikom obimu doprinose kompletnijoj slici o belim sortama. ove sorte su dobijene raznim ukrstanjem u pojedinim vremenskim razdobljima ili stoje kao jedinstvene u svom individualizmu posto je nemoguce odrediti njihovo poreklo sa tolerantnom tacnoscu.
razlog zbog kojeg nisu uspele da se probiju u vrh produkcije se krije u neotpornosti, genetskoj nesavrsenosti, podloznosti bolestima, specificnim uslovima potrebnim za siru produkciju itd.
ali,...make no mistake, ove sorte su veoma znacajne jer imaju svoje osobine koje su veoma cenjene u kreiranju odredjenih vinskih stilova i bez njih to ne bi bilo to..... narocito u pojedinim klasicno prepoznatljivim vinima kao sto je Chateauneuf-du-Pape /crveno/ koje sadrzi ni manje ni vise nego 13 sorti koje cine ovog svetskog klasika. veoma slicno je i sa belim sortama /ne do tog ekstrema/ koja se mesaju da bi se dobilo tacno ono sto to vino cini posebnim....


chenin blanc
je sorta rangirana veoma visoko na skali kiselosti, po izgledu i tamno zelenoj boji deluje nezrelo. veoma je dugovecna i zato omiljeno kod proizvodjaca da bi se kreirala vina sa duzim rokom trajanja i razvojem slojevitog sazrevanja.izuzetno je osetljivo na vremenske prilike i ako nema dovoljno suncanih dana u godini zna potpuno da podbaci dajuci aromu pokvarenog sira. u slucaju da ima dobru godinu ima aromu zelene jabuke-, oraha,- marcipana- kajsije- meda. upotrebljava se dosta u pravljenju penusavih vina u dolini loire/samour, vouvray, montluis/zbog svoje britkosti, kiselosti ...


semillon
je osnovna sorta ''belog bordeauxa'', tj . ''suvog'' regiona graves-a i ''slatkog'' regiona sauternes-a. gaji se sa dosta uspeha i u australiji /hunter valley/.. sorta je poznata po harmonicnoj kiselosti,, aromi lanolina- trave - tost hleba- limuna.-hibiscusa .sa starenjem vina od ove sorte gube na kiselosti i dobijaju slatke note i izrazitu aromu tost-hleba.


sylvaner
nemacka sorta koja dospeva rano, skromna u aromi, nedostaju joj rieslingova kiselost,najbolja je u suvom franken vinu .gaji se u severnoj italiji, istocnoj evropi, alsace.


muller-thurgau
dosta rasirena sorta po nemackoj i austriji. odlikuje se velikim prinosom , aromaticno, meko bez visoke kiselosti. najbolje se predstavlja u slatkim vinima.


pinot blanc
je bliski chardonnay-ev rodjak.uzgaja se u burgundiji i regionu champagne,ne moze se pohvaliti nekim izrazitim karakterom, koristi se u suvim vinima i penusavim vinima na severu Italije, istocnoj evropi, alsace.


folle blanche
veoma stara sorta , ranije treca sorta u francuskoj koja je izgubila trku sa popularnijim sortama.istorijski znacajna zbog proizvodnje francuskog cognac-a i armagnac-a.dosta visoka kiselost, skromna aroma.



itd,itd,itd,etc,etc,etc a sante !

 

[toledo19]

dobar dan vinopije ovozemaljske.....imam utisak da samo ja ucestvujem na forumu.....dali ste prestali da pijete vino i presli na pivo ?well,..... ako je tako recite, da ne trosim ovaj dragoceni prostor....

 

[proka]

tu smo i redovno te pratimo
ne zelimo da nepotrebnim komentarima opterecujemo temu, pa zato samo pisi a mi smo tvoja cerna,publika koja pazljivo prati tvoju svaku napisanu rec

cekamo tvoj sledeci post

 

[toledo19]

ok, znaci ima tu jos zainteresovanih.....nastavicu da pisem o crvenim sortama uskoro a kada to apsolviramo dogovoricemo se u kojem pravcu dalje....u medjuvremenu odoh da zaradim koju kintu za ' leba......kako drugacije nego da se petljam sa vinima....hhehhe
ostavljam vas sa ovom lepom i poucnom porukom...

telefonichno i svojeruchno toledo19aka mike d' leo
do kuckanja....



/ps.mnogo mi se dopada ovaj smejach/

 

[proka]

i moj potpis je u tom stilu, vidi se , zar ne?

 

[Svetlana 015]

dobar dan vinopije ovozemaljske.....imam utisak da samo ja ucestvujem na forumu.....dali ste prestali da pijete vino i presli na pivo ?well,..... ako je tako recite, da ne trosim ovaj dragoceni prostor....

Nazalost,retko cete cuti da neko nekome kaze(bar ovde kod nas):Hocemo li na vino?Uvek je to ona recenica:Hocemo li na pivo?A valda ce se i to promeniti.

 

[smeh]

Nazalost,retko cete cuti da neko nekome kaze(bar ovde kod nas):Hocemo li na vino?Uvek je to ona recenica:Hocemo li na pivo?A valda ce se i to promeniti.

Pa sd... ne bih da se izražavam, ali prva asocijacija mi je da je to zbog toga što je vino suviše plemenito piće za te što idu "na pivo".
Uvek me je zabavljala pomisao na to da je vino piće bogova, plemića, junaka...
Teško da ćemo negde pročitati kako je Kraljević Marko pio - pivo!

 

[toledo19]

znaci ovako,......... inspiracije mi ne nedostaje apsolutno nikad,/cak ni u recesiji/ kada je vino u pitanju, prema tome , dabome .....crvene sorte.....
najmanje 3/4 ljubitelja , pri prvoj pomisli na vino pomisli na crveno vino. zasto je to tako , to vec spada u neke druge nauke, daleko od naseg subjekta.ja licno vina stavljam u potpuno ravnopravni polozaj, obe vrste konzumiram iskljucivo kao dragoceni dodatak dobrom jelu i samo u dva slucaja moze da mi se omakne da ga popijem sto rekli na ''tashte'',jedan od slucajeva je da je izvanredno i retko vino u pitanju a pri tome je istovremeno znacajan povod , a u drugom slucaju kada sam poslom vezan za ''wine testing'' / probanje, davanje ocena i generalnih karakteristika, sastavljanje vinske liste itd/ . da bi potpuno uzivali u vinu potrebno je da ga prati dobro jelo i da se ukusi jela i vina potpuno ukrste, tek onda dolazi do izrazaja pravi kvalitet koji vino poseduje.



cabernet sauvignon
je izuzetno popularna sorta, to je sorta koja u minornoj intersekciji sa merlotom, cabernet francom, malbecom, ili petit verdotom cini neka od najboljih svetskih vina sa leve obale reke gironnde , od Haut Medoca na severu prema atlantiku sve do Gravesa na jugu. cabernet sauvignon gotovo uvek , a narocito u prestonici svetskih vina , oblasti bordeaux,
ima status ''nosioca'' vina ali se blendira sa drugim sortama. on ima tamnu rubinovu boju koja dolazi od njegove debele opne pune taninskih sastojaka toliko znacajnih za buducnost vina posle flasiranja. na nosu daje sledece note.....tamno sumsko bobicasto voce- opiljci od zarezivanja grafitne olovke- zelena paprika- duvan- tamna cokolada- kutija od havana cigara- minerali -menta- crne masline......kako vino stari i sazreva dobijaju se i note....jesenjeg lisca- vocnog kuglof-a, -susenog voca itd. kao sto se vidi po ovoj sirokoj paleti aroma / za nekog prilicno apstraktnih/ cabernet sauvignon je jedna izuzetna sorta,pogoduje me toplija klima ali sa uticajem vetrova i po mogucnosti terroir koji je simbioza kameno-. krecnjackog i glinovitog sastava. u preterano toplim uslovima zna da bude ukusa dzema, prekuvano, sa slabom strukturom i fokusom, dok u hladnijim podrucjima moze biti tanko, sa biljnim notama koje takodje nisu njegove osnovne karakteristike. jedina ''vinski'' znacajna zemlja koja ne kultivise ovu sortu je nemacka, zbog ostrije klime. navescu na kraju nekoliko najpoznatijih chateau-a koji su poznati po vinima gradjenim na cabernet sauvignon-u.....chateau Lynch Bages, Lafon-Rochet, Grand Puy Lacoste,Talbot, Desmiral, Haut-Brion, itd, itd.....



pinot noir
je sorta poreklom iz burgundije i za razliku od belog rodjaka chardonnay-a koji se brzo odomacio po ostalim svetskim lokacijama , pinot noir to cini malo opreznije i sporije,ova sorta sitnijeg zrna i tamne indigo boje je poznata po veoma izbirljivim klimatskim zahtevima i nacinu rukovanja u samoj vinariji.kritican faktor uspevanja ove sorte uvek je zadnja faza sazrevanja u vinogradu i zato je za pinot noir veoma znacajan ''vintage'' /godina/ faktor, vise nego za ostale sorte.u slucaju da sve bude u redu dobijamo vino srednje crveno rubinove boje, ne preterano dugovecno, slabijih tanina, srednje kiselosti, ali zato jedinstvene svilene teksture / moze se samo retko sresti u najfinijoj ''beloj'' burgundiji/ .vino ove sorte je veoma elegantno u dobroj godini, na nosu se odlikuje cistim vocem....ribizle- maline /po meni dominantno/- tresnje- ruzine latice-jagode-kompost. za razliku od cabernet sauvignona i oblasti bordeaux, pinot noir iz burgundije se gotovo nikad ne mesa sa ostalim sortama /osim u jednom zaista posebnom slucaju/. zabelezeno je da se uspesno prilagodio blizini mora /kalifornija i australija/
dali ste znali da je ova sorta jedina crvena sorta koja ucestvuje u pravljenju najpoznatijih svetskih sampanjaca /pokrajina champagne / pored dve bele sorte ? ja recimo - nisam.



love & peacetoledo19....

 

[proka]

 

[Teta Ira]

 

[toledo19]