Quantcast

УНИЈА ПРАВОСЛАВНИХ НАРОДА НА БАЛКАНУ

Poruka
22.425
УНИЈА ПРАВОСЛАВНИХ НАРОДА НА БАЛКАНУ

ПИШЕ: ВЛАДИКА ЈОВАН (ВРАНИШКОВСКИ) *

Питаше једном сарацени Константина Философа (Св.Кирила Солунског),који су иначе по вери били муслимани , зашто хришћани ратују кад њихов закон (Нови Завет) каже: “Ако те неко удари по десном образу, ти му окрени и други ‘(Мат.5:39)? Одговори им Св.Кирил да је истина то једна од заповеди Христових, но да је исти тај Христос рекао “Од ове љубави нема веће но да неко да свој живот за ближњег “ (Јован 15:13). Кад је Христос запитан био ко је ближњи човеку, рекао је ону познату параволу о милостивом Самарјанину, чиме је показао да ми је брат сваки човек који је човек. Али носећи ову палу природу по греху Адамовом, постало је природно да човек има интимнију и мање интимнију браћу, да има браћу по крвном сродству и браћу по вери, браћу по идеологији и браћу по побратимству. Последично томе иако сваки човек треба да буде наш ближњи, наше несавршенство ствара и просторна и духовна ограничења и ми се делимо на пријатеље и непријатеље на рођаке и даље.
У палом свету у коме живимо веома неразумно изгледа да неко више љуби непријатеље од пријатеља, да да већу жртву за комшије, него за породицу. Ако дозволите ишли би и даље. После свих идеолошких падова који нас у овој посткомунистичкој реалности у којој живимо чине да осећамо велики духовни недостатак, веома неразумно било би да неко очекива да ће ми ближи бити браћа по идеологији но браћа по вери. Браћа по вери чине да се осећам припадник једне велике породице у којој важе иста правила понашања, иста естетика уређења света, иста уметност живљења. У свету који има заједничког непријатеља, а то је смрт, та породица по вери је један накићен простор у коме имамо извесну атмосферу сигурност, једно пристаниште у бури живота. Кречући свако од самог себе траба да се спрема да би се жртвовао за другог, чак ако је потребно и живот свој да да за ближњег, али такође у тој истој породичној атмосфери заједнице по вери да зна да би и други то учинили за њега ако је то потребно. Другим речима вера прави човека да превазиђе животињски инстинкт чопорности и да уђе у царство слободе у коме је љубав јача од смрти.Хришћански је да верујеш у бога, значи да волиш слободно и непринуђено,да се даш Богу и ближњем, да се жртвујеш за породицу и отаџбину.
Међутим да би изразио слободу као љубав, потребна је вежба. Човек се васпитава да воли још од малих ногу. Још од малих ногу треба да буде храњен љубављу у породици у којој се родио, у школи у којој се васпитава, у средини у којој расте. Али да би неког васпитали у љубави и породица и школа и средина у којој живимо, претходно би требало да исти буду извор слободе која се идентификује као љубав.Треба да буду извор некористољубиве и неанархичне слободе, јер како би иначе предали некористољубиву и неанархичну љубав која се не разликује од себељубља?
Лицемерно би било рећи да данас нисмо у кризи. Не само данас, ми смо перманентно у кризи од 1945 године, тачније од почетка Другог светског рата. Највећа криза појавила се у кризи идентитета који је био потстакнут масовном атеизацијом после рата. Стварало се братство идеологијом, које је почело да се распада од тренутка када је почело да се ствара. Међутим последице су остале све до данас.Остали смо неваспитани у љубави према Богу,породици и отаџбини. У школама се васпитавамо само по природним законима, а закон безсловесне природе јесте: Уништи другог да би преживео. Ако човек проучава природу, а при том немајући веру у Богу, не може у њој да открије ништа друго упечатљивије од ове закономерности.
Само вера може да васпита човека да воли и оне који га мрзе, да чини добро и онима који га злостављају .Само човек са вером може знати циљ живота и поста, да зна одакле је дошао и куда треба да стигне. Коначно само човек са вером може бити способан да се разапне за ближњег, за породицу, за отаџбину зато што зна да задња реч није у смрти, него у животу вечном који је Бог спремио за оне који га љубе. Сад кад смо у кризи посебно треба да подвучемо разлоге који су нас довели до ње да бисмо правилно одредили правце кретања ка будућности. Први и најважнији разлог јесте неверје и незаинтересованост ка вери . Прва последица је хлађење љубави према Богу која је мотив за љубав према ближњем и отаџбини. Свака љубав ка ближњем без Бога је само самољубље. Волим неког само због себе и да не би остао сам. Али, онда када волим неког због Бога, волим га за џабе, слободно и непринуђено. Једино је таква љубав сазидавајућа . Једино таква љубав мобилизује за стварање великих идеја. Друга последица је крајње ниски ниво морала који је испод критичне црте . Али то је логична последица првог разлога. Нема морала без вере. Комунисти су покушали да створе морал без вере, али нису успели. Једноставно зато што морал мора да се наслони на веру.
 
Poruka
22.425
Ипак, и љубав која је начин живота и морал који је правило игре у животу ,уче се у атмосфери вере у породици, у школи и највише у Цркви. За прва два простора треба да помогне и држава . Да постоји таква државна политика која би децу од најмањег узраста анимирала и мотивисала да живе у сагласности са вером. Ако не учини то дошли бисмо до ситуације до које смо дошли данас. Дошли смо до ситуације да будемо у кризи и то перманентно, и то без наде на скори излазак. Дошли смо дотле да будемо у перманентној моралној и економској кризи и то све само због тога што смо у перманентној духовној кризи. И после свега овог још увек постоје неки који се противе увођењу верске поуке у школама. Мало им је што смо у кризи ,потребно је да виде и сопствену пропаст и пропаст њихове деце, па да схвате да је живот дар од Бога, да је он наш Отац и да њему припадамо.
После свега изгледа да нас живот неће чекати нових педесет година да би се поправили колико је вероватно потребно кад би данас кренули. Нама је потребан неки скраћени курс ,ако би хтели да одолимо злу које нам куца на вратима. Сад нам преостаје да пробудимо генетски потенцијал који носимо, који је дар од Бога али и од наших предака . Да пробудимо у нама бар део њихове вере у Бога , породицу и отаџбину, јер ће нам за целу љубав бити потребно много времена. Сетимо се великих наших претходника који су се преко смрти за ближње показали бесмртнима. Али рећи ће ми неко: “Вреди ли данас погинути неке идеје ради, па чак и тако узвишене као што је одбрана отаџбине?“ И рећи ћу му не вреди ако размишљаш погубношћу индивидуализма, себељубљем и користољубљивошћу. Следујући логику индивидуализма ништа није вредније и узвишеније од живота,па чак ни један тако узвишен циљ као што је служба за отаџбину. И то је до негде тачно ако се живот разликује од љубави и заједнице. Али за хришћане, голи живот без љубави и заједнице са ближњима суровији је од смрти и боља је смрт за другог но живот без другог. Жртва за другог распламсава веру и онда када смо млаки, љубав према ближњем спрема нас да се ми жртвујемо, уместо наше деце.
Историја је показала да је свака криза потенцијал за добар исход. Добар исход кризе у коју смо запали видимо у стварању Уније православних народа на Балкану. Постоје ствари које нас зближавају и ствари које нас деле. Међутим, многе је више оних које нас зближавају од оних које нас деле. Једним продорнијим погледом ка будућности постаје веома јасно да је свака држава на Балкану слаба и угрожена . Али, једна унија држава Балкана, који су са доминатним православним живљем учинила би све снажнијим, а то је могуће будући да православни народи имајући исту веру вековима стварали су исте или сличне критеријуме вредновања, исте или сличне обичаје ,исту или сличну културу . Истина постојали су и историски антагонизми,али ова криза је добар повод да сазримо и да исте превазиђемо . Више је оног што православне приближава , но оног што их раздваја .Будући да сваки рат прво почиње у нама самима, покушајмо прво да победимо сами себе, па тако ћемо изаћи као победници и из кризе која усуштини може да буде увод у боље сутра . Свакако ако га заслужимо.

ПРЕВЕО : САША ПАПОВИЋ

*Аутор је актуелни Охридски Егзарх СПЦ.Текст је првобитно објављен у Скопском листу “Дневник” у време док је Владика Јован обављао дужност Митрополита Велешког македонске цркве.
 
Poruka
22.425
PLESsitnihDEMONA:
Mislim da je ta ideja prilicno neostvarljiva,jer na Balkanu niko nikom u krug ne veruje...iako smo pravoslavci. Mi,Grci,Bugari,Rumuni,Makedonci.
Nema ta unija svrshu...nije ovo srednji vek. Svi se rukovode interesom,a ne verom. Nashe okruzenje interesuje samo bizMis,interses i lova...a mi se bakcemo sa nekim verskim ujedinjenjima.
Али зар није поента променити ствари зарад бољег сутра
Срби и Грци, нема никаквих проблема, Бугари и румуни су у добрим односима, а и са нама у све бољим. А МАКЕДОНЦИ???????
Па они нису народ нити црква.
 
Poruka
22.425
Elvin:
pa ako se sećaš inicirali su sps i srs...pa su ih iskulirali...klasika...:roll:
samo bojim se da nije poslednji put...;)
МА Вадикале и СПС би и ја искулирао, ТРБА ОЗБИЉНА ПОЛИТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ИЛИ НПР.ОБРАЗ ПОШТО ВЕЋ САРАЂУЈЕМО СА СВИМА , да ИНИЦИРА
 

DukeofSerbia

Domaćin
Poruka
4.720
Бл:
Али зар није поента променити ствари зарад бољег сутра
Срби и Грци, нема никаквих проблема, Бугари и румуни су у добрим односима, а и са нама у све бољим. А МАКЕДОНЦИ???????
Па они нису народ нити црква.
На Балкану се једино подносимо ми са Румунима и обратно (већина Румуна је била уз нас кад су нас 1999. бомбардовали). Ми волимо Грке, али нисам сигуран да је љубав обострана (пре свега јужни делови + Атина нас баш не воле). Северна Грчка још ајде (Македонија и Тракија). Бугаре не воли нико, па ни Румуни (територијалне претензије, једних и других, питај Румуне). Македонци нису народ, али ко су онда - Бугари кажу да су они, а званична филологија каже да је македонски језик дијалект бугарског. Па ти види Бл.

Унија = Утопија 100%
 

DukeofSerbia

Domaćin
Poruka
4.720
urospo:
Sada, u ovom trenutku jeste ustopija 100%, ali misljenja sam da cemo u buducnosti biti prinudjeni da se okrenemo jedni drugima, mislim na te pravoslavne drzave...inflitriranje komunizma u vecinu pravoslavnih drzava (i to u kom trenutku) nije dalo rezultate, bar ne ocekivane...tako da ocekujem nastavak, samo ce po svoj prilici sledeci put biti mnogo otvorenija metoda :roll:
Балканска унија је стари план владар из сенке...
 
Poruka
22.425
urospo:
Sada, u ovom trenutku jeste ustopija 100%, ali misljenja sam da cemo u buducnosti biti prinudjeni da se okrenemo jedni drugima, mislim na te pravoslavne drzave...inflitriranje komunizma u vecinu pravoslavnih drzava (i to u kom trenutku) nije dalo rezultate, bar ne ocekivane...tako da ocekujem nastavak, samo ce po svoj prilici sledeci put biti mnogo otvorenija metoda :roll:
Мораћемо, јер се сукоб цивилизација спрема, а ми ПРАВОСЛАВЦИ РАЗЈЕДИЊЕНИ ЈЕДИНИ. Гледај само латине и протестанте, слепили се гао танге, а муслимане да не спомињем, једино ми и оно несретни будисти смо разједињени.
 
Poruka
22.425
DukeofSerbia:
На Балкану се једино подносимо ми са Румунима и обратно (већина Румуна је била уз нас кад су нас 1999. бомбардовали). Ми волимо Грке, али нисам сигуран да је љубав обострана (пре свега јужни делови + Атина нас баш не воле). Северна Грчка још ајде (Македонија и Тракија). Бугаре не воли нико, па ни Румуни (територијалне претензије, једних и других, питај Румуне). Македонци нису народ, али ко су онда - Бугари кажу да су они, а званична филологија каже да је македонски језик дијалект бугарског. Па ти види Бл.

Унија = Утопија 100%
Немој тако, ГРЦИ НАС ВОЛЕ, са Бугарима поделимо Македонију и мран рачун.
 

veKsla

Domaćin
Banovan
Poruka
3.042
Бл:
Мораћемо, јер се сукоб цивилизација спрема, а ми ПРАВОСЛАВЦИ РАЗЈЕДИЊЕНИ ЈЕДИНИ. Гледај само латине и протестанте, слепили се гао танге, а муслимане да не спомињем, једино ми и оно несретни будисти смо разједињени.
dobro jutro ZORANE !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.