Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.993
Hajde onda odgovori ti umesto mene.
-
- Popularno:
- JNA nikada nije bila 4. armija u Evropi
- Vozovi tutnjali, a varošica rasla
- Digitalni nadzor nad institucijama...
- Put do muškog srca vodi preko stomaka
- Srbiji je Amerika uvela sankcije i to...
- Jesu li Srbi stvarno toliko superiorni...
- Zasto ne moze Visa?
- Značenje crkvenih imena
- NIS: danas prestaju sa radom kartice za...
- Zašto Hrvati mnogo više slušaju Marka...
Trojansko more - Panonsko more u doba antičke Troje
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Hajde onda odgovori ti umesto mene.
OIlija
Zainteresovan član
- Poruka
- 447
Jesi li pročito onaj naučni rad o Vilusi ?
OIlija
Zainteresovan član
- Poruka
- 447
U slučaju polupismenosti čitanja samo svojih objava i komentara evo da ti ponovim objavu :
Klikneš na ova plava slova u poslednjem redu i otvori ti se taj naučni rad .
Odličan noviji naučni rad koji obrađuje navode iz pronađenih i dešifrovanih Hetitskih natpisa koji se navodno odnose upravo na vreme Trojanskog rata .
Proverite koliko često se pominju Trojanci , Dardanci , Tračani , Brigi - Frigi i ostali susedni narodi učesnici u Trojanskom savezu . Zatim pokušajte pronaći bilo koju ličnost i geografski pojam iz Ilijade !
https://drive.google.com/file/d/0B0...17rYvnoYAM-Juqlqk6FvbN6XZ-nN2CJAMTmBcQscKoQgM
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.993
Jesam; nema ni Pilosa, ni Argosa ni Eubeje ni Nestora; ništa.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
onda bolje da i ne pitam ima li tu idje negde pomenuta lipovacka suma koja bi valjda trebala da bude lajt motiv svih tih do sada pomenutih "naucnih radova"
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
vise manje kao i predhodno ispisanih 57 stranica, nista nema veze sa lipovackom sumom
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
eh, standardno agresivno pisanje sarlatana koji ni na jedno konkretno pitanje nema odgovor, tako predvidivo ponasanje malog perice samostalnog istrazivaca
eto kad vec pominjes tu nesretnu emisiju na nivou serijala milana tarota u delu koji pocinje na 1:37 ti kazes
" dok god nisam imao konacne i dovoljno cvrste dokaze nisam izlazio u javnost", ali ni tada u emisiji a evo ni ovde ni posle 57 ispisanih stranica nisi pokazao ni jedan jedini dokaz te tvoje teorije o "troji u lipovackoj sumi"
a i kako bi pokazao neki dokaz kad ni jedna od uobicajenih naucnih metoda ispitivanja lokacije niti je obavljena niti je iko ikada prijavio bilo kakav arheoloski dakle materijani dokaz kojim bi se ta teorija i potkrepila.
dobro osim onog kamena iz sibira za koji smo konstatovali da je samo nevest pokusaj falsifikovanja dokaza , nista drugo materijalno nisi pokazao.
toliko o toj emisiji i njenoj upotrebnoj vrednosti
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.993
onda bolje da i ne pitam ima li tu idje negde pomenuta lipovacka suma koja bi valjda trebala da bude lajt motiv svih tih do sada pomenutih "naucnih radova"
Ako dobro pratim, od Troje u lipovačkoj šumi se odustalo. Sad je priča nešto malčice drugačija.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
- Poruka
- 30.482
Можда сам ја полуписмен пријатељу али ипак сматрам да ти довољно доказа за то немаш.
Где су та археолошка истраживања о потврди тога о чему причаш.
Знате ли када је био Тројански рат и када је Хомер оставио записе о томе?
OIlija
Zainteresovan član
- Poruka
- 447
Ma da , kakvi sad Hetiti samo na osnovu toga što su u vreme Trojanskog rata živjeli i vladali prostorom Male Azije mogu znati i pisati o tom prostoru i ne pomenuti ni jedan narod , ni jedan toponim koji se pominje u Ilijadi ?
Treba njih poslati na doškolovavanje kod naših profesora da nauče to što neznaju !
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
jel ti to pitas za onaj ep pisan od slepog pesnika a u kojem ima neki covek koji ispaljuje munje i zmaj koji cuva pecinu
svi naucnici , kako istoricari tako i arheolozi su se vec slozili da nema ozbiljnije literature za naucni rad o tog knjizevnog dela
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
dr, mr. ing ,profesor samostalni istrazitelj ipak to sve najbolje zna
OIlija
Zainteresovan član
- Poruka
- 447
8. 4. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
ДАРДАН СА САМОТРАКЕ
Мало је историјских података очувано у писаној форми, пронађох их само код Диодоруса и Страбона, о времену и дешавањима од Дардана до Троје. Зато ће мо обратити пажњу на сваку реч у њима.
"Сада ћемо се бавити острвима која се налазе у суседству Грчке у Егејском Мору,почев од Самотраке.“
„Ово острво - Самотрака- према неким изворима некада се звало Самос у давним временима. Али када је острво сада познато као Самос насељено а пошто су оба острва имала исто име - старији Самос је почео да се назива Самотрака.“
„Тако је названо по земљи Тракији која лежи преко пута самог острва. Било је насељено са људима / аутохтоним / пореклом са тог земљишта, очигледно је да се традиција није мењала захваљујући томе што су били први људи и лидери на том острву.“
„Али неки кажу да се у древним временима то острво звало Саонесус и да је назив Самотрака добило захваљујући насељеницима који су дошли и са Самоса и из Тракије.“
„Први и оригинални становници (Самотраке) користили су древни језик који је био типичан за њих и од којег је много речи сачувано до данашњег дана у Ритуалу њиховог жртвовања (сакрални термини, речи, појмови / знаци задржао се фонд речи у сакралном језику).“
„Сами становници Самотраке имају причу да пре потопа који је снашао њихов народ (Великог потопа) који је раздвојио Кинејске Стене од Хелеспонта је имао форму језера. Он / Понт / био је прогутан од река које се у њега уливају и због Великог потопа који га је повукао својим током право у Хелеспонт - потопио велики део обале Асије као и не мали део копна саме Самотраке у море.“
И то је разлог, како нам је речено, зашто у новије време рибари с времена на време својим мрежама захватају камене капителе и стубове, пошто су чак и читави градови захваћени инудацијом потонули у море.
Становници који су били захваћени поплавом,како нас извори обавештавају, склањали су се на највише делове острва, али како је ниво воде све више растао - они су се молили својим старим / предацчким / Боговима и како су им животи били поштеђени,да би прославили свој спас поставили су гранично камење око читавог круга острва и посветити олтаре над којима нуде жртве - што раде чак до данашњег дана .Из ових разлога верујем да су они населили Острво Самотраку пре потопа.
После догађаја које смо описали, један од становника острва, извесни Саоном који је био, како неки кажу, син Зевса и Нимфе или по другим Хермеса и Рхене, ујединио је људе (народ) који је живео раздвојен по насеобинама и установио законе за њих. Њему је дато име по називу самог острва и по множини људи које је распоредио у пет племена којима је дао имена по именима својих синова.
И док су Самотрачани живели под оваквом владавином / уређењем / они кажу на њиховој земљи да су се Зевсу и Електри (једна од Атлантида) ту родила деца - Дардан, Јасионе и Хармонија.
Од ове деце Дардан - човек вичан многим иновацијама (креацијама) је био први човек који је прешао у Асијуу чамцима (бродовима) и ту на њеним обалама основао град Дардан/ Дарданус, организовао краљевство у непосредној близини места где ће се у каснијем периоду налазити Троја. Народ који је живео у том краљевству назвао је Дарданцима по свом имену.
Они даље кажу / Самотрачани / да је Дардан владао многим народима у Асији и да Дарданци који живе изнад Тракије потичу од колониста које је он тамо послао.
Али Зевс је пожелео да и његов други син Јасионе ужива у почастима и зато га је иницирао у мистерије које су одувек (још из древних времена) постојале на Самотраци - али су од тог тренутка тако рећи биле предате у његове руке (Јасионе).
Никоме ко није посвећен није дозвољено да чује о Мистеријама / могу само иницијанти.
Јасионе је познат као први који је почео да иницира странце у Мистеријеи тако довео до ширења Мистерија у највећој мери.
„Када је Кадмо, син Агенору, у својој потрази за сестром Европом, дошао међу Самотрачане - пошто је био посвећен у Мистерије оженио је Хармонију - која је била Јасионеова сестра, а не као што грци тврде у својим митологијама ћерка Ареса."
„Историјска Библиотека“ - Књига Пета, Диодорус Сицулус
„Изван Абидоса налази се територија Илијума - Делови обале која се протеже до Лектума и места на Тројанском платоу, као и делови на страни планине Иде који су припадали Енеји.“
Песник наводи ове последње делове на два начина, час говорећи: "Дарданци у повратку бејаху предвођени витешким сином Анхиза називајући становнике Дарданским"; а другом приликом само "Дарданци": "Тројанци, Ликијци и Дарданци који се боре изблиза". И било би разумно претпоставити да је у древним временима ово било место Дарданије које песник спомиње: "На почетку Дардан је био зачет од Зевса Громовника и он је оснивач Дарданије"; Иако у данашње време није остало много сачуваних трагова тог (древног) града на тој територији.
Платон претпоставља да су после потопа постојале три врсте цивилизације:
1.) На планинским врховома која је била једноставна и дивља, када су се људи плашили вода које су још увек прекривале велика пространства;
2.) Цивилизација на нижим брдима - када су се људи охрабрили зато што су видели да се равнице издижу изнад нивоа воде;
3.) Цивилизација у пољима.
Можемо говорити једнако о 4. и 5. или више њих(врста цивилизација), Али последња је она на обалама мора и острвима када се човек коначно ослободио страха од воде; са више или мање храбрости која им је била потребна да приђу мору могло би да упућује на неколико различитих газда цивилизације и обичаја, економије, традиције. Првенствено у случају квалитета питомости и дивљине, које су на неки начин служиле као основа у наредном стадијуму. Али у наредном стадијуму такође треба уочити разлике између рустичног, семиристичног и цивилизиваног; И почевши са оним последњим квалитетима (цивилизованог) постепена претпоставка за нова имена која се завршавају у урбаној (префињеној) и највишој култури, у сагласности са променом односа према бољем које иду заједно са променама места пребивалишта као и начином живота.
Сада ове разлике, по Платону, (које је он предочио) који даје пример првог степена цивилизације по примеру живота Киклопа. Који су живели на некултивисаном воћу и настањивали су врхове планина живећи у пећинама: "Али све ове Ствари", он каже, "расту непосејане и необрађене" за њих ... "И нису имали Већа за Скупштине нити постављене законе, него су настањивали врхове високих планина и живели у шупљим пећинама и свако од њих је био законодавац сопственој деци и женама ".
А као пример за други стадијум (цивилизације) наводи живот у време Дардана који "је основао Дарданију када још увек Свети Илиј није био изграђен као град смртних људи који су у то време живели на мањим брдима и каскадама планине Иде".
А као трећи стадијум наводи живот у пољима у време Илуса; зато што је он (Илус) традиционални оснивач Илијума (Троје), и по њему је град добио име. Разумно је претоставити да је он (Илус) био сахрањен у центру равнице из разлога што је био први који се усудио да насели тај простор:
"И они су пројурили покрај гроба древног Илуса, потомка Дардановог, кроз средину поља поред дрвета дивље смокве".
Иако Илус није основао град на месту на којем је сада већ око 30 стадијума више према истоку у правцу планине Иде и Дарданије, на месту које се сада зове "Село Илијана". Али људи садашњег Илијума (Троје) привучени славом и желећи да покажу да је њихов Илијум био древни град, нуде проблематичан аргумент (објашњење) онима који се ослањају на Хомерову поезију, јер њихов Илијум не спада у Хомерске градове.
Остала истраживања такође показују да је град (Илиј) мењао своју позицију неколико пута, а да је коначно настањен на месту где је сада у време Креза. Ја онда сматрам да таква премештања у ниже делове указују на различите стадијуме и моделе живота и цивилизације; Али ово питање мора даље да се истражује.
„Географија, књига 13.“ - Страбон
Према Грку Луцопхрону(из 4. века ст. е. према његовом делу "Александра"), који упућује на Тројанско - Минојску везу, могло би се закључити да су Крићани дошли из Подунавља, односно из Троје на Балкану!
„ТРОЈАНСКО СЛОВЕНСКА МИСТЕРИЈА“ - БранкоВукушић
ДАРДАН СА САМОТРАКЕ
Мало је историјских података очувано у писаној форми, пронађох их само код Диодоруса и Страбона, о времену и дешавањима од Дардана до Троје. Зато ће мо обратити пажњу на сваку реч у њима.
"Сада ћемо се бавити острвима која се налазе у суседству Грчке у Егејском Мору,почев од Самотраке.“
„Ово острво - Самотрака- према неким изворима некада се звало Самос у давним временима. Али када је острво сада познато као Самос насељено а пошто су оба острва имала исто име - старији Самос је почео да се назива Самотрака.“
„Тако је названо по земљи Тракији која лежи преко пута самог острва. Било је насељено са људима / аутохтоним / пореклом са тог земљишта, очигледно је да се традиција није мењала захваљујући томе што су били први људи и лидери на том острву.“
„Али неки кажу да се у древним временима то острво звало Саонесус и да је назив Самотрака добило захваљујући насељеницима који су дошли и са Самоса и из Тракије.“
„Први и оригинални становници (Самотраке) користили су древни језик који је био типичан за њих и од којег је много речи сачувано до данашњег дана у Ритуалу њиховог жртвовања (сакрални термини, речи, појмови / знаци задржао се фонд речи у сакралном језику).“
„Сами становници Самотраке имају причу да пре потопа који је снашао њихов народ (Великог потопа) који је раздвојио Кинејске Стене од Хелеспонта је имао форму језера. Он / Понт / био је прогутан од река које се у њега уливају и због Великог потопа који га је повукао својим током право у Хелеспонт - потопио велики део обале Асије као и не мали део копна саме Самотраке у море.“
И то је разлог, како нам је речено, зашто у новије време рибари с времена на време својим мрежама захватају камене капителе и стубове, пошто су чак и читави градови захваћени инудацијом потонули у море.
Становници који су били захваћени поплавом,како нас извори обавештавају, склањали су се на највише делове острва, али како је ниво воде све више растао - они су се молили својим старим / предацчким / Боговима и како су им животи били поштеђени,да би прославили свој спас поставили су гранично камење око читавог круга острва и посветити олтаре над којима нуде жртве - што раде чак до данашњег дана .Из ових разлога верујем да су они населили Острво Самотраку пре потопа.
После догађаја које смо описали, један од становника острва, извесни Саоном који је био, како неки кажу, син Зевса и Нимфе или по другим Хермеса и Рхене, ујединио је људе (народ) који је живео раздвојен по насеобинама и установио законе за њих. Њему је дато име по називу самог острва и по множини људи које је распоредио у пет племена којима је дао имена по именима својих синова.
И док су Самотрачани живели под оваквом владавином / уређењем / они кажу на њиховој земљи да су се Зевсу и Електри (једна од Атлантида) ту родила деца - Дардан, Јасионе и Хармонија.
Од ове деце Дардан - човек вичан многим иновацијама (креацијама) је био први човек који је прешао у Асијуу чамцима (бродовима) и ту на њеним обалама основао град Дардан/ Дарданус, организовао краљевство у непосредној близини места где ће се у каснијем периоду налазити Троја. Народ који је живео у том краљевству назвао је Дарданцима по свом имену.
Они даље кажу / Самотрачани / да је Дардан владао многим народима у Асији и да Дарданци који живе изнад Тракије потичу од колониста које је он тамо послао.
Али Зевс је пожелео да и његов други син Јасионе ужива у почастима и зато га је иницирао у мистерије које су одувек (још из древних времена) постојале на Самотраци - али су од тог тренутка тако рећи биле предате у његове руке (Јасионе).
Никоме ко није посвећен није дозвољено да чује о Мистеријама / могу само иницијанти.
Јасионе је познат као први који је почео да иницира странце у Мистеријеи тако довео до ширења Мистерија у највећој мери.
„Када је Кадмо, син Агенору, у својој потрази за сестром Европом, дошао међу Самотрачане - пошто је био посвећен у Мистерије оженио је Хармонију - која је била Јасионеова сестра, а не као што грци тврде у својим митологијама ћерка Ареса."
„Историјска Библиотека“ - Књига Пета, Диодорус Сицулус
„Изван Абидоса налази се територија Илијума - Делови обале која се протеже до Лектума и места на Тројанском платоу, као и делови на страни планине Иде који су припадали Енеји.“
Песник наводи ове последње делове на два начина, час говорећи: "Дарданци у повратку бејаху предвођени витешким сином Анхиза називајући становнике Дарданским"; а другом приликом само "Дарданци": "Тројанци, Ликијци и Дарданци који се боре изблиза". И било би разумно претпоставити да је у древним временима ово било место Дарданије које песник спомиње: "На почетку Дардан је био зачет од Зевса Громовника и он је оснивач Дарданије"; Иако у данашње време није остало много сачуваних трагова тог (древног) града на тој територији.
Платон претпоставља да су после потопа постојале три врсте цивилизације:
1.) На планинским врховома која је била једноставна и дивља, када су се људи плашили вода које су још увек прекривале велика пространства;
2.) Цивилизација на нижим брдима - када су се људи охрабрили зато што су видели да се равнице издижу изнад нивоа воде;
3.) Цивилизација у пољима.
Можемо говорити једнако о 4. и 5. или више њих(врста цивилизација), Али последња је она на обалама мора и острвима када се човек коначно ослободио страха од воде; са више или мање храбрости која им је била потребна да приђу мору могло би да упућује на неколико различитих газда цивилизације и обичаја, економије, традиције. Првенствено у случају квалитета питомости и дивљине, које су на неки начин служиле као основа у наредном стадијуму. Али у наредном стадијуму такође треба уочити разлике између рустичног, семиристичног и цивилизиваног; И почевши са оним последњим квалитетима (цивилизованог) постепена претпоставка за нова имена која се завршавају у урбаној (префињеној) и највишој култури, у сагласности са променом односа према бољем које иду заједно са променама места пребивалишта као и начином живота.
Сада ове разлике, по Платону, (које је он предочио) који даје пример првог степена цивилизације по примеру живота Киклопа. Који су живели на некултивисаном воћу и настањивали су врхове планина живећи у пећинама: "Али све ове Ствари", он каже, "расту непосејане и необрађене" за њих ... "И нису имали Већа за Скупштине нити постављене законе, него су настањивали врхове високих планина и живели у шупљим пећинама и свако од њих је био законодавац сопственој деци и женама ".
А као пример за други стадијум (цивилизације) наводи живот у време Дардана који "је основао Дарданију када још увек Свети Илиј није био изграђен као град смртних људи који су у то време живели на мањим брдима и каскадама планине Иде".
А као трећи стадијум наводи живот у пољима у време Илуса; зато што је он (Илус) традиционални оснивач Илијума (Троје), и по њему је град добио име. Разумно је претоставити да је он (Илус) био сахрањен у центру равнице из разлога што је био први који се усудио да насели тај простор:
"И они су пројурили покрај гроба древног Илуса, потомка Дардановог, кроз средину поља поред дрвета дивље смокве".
Иако Илус није основао град на месту на којем је сада већ око 30 стадијума више према истоку у правцу планине Иде и Дарданије, на месту које се сада зове "Село Илијана". Али људи садашњег Илијума (Троје) привучени славом и желећи да покажу да је њихов Илијум био древни град, нуде проблематичан аргумент (објашњење) онима који се ослањају на Хомерову поезију, јер њихов Илијум не спада у Хомерске градове.
Остала истраживања такође показују да је град (Илиј) мењао своју позицију неколико пута, а да је коначно настањен на месту где је сада у време Креза. Ја онда сматрам да таква премештања у ниже делове указују на различите стадијуме и моделе живота и цивилизације; Али ово питање мора даље да се истражује.
„Географија, књига 13.“ - Страбон
Према Грку Луцопхрону(из 4. века ст. е. према његовом делу "Александра"), који упућује на Тројанско - Минојску везу, могло би се закључити да су Крићани дошли из Подунавља, односно из Троје на Балкану!
„ТРОЈАНСКО СЛОВЕНСКА МИСТЕРИЈА“ - БранкоВукушић
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.993
Ja sam te pitao za opis Nestorovog povratka koji se nalazi u Odiseji.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
a taman je resio da poentira i dokaze ti gde se tacno u delu kod starog omera pominje lipovacka suma , ti ga sa svojim podpitanjima dekoncentrises i sad ce opet da ode u sirinu , tamo negde do sibira i amazona i ko zna kad ce jopet da se vrne do u podnozje havale
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.993
a taman je resio da poentira i dokaze ti gde se tacno u delu kod starog omera pominje lipovacka suma , ti ga sa svojim podpitanjima dekoncentrises i sad ce opet da ode u sirinu , tamo negde do sibira i amazona i ko zna kad ce jopet da se vrne do u podnozje havale
Baš zato kada se vodi komunikacija sa nekima koji odlaze previše u širinu i razvodnjavaju priču uvek treba jasan pristup biti: stick to the point.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
polako sto pointiranje djoleee, tek je 58 strana
OIlija
Zainteresovan član
- Poruka
- 447
8. 5. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
ДАРДАНОВ ПОТОП – ВИНЧАНСКА КУЛТУРА
У оба цитата се помиње Велики Потоп, као преломна цивилизацијска тачка, за време живота Дардана. Да ли се ради о глобалном или локалном дешавању тешко је закључити. Јасно је само да се то дешавало у окружењу планине Иде и низина око ње на подручју којих је постојало или се тад потопом формирало острво Самотрака. Дардан први прелази са Самотраке на Иду и тамо оснива Дарданију, на чијем простору Ил касније подиже град у подножју Иде.
По Платоновим информацијама, у Страбоновој Географији, од оснивања Дардановог града на падинама Иде до оснивања Иловог града у тројанској равници протекло је неколико цивилизацијских етапа, а не само неколико генерација како се да закључити из Енејина родослова. То отвара могућност да је животни век тих божанских потомака био поприлично дужи него данашњих људи. Сертификати о тој могућности постоје и у разним другим историјским изворима.
Остаци грађевина, па и целих градова под ново формираним нивоом водене површине у окружењу Самотраке и Иде су посебно занимљив податак. Указује да је та предпотопна цивилизација била технолошки много напредна. Да се дуго и лепо живело на том подручју. Постојање култа Мистерија недвосмислено указује на висок цивилизацијски ниво, што подразумева писменост. Време је мирно текло и тадашње становништво је уживало у напретку и благостању. А онда изненада наступи Потоп. Преко ноћи се све изменило, добрим делом нестало!
Звучи ли нам ово познато?
Слика 21.- Винчанска керамика – музеј града Београда
ВИНЧАНСКА КЕРАМИКА У "МУЗЕЈУ ГРАДА БЕОГРАДА": "Грнчарија из периода неолита, Винчанска култура, око 5000-4500 година пре нове ере, пронађена на локалитету Винча-Бело брдо код Београда, престонице Србије.
(Збирка Музеја Града Београда) Винча - Бело брдо је један од најзначајнијих праисторијских локалитета у Европи, по којем је названа читава једна култура касног Неолита. Културни слој је 11 метара дубок, а село Винчанске културе је на овом месту постојало од 5400. до 4500 .године пре нове ере. Винчанска култура нам је оставила многе оригиналне и занимљиве уметничке форме, нарочтио антропоморфне фигурине, олтаре и украшену грнчарију.Винчанска култура је била веома напредна, позната је по организованим насељимаи раној експлоатацији метала, односно бакарне руде. Најстарији трагови металургије у Европи потичу са неколико локалитета Винчанске културе у Србији. "
Описује ли се у делима Диодоруса и Страбона Винчанска цивилизација и неразјашњена пропаст њених градова и насеља око 4500 године старе ере?
Проширићемо разматрање теме садржајем дела Грчки митови Роберта Гревса:
а) Једна од прича о оснивању Троје каже да је у време глади трећина становника Крита, под вођством Скамандра, пошла да оснује колонију. Стигавши у Фригију, они разапеше шаторе поред мора, недалеко од града Хамаксита, испод високе планине коју назваше Ида у част Зеусовог кретског дома. Аполон их беше посаветовао да се настане тамо где их буду, користећи се мраком, напали непријатељи од земље рођени; те исте ноћи читава хорда изгладнелих пољских мишева нападе њихове шаторе и оглода све тетиве на луковима, све кожне каише на штитовима, и све остало што се могло глодати на кретској ратној опреми. На то Скамандар нареди да се ту и остане, посвети храм Аполону Сминтијском (око храма ускоро никну град Сминитум) и ожени се Нимфом Идајом, која му роди сина Теукара. Уз помоћ Аполона Крићани потукоше своје нове суседе Бебрике, али се у бици Скамандар удави у реци Ксант, која отада носи његово име. Теукар, по коме се насељеници назваше Теукарима, наследи Скамандар. Неки, ипак, кажу да је кретске исељенике повео сам Теукар и да га је у Фригији дочекао Дардан, који му даде кћер за жену, а своје сопствене поданике назва Теукарима.
б) Атињани причају сасвим другачију причу. Они тврде да Теукари нису дошли са Крита и кажу да се известан Теукар, који је припадао општини Троје, иселио из Атине у Фригију; и да је тај Теукар дочекао у Фригији Дардана, сина Зевса и Плејаде Електре. Аркађана из Фенеја, а не обратно. Да би поткрепили то тврђење Ерихтоније се појављује у родослову и атинске и теукарске краљевске породице. Атињани даље кажу да се Дардан оженио Хрисом, кћерком Паланта, која му је родила два сина, Идаја и Дејманта; Они су владали извесно време у краљевини Аркадији, коју је основао Атлант, али их је раздвојила катастрофална Деукалионова поплава. Дејмант остаде у Аркадији, а Идај оде са оцем Дарданом на Самотраку, коју су заједно колонизовали, а острво се по њима назвало Дарданија. Хриса је донела Дардану у мираз свете ликове великих божанстава чија је свештеница била, а он установи њихов култ на Самотраки, мада је њихова права имена држао у тајности. Дардан је основао и свештенички ред који је обављао исте обреде као и критски курети.
ц) Смрт брата му Јасиона одведе Дардана преко мора чак у Троаду. Он тамо стиже сам, управљајући сплавом који је био направљен од непромочиве коже оптерећене са четири камена. Теукар га дочека гостољубиво, и, како је желео да сузбије нека суседна племена, понуди му удео у краљевству и ожени га принцезом Батејом. Неки кажу да је та Батеја била Теукарова тетка, а неки, да му је била ћерка.
д) Дардан предложи да оснују град на омањем брежуљку изнад равнице где се касније уздизала Троја или Илијум, али пошто га је једно пророчанство фригијског Аполона опоменуло да ће свакојаке несреће пратити становнике будућег града, он изабра блажу стрмину планине Иде и назва град Дарданија. После Теукарове смрти Дардан наследи остатак краљевства, назва га по свом имену и распростре своју власт над многим азијским народима; он је ширио и колоније по Тракији и даље.
е) У међувремену Дарданов најмлађи син Идај пође за оцем у Троаду, носећи са собом свете ликове, што омогући Дардану да свој народ упути у самотрачке мистерије. Једно га пророчанство увери да ће му град који је основао остати непобедив све док мираз његове жене буде остао под заштитом Атене. Његов гроб се налазио у оном делу Троје који се звао Дарданија док се није спојио са селима Илијум и Тројом у јединствени град. Идај се настанио на Идајским планинама, које се, по некима, тако зову по њему. Ту је он увео обожавање фригијске Мајке свих богова и установио мистерије.
ф) Идај је имао два старија брата, Ерихтонија и Ила, или Закинту и кћерку Идаја, која постаде Финеја друга жена. Кад Ерихтоније наследи краљевство у Дарданији, он се ожени Астриохом Симонетовом, која му роди Троја. Ерихтоније се помиње и као краљ Крита; он је био најбогатији човек у то време и имао је три хиљаде кобила, у које је Бореј био заљубљен. Трој је наследио свога оца Ерихтонија и није само Троја већ је и читава Троада добила име по њему. Његова жена Калироја, Скамандарова ћерка, роди му Клеопатру Млађу, Ила Млађег, Асарака и Ганимеда.
х) У међувремену је Ил, Ерихтонијев брат, отишао у Фригију и такмичио се на играма које су се у то време одржавале, однео победу у рвању и добио педесет младића и педесет девојака као награду. Фригијски краљ(чије се име више не памти) даде му пегаву краву и посаветова га да оснује град тамо где крава буде први пут починула. Ил пође за кравом, а она леже кад су стигли до брда Ате, те он ту сагради Илијум, али не подиже никаква утврђења због пророчанства које је опоменуло његовог оца Дардана. Неко, међутим, каже да је то била једна од Илових мисионских крава за којом је кренуо по савету Аполона. Али други држе да су Илијум подигле избеглице из Локриде и да су име своје планине Фрикион дали тројанској планини.
и) Кад је градски атар био обележен, Ил се помоли Свемогућем Зевсу да му се јави каквим знамењем и сутрадан он примети пред својим шатором дрвени предмет напола заривен у земљу и обрастао морским алгама.То је био паладијум, висок 3 лакта, који је Атина начинила за успомену на своју мртву либијску другарицу у игри. Палада, чије је име Атина додала свом, држала је у десној руци мач, а преслицу и вретено у левој; груди јој је покривао штит. Атина је најпре кип поставила на Олимпу, поред Зеусовог престола, где му је указивана велика част; али кад је Илову прабабу, плејада Електру, силовао Зевс, и кад је Паладин лик оскрнавила својим додиром Атина се наљути и суноврати је заједно са кипом доле на земљу.
ј) Аполон Сминтије посаветова Ила овако: »Сачувај Богињу која је пала са неба и сачуваћеш град: јер где год је она, ту је империја!« На то Ил подиже храм на утврђењу да би заштитио кип.
к)Неки кажу да је храм већ био подигнут кад је кип сишао с неба као Богињин поклон. Он је пао кроз кров који још није био завршен и нађен је како стоји на свом правом месту. Други кажу да је Електра дала паладијум Дардану, свом сину кога је родила са Зевсом, и да је био пренет из Дарданије у Илијум после Дарданове смрти. Други опет кажу да је пао с неба у Атину и да га је Атењанин Теукар донео у Троаду. А има их, опет, који верују да су постојала два паладијума, атински и тројански, и да је тројански био израђен од Пелопових костију, баш као што је Зевсов кип у Олимпији израђен од индијске слоноваче. А неки тврде да је било више паладијума и да су сви пали с неба, укључујући самотрачки кип кога је Идај донео у Троаду. Весталке у Риму су чувале оно што се сматрало оригиналним паладијумом. Ниједан човек не сме да га погледа некажњено. Једанпут, док је паладијум још био у тројанским рукама, Ил је полетео да га спасе приликом узбуне због пожара и ослепео је. Тек касније је успео да умилостиви Атину и поврати вид.
л) Еуридика, Адраста ћерка, роди Илу Лаомедона и Темисту, која се удала за Фригијца Каписа и, по некима, родила Анхиса.Са Стрим, Скамандаровом кћерком и Леукип, или Зеуксипом, или Тоос, Лаомедон је имао пет синова, и то: Титона, Лампа, Клитија, Хикетаона и Подарка, као и три ћерке: Хесиону, Килу и Астиоху. Изродио је ван брака и близанце са пастирском Нимфом Калиба. Он је одлучио да сагради чувени тројански зид и пошло му је за руком да му у томе помогну Аполон и Посејдон, који у то време беху у Зевсовој немилости због побуне у којој су учествовали, па их је он натерао да служе као надничари. Посејдон је градио док је Аполон свирао на лири и напасао Лаомедонова стада; Ајак, Лелегијац, помагао је Посејдону. Али Лаомедон је преварио Богове приликом плаћања и навукао на себе њихову мржњу. То је разлог што су и он и сви његови синови- осим Подарка, који је добио друго име Пријем - били сатрвени кад је Херакле разорио Троју.
м) Пријем, коме је Херакле благонаклоно доделио тројански престо, сматрао је да је узрок несрећи која се сручила на Троју било лоше место на коме је град подигнут, а не љутња Богова. Он зато посла једног од својих нећака да упита Питонку у Делфима да ли над брдом Ати још лежи клетва. Aли Аполонов свештеник Пантоја, Отријев син, беше тако леп да Пријамов нећак заборави зашто је дошао у Делфе, заљуби се у њега и поведе га у Троју. Иако је био љут, Пријем немаде срца да казни свог нећака. Као накнаду за увреду која му је причињена, Пријем запосли Пантоја као Аполоновог свештеника, а како га је било срамота да се поново обраћа Питонки, он обнови град Троју на истим темељима. Пријамова прва жена беше Аризба. ћерка пророка Меропа. Кад му је родила Ајсака, он је удаде за Хиртака и у том браку она роди Хиртаковиће Асија и Нису.
„Грчки митови“ - Роберт Гревс
Много је разних локалних варијанти приче из којих је тешко са задовољавајућом сигурношћу утврдити о ком се простору ради. Два простора у оквирима античког света носе назив по Дардану: Дарданија на Балкану и Дарданели између Балкана и Мале Азије. Зато ћемо обратити пажњу на имена народа поменутих у окружењу Дарданије, која се помињу у овим наводима, а поклапају се са подацима из Хомерове Илијаде.
1. Дарданци - Теукри - Тројанци - прозвани тако по свом родоначелнику Дардан. У неким историјским делима ословљава их се Теукри- по Теукру. На мањем делу Дарданије касније је подигнута Троја, па је становништво у њеном окружењу прозвано Тројанци.
2. Фригија - Фрижани, по коме ли су они названи? По Фригсу? Већина ће одмах помислити на Фригију у Малој Азији, али постојала је Фригија = Бригија и на Балкану. Не верујете? Да видимо шта о Фрижанима и Фригији каже Херодот у својој Историји:
„3) Фрижани су имали опрему врло сличну Пафлагонској, и они су се врло мало разликовали. Фрижанима је по причању Македонаца, у време док су становали у Европи и били суседи Македонаца, било име Бриги, а кад су се преселили у Азију, променили су истовремено и завичај и име и назвали су се Фрижани. Јермени су били наоружани исто као и Фрижани, јер су они потомци Фрижана. Оба ова народа предводио је Артохмо, који је био ожењен Даријевом ћерком.“
„Историја“ - Херодот
Још је занимљивији следећи пасус Херодотове Историје:
„75) Трачани су ишли у рат са лисичијим кожама на глави и са кошуљом око тела, изнад које су имали пребачене шарене огртаче, а на ногама и око листова чизме од јеленске коже. Поред тога имали су копља за бацање, лаке штитове од плетера и кратке мачеве. Ови су, кад су прешли у Азију, добили име Битињани, а раније су се, како сами причају, звали Стримоњани, јер су становали на Стримону. Кажу да су их из њиховог старог завичаја протерали Теукри и Мизијци. Трачанима из Азије командовао је Артабанов син Басак.
Херодот каже да Фрижани и Трачани у Малу Азију долазе тек у осмом веку п.н.е., и то са Балкана.
Тражити њихово порекло у Малој Азији је погрешно, што је доказао и Екрем Акургал (1911 - 2002), турски специјалиста за древне културе Анатолије. Он је био јасан да се њихово присуство у Турској археолошки може потврдити тек за осми век п.н.е., што ће рећи око 400 година после Тројанског рата, те још додаје како њихови најранији артефакти неодољиво подсећају на артефакте са Балканских простора из касног бронзаног доба. Дакле, имамо и археолошке доказе да је Херодот био у праву!“
„Историја“ - Херодот
Све је то потврдио и Страбон у 7. књизи своје Географије описујући Мисију и Мишане на Балкану у Бугарском Подунављу:
„2. Сада Грци сматрају да су Гети били Трачани; И да су Гети живели на обе стране Истра (Дунава), исто као и Мизи (Миши) који су такође били Трачани и идентични са народом који се данас зове Мези (Моеси); Од ових Миза (Миши )су настали (раширили се) Мишани који сада живе између Лидијаца, Фригијаца и Тројанаца. А Фригијци су у ствари Бригијци (Бриги) Трачко племе као што су и Мигдонци, Бебрици, Медобитињани, Битињани, Тхинианс и ја мислим такође Маријандини. Ови народи су потпуно напустили Европу (Стару Европу која се налазила на Балкану) али Мизи су остали и тамо. Чини ми се да је Посејдоније у праву у својој претпоставци да Хомер означава (одређује) Мизе у Европи(мисли на оне у Тракији) када каже "Уназад окреће своје сјајне очи и погледа у даљину ка земљи узгајивача коња Тракији и Мизима - борцима из близа". Засигурно ако би неко помислио да је Хомер мислио на Мизе у Азији (Малој Азији) исказ се не би подударао. Заиста, када Зевс окреће поглед од Тројанаца ка земљи Трачана, то би било дело човека који је помешао континенте и не разуме израз песника да повеже Тракију са земљом Азијских Миза (миши) који нису "далеко" али имају заједничке границе са Троадом и које су постављене иза ње и са обе стране, и одвојене су од Тракије широким Хелеспонтом; Када је Хомер рекао "погледао уназад" мислио је на "задњи", и он који окреће свој поглед од Тројанаца ка народу који је или задњи од Тројанаца или на њиховим боковима, заиста окреће свој поглед далеко, Али никако "последњима". Поново у прилог овој фрази иде сведочење песника који повезује Мизе (миши) са Хипемолгима, Галактофагима и Абиима који су заиста каравански Скити и Сармати. И до дана данашњег ова племена као и племена Бастарени живе измешани са Трачанима (више са онима даље од Дунава, али такође и са онима у самој Тракији близу Дунава). Са њима заједно живе измешана и Келтска племена Боји, Скордисци, Таурисци. Свакако Скордисци се по некима зову "Сцордистае" а Таурисци се такође зову Лигурисци и Тауристае.“
„Географија“ 7. књига - Страбон
Кад све ово наведено саберемо и одузмемо резултат је више него једнозначан! Сва описана дешавања око Дарданије, па и сама Дарданија, налазила су се на Балкану, као и сви народи у њеном окружењу! То потврђују и Трачани, по Херодоту, речима да су их из старог завичаја на Балкану протерали Мизијци и Теукри, за претпоставити њихови суседи. Теукри су Дарданци, а тиме и Тројанци, па су очигледно и они пореклом Балканци! На подручје Мале Азије извршена је колонизација, народима са Балкана, 400 година после Тројанског рата. Да то није био насумичан процес указује распоред народа много сличан распореду у старом завичају на Балкану. Много Балканских градова добило је имењаке, као и многи географски топоними,у колонизованим просторима у Малој Азији.
Римљани, који су себе сматрали потомцима Енеје и његових Дарданаца - Тројанаца, су одмах по освајању централног Балкана потврдили и омеђили простор Дарданије, која је видљива на свим њиховим картама тог простора. Колико информација о локацији Дарданије су очували кроз своју предају с колена на колено, а колико добили од затеченог становништва тешко је рећи, али је сигурно да су их обоји поседовали. Енејида потврђује о јаком осећању припадности Римљана Дарданији и сталној тежњи о повратку у њу. Да је становништво које је опстало у Дарданији до доласка Римљана, па чак и до данас брижно чувало знање о свом пореклу потврђује исечак из новинског чланка:
„Неко се ту сетио и првих становника Прокупља, Дарданаца, славног Илирског племена које је бранилоТроју и овде се, у подножју Хисара, по свему судећи населило после пада овог чувеног античког града.“
„Још од старијих летописац цркве прокупачке, наиме, верује се да су припадници овог племена живели по пећинама и тунелима прокопаним по брдима, тако да су се ти тунели, опет у причама, нашли као узрок потреса. Овде су сви испустили из вида да су Дарданци били оснивачи краљевске тројанске лозе и да су, највероватније, живелиу неком утврђењу које би наликовало на њихову Троју.“
„Зашто би се припадници овако напредног племена, који су и саградили тако моћну Троју, после њеног пада скривали по пећинама и тунелима? Пре ће бити да су они овде имали формиран град-утврђење, до чијих остатака археолози још нису дошли. "
Слика 22.- Границе на Балкану у Античко време - Дарданија
Значи то је права Дарданова Дарданија!
Више нема сумње да приче и митови о Дардану и Дардановом потопу описују дешавања на Балкану, конкретно Панонској низији, у нека давна времена. Пре Дардановог потопа на тим просторима цветала је Винчанска цивилизација, укључујући просторе покрај река, па сад са сигурношћу знамо да је у тим митовима и легендама описана судбина народа и простора те цивилизације. Пратећи информације о новом стању рељефа тих простора након Дардановог потопа потпуно је јасно да се на простору Панонске низије задржала велика количина воде која је формирала огромно језеро - море - океан. Баш како је приказано на мапи по информацијама из Диодорусове Историје:
Слика 23. - Приказ океана у време Троје
Да ли је оно било ту од Дардановог потопа (око 4420 године ст. ере) па све до његовог нестанка након пада Троје тј. до Деукалијановог потопа (1159. године ст. Ере)?
Тешко је тврдити без поузданих информација!
Сигурноје само да је ту било у доба Аргонаута и рата за Троју!
ДАРДАНОВ ПОТОП – ВИНЧАНСКА КУЛТУРА
У оба цитата се помиње Велики Потоп, као преломна цивилизацијска тачка, за време живота Дардана. Да ли се ради о глобалном или локалном дешавању тешко је закључити. Јасно је само да се то дешавало у окружењу планине Иде и низина око ње на подручју којих је постојало или се тад потопом формирало острво Самотрака. Дардан први прелази са Самотраке на Иду и тамо оснива Дарданију, на чијем простору Ил касније подиже град у подножју Иде.
По Платоновим информацијама, у Страбоновој Географији, од оснивања Дардановог града на падинама Иде до оснивања Иловог града у тројанској равници протекло је неколико цивилизацијских етапа, а не само неколико генерација како се да закључити из Енејина родослова. То отвара могућност да је животни век тих божанских потомака био поприлично дужи него данашњих људи. Сертификати о тој могућности постоје и у разним другим историјским изворима.
Остаци грађевина, па и целих градова под ново формираним нивоом водене површине у окружењу Самотраке и Иде су посебно занимљив податак. Указује да је та предпотопна цивилизација била технолошки много напредна. Да се дуго и лепо живело на том подручју. Постојање култа Мистерија недвосмислено указује на висок цивилизацијски ниво, што подразумева писменост. Време је мирно текло и тадашње становништво је уживало у напретку и благостању. А онда изненада наступи Потоп. Преко ноћи се све изменило, добрим делом нестало!
Звучи ли нам ово познато?
Слика 21.- Винчанска керамика – музеј града Београда
ВИНЧАНСКА КЕРАМИКА У "МУЗЕЈУ ГРАДА БЕОГРАДА": "Грнчарија из периода неолита, Винчанска култура, око 5000-4500 година пре нове ере, пронађена на локалитету Винча-Бело брдо код Београда, престонице Србије.
(Збирка Музеја Града Београда) Винча - Бело брдо је један од најзначајнијих праисторијских локалитета у Европи, по којем је названа читава једна култура касног Неолита. Културни слој је 11 метара дубок, а село Винчанске културе је на овом месту постојало од 5400. до 4500 .године пре нове ере. Винчанска култура нам је оставила многе оригиналне и занимљиве уметничке форме, нарочтио антропоморфне фигурине, олтаре и украшену грнчарију.Винчанска култура је била веома напредна, позната је по организованим насељимаи раној експлоатацији метала, односно бакарне руде. Најстарији трагови металургије у Европи потичу са неколико локалитета Винчанске културе у Србији. "
Описује ли се у делима Диодоруса и Страбона Винчанска цивилизација и неразјашњена пропаст њених градова и насеља око 4500 године старе ере?
Проширићемо разматрање теме садржајем дела Грчки митови Роберта Гревса:
а) Једна од прича о оснивању Троје каже да је у време глади трећина становника Крита, под вођством Скамандра, пошла да оснује колонију. Стигавши у Фригију, они разапеше шаторе поред мора, недалеко од града Хамаксита, испод високе планине коју назваше Ида у част Зеусовог кретског дома. Аполон их беше посаветовао да се настане тамо где их буду, користећи се мраком, напали непријатељи од земље рођени; те исте ноћи читава хорда изгладнелих пољских мишева нападе њихове шаторе и оглода све тетиве на луковима, све кожне каише на штитовима, и све остало што се могло глодати на кретској ратној опреми. На то Скамандар нареди да се ту и остане, посвети храм Аполону Сминтијском (око храма ускоро никну град Сминитум) и ожени се Нимфом Идајом, која му роди сина Теукара. Уз помоћ Аполона Крићани потукоше своје нове суседе Бебрике, али се у бици Скамандар удави у реци Ксант, која отада носи његово име. Теукар, по коме се насељеници назваше Теукарима, наследи Скамандар. Неки, ипак, кажу да је кретске исељенике повео сам Теукар и да га је у Фригији дочекао Дардан, који му даде кћер за жену, а своје сопствене поданике назва Теукарима.
б) Атињани причају сасвим другачију причу. Они тврде да Теукари нису дошли са Крита и кажу да се известан Теукар, који је припадао општини Троје, иселио из Атине у Фригију; и да је тај Теукар дочекао у Фригији Дардана, сина Зевса и Плејаде Електре. Аркађана из Фенеја, а не обратно. Да би поткрепили то тврђење Ерихтоније се појављује у родослову и атинске и теукарске краљевске породице. Атињани даље кажу да се Дардан оженио Хрисом, кћерком Паланта, која му је родила два сина, Идаја и Дејманта; Они су владали извесно време у краљевини Аркадији, коју је основао Атлант, али их је раздвојила катастрофална Деукалионова поплава. Дејмант остаде у Аркадији, а Идај оде са оцем Дарданом на Самотраку, коју су заједно колонизовали, а острво се по њима назвало Дарданија. Хриса је донела Дардану у мираз свете ликове великих божанстава чија је свештеница била, а он установи њихов култ на Самотраки, мада је њихова права имена држао у тајности. Дардан је основао и свештенички ред који је обављао исте обреде као и критски курети.
ц) Смрт брата му Јасиона одведе Дардана преко мора чак у Троаду. Он тамо стиже сам, управљајући сплавом који је био направљен од непромочиве коже оптерећене са четири камена. Теукар га дочека гостољубиво, и, како је желео да сузбије нека суседна племена, понуди му удео у краљевству и ожени га принцезом Батејом. Неки кажу да је та Батеја била Теукарова тетка, а неки, да му је била ћерка.
д) Дардан предложи да оснују град на омањем брежуљку изнад равнице где се касније уздизала Троја или Илијум, али пошто га је једно пророчанство фригијског Аполона опоменуло да ће свакојаке несреће пратити становнике будућег града, он изабра блажу стрмину планине Иде и назва град Дарданија. После Теукарове смрти Дардан наследи остатак краљевства, назва га по свом имену и распростре своју власт над многим азијским народима; он је ширио и колоније по Тракији и даље.
е) У међувремену Дарданов најмлађи син Идај пође за оцем у Троаду, носећи са собом свете ликове, што омогући Дардану да свој народ упути у самотрачке мистерије. Једно га пророчанство увери да ће му град који је основао остати непобедив све док мираз његове жене буде остао под заштитом Атене. Његов гроб се налазио у оном делу Троје који се звао Дарданија док се није спојио са селима Илијум и Тројом у јединствени град. Идај се настанио на Идајским планинама, које се, по некима, тако зову по њему. Ту је он увео обожавање фригијске Мајке свих богова и установио мистерије.
ф) Идај је имао два старија брата, Ерихтонија и Ила, или Закинту и кћерку Идаја, која постаде Финеја друга жена. Кад Ерихтоније наследи краљевство у Дарданији, он се ожени Астриохом Симонетовом, која му роди Троја. Ерихтоније се помиње и као краљ Крита; он је био најбогатији човек у то време и имао је три хиљаде кобила, у које је Бореј био заљубљен. Трој је наследио свога оца Ерихтонија и није само Троја већ је и читава Троада добила име по њему. Његова жена Калироја, Скамандарова ћерка, роди му Клеопатру Млађу, Ила Млађег, Асарака и Ганимеда.
х) У међувремену је Ил, Ерихтонијев брат, отишао у Фригију и такмичио се на играма које су се у то време одржавале, однео победу у рвању и добио педесет младића и педесет девојака као награду. Фригијски краљ(чије се име више не памти) даде му пегаву краву и посаветова га да оснује град тамо где крава буде први пут починула. Ил пође за кравом, а она леже кад су стигли до брда Ате, те он ту сагради Илијум, али не подиже никаква утврђења због пророчанства које је опоменуло његовог оца Дардана. Неко, међутим, каже да је то била једна од Илових мисионских крава за којом је кренуо по савету Аполона. Али други држе да су Илијум подигле избеглице из Локриде и да су име своје планине Фрикион дали тројанској планини.
и) Кад је градски атар био обележен, Ил се помоли Свемогућем Зевсу да му се јави каквим знамењем и сутрадан он примети пред својим шатором дрвени предмет напола заривен у земљу и обрастао морским алгама.То је био паладијум, висок 3 лакта, који је Атина начинила за успомену на своју мртву либијску другарицу у игри. Палада, чије је име Атина додала свом, држала је у десној руци мач, а преслицу и вретено у левој; груди јој је покривао штит. Атина је најпре кип поставила на Олимпу, поред Зеусовог престола, где му је указивана велика част; али кад је Илову прабабу, плејада Електру, силовао Зевс, и кад је Паладин лик оскрнавила својим додиром Атина се наљути и суноврати је заједно са кипом доле на земљу.
ј) Аполон Сминтије посаветова Ила овако: »Сачувај Богињу која је пала са неба и сачуваћеш град: јер где год је она, ту је империја!« На то Ил подиже храм на утврђењу да би заштитио кип.
к)Неки кажу да је храм већ био подигнут кад је кип сишао с неба као Богињин поклон. Он је пао кроз кров који још није био завршен и нађен је како стоји на свом правом месту. Други кажу да је Електра дала паладијум Дардану, свом сину кога је родила са Зевсом, и да је био пренет из Дарданије у Илијум после Дарданове смрти. Други опет кажу да је пао с неба у Атину и да га је Атењанин Теукар донео у Троаду. А има их, опет, који верују да су постојала два паладијума, атински и тројански, и да је тројански био израђен од Пелопових костију, баш као што је Зевсов кип у Олимпији израђен од индијске слоноваче. А неки тврде да је било више паладијума и да су сви пали с неба, укључујући самотрачки кип кога је Идај донео у Троаду. Весталке у Риму су чувале оно што се сматрало оригиналним паладијумом. Ниједан човек не сме да га погледа некажњено. Једанпут, док је паладијум још био у тројанским рукама, Ил је полетео да га спасе приликом узбуне због пожара и ослепео је. Тек касније је успео да умилостиви Атину и поврати вид.
л) Еуридика, Адраста ћерка, роди Илу Лаомедона и Темисту, која се удала за Фригијца Каписа и, по некима, родила Анхиса.Са Стрим, Скамандаровом кћерком и Леукип, или Зеуксипом, или Тоос, Лаомедон је имао пет синова, и то: Титона, Лампа, Клитија, Хикетаона и Подарка, као и три ћерке: Хесиону, Килу и Астиоху. Изродио је ван брака и близанце са пастирском Нимфом Калиба. Он је одлучио да сагради чувени тројански зид и пошло му је за руком да му у томе помогну Аполон и Посејдон, који у то време беху у Зевсовој немилости због побуне у којој су учествовали, па их је он натерао да служе као надничари. Посејдон је градио док је Аполон свирао на лири и напасао Лаомедонова стада; Ајак, Лелегијац, помагао је Посејдону. Али Лаомедон је преварио Богове приликом плаћања и навукао на себе њихову мржњу. То је разлог што су и он и сви његови синови- осим Подарка, који је добио друго име Пријем - били сатрвени кад је Херакле разорио Троју.
м) Пријем, коме је Херакле благонаклоно доделио тројански престо, сматрао је да је узрок несрећи која се сручила на Троју било лоше место на коме је град подигнут, а не љутња Богова. Он зато посла једног од својих нећака да упита Питонку у Делфима да ли над брдом Ати још лежи клетва. Aли Аполонов свештеник Пантоја, Отријев син, беше тако леп да Пријамов нећак заборави зашто је дошао у Делфе, заљуби се у њега и поведе га у Троју. Иако је био љут, Пријем немаде срца да казни свог нећака. Као накнаду за увреду која му је причињена, Пријем запосли Пантоја као Аполоновог свештеника, а како га је било срамота да се поново обраћа Питонки, он обнови град Троју на истим темељима. Пријамова прва жена беше Аризба. ћерка пророка Меропа. Кад му је родила Ајсака, он је удаде за Хиртака и у том браку она роди Хиртаковиће Асија и Нису.
„Грчки митови“ - Роберт Гревс
Много је разних локалних варијанти приче из којих је тешко са задовољавајућом сигурношћу утврдити о ком се простору ради. Два простора у оквирима античког света носе назив по Дардану: Дарданија на Балкану и Дарданели између Балкана и Мале Азије. Зато ћемо обратити пажњу на имена народа поменутих у окружењу Дарданије, која се помињу у овим наводима, а поклапају се са подацима из Хомерове Илијаде.
1. Дарданци - Теукри - Тројанци - прозвани тако по свом родоначелнику Дардан. У неким историјским делима ословљава их се Теукри- по Теукру. На мањем делу Дарданије касније је подигнута Троја, па је становништво у њеном окружењу прозвано Тројанци.
2. Фригија - Фрижани, по коме ли су они названи? По Фригсу? Већина ће одмах помислити на Фригију у Малој Азији, али постојала је Фригија = Бригија и на Балкану. Не верујете? Да видимо шта о Фрижанима и Фригији каже Херодот у својој Историји:
„3) Фрижани су имали опрему врло сличну Пафлагонској, и они су се врло мало разликовали. Фрижанима је по причању Македонаца, у време док су становали у Европи и били суседи Македонаца, било име Бриги, а кад су се преселили у Азију, променили су истовремено и завичај и име и назвали су се Фрижани. Јермени су били наоружани исто као и Фрижани, јер су они потомци Фрижана. Оба ова народа предводио је Артохмо, који је био ожењен Даријевом ћерком.“
„Историја“ - Херодот
Још је занимљивији следећи пасус Херодотове Историје:
„75) Трачани су ишли у рат са лисичијим кожама на глави и са кошуљом око тела, изнад које су имали пребачене шарене огртаче, а на ногама и око листова чизме од јеленске коже. Поред тога имали су копља за бацање, лаке штитове од плетера и кратке мачеве. Ови су, кад су прешли у Азију, добили име Битињани, а раније су се, како сами причају, звали Стримоњани, јер су становали на Стримону. Кажу да су их из њиховог старог завичаја протерали Теукри и Мизијци. Трачанима из Азије командовао је Артабанов син Басак.
Херодот каже да Фрижани и Трачани у Малу Азију долазе тек у осмом веку п.н.е., и то са Балкана.
Тражити њихово порекло у Малој Азији је погрешно, што је доказао и Екрем Акургал (1911 - 2002), турски специјалиста за древне културе Анатолије. Он је био јасан да се њихово присуство у Турској археолошки може потврдити тек за осми век п.н.е., што ће рећи око 400 година после Тројанског рата, те још додаје како њихови најранији артефакти неодољиво подсећају на артефакте са Балканских простора из касног бронзаног доба. Дакле, имамо и археолошке доказе да је Херодот био у праву!“
„Историја“ - Херодот
Све је то потврдио и Страбон у 7. књизи своје Географије описујући Мисију и Мишане на Балкану у Бугарском Подунављу:
„2. Сада Грци сматрају да су Гети били Трачани; И да су Гети живели на обе стране Истра (Дунава), исто као и Мизи (Миши) који су такође били Трачани и идентични са народом који се данас зове Мези (Моеси); Од ових Миза (Миши )су настали (раширили се) Мишани који сада живе између Лидијаца, Фригијаца и Тројанаца. А Фригијци су у ствари Бригијци (Бриги) Трачко племе као што су и Мигдонци, Бебрици, Медобитињани, Битињани, Тхинианс и ја мислим такође Маријандини. Ови народи су потпуно напустили Европу (Стару Европу која се налазила на Балкану) али Мизи су остали и тамо. Чини ми се да је Посејдоније у праву у својој претпоставци да Хомер означава (одређује) Мизе у Европи(мисли на оне у Тракији) када каже "Уназад окреће своје сјајне очи и погледа у даљину ка земљи узгајивача коња Тракији и Мизима - борцима из близа". Засигурно ако би неко помислио да је Хомер мислио на Мизе у Азији (Малој Азији) исказ се не би подударао. Заиста, када Зевс окреће поглед од Тројанаца ка земљи Трачана, то би било дело човека који је помешао континенте и не разуме израз песника да повеже Тракију са земљом Азијских Миза (миши) који нису "далеко" али имају заједничке границе са Троадом и које су постављене иза ње и са обе стране, и одвојене су од Тракије широким Хелеспонтом; Када је Хомер рекао "погледао уназад" мислио је на "задњи", и он који окреће свој поглед од Тројанаца ка народу који је или задњи од Тројанаца или на њиховим боковима, заиста окреће свој поглед далеко, Али никако "последњима". Поново у прилог овој фрази иде сведочење песника који повезује Мизе (миши) са Хипемолгима, Галактофагима и Абиима који су заиста каравански Скити и Сармати. И до дана данашњег ова племена као и племена Бастарени живе измешани са Трачанима (више са онима даље од Дунава, али такође и са онима у самој Тракији близу Дунава). Са њима заједно живе измешана и Келтска племена Боји, Скордисци, Таурисци. Свакако Скордисци се по некима зову "Сцордистае" а Таурисци се такође зову Лигурисци и Тауристае.“
„Географија“ 7. књига - Страбон
Кад све ово наведено саберемо и одузмемо резултат је више него једнозначан! Сва описана дешавања око Дарданије, па и сама Дарданија, налазила су се на Балкану, као и сви народи у њеном окружењу! То потврђују и Трачани, по Херодоту, речима да су их из старог завичаја на Балкану протерали Мизијци и Теукри, за претпоставити њихови суседи. Теукри су Дарданци, а тиме и Тројанци, па су очигледно и они пореклом Балканци! На подручје Мале Азије извршена је колонизација, народима са Балкана, 400 година после Тројанског рата. Да то није био насумичан процес указује распоред народа много сличан распореду у старом завичају на Балкану. Много Балканских градова добило је имењаке, као и многи географски топоними,у колонизованим просторима у Малој Азији.
Римљани, који су себе сматрали потомцима Енеје и његових Дарданаца - Тројанаца, су одмах по освајању централног Балкана потврдили и омеђили простор Дарданије, која је видљива на свим њиховим картама тог простора. Колико информација о локацији Дарданије су очували кроз своју предају с колена на колено, а колико добили од затеченог становништва тешко је рећи, али је сигурно да су их обоји поседовали. Енејида потврђује о јаком осећању припадности Римљана Дарданији и сталној тежњи о повратку у њу. Да је становништво које је опстало у Дарданији до доласка Римљана, па чак и до данас брижно чувало знање о свом пореклу потврђује исечак из новинског чланка:
„Неко се ту сетио и првих становника Прокупља, Дарданаца, славног Илирског племена које је бранилоТроју и овде се, у подножју Хисара, по свему судећи населило после пада овог чувеног античког града.“
„Још од старијих летописац цркве прокупачке, наиме, верује се да су припадници овог племена живели по пећинама и тунелима прокопаним по брдима, тако да су се ти тунели, опет у причама, нашли као узрок потреса. Овде су сви испустили из вида да су Дарданци били оснивачи краљевске тројанске лозе и да су, највероватније, живелиу неком утврђењу које би наликовало на њихову Троју.“
„Зашто би се припадници овако напредног племена, који су и саградили тако моћну Троју, после њеног пада скривали по пећинама и тунелима? Пре ће бити да су они овде имали формиран град-утврђење, до чијих остатака археолози још нису дошли. "
Слика 22.- Границе на Балкану у Античко време - Дарданија
Значи то је права Дарданова Дарданија!
Више нема сумње да приче и митови о Дардану и Дардановом потопу описују дешавања на Балкану, конкретно Панонској низији, у нека давна времена. Пре Дардановог потопа на тим просторима цветала је Винчанска цивилизација, укључујући просторе покрај река, па сад са сигурношћу знамо да је у тим митовима и легендама описана судбина народа и простора те цивилизације. Пратећи информације о новом стању рељефа тих простора након Дардановог потопа потпуно је јасно да се на простору Панонске низије задржала велика количина воде која је формирала огромно језеро - море - океан. Баш како је приказано на мапи по информацијама из Диодорусове Историје:
Слика 23. - Приказ океана у време Троје
Да ли је оно било ту од Дардановог потопа (око 4420 године ст. ере) па све до његовог нестанка након пада Троје тј. до Деукалијановог потопа (1159. године ст. Ере)?
Тешко је тврдити без поузданих информација!
Сигурноје само да је ту било у доба Аргонаута и рата за Троју!
OIlija
Zainteresovan član
- Poruka
- 447
8. 6. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Ključni djelovi za razrešenje lokacije svetog otoka Elektre :-
-И док су Самотрачани живели под оваквом владавином / уређењем / они кажу на њиховој земљи да су се Зевсу и Електри (једна од Атлантида) ту родила деца - Дардан, Јасионе и Хармонија.
„Историјска Библиотека“ - Књига Пета, Диодорус Сицулус
-"Legend told how that Dardanus, Eetion or Iasion, and Harmonia, wife of Cadmus, were children of Electra and Zeus; that Iasion was given the mysteries by Zeus, married Cybele, and begat Corybas; and after Iasion was received among the gods, Dardanus, Cybele, and Corybas brought the mysteries to Asia (Diod. 5.47-49). The legends vary in details, but almost all agree in making Dardanus and Iasion sons of Zeus and Electra, and connecting the Samothracian mysteries with them (Schol. on Apollon. 1.917; Serv. on Aen. 3.168).
-"Легенда је приповедала како су Дарданус, Еетион или Иасион и Хармониа, Цадмусова супруга, деца Елецтре и Зеуса; да су Иасион тајне добили од Зеуса, ожењеног Цибеле и рођења Цорибаса, а након што је Иасион примљен међу богове, Дарданус, Цибеле и Цорибас донијели су мистерије у Азију (Диод. 5.47-49). Легенде се разликују у појединостима, али готово сви се слажу у томе да Дарданус и Иасион постану синови Зевса и Електре и повезују самотхрацијске мистерије са њима (Сцхол). о Аполлону 1.917; Сервис о Аен 3.168).
Kako vidimo Samotraka je Elektrino sveto ostrvo na kom su upražnjavane Samotračke Misterije . Na Samotraci Elektra je rodila troje djece : Dardana , Jasiona i Harmoniju .
-„Сами становници Самотраке имају причу да пре потопа који је снашао њихов народ (Великог потопа) који је раздвојио Кинејске Стене од Хелеспонта је имао форму језера. Он / Понт / био је прогутан од река које се у њега уливају и због Великог потопа који га је повукао својим током право у Хелеспонт - потопио велики део обале Асије као и не мали део копна саме Самотраке у море.“-„Историјска Библиотека“ - Књига Пета, Диодорус Сицулус
U to vreme dogodio se Veliki Potop u istoriji zabilježen kao Dardanov Potop . To je vreme kada je potopljena Vinčanska civilizacija u Panonskom bazenu pa i prostor Fruške Gore - tada znano ostrvo Samotraka , kod Apolonija u Argonautici sveto Elektrino ostrvo . Tim potopom se u Panonskom bazenu ponovo obnavlja Panonsko more zvano Pont - Helespont - Okean !
-Од ове деце Дардан - човек вичан многим иновацијама (креацијама) је био први човек који је прешао у Асијуу чамцима (бродовима) и ту на њеним обалама основао град Дардан/ Дарданус, организовао краљевство у непосредној близини места где ће се у каснијем периоду налазити Троја. Народ који је живео у том краљевству назвао је Дарданцима по свом имену.-Историјска Библиотека“ - Књига Пета, Диодорус Сицулус
Sve doskora se znala tačna lokacija te Dardanove Dardanije u okolini Avale i Kosmaja prikazana na karti . U rimsko vreme oblast Dardanija je proširena na cjelu Šumadiju , pa sve do Stare Srbije.
Argonauti su posjetili Kolhidu na sjeveroistoku Okeana = Ponta , zatim pokušali pronaći put za povratak kući na jugoistoku Okeana tokom Istra . Pošto su im Kolhiđani uspjeli presjeći put ostalo im je jedino da se vrate nazad u Okean , što dalje od Usta Okeana - Ponta = Đerdapske klisure i ušća Istra = Morave koje su Kolhiđani nadzirali u potrazi za njima . Nakon što su isplovili kroz sjeverno ušće Istra plove sjeverozapadno Okeanom do svetog Elektrinog ostrva = Samotrake = današnje Fruške Gore .
Ovdje kod opisa Elektrinog ostrva vidimo veliku razliku u prevodu rječi koja ga opisuje :
-najsjevernijeg od svih
-zadnji od otoka
-the highest of them all - највишег од свих,
Sličnu veliku razliku u prevodima smo imali u opisu drugog ušća Istra :
-teče kroz duboki zaljev koji se
iz Trinačkog mora podiže koje leži duž vaše obale
-drugu odostrag kroz dubok
Zaljev što se u kopno iz mora Trinakrijskog pruža ,
Što se na vašu zemlju prislonio
-partly to the south into a deep gulf that bends upwards from the Trinaerian sea , that sea which lies along your land - делом на југ, у дубоки заљев, који се савија према Тринаирском мору, море која лежи уз вашу земљу .
Šta je na tim mjestima stajalo napisano u Apolonijevom originalu nemožemo znati jer su do nas stigli samo prepisi i prevodi . Iz analize putanje smo vidjeli da engleski prevod prve sporne situacije najbolje odgovara kroz izraz - na jug - , tako i u ovoj drugoj spornoj tački naši prevodi - najsjevernijeg - zadnji - drastično se razlikuju od engleskog - the highest - najvišeg . Upravo to - najvišeg - u smislu visine terena izdvaja Frušku Goru = Samotraku = Elektrino ostrvo od ostalih susjednih ostrva u Okeanu .
Ključni djelovi za razrešenje lokacije svetog otoka Elektre :-
-И док су Самотрачани живели под оваквом владавином / уређењем / они кажу на њиховој земљи да су се Зевсу и Електри (једна од Атлантида) ту родила деца - Дардан, Јасионе и Хармонија.
„Историјска Библиотека“ - Књига Пета, Диодорус Сицулус
-"Legend told how that Dardanus, Eetion or Iasion, and Harmonia, wife of Cadmus, were children of Electra and Zeus; that Iasion was given the mysteries by Zeus, married Cybele, and begat Corybas; and after Iasion was received among the gods, Dardanus, Cybele, and Corybas brought the mysteries to Asia (Diod. 5.47-49). The legends vary in details, but almost all agree in making Dardanus and Iasion sons of Zeus and Electra, and connecting the Samothracian mysteries with them (Schol. on Apollon. 1.917; Serv. on Aen. 3.168).
-"Легенда је приповедала како су Дарданус, Еетион или Иасион и Хармониа, Цадмусова супруга, деца Елецтре и Зеуса; да су Иасион тајне добили од Зеуса, ожењеног Цибеле и рођења Цорибаса, а након што је Иасион примљен међу богове, Дарданус, Цибеле и Цорибас донијели су мистерије у Азију (Диод. 5.47-49). Легенде се разликују у појединостима, али готово сви се слажу у томе да Дарданус и Иасион постану синови Зевса и Електре и повезују самотхрацијске мистерије са њима (Сцхол). о Аполлону 1.917; Сервис о Аен 3.168).
Kako vidimo Samotraka je Elektrino sveto ostrvo na kom su upražnjavane Samotračke Misterije . Na Samotraci Elektra je rodila troje djece : Dardana , Jasiona i Harmoniju .
-„Сами становници Самотраке имају причу да пре потопа који је снашао њихов народ (Великог потопа) који је раздвојио Кинејске Стене од Хелеспонта је имао форму језера. Он / Понт / био је прогутан од река које се у њега уливају и због Великог потопа који га је повукао својим током право у Хелеспонт - потопио велики део обале Асије као и не мали део копна саме Самотраке у море.“-„Историјска Библиотека“ - Књига Пета, Диодорус Сицулус
U to vreme dogodio se Veliki Potop u istoriji zabilježen kao Dardanov Potop . To je vreme kada je potopljena Vinčanska civilizacija u Panonskom bazenu pa i prostor Fruške Gore - tada znano ostrvo Samotraka , kod Apolonija u Argonautici sveto Elektrino ostrvo . Tim potopom se u Panonskom bazenu ponovo obnavlja Panonsko more zvano Pont - Helespont - Okean !
-Од ове деце Дардан - човек вичан многим иновацијама (креацијама) је био први човек који је прешао у Асијуу чамцима (бродовима) и ту на њеним обалама основао град Дардан/ Дарданус, организовао краљевство у непосредној близини места где ће се у каснијем периоду налазити Троја. Народ који је живео у том краљевству назвао је Дарданцима по свом имену.-Историјска Библиотека“ - Књига Пета, Диодорус Сицулус
Sve doskora se znala tačna lokacija te Dardanove Dardanije u okolini Avale i Kosmaja prikazana na karti . U rimsko vreme oblast Dardanija je proširena na cjelu Šumadiju , pa sve do Stare Srbije.
Argonauti su posjetili Kolhidu na sjeveroistoku Okeana = Ponta , zatim pokušali pronaći put za povratak kući na jugoistoku Okeana tokom Istra . Pošto su im Kolhiđani uspjeli presjeći put ostalo im je jedino da se vrate nazad u Okean , što dalje od Usta Okeana - Ponta = Đerdapske klisure i ušća Istra = Morave koje su Kolhiđani nadzirali u potrazi za njima . Nakon što su isplovili kroz sjeverno ušće Istra plove sjeverozapadno Okeanom do svetog Elektrinog ostrva = Samotrake = današnje Fruške Gore .
Ovdje kod opisa Elektrinog ostrva vidimo veliku razliku u prevodu rječi koja ga opisuje :
-najsjevernijeg od svih
-zadnji od otoka
-the highest of them all - највишег од свих,
Sličnu veliku razliku u prevodima smo imali u opisu drugog ušća Istra :
-teče kroz duboki zaljev koji se
iz Trinačkog mora podiže koje leži duž vaše obale
-drugu odostrag kroz dubok
Zaljev što se u kopno iz mora Trinakrijskog pruža ,
Što se na vašu zemlju prislonio
-partly to the south into a deep gulf that bends upwards from the Trinaerian sea , that sea which lies along your land - делом на југ, у дубоки заљев, који се савија према Тринаирском мору, море која лежи уз вашу земљу .
Šta je na tim mjestima stajalo napisano u Apolonijevom originalu nemožemo znati jer su do nas stigli samo prepisi i prevodi . Iz analize putanje smo vidjeli da engleski prevod prve sporne situacije najbolje odgovara kroz izraz - na jug - , tako i u ovoj drugoj spornoj tački naši prevodi - najsjevernijeg - zadnji - drastično se razlikuju od engleskog - the highest - najvišeg . Upravo to - najvišeg - u smislu visine terena izdvaja Frušku Goru = Samotraku = Elektrino ostrvo od ostalih susjednih ostrva u Okeanu .
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.250
Ne razvodnjavamo priču mi, već Trojansko more.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
ima i mora i okeana , samo lipovacke sume nidje
OIlija
Zainteresovan član
- Poruka
- 447
9. 1. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Putanju nastavka plovidbe Argonauta od Elektrinog ostrva odlično karakterišu Apolonijevi stihovi : - Ta, koja ih tako daleko odnijela sila i nužda? I koji ih poniješe vjetri?
Pa kaže :
- Kad im se bez muke već ukazao povrat, junaci
Tada pošavši naprijed, na zemlji hilejskoj užad
Svezaše. Otoci naime pred njome ležahu brojni
Koji su činili put brodarima med sobom mučnim. 525
- Nego, kako to da se i onkraj ovoga mora,
Božice, bezbrojni jasno pokazuju tragovi lađe
Arge kod auzonske zemlje i ligurskih otoka onih
Što ih zovu Stehadi?
Kada bacimo pogled na stanje onovremenog Okeana vidimo na sjeverozapadu upravo takvu skupinu otoka - Što ih zovu Stehadi . . Apolonije nabraja sve otoke pokraj kojih su plovili Argonauti :
-Nego od hilejske zemlje odilazeći daleko,
Brzahu ostavljajuć u moru za sobom redom
Liburnske otoke sve što bjehu Kolšana puni
Otprije -Isa, Diskelad i ljupka k tom Pitieja. 565
Za tima pak izatog kraj Kerkire bijahu prošli,
-Za njom kraj Melite prođu, zbog blaga preradosni vjetra,
I kraj strmog Kerosa, a prođu i pokraj Nimfeje
Koja je mnogo dalje, gdje prebivaše Kalipsa
Kraljica, Atlanta kći.
Ligurski otoci što ih zovu Stehadi bjehu puni - naseljeni Kolšanima - Kolhiđanima otprije . Kolhida je kao pomorska sila koja se nalazila na suprotnoj , istočnoj , obali Okeana - Ponta držala u posjedu te otoke . Teško bi bilo , samo na osnovu nabrajanja imena otoka u Argonautici , znati koje je koji . Ponovo ovdje u dostupnim mi prevodima Argonautike vidimo jednu nelogičnost ali ovaj put u sva tri prevoda . U prvom pomenu ovog otočja se kaže :
- ligurskih otoka
-ligurijskim otocima
-and the Ligystian isles , a onda u drugom pomenu istog otočja samo nekoliko stihova dalje :
-Liburnske otoke
-liburnijske otoke
-the Liburnian isles .
To preimenovanje Ligurski u Liburnski je nelogično i zbunjujuće , pa je zbunjivalo i mnoge koji su pokušavali locirati putanju Argonauta . Liburnija se nalazila uz Jadransku obalu pa su i otoci uz njenu teritoriju Liburnjski otoci , a uz to imena pojedinih Ligurskih otoka su dosta slična imenima ostrva u Jadranskom moru .
Ulaziti u uočenu problematiku je nebitno za daljnju plovidbu Argonauta jer :
-Kad se stropoštao Apsirt u svojoj svoj veličini,
Zeusa, kralja bogova, gnjev obuze zbog toga čina:
Odredi da će se vratit kad, poslušav savjete Kirke
Eejke, pogubnu krv operu sa sebe i silu 560
Zala pretrpe.
-I već se činilo njima 575
Maglena brda da vide Keraunijska. Tada se Hera
Zeusovih odluka sjeti o njima i silna mu gnjeva.
Misleć o dovršenju te plovidbe, diže im vihre
U prsa, koji ih opet grabežljivo stadoše nosit
Na krševiti otok Elektridu.
Tako se Argonauti po drugi put na svom povratku kuči vraćaju nazad na polaznu tačku . Prvi put nakon plovidbe od Istrovog ušća u Okean do Brigijskog otoka pa nazad kroz to ušće do Elektrinog otoka i sada nakon plovidbe sa njega pokraj Stehada vraćaju se ponovo na njega .
Tu im Arka saopštava Zeusovu volju :
-Jer reče da neće 585
Izbjeć ni muke na moru golemu niti oluje
Strašne, ukol’ko ih Kirka za Apsirtovo umorstvo
Okrutno ukratko reče ne opere. I naredi da Polideuk
Besmrtne bogove moli, i Kastor, eda bi njima
Pute po auzonskom moru podarili, na kom će oni 590
Kirku, Persovu kćer i Sunčevu, morat pronaći.
-Ukratko , reče da neće umaći svojim patnjama na prostranom Okeanu i strahovitim olujama dok ih Kirka ne očisti za svirepo Apsirtovo ubojstvo . Štoviše Polideuku i Kastoru naredi višnje bogove umoliti da im prolaz u Ausonijsko more podare , gdje će Kirku moći , kćerku Perse i Helija , za tu svrhu naći
-For it proclaimed that they should not escape the paths of an endless sea nor grievous tempests, unless Circe should purge away the guilt of the ruthless murder of Apsyrtus; and it bade Polydeuces and Castor pray to the immortal gods first to grant a path through the Ausonian sea where they should find Circe, daughter of Perse and Helios.
-Vidjeli smo da se Ligurski otoci Stehadi nalaze kod auzonske zemlje , uz auzonsku zemlju je i Auzonsko more u kome je Kirkina Ajaja , koja im je postavljena za cilj dalje plovidbe .
Putanju nastavka plovidbe Argonauta od Elektrinog ostrva odlično karakterišu Apolonijevi stihovi : - Ta, koja ih tako daleko odnijela sila i nužda? I koji ih poniješe vjetri?
Pa kaže :
- Kad im se bez muke već ukazao povrat, junaci
Tada pošavši naprijed, na zemlji hilejskoj užad
Svezaše. Otoci naime pred njome ležahu brojni
Koji su činili put brodarima med sobom mučnim. 525
- Nego, kako to da se i onkraj ovoga mora,
Božice, bezbrojni jasno pokazuju tragovi lađe
Arge kod auzonske zemlje i ligurskih otoka onih
Što ih zovu Stehadi?
Kada bacimo pogled na stanje onovremenog Okeana vidimo na sjeverozapadu upravo takvu skupinu otoka - Što ih zovu Stehadi . . Apolonije nabraja sve otoke pokraj kojih su plovili Argonauti :
-Nego od hilejske zemlje odilazeći daleko,
Brzahu ostavljajuć u moru za sobom redom
Liburnske otoke sve što bjehu Kolšana puni
Otprije -Isa, Diskelad i ljupka k tom Pitieja. 565
Za tima pak izatog kraj Kerkire bijahu prošli,
-Za njom kraj Melite prođu, zbog blaga preradosni vjetra,
I kraj strmog Kerosa, a prođu i pokraj Nimfeje
Koja je mnogo dalje, gdje prebivaše Kalipsa
Kraljica, Atlanta kći.
Ligurski otoci što ih zovu Stehadi bjehu puni - naseljeni Kolšanima - Kolhiđanima otprije . Kolhida je kao pomorska sila koja se nalazila na suprotnoj , istočnoj , obali Okeana - Ponta držala u posjedu te otoke . Teško bi bilo , samo na osnovu nabrajanja imena otoka u Argonautici , znati koje je koji . Ponovo ovdje u dostupnim mi prevodima Argonautike vidimo jednu nelogičnost ali ovaj put u sva tri prevoda . U prvom pomenu ovog otočja se kaže :
- ligurskih otoka
-ligurijskim otocima
-and the Ligystian isles , a onda u drugom pomenu istog otočja samo nekoliko stihova dalje :
-Liburnske otoke
-liburnijske otoke
-the Liburnian isles .
To preimenovanje Ligurski u Liburnski je nelogično i zbunjujuće , pa je zbunjivalo i mnoge koji su pokušavali locirati putanju Argonauta . Liburnija se nalazila uz Jadransku obalu pa su i otoci uz njenu teritoriju Liburnjski otoci , a uz to imena pojedinih Ligurskih otoka su dosta slična imenima ostrva u Jadranskom moru .
Ulaziti u uočenu problematiku je nebitno za daljnju plovidbu Argonauta jer :
-Kad se stropoštao Apsirt u svojoj svoj veličini,
Zeusa, kralja bogova, gnjev obuze zbog toga čina:
Odredi da će se vratit kad, poslušav savjete Kirke
Eejke, pogubnu krv operu sa sebe i silu 560
Zala pretrpe.
-I već se činilo njima 575
Maglena brda da vide Keraunijska. Tada se Hera
Zeusovih odluka sjeti o njima i silna mu gnjeva.
Misleć o dovršenju te plovidbe, diže im vihre
U prsa, koji ih opet grabežljivo stadoše nosit
Na krševiti otok Elektridu.
Tako se Argonauti po drugi put na svom povratku kuči vraćaju nazad na polaznu tačku . Prvi put nakon plovidbe od Istrovog ušća u Okean do Brigijskog otoka pa nazad kroz to ušće do Elektrinog otoka i sada nakon plovidbe sa njega pokraj Stehada vraćaju se ponovo na njega .
Tu im Arka saopštava Zeusovu volju :
-Jer reče da neće 585
Izbjeć ni muke na moru golemu niti oluje
Strašne, ukol’ko ih Kirka za Apsirtovo umorstvo
Okrutno ukratko reče ne opere. I naredi da Polideuk
Besmrtne bogove moli, i Kastor, eda bi njima
Pute po auzonskom moru podarili, na kom će oni 590
Kirku, Persovu kćer i Sunčevu, morat pronaći.
-Ukratko , reče da neće umaći svojim patnjama na prostranom Okeanu i strahovitim olujama dok ih Kirka ne očisti za svirepo Apsirtovo ubojstvo . Štoviše Polideuku i Kastoru naredi višnje bogove umoliti da im prolaz u Ausonijsko more podare , gdje će Kirku moći , kćerku Perse i Helija , za tu svrhu naći
-For it proclaimed that they should not escape the paths of an endless sea nor grievous tempests, unless Circe should purge away the guilt of the ruthless murder of Apsyrtus; and it bade Polydeuces and Castor pray to the immortal gods first to grant a path through the Ausonian sea where they should find Circe, daughter of Perse and Helios.
-Vidjeli smo da se Ligurski otoci Stehadi nalaze kod auzonske zemlje , uz auzonsku zemlju je i Auzonsko more u kome je Kirkina Ajaja , koja im je postavljena za cilj dalje plovidbe .
OIlija
Zainteresovan član
- Poruka
- 447
9. 2. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Arga prenosi Argonautima Zeusov naum o njihovom izbavljenju kroz posjetu Kirki u Auzonskom moru . Oni ponovo kreću sa Samotrake - Elektrinog otoka koji se nalazi - blizu ušća rjeke Eridana .i umjesto u da uplove u Auzonsko more oni :
-A lađa poletje daleko 595
Naprijed na jedra. I uđu duboko u tijek Eridana
- Oni uniđu najudaljeniji dio struje Eridana
-and entered deep into the stream of Eridanus - и ушли дубоко у ток Ериданус
Kako smo vidjeli tadašnji otok Elektre je zapravo Samotraka , današnja Fruška Gora . Šta je i gdje u odnosu na Frušku Goru tada bilo Auzonsko more , a šta rjeka Eridan ?
U najstarijim antičkim izvorima se to porilično dobro znalo .
Antonije Škokljev i Slave Nikolovski – Katin u knjizi " Prehistory - Central Balkans Cradle of Aegean " to i navode :
- The Pannonian topo-onomastic contains theonyms and mythological elements. The “Danube” hydronym system which personifies Zeus (Zen, Dios, Dan, Danoubius) with its tributaries and islands belongs to the Paleo-Balkan Glossology and is an allegory of the whole mythological system belonging to Homer and Hesiod’s theology and to the Olympic pantheon of gods. The horonym “Pannonia” is a personification of the hydronym “Panonsko More” (Pannonian Ocean), created through geographical evolution, when the ocean “Tetis” became “Paratetis”. The theonym “Tetis” means “master” – Pantocrator. In Homer and Hesiod’s mythology, “Tetia” was the original mother of all gods and living beings. Tetia was Okean’s, wife and Uranus and Geia’s daughter. She was also mother to three thousand Oceanid daughters. When the land below the ocean rose up, the Pannonian Ocean waters trickled down the “Dakisko” Sea and over time the Gierdap Gorge or “Tartar” (Tartarus) was created. Tartarus is a 98 kilometre long cavern. The mountains that survived the upheaval were named Karpati (Carpathians) (stones that have suffered). In mythology the eternal battle between water and stone is described as “titanomahia” (titanos is limestone). The god Poseidon, at Zeus’s request, placed a “Bronze Gate” (or an “Iron Gate” as it is known today) at the end of Tartarus (Gierdap Gorge) (Hesiodus, Fragmenta & Theogonia, p. 453). Spread behind the “gate” is 24 the “ocean’s power”: Danube’s three kilometre long waterfalls span a height of 30 metres and run at a speed of five metres per second, emptying at an average volume of 6,000 to 16,000 cubic metres of water flow. Here, at a place where the width of the Danube River was only one kilometre wide, the “Gierdap” hydropower system was built in 1970. After the Pannonian Ocean drained and dried out, it was replaced by many rivers, islands, caves, wetlands, meadows and a vast sandy expanse. The geographical and physical process that took place in mythology were described as “Gigantomahia”, a “great battle” which, according to Hesiod (Hesiodus, Fragmenta & Theogonia, p. 183) took place in the “Flegreiska plain” (Flegrion pedion), i.e. in the “Pozharevachka plain”. The third generation mythological gods won the great battle. They were led by Zeus (Dion, Dios, Dan, Danou, Danubius) who, with all his strength, experience and wisdom, overpowered the other gods and became “master” of all gods, replacing the god Pan. Pan then became the god of flocks and shepherds and thus preserved the horonym Pannonia.
-Панонски топо-ономастицки садржи теониме и митолошке елементе. Хидронимски систем „Дунав“ који персонификује Зевса (Зен, Диос, Дан, Даноубиус) са својим притоцима и острвима припада палео-балканској глосиологији и алегорија је читавог митолошког система који припада Хомеровој и Хесиодовој теологији и олимпијском пантеону богова Хороним „Панонија“ је персонификација хидронима „Панонско море“ (Панонски океан), насталог географском еволуцијом, када је океан „Тетис“ постао „Паратетис“. Теоним “Тетис” значи “господар” - Пантоцратор. У Хомеровој и Хесиодовој митологији „Тетиа“ је била првобитна мајка свих богова и живих бића. Тетиа је била Океанина, супруга, а Уранова и Гејина кћерка. Такође је била мајка три хиљаде Оцеанидиних ћерки. Када се земља испод океана уздигла, воде Панонског океана слијевале су се према „Дакиско“ мору и временом је створена клисура Гиердапа или „Тартар“ (Тартарус). Тартарус је пећина дуга 98 километара. Планине које су преживеле немир назване су Карпати (Карпати) (камење које је претрпело). У митологији вечна битка између воде и камена описана је као "титаномахија" (титанос је кречњак).
Бог Посејдон је на Зеусов захтев поставио „Брончана врата“ (или „Гвоздена врата“ као што је данас познато) на крају Тартара (Ђердапска клисура) (Хесиодус, Фрагмента и Теогонија, стр. 453). Ширење иза „капије“ је „снага оцеана“ 24:
водопад Дунава три километра распона висине од 30 метара и кретање брзином од пет метара у секунди, пражњење просечном запремином од 6.000 до 16.000 кубних метара протока воде . Овде је на месту где је ширина реке Дунав била ширина само један километар, хидроенергетски систем „Гиердап“ изграђен 1970. године. Након што се Панонски океан исушио и пресушио, заменили су га многим рекама, острвима, пећинама, мочварама , ливаде и велика пешчана пространства. Географски и физички процес који се одвијао у митологији описани су као „Гигантомахиа“, „велика битка“ која се, према Хесиоду (Хесиодус, Фрагмента и Теогонија, стр. 183), одвијала у „Флегреиској равници“ (Флегрион педион) тј. у „Пожаревачкој равници“. Митолошка богова треће генерације добила су велику битку. Предводио их је Зеус (Дион, Диос, Дан, Даноу, Данубиус) који је свом снагом, искуством и мудрошћу надвладао остале богове и постао "господар" свих богова, заменивши бога Пан. Пан је тада постао бог стада и пастира и тако сачувао хороним Панонију.
-Another interesting hydronym is the River “Sava”, originally called “Eridan” (Eridanos). According to mythology this was a lush river whose waters ran northwest of Mount Ripania (Ripeon) and emptied into “Okean” (Ocean). Etymologically, “Eridan” is made up of two words, the first word “Eri” (eras) where (η) is of “era” (ηρα) meaning “love, help” and the second word “dan” as in “Dios-Dan-Danubius”. The name of the goddess Hera (Ηρα) has a similar etymology. Semantically, the hydronym “Eridan” can be translated to mean “the goddess Hera entered Dan-Danube”. Their child in mythology was the god “Arei” (Ares), the large military island in Kalamegdan. “Arei” was one of the twelve Olympic gods who had supernatural powers and as a god he was the personification of war. He was aggressive and did not acknowledge any military laws, or laws of war. Because of that he was hated not only by the people but also by the other gods. During the Trojan War, Arei took the side of the Trojans, as we are told by Homer. (Homer, The Iliad and The Odyssey, I, 1, II, 512, Novi Sad, 1985. (Prev. MN Gjurigj)). In mythology, Eridan (Sava) adopted “Faeton” (Faethön) the son of god “Helius” (Sun), when Zeus struck him with a bolt of lightning and threw him down from the heavens because he came too close to the planet with his two-wheeled solar cart to save and restore life on Earth. Faeton was buried by the Hesperidovian nymphs.
-Други занимљив хидроним је река Сава, изворно названа
„Еридан“ (Ериданос). Према митологији ово је била бујна река чије воде су сезале северозападно од планине Рипаниа (Рипеон) и испразниле се у
„Океан“ (Оцеан). Етимолошки, "Еридан" је састављен од две речи прва реч „Ери“ (ере), где је (η) „ера“ (ηρα) што значи „љубав, помоћ“ и друга реч „дан“ као у „Диос-Дан-Данубиус“. Име богиња Хера (Ηρα) има сличну етимологију.
Семантички се хидроним „Еридан“ може превести да значи „тхе“ богиња Хера ушла у Дан-Дунав ”. Њихово дете у митологији је било бог "Ареи" (Арес), велико војно острво на Каламегдану. "Ареи" је био један од дванаест олимпијских богова који је имао натприродне моћи и као бог он је био персонификација рата. Био је агресиван и није признати све војне законе или ратне законе. Због тога је и био мрзели не само народ, већ и друге богове. За време Тројанског рата , Ареи је заузео страну Тројанаца, како нам прича Хомер. (Хомер,
Илиада и Одисеја, И, 1, ИИ, 512, Нови Сад, 1985. (Прев. МН Гјуригј)).
У митологији је Еридан (Сава) усвојио сина „Фаетон“ (Фаетхон) бога "Хелиус" (Сунце), када га је Зеус ударио муње и бацио га је с неба јер се превише приближио планети са соларним колицима на два точка како би спасио и обновио живот на Земљи. Фаетон сахрањене су му Хесперидовијске нимфе.
Iz antičkih izvora oni prepoznaju Okean na toku rjeke Dunava i Eridan kao današnju rjeku Savu .Da im je bilo na raspolaganju naše saznanje o obnavljanju Panonskog mora - zvanog Okean i njegovog postojanja u vrjeme plovidbe Argonauta njihovi zaključci bi bili još precizniji . Ovako su u reljefu bez mora - Okeana bili samo poprilično blizu istini .
Mi danas znamo da u vreme Argonauta na prostoru Panonske nizije postoji Okean - Pont - Panonsko more tamo gdje su sada tokovi Dunava i Save . Blizo , naspram Fruške Gore , tada Elektrinog otoka , postojala je kopnena masa samo od nje južnije . Taj prostor je danas omeđen tokovima Velike Morave i Drine , a između se nalazi ušće Kolubare . Iz prthodnih obrada znamo da je na toku Velike Morave bio tok Istra . Iz saznanja o pravoj lokaciji Prijamove Dardanske Troje znamo da je na toku današnje Kolubare se nalazio tok Skamandra . Preostala nam je jedina mogućnost da je tok tog drevnog Eridana tok današnje Drine . I u ova , naizgled mnogo različita , dva imena iste rjeke ipak ima mnogo sličnosti : Eri Dan - D (E) ri Na . Za našu obradu ta sličnost slova u imenima je manje bitna jer potvrdu da je drevni Eridan današnja Drina dobijamo iz Apolonijevog opisa .
-A lađa poletje daleko 595
Naprijed na jedra. I uđu duboko u tijek Eridana,
Gdje se udaren nekoć u prsa dimljivom munjom
Faetont napola spaljen sa Sunčevih kola u vode
Jezera srušio bješe predubokog. Ono i sad još
Tešku isparuje paru od njegove goruće rane. 600
Ne može onu vodu nijedna preletjeti ptica
Razvivši lagana krila, već svaka što leti onuda
Usred plamena pada. A djeve unaokolo,
Vjetrom bijene u vitkim topolama, tu Helijade
Nesretne kukaju plačuć i jecajuć. Blistave kaplje 605
Jantara na zemlju one sa svojih kapaka liju.
Te se međutim kaplje pod suncem suše na pijesku.
Ali u času kad vode iz jezera zapljusnu crna
Njegove obale, žale na puhanje prebučna vjetra.
Tad se već zajedno sve u Eridan kotrljaju naprijed 610
U nabujaloj struji. A Kelti pridodaše priču
Kako su suze to Apolona, Letina sina,
Koje virovi nose, što nekoć ih bezbrojne proli
Kada k svetomu bje hiperborejskom plemenu stig’o
Svijetlo napustivši nebo zbog grdnje svojega oca ,615
Srdeći se zbog sina kog divna Koronida rodi
U Lakeriji bujnoj na strujama Amira rijeke.
I, to se zaista tako med onim pripovijeda ljud’ma.
Oni pak nemahu želje za jelom niti za pićem,
Nit su na radosti kakve pomišljali, već ih je danju 620
Mučio, iscrpljiv’o, odasvuda opterećiv’o
Nesnosno odvratan vonj Faetonta, njegova dima,
Što ga nadolazeći ispuštao tijek Eridana.
Noću mogahu čuti uz vrisak plač Helijada
Koje su tužile glasno. A rasplakanima suze 625
Nošahu sa sobom vode, k’o kakve kapljice ulja .
Dragocjene informacije o drevnoj prošlosti Podrinjskog regiona čija obrada bi nam uzela puno vremena sa slabim dokazima kojih je zato pregršt u nastavku Argonautike .
Arga prenosi Argonautima Zeusov naum o njihovom izbavljenju kroz posjetu Kirki u Auzonskom moru . Oni ponovo kreću sa Samotrake - Elektrinog otoka koji se nalazi - blizu ušća rjeke Eridana .i umjesto u da uplove u Auzonsko more oni :
-A lađa poletje daleko 595
Naprijed na jedra. I uđu duboko u tijek Eridana
- Oni uniđu najudaljeniji dio struje Eridana
-and entered deep into the stream of Eridanus - и ушли дубоко у ток Ериданус
Kako smo vidjeli tadašnji otok Elektre je zapravo Samotraka , današnja Fruška Gora . Šta je i gdje u odnosu na Frušku Goru tada bilo Auzonsko more , a šta rjeka Eridan ?
U najstarijim antičkim izvorima se to porilično dobro znalo .
Antonije Škokljev i Slave Nikolovski – Katin u knjizi " Prehistory - Central Balkans Cradle of Aegean " to i navode :
- The Pannonian topo-onomastic contains theonyms and mythological elements. The “Danube” hydronym system which personifies Zeus (Zen, Dios, Dan, Danoubius) with its tributaries and islands belongs to the Paleo-Balkan Glossology and is an allegory of the whole mythological system belonging to Homer and Hesiod’s theology and to the Olympic pantheon of gods. The horonym “Pannonia” is a personification of the hydronym “Panonsko More” (Pannonian Ocean), created through geographical evolution, when the ocean “Tetis” became “Paratetis”. The theonym “Tetis” means “master” – Pantocrator. In Homer and Hesiod’s mythology, “Tetia” was the original mother of all gods and living beings. Tetia was Okean’s, wife and Uranus and Geia’s daughter. She was also mother to three thousand Oceanid daughters. When the land below the ocean rose up, the Pannonian Ocean waters trickled down the “Dakisko” Sea and over time the Gierdap Gorge or “Tartar” (Tartarus) was created. Tartarus is a 98 kilometre long cavern. The mountains that survived the upheaval were named Karpati (Carpathians) (stones that have suffered). In mythology the eternal battle between water and stone is described as “titanomahia” (titanos is limestone). The god Poseidon, at Zeus’s request, placed a “Bronze Gate” (or an “Iron Gate” as it is known today) at the end of Tartarus (Gierdap Gorge) (Hesiodus, Fragmenta & Theogonia, p. 453). Spread behind the “gate” is 24 the “ocean’s power”: Danube’s three kilometre long waterfalls span a height of 30 metres and run at a speed of five metres per second, emptying at an average volume of 6,000 to 16,000 cubic metres of water flow. Here, at a place where the width of the Danube River was only one kilometre wide, the “Gierdap” hydropower system was built in 1970. After the Pannonian Ocean drained and dried out, it was replaced by many rivers, islands, caves, wetlands, meadows and a vast sandy expanse. The geographical and physical process that took place in mythology were described as “Gigantomahia”, a “great battle” which, according to Hesiod (Hesiodus, Fragmenta & Theogonia, p. 183) took place in the “Flegreiska plain” (Flegrion pedion), i.e. in the “Pozharevachka plain”. The third generation mythological gods won the great battle. They were led by Zeus (Dion, Dios, Dan, Danou, Danubius) who, with all his strength, experience and wisdom, overpowered the other gods and became “master” of all gods, replacing the god Pan. Pan then became the god of flocks and shepherds and thus preserved the horonym Pannonia.
-Панонски топо-ономастицки садржи теониме и митолошке елементе. Хидронимски систем „Дунав“ који персонификује Зевса (Зен, Диос, Дан, Даноубиус) са својим притоцима и острвима припада палео-балканској глосиологији и алегорија је читавог митолошког система који припада Хомеровој и Хесиодовој теологији и олимпијском пантеону богова Хороним „Панонија“ је персонификација хидронима „Панонско море“ (Панонски океан), насталог географском еволуцијом, када је океан „Тетис“ постао „Паратетис“. Теоним “Тетис” значи “господар” - Пантоцратор. У Хомеровој и Хесиодовој митологији „Тетиа“ је била првобитна мајка свих богова и живих бића. Тетиа је била Океанина, супруга, а Уранова и Гејина кћерка. Такође је била мајка три хиљаде Оцеанидиних ћерки. Када се земља испод океана уздигла, воде Панонског океана слијевале су се према „Дакиско“ мору и временом је створена клисура Гиердапа или „Тартар“ (Тартарус). Тартарус је пећина дуга 98 километара. Планине које су преживеле немир назване су Карпати (Карпати) (камење које је претрпело). У митологији вечна битка између воде и камена описана је као "титаномахија" (титанос је кречњак).
Бог Посејдон је на Зеусов захтев поставио „Брончана врата“ (или „Гвоздена врата“ као што је данас познато) на крају Тартара (Ђердапска клисура) (Хесиодус, Фрагмента и Теогонија, стр. 453). Ширење иза „капије“ је „снага оцеана“ 24:
водопад Дунава три километра распона висине од 30 метара и кретање брзином од пет метара у секунди, пражњење просечном запремином од 6.000 до 16.000 кубних метара протока воде . Овде је на месту где је ширина реке Дунав била ширина само један километар, хидроенергетски систем „Гиердап“ изграђен 1970. године. Након што се Панонски океан исушио и пресушио, заменили су га многим рекама, острвима, пећинама, мочварама , ливаде и велика пешчана пространства. Географски и физички процес који се одвијао у митологији описани су као „Гигантомахиа“, „велика битка“ која се, према Хесиоду (Хесиодус, Фрагмента и Теогонија, стр. 183), одвијала у „Флегреиској равници“ (Флегрион педион) тј. у „Пожаревачкој равници“. Митолошка богова треће генерације добила су велику битку. Предводио их је Зеус (Дион, Диос, Дан, Даноу, Данубиус) који је свом снагом, искуством и мудрошћу надвладао остале богове и постао "господар" свих богова, заменивши бога Пан. Пан је тада постао бог стада и пастира и тако сачувао хороним Панонију.
-Another interesting hydronym is the River “Sava”, originally called “Eridan” (Eridanos). According to mythology this was a lush river whose waters ran northwest of Mount Ripania (Ripeon) and emptied into “Okean” (Ocean). Etymologically, “Eridan” is made up of two words, the first word “Eri” (eras) where (η) is of “era” (ηρα) meaning “love, help” and the second word “dan” as in “Dios-Dan-Danubius”. The name of the goddess Hera (Ηρα) has a similar etymology. Semantically, the hydronym “Eridan” can be translated to mean “the goddess Hera entered Dan-Danube”. Their child in mythology was the god “Arei” (Ares), the large military island in Kalamegdan. “Arei” was one of the twelve Olympic gods who had supernatural powers and as a god he was the personification of war. He was aggressive and did not acknowledge any military laws, or laws of war. Because of that he was hated not only by the people but also by the other gods. During the Trojan War, Arei took the side of the Trojans, as we are told by Homer. (Homer, The Iliad and The Odyssey, I, 1, II, 512, Novi Sad, 1985. (Prev. MN Gjurigj)). In mythology, Eridan (Sava) adopted “Faeton” (Faethön) the son of god “Helius” (Sun), when Zeus struck him with a bolt of lightning and threw him down from the heavens because he came too close to the planet with his two-wheeled solar cart to save and restore life on Earth. Faeton was buried by the Hesperidovian nymphs.
-Други занимљив хидроним је река Сава, изворно названа
„Еридан“ (Ериданос). Према митологији ово је била бујна река чије воде су сезале северозападно од планине Рипаниа (Рипеон) и испразниле се у
„Океан“ (Оцеан). Етимолошки, "Еридан" је састављен од две речи прва реч „Ери“ (ере), где је (η) „ера“ (ηρα) што значи „љубав, помоћ“ и друга реч „дан“ као у „Диос-Дан-Данубиус“. Име богиња Хера (Ηρα) има сличну етимологију.
Семантички се хидроним „Еридан“ може превести да значи „тхе“ богиња Хера ушла у Дан-Дунав ”. Њихово дете у митологији је било бог "Ареи" (Арес), велико војно острво на Каламегдану. "Ареи" је био један од дванаест олимпијских богова који је имао натприродне моћи и као бог он је био персонификација рата. Био је агресиван и није признати све војне законе или ратне законе. Због тога је и био мрзели не само народ, већ и друге богове. За време Тројанског рата , Ареи је заузео страну Тројанаца, како нам прича Хомер. (Хомер,
Илиада и Одисеја, И, 1, ИИ, 512, Нови Сад, 1985. (Прев. МН Гјуригј)).
У митологији је Еридан (Сава) усвојио сина „Фаетон“ (Фаетхон) бога "Хелиус" (Сунце), када га је Зеус ударио муње и бацио га је с неба јер се превише приближио планети са соларним колицима на два точка како би спасио и обновио живот на Земљи. Фаетон сахрањене су му Хесперидовијске нимфе.
Iz antičkih izvora oni prepoznaju Okean na toku rjeke Dunava i Eridan kao današnju rjeku Savu .Da im je bilo na raspolaganju naše saznanje o obnavljanju Panonskog mora - zvanog Okean i njegovog postojanja u vrjeme plovidbe Argonauta njihovi zaključci bi bili još precizniji . Ovako su u reljefu bez mora - Okeana bili samo poprilično blizu istini .
Mi danas znamo da u vreme Argonauta na prostoru Panonske nizije postoji Okean - Pont - Panonsko more tamo gdje su sada tokovi Dunava i Save . Blizo , naspram Fruške Gore , tada Elektrinog otoka , postojala je kopnena masa samo od nje južnije . Taj prostor je danas omeđen tokovima Velike Morave i Drine , a između se nalazi ušće Kolubare . Iz prthodnih obrada znamo da je na toku Velike Morave bio tok Istra . Iz saznanja o pravoj lokaciji Prijamove Dardanske Troje znamo da je na toku današnje Kolubare se nalazio tok Skamandra . Preostala nam je jedina mogućnost da je tok tog drevnog Eridana tok današnje Drine . I u ova , naizgled mnogo različita , dva imena iste rjeke ipak ima mnogo sličnosti : Eri Dan - D (E) ri Na . Za našu obradu ta sličnost slova u imenima je manje bitna jer potvrdu da je drevni Eridan današnja Drina dobijamo iz Apolonijevog opisa .
-A lađa poletje daleko 595
Naprijed na jedra. I uđu duboko u tijek Eridana,
Gdje se udaren nekoć u prsa dimljivom munjom
Faetont napola spaljen sa Sunčevih kola u vode
Jezera srušio bješe predubokog. Ono i sad još
Tešku isparuje paru od njegove goruće rane. 600
Ne može onu vodu nijedna preletjeti ptica
Razvivši lagana krila, već svaka što leti onuda
Usred plamena pada. A djeve unaokolo,
Vjetrom bijene u vitkim topolama, tu Helijade
Nesretne kukaju plačuć i jecajuć. Blistave kaplje 605
Jantara na zemlju one sa svojih kapaka liju.
Te se međutim kaplje pod suncem suše na pijesku.
Ali u času kad vode iz jezera zapljusnu crna
Njegove obale, žale na puhanje prebučna vjetra.
Tad se već zajedno sve u Eridan kotrljaju naprijed 610
U nabujaloj struji. A Kelti pridodaše priču
Kako su suze to Apolona, Letina sina,
Koje virovi nose, što nekoć ih bezbrojne proli
Kada k svetomu bje hiperborejskom plemenu stig’o
Svijetlo napustivši nebo zbog grdnje svojega oca ,615
Srdeći se zbog sina kog divna Koronida rodi
U Lakeriji bujnoj na strujama Amira rijeke.
I, to se zaista tako med onim pripovijeda ljud’ma.
Oni pak nemahu želje za jelom niti za pićem,
Nit su na radosti kakve pomišljali, već ih je danju 620
Mučio, iscrpljiv’o, odasvuda opterećiv’o
Nesnosno odvratan vonj Faetonta, njegova dima,
Što ga nadolazeći ispuštao tijek Eridana.
Noću mogahu čuti uz vrisak plač Helijada
Koje su tužile glasno. A rasplakanima suze 625
Nošahu sa sobom vode, k’o kakve kapljice ulja .
Dragocjene informacije o drevnoj prošlosti Podrinjskog regiona čija obrada bi nam uzela puno vremena sa slabim dokazima kojih je zato pregršt u nastavku Argonautike .
OIlija
Zainteresovan član
- Poruka
- 447
9.3. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Tako Argonauti umjesto da uplove u Auzonsko more uploviše duboko u tok rjeke Edridan . Apolonije je prestao davati podatke o dužini plovidbe Argonauta od napuštanja ušća rjeke Halis na povratnoj putanji , ali kod opisa prolaska Eridanom navodi :
-Oni pak nemahu želje za jelom niti za pićem,
Nit su na radosti kakve pomišljali, već ih je danju 620
Mučio, iscrpljiv’o, odasvuda opterećiv’o
Nesnosno odvratan vonj Faetonta, njegova dima,
Što ga nadolazeći ispuštao tijek Eridana.
Noću mogahu čuti uz vrisak plač Helijada
Koje su tužile glasno.
Ukazujući tako na dugu uzvodnu plovidbu sve do :
-Potom Rodanu oni u duboku zađoše struju
Koji utječe tu u Eridan. Na mjestu se sastanka voda
Miješajući se burka i buči.
Rodan je pritoka Eridana i srećom odlično opisan od strane Apolonija :
- A on već na kraju
Zemlje, gdjeno se vrata i stanovi nalaze Noći, 630
Odanle izvirući, na jednoj se izlijeva strani
Na Okeanove žale, na drugoj u Jonsko, na trećoj
U Sardinijsko more i beskrajan zaljev, u koji
Ulijeva svoju struju na sedam ušća.
Iz njega uplove u jezera burovita, što su po keltskom 635
Kopnu rasprostranjena neizmjerno. Tu bi se pako
Našli u nevolji grdnoj, jer neki ih nosio rukav
U Okeanov zaljev u koji,ne predvidjev, šćahu
Ući, a otle se ne bi povratili živi i zdravi.
-Rjeke izviru u najdaljim uvalama zemlje , đe su vrata i dvori Noći - otuda odlazeći , dio toga gruva o Okeanske obale , dio u jonsko more zlazi ; a ostatak se izljevana sedam ušća u zaljev Sardinijskog mora prostrani . Iz ove rjeke oni odveslaju u olujna jezera ča se protezahu na golemoj razdaljini u keltskoj zemlji . Tamo bi svoj jadni usud dočekali , jer ta pritoka vodi do Okeanskog zaljeva te bi ga idući u blaženom neznanju uništili ; a ne bi se zdravi povratili .
-Thence they entered the deep stream of Rhodanus which flows into Eridanus; and where they meet there is a roar of mingling waters. Now that river, rising from the ends of the earth, where are the portals and mansions of Night, on one side bursts forth upon the beach of Ocean, at another pours into the Ionian sea, and on the third through seven mouths sends its stream to the Sardinian sea and its limitless bay.[29] And from Rhodanus they entered stormy lakes, which spread throughout the Celtic mainland of wondrous size; and there they would have met with an inglorious calamity; for a certain branch of the river was bearing them towards a gulf of Ocean which in ignorance they were about to enter, and never would they have returned from there in safety.
-Одатле су ушли у дубоки ток Родона који се улива у Ериданус; а где се сретну, чује се урлик помешаних вода. Сада та река, која се уздиже са крајева земље, где су портали и виле Ноћи, с једне стране извире на плажи океана, на другој се улива у Јонско море, а са треће кроз седам ушћа шаље свој ток до сардињског мора и његовог безграничног заљева. [29] А са Рходануса су ушли у олујна језера која су се ширила широм келтског копна чудесних величина; и тамо би се срели са безобзирном несрећом; јер их је одређена грана реке водила према океанском заљеву у који су у незнању требало да уђу, и никад се не би безбедно вратили одатле.
Ako je Eridan Drina onda je Rodan njena najveća pritoka Lim . Nedaleko današnjeg ušća Lima u Drinu nalazi se grad Rudo koji sliči na Rodo po Rodanu . Uz to Lim i sada izvire iz jezera Plavskog kao što je nekada Rodan .
Plavsko jezero ima glečersko poreklo i nalazi se na 906 m nadmorske visine. Njegove dimenzije su 2 km sa 1,49 km, prosečna dubina je 4 m, a maksimalna – 9 m. Nivo vode zavisi od godišnjeg doba i količine topljenja snega, najviši je u maju a najmanji u septembru. U jezeru je vrlo čista voda, njena dubina se vidi na skoro 4 m. U Plavsko jezero se uliva reka Luča, a ističe reka Lim, brzi priliv sveže vode u jezero izaziva njegovo potpuno obnavljanje skoro 82 puta u godini.
Zbog potiska vode iz Okeana - Panonskog mora u ta davna vremena nivo podzemnih voda je bio višestruko jači i viši pa su i u najvišim planinama izvori bili češći i bujniji . Tako je nivo vode u ondašnjem jezeru na mjestu gdje je današnje Plavsko jezero bio mnogo viši . Apolonijev podatak da je to jezero na razdelnici tri vodena sliva je toliko specifičan i jedinstven da je štogod slično nemoguće bilo gdje drugdje locirati .
Ponovo na putanji Argonauta pronalazimo toponim Brodarevo , visoko u planinama nedaleko izvorišta Lima . Vidjeli smo Brzi Brod kod Niša u Kronovom moru na tački do koje su bili doplovili Argonauti i sada , kao slučajno vidimo Brodarevo kao tačku do koje su doplovili , tokom Eridana i Rodana , u tom drevnom velikom jezeru .
Sjećanje na to veliko i duboko jezero očuvano je u narodnom predanju o Vodenom Biku , rasprostranjenom u širem okruženju Plavskog jezera .
-Предање каже да је језеро на Црном врху, на планини Рогозни, било огромне дубине.
-Предање је упамтио из свог родног краја, Угљанског поља на Пештери. У њему се помиње водени бик који је некада израњао из Сребрног језера, које више не постоји. Треба напоменути и то да се некадашње језеро налази на крашком терену, на коме су данас копови мрког угља, те је терен порозан.
Jedan dio vode iz jezera završi u Jonskom slivu kroz tok rjeke ibar i Zapadnu moravu . Kako smo vidjeli to Jonsko more se nalazilo na toku Istra = Morave Njegov zapadni rukavac je dosezao sve do Kraljeva , a tu je nekim slučajem i naselje Lađevci .
Drugi dio vode tog jezera tokom Morače završi u dubokom zalivu Sardinijskog mora . Znaju poneki Crnogorci i danas Skadar nazvati starim nazivom SARD . Kako se sada po Skadru i jezero pokraj njega zove Skadarsko tako je davno tada tu bio duboki zaliv u moru i po Sardu je to more dobilo ime - Sardinijsko .
Treći dio vode iz jezera je završavao u slivu Okeana , ne kroz tok jedne već kroz dve rjeke . Argonauti su ploveći iz Okeana kroz Drinu - Eridan i Lim - Rodan stigli u to jezero . Iz jezera su se uputili na tok druge rjeke koja je kroz tok Drine - Eridana jednako završavala u Okeanu . Sa slike prikaza stanja tog jezera lako uočavamo Taru kao tu drugu rjeku .Ta tadašnja rjeka na toku današnje Tare je bila mnogo teža i opasnija za plovidbu , a njome se jednako ponovo vraćalo u Drinu - Eridan . Zato je Hera intervenisala :
-Ali s hridine Hera herkinijske glasno povika 640
S neba skočivši dolje. Na krik joj zadrhtaše od stra
Zajedno svi, jer strašno zagrmje veliki eter.
Pa se okrenuše nazad zahvaljujuć boginji shvativ
Kojim putom im bješe na povratku krenuti kući.
Tako se Argonauti po treći put vraćaju na plaznu tačku , ovdje do ušća Eridana u Okean .
+6
Tako Argonauti umjesto da uplove u Auzonsko more uploviše duboko u tok rjeke Edridan . Apolonije je prestao davati podatke o dužini plovidbe Argonauta od napuštanja ušća rjeke Halis na povratnoj putanji , ali kod opisa prolaska Eridanom navodi :
-Oni pak nemahu želje za jelom niti za pićem,
Nit su na radosti kakve pomišljali, već ih je danju 620
Mučio, iscrpljiv’o, odasvuda opterećiv’o
Nesnosno odvratan vonj Faetonta, njegova dima,
Što ga nadolazeći ispuštao tijek Eridana.
Noću mogahu čuti uz vrisak plač Helijada
Koje su tužile glasno.
Ukazujući tako na dugu uzvodnu plovidbu sve do :
-Potom Rodanu oni u duboku zađoše struju
Koji utječe tu u Eridan. Na mjestu se sastanka voda
Miješajući se burka i buči.
Rodan je pritoka Eridana i srećom odlično opisan od strane Apolonija :
- A on već na kraju
Zemlje, gdjeno se vrata i stanovi nalaze Noći, 630
Odanle izvirući, na jednoj se izlijeva strani
Na Okeanove žale, na drugoj u Jonsko, na trećoj
U Sardinijsko more i beskrajan zaljev, u koji
Ulijeva svoju struju na sedam ušća.
Iz njega uplove u jezera burovita, što su po keltskom 635
Kopnu rasprostranjena neizmjerno. Tu bi se pako
Našli u nevolji grdnoj, jer neki ih nosio rukav
U Okeanov zaljev u koji,ne predvidjev, šćahu
Ući, a otle se ne bi povratili živi i zdravi.
-Rjeke izviru u najdaljim uvalama zemlje , đe su vrata i dvori Noći - otuda odlazeći , dio toga gruva o Okeanske obale , dio u jonsko more zlazi ; a ostatak se izljevana sedam ušća u zaljev Sardinijskog mora prostrani . Iz ove rjeke oni odveslaju u olujna jezera ča se protezahu na golemoj razdaljini u keltskoj zemlji . Tamo bi svoj jadni usud dočekali , jer ta pritoka vodi do Okeanskog zaljeva te bi ga idući u blaženom neznanju uništili ; a ne bi se zdravi povratili .
-Thence they entered the deep stream of Rhodanus which flows into Eridanus; and where they meet there is a roar of mingling waters. Now that river, rising from the ends of the earth, where are the portals and mansions of Night, on one side bursts forth upon the beach of Ocean, at another pours into the Ionian sea, and on the third through seven mouths sends its stream to the Sardinian sea and its limitless bay.[29] And from Rhodanus they entered stormy lakes, which spread throughout the Celtic mainland of wondrous size; and there they would have met with an inglorious calamity; for a certain branch of the river was bearing them towards a gulf of Ocean which in ignorance they were about to enter, and never would they have returned from there in safety.
-Одатле су ушли у дубоки ток Родона који се улива у Ериданус; а где се сретну, чује се урлик помешаних вода. Сада та река, која се уздиже са крајева земље, где су портали и виле Ноћи, с једне стране извире на плажи океана, на другој се улива у Јонско море, а са треће кроз седам ушћа шаље свој ток до сардињског мора и његовог безграничног заљева. [29] А са Рходануса су ушли у олујна језера која су се ширила широм келтског копна чудесних величина; и тамо би се срели са безобзирном несрећом; јер их је одређена грана реке водила према океанском заљеву у који су у незнању требало да уђу, и никад се не би безбедно вратили одатле.
Ako je Eridan Drina onda je Rodan njena najveća pritoka Lim . Nedaleko današnjeg ušća Lima u Drinu nalazi se grad Rudo koji sliči na Rodo po Rodanu . Uz to Lim i sada izvire iz jezera Plavskog kao što je nekada Rodan .
Plavsko jezero ima glečersko poreklo i nalazi se na 906 m nadmorske visine. Njegove dimenzije su 2 km sa 1,49 km, prosečna dubina je 4 m, a maksimalna – 9 m. Nivo vode zavisi od godišnjeg doba i količine topljenja snega, najviši je u maju a najmanji u septembru. U jezeru je vrlo čista voda, njena dubina se vidi na skoro 4 m. U Plavsko jezero se uliva reka Luča, a ističe reka Lim, brzi priliv sveže vode u jezero izaziva njegovo potpuno obnavljanje skoro 82 puta u godini.
Zbog potiska vode iz Okeana - Panonskog mora u ta davna vremena nivo podzemnih voda je bio višestruko jači i viši pa su i u najvišim planinama izvori bili češći i bujniji . Tako je nivo vode u ondašnjem jezeru na mjestu gdje je današnje Plavsko jezero bio mnogo viši . Apolonijev podatak da je to jezero na razdelnici tri vodena sliva je toliko specifičan i jedinstven da je štogod slično nemoguće bilo gdje drugdje locirati .
Ponovo na putanji Argonauta pronalazimo toponim Brodarevo , visoko u planinama nedaleko izvorišta Lima . Vidjeli smo Brzi Brod kod Niša u Kronovom moru na tački do koje su bili doplovili Argonauti i sada , kao slučajno vidimo Brodarevo kao tačku do koje su doplovili , tokom Eridana i Rodana , u tom drevnom velikom jezeru .
Sjećanje na to veliko i duboko jezero očuvano je u narodnom predanju o Vodenom Biku , rasprostranjenom u širem okruženju Plavskog jezera .
-Предање каже да је језеро на Црном врху, на планини Рогозни, било огромне дубине.
-Предање је упамтио из свог родног краја, Угљанског поља на Пештери. У њему се помиње водени бик који је некада израњао из Сребрног језера, које више не постоји. Треба напоменути и то да се некадашње језеро налази на крашком терену, на коме су данас копови мрког угља, те је терен порозан.
Jedan dio vode iz jezera završi u Jonskom slivu kroz tok rjeke ibar i Zapadnu moravu . Kako smo vidjeli to Jonsko more se nalazilo na toku Istra = Morave Njegov zapadni rukavac je dosezao sve do Kraljeva , a tu je nekim slučajem i naselje Lađevci .
Drugi dio vode tog jezera tokom Morače završi u dubokom zalivu Sardinijskog mora . Znaju poneki Crnogorci i danas Skadar nazvati starim nazivom SARD . Kako se sada po Skadru i jezero pokraj njega zove Skadarsko tako je davno tada tu bio duboki zaliv u moru i po Sardu je to more dobilo ime - Sardinijsko .
Treći dio vode iz jezera je završavao u slivu Okeana , ne kroz tok jedne već kroz dve rjeke . Argonauti su ploveći iz Okeana kroz Drinu - Eridan i Lim - Rodan stigli u to jezero . Iz jezera su se uputili na tok druge rjeke koja je kroz tok Drine - Eridana jednako završavala u Okeanu . Sa slike prikaza stanja tog jezera lako uočavamo Taru kao tu drugu rjeku .Ta tadašnja rjeka na toku današnje Tare je bila mnogo teža i opasnija za plovidbu , a njome se jednako ponovo vraćalo u Drinu - Eridan . Zato je Hera intervenisala :
-Ali s hridine Hera herkinijske glasno povika 640
S neba skočivši dolje. Na krik joj zadrhtaše od stra
Zajedno svi, jer strašno zagrmje veliki eter.
Pa se okrenuše nazad zahvaljujuć boginji shvativ
Kojim putom im bješe na povratku krenuti kući.
Tako se Argonauti po treći put vraćaju na plaznu tačku , ovdje do ušća Eridana u Okean .
+6
