Ono što je po meni bitno je da je Srbija imala dvostruke kriterije u odsutnom trenutku opstanka zemlje.
Tako su i tada predlagali referendun na nivou YU a istovremeno kad su smijenjivali rukovodstva Pokrajina te time prekršavali Ustav mijenjajući ustavni položaj istih lakonski odgovarali da je to unutrašnje pitanje SR Srbije.
Устав СФРЈ није прекршен амандманима на Устав Србије из 1989., којима је СР Србија, уз сагласност скупштина покрајина, а после познатих догађања народа (режираних или не, небитно је) успоставила суверенитет на целој територији, укинула туторство покрајина над републиком, и створила основне услове за заустављање шиптарског терора на КиМ.
Уосталом, то је било 2 године пре почетка сукоба, држава је још функционисала...
И зашто би било нелегитимно мењање положаја покрајина, ако се дотадашње решење показало погубним по стабилност СФРЈ, ја данас могу одговорно да кажем да је Југославија разбијена на КиМ, да смо се таман свикли једни на друге после деценија каквог таквог мира и заборављања старих дугова, али је Косово шиптарским терором отворило Пандорину кутију...
Зашто би на крају крајева било лоше увођење нових покрајина или аутономија, уз поштовање неких објективних критеријума?
Али не, СФРЈ је била добра док је Србија у њој била понижена, а њен народ прогоњен на делу њене територије, чим је то почело да се мења Југа је разбијена...
Dakle kaj se tiče referenduma o pitanjima važnim za opstanak država ili države to se može sprovoditi jedino u jednonacionalnim ili građanskim državama.
Misliš li da bi referendum bio moguć o pitanjima granica Bavarske na nacionalnom nivou ?
Ili u SAD o pitanjima granice Kalifornije ?
Pa ne pristaju na referendum na saveznom nivou oko pitanja smrtne kazne a moš mislit kako bi bio moguć referendum o pitanjima budućih granica recimo Texasa a SAD se raspada ??!!
To je jednostavno nemoguće u višenacionalnim i saveznim državama.
Питања која се тичу савезне државе итекако су предмет општег грађанског референдума, као што је у СССР организован референдум о опстанку, који је прошао позитивно...
Važnije pitanje od toga zašto Srbija nije pristala na Konfederaciju koja bi pogotovo gledajući iz današnje perspektive donijela upravo njoj najviše.
Pod broj jedan bilo bi kupljeno vrijeme za riješenje u normalnim okolnostima funkcioniranja bilo centralne pravne države bilo njenih konfederalnih članica.
Pod broj dva konsolidirala bi se JNA prevarajući se u normalnu profesionalnu armiju.
Pod tri svakim danom bi avet rata i razaranja bio manji i pod broj 4 ko kaže da s vremenom se nebi shvatilo da je to jedan dobar oblik.
Pa u krajnjoj liniji i dan danas se sve više ugovora potpisuje o svim vrstama suradnje.
Да се не лажемо, овде се ради о питању територије и контроле територије. Словенци су проценили да би им одвајање одговарало из чисто економских разлога, јер ће профитирати ако сами уђу у ЕУ, питање територије им је одавно решено, јер су хомогени у својој републици и занемарљив број их живи ван ње.
Што се Хрвата тиче, они су у нешто неповољнијем положају од Словенаца што се тиче територије, јер их доста живи у БиХ, али ипак су ту Срби били у најнеповољнијем положају, јер их процентуално највише живи у другим ЈУ републикама.
Конфедерација би омогућила асимилацију нашег народа ван матице (то се у ХР дешавало и дешава се и данас, чак и БиХ и ЦГ покушавају сличне рецепте), а и крах идеје заједничке државе свих Срба, за коју су се бориле и изгинуле генерације Срба није био могућ тек тако..
У сваком случају, важи она народна, што се грбо роди, време не исправи, СФРЈ, уставри ДФЈ је 1945. рођена грба, са двојим аршинима, нејасним критеријумима граница међу републикама, нејасним критеријума за постојање покрајина, и то се завршило како се завршило.
У почетку се чак тврдило да су те границе само линије у мермеру које га чине јачим, да оне немају везе са народима и сл. али се Уставом из 1974. испоставило да су направљене националне државе са тако накарадним границама...
