8. 5. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
ДАРДАНОВ ПОТОП – ВИНЧАНСКА КУЛТУРА
У оба цитата се помиње Велики Потоп, као преломна цивилизацијска тачка, за време живота Дардана. Да ли се ради о глобалном или локалном дешавању тешко је закључити. Јасно је само да се то дешавало у окружењу планине Иде и низина око ње на подручју којих је постојало или се тад потопом формирало острво Самотрака. Дардан први прелази са Самотраке на Иду и тамо оснива Дарданију, на чијем простору Ил касније подиже град у подножју Иде.
По Платоновим информацијама, у Страбоновој Географији, од оснивања Дардановог града на падинама Иде до оснивања Иловог града у тројанској равници протекло је неколико цивилизацијских етапа, а не само неколико генерација како се да закључити из Енејина родослова. То отвара могућност да је животни век тих божанских потомака био поприлично дужи него данашњих људи. Сертификати о тој могућности постоје и у разним другим историјским изворима.
Остаци грађевина, па и целих градова под ново формираним нивоом водене површине у окружењу Самотраке и Иде су посебно занимљив податак. Указује да је та предпотопна цивилизација била технолошки много напредна. Да се дуго и лепо живело на том подручју. Постојање култа Мистерија недвосмислено указује на висок цивилизацијски ниво, што подразумева писменост. Време је мирно текло и тадашње становништво је уживало у напретку и благостању. А онда изненада наступи Потоп. Преко ноћи се све изменило, добрим делом нестало!
Звучи ли нам ово познато?
Слика 21.- Винчанска керамика – музеј града Београда
ВИНЧАНСКА КЕРАМИКА У "МУЗЕЈУ ГРАДА БЕОГРАДА": "Грнчарија из периода неолита, Винчанска култура, око 5000-4500 година пре нове ере, пронађена на локалитету Винча-Бело брдо код Београда, престонице Србије.
(Збирка Музеја Града Београда) Винча - Бело брдо је један од најзначајнијих праисторијских локалитета у Европи, по којем је названа читава једна култура касног Неолита. Културни слој је 11 метара дубок, а село Винчанске културе је на овом месту постојало од 5400. до 4500 .године пре нове ере. Винчанска култура нам је оставила многе оригиналне и занимљиве уметничке форме, нарочтио антропоморфне фигурине, олтаре и украшену грнчарију.Винчанска култура је била веома напредна, позната је по организованим насељимаи раној експлоатацији метала, односно бакарне руде. Најстарији трагови металургије у Европи потичу са неколико локалитета Винчанске културе у Србији. "
Описује ли се у делима Диодоруса и Страбона Винчанска цивилизација и неразјашњена пропаст њених градова и насеља око 4500 године старе ере?
Проширићемо разматрање теме садржајем дела Грчки митови Роберта Гревса:
а) Једна од прича о оснивању Троје каже да је у време глади трећина становника Крита, под вођством Скамандра, пошла да оснује колонију. Стигавши у Фригију, они разапеше шаторе поред мора, недалеко од града Хамаксита, испод високе планине коју назваше Ида у част Зеусовог кретског дома. Аполон их беше посаветовао да се настане тамо где их буду, користећи се мраком, напали непријатељи од земље рођени; те исте ноћи читава хорда изгладнелих пољских мишева нападе њихове шаторе и оглода све тетиве на луковима, све кожне каише на штитовима, и све остало што се могло глодати на кретској ратној опреми. На то Скамандар нареди да се ту и остане, посвети храм Аполону Сминтијском (око храма ускоро никну град Сминитум) и ожени се Нимфом Идајом, која му роди сина Теукара. Уз помоћ Аполона Крићани потукоше своје нове суседе Бебрике, али се у бици Скамандар удави у реци Ксант, која отада носи његово име. Теукар, по коме се насељеници назваше Теукарима, наследи Скамандар. Неки, ипак, кажу да је кретске исељенике повео сам Теукар и да га је у Фригији дочекао Дардан, који му даде кћер за жену, а своје сопствене поданике назва Теукарима.
б) Атињани причају сасвим другачију причу. Они тврде да Теукари нису дошли са Крита и кажу да се известан Теукар, који је припадао општини Троје, иселио из Атине у Фригију; и да је тај Теукар дочекао у Фригији Дардана, сина Зевса и Плејаде Електре. Аркађана из Фенеја, а не обратно. Да би поткрепили то тврђење Ерихтоније се појављује у родослову и атинске и теукарске краљевске породице. Атињани даље кажу да се Дардан оженио Хрисом, кћерком Паланта, која му је родила два сина, Идаја и Дејманта; Они су владали извесно време у краљевини Аркадији, коју је основао Атлант, али их је раздвојила катастрофална Деукалионова поплава. Дејмант остаде у Аркадији, а Идај оде са оцем Дарданом на Самотраку, коју су заједно колонизовали, а острво се по њима назвало Дарданија. Хриса је донела Дардану у мираз свете ликове великих божанстава чија је свештеница била, а он установи њихов култ на Самотраки, мада је њихова права имена држао у тајности. Дардан је основао и свештенички ред који је обављао исте обреде као и критски курети.
ц) Смрт брата му Јасиона одведе Дардана преко мора чак у Троаду. Он тамо стиже сам, управљајући сплавом који је био направљен од непромочиве коже оптерећене са четири камена. Теукар га дочека гостољубиво, и, како је желео да сузбије нека суседна племена, понуди му удео у краљевству и ожени га принцезом Батејом. Неки кажу да је та Батеја била Теукарова тетка, а неки, да му је била ћерка.
д) Дардан предложи да оснују град на омањем брежуљку изнад равнице где се касније уздизала Троја или Илијум, али пошто га је једно пророчанство фригијског Аполона опоменуло да ће свакојаке несреће пратити становнике будућег града, он изабра блажу стрмину планине Иде и назва град Дарданија. После Теукарове смрти Дардан наследи остатак краљевства, назва га по свом имену и распростре своју власт над многим азијским народима; он је ширио и колоније по Тракији и даље.
е) У међувремену Дарданов најмлађи син Идај пође за оцем у Троаду, носећи са собом свете ликове, што омогући Дардану да свој народ упути у самотрачке мистерије. Једно га пророчанство увери да ће му град који је основао остати непобедив све док мираз његове жене буде остао под заштитом Атене. Његов гроб се налазио у оном делу Троје који се звао Дарданија док се није спојио са селима Илијум и Тројом у јединствени град. Идај се настанио на Идајским планинама, које се, по некима, тако зову по њему. Ту је он увео обожавање фригијске Мајке свих богова и установио мистерије.
ф) Идај је имао два старија брата, Ерихтонија и Ила, или Закинту и кћерку Идаја, која постаде Финеја друга жена. Кад Ерихтоније наследи краљевство у Дарданији, он се ожени Астриохом Симонетовом, која му роди Троја. Ерихтоније се помиње и као краљ Крита; он је био најбогатији човек у то време и имао је три хиљаде кобила, у које је Бореј био заљубљен. Трој је наследио свога оца Ерихтонија и није само Троја већ је и читава Троада добила име по њему. Његова жена Калироја, Скамандарова ћерка, роди му Клеопатру Млађу, Ила Млађег, Асарака и Ганимеда.
х) У међувремену је Ил, Ерихтонијев брат, отишао у Фригију и такмичио се на играма које су се у то време одржавале, однео победу у рвању и добио педесет младића и педесет девојака као награду. Фригијски краљ(чије се име више не памти) даде му пегаву краву и посаветова га да оснује град тамо где крава буде први пут починула. Ил пође за кравом, а она леже кад су стигли до брда Ате, те он ту сагради Илијум, али не подиже никаква утврђења због пророчанства које је опоменуло његовог оца Дардана. Неко, међутим, каже да је то била једна од Илових мисионских крава за којом је кренуо по савету Аполона. Али други држе да су Илијум подигле избеглице из Локриде и да су име своје планине Фрикион дали тројанској планини.
и) Кад је градски атар био обележен, Ил се помоли Свемогућем Зевсу да му се јави каквим знамењем и сутрадан он примети пред својим шатором дрвени предмет напола заривен у земљу и обрастао морским алгама.То је био паладијум, висок 3 лакта, који је Атина начинила за успомену на своју мртву либијску другарицу у игри. Палада, чије је име Атина додала свом, држала је у десној руци мач, а преслицу и вретено у левој; груди јој је покривао штит. Атина је најпре кип поставила на Олимпу, поред Зеусовог престола, где му је указивана велика част; али кад је Илову прабабу, плејада Електру, силовао Зевс, и кад је Паладин лик оскрнавила својим додиром Атина се наљути и суноврати је заједно са кипом доле на земљу.
ј) Аполон Сминтије посаветова Ила овако: »Сачувај Богињу која је пала са неба и сачуваћеш град: јер где год је она, ту је империја!« На то Ил подиже храм на утврђењу да би заштитио кип.
к)Неки кажу да је храм већ био подигнут кад је кип сишао с неба као Богињин поклон. Он је пао кроз кров који још није био завршен и нађен је како стоји на свом правом месту. Други кажу да је Електра дала паладијум Дардану, свом сину кога је родила са Зевсом, и да је био пренет из Дарданије у Илијум после Дарданове смрти. Други опет кажу да је пао с неба у Атину и да га је Атењанин Теукар донео у Троаду. А има их, опет, који верују да су постојала два паладијума, атински и тројански, и да је тројански био израђен од Пелопових костију, баш као што је Зевсов кип у Олимпији израђен од индијске слоноваче. А неки тврде да је било више паладијума и да су сви пали с неба, укључујући самотрачки кип кога је Идај донео у Троаду. Весталке у Риму су чувале оно што се сматрало оригиналним паладијумом. Ниједан човек не сме да га погледа некажњено. Једанпут, док је паладијум још био у тројанским рукама, Ил је полетео да га спасе приликом узбуне због пожара и ослепео је. Тек касније је успео да умилостиви Атину и поврати вид.
л) Еуридика, Адраста ћерка, роди Илу Лаомедона и Темисту, која се удала за Фригијца Каписа и, по некима, родила Анхиса.Са Стрим, Скамандаровом кћерком и Леукип, или Зеуксипом, или Тоос, Лаомедон је имао пет синова, и то: Титона, Лампа, Клитија, Хикетаона и Подарка, као и три ћерке: Хесиону, Килу и Астиоху. Изродио је ван брака и близанце са пастирском Нимфом Калиба. Он је одлучио да сагради чувени тројански зид и пошло му је за руком да му у томе помогну Аполон и Посејдон, који у то време беху у Зевсовој немилости због побуне у којој су учествовали, па их је он натерао да служе као надничари. Посејдон је градио док је Аполон свирао на лири и напасао Лаомедонова стада; Ајак, Лелегијац, помагао је Посејдону. Али Лаомедон је преварио Богове приликом плаћања и навукао на себе њихову мржњу. То је разлог што су и он и сви његови синови- осим Подарка, који је добио друго име Пријем - били сатрвени кад је Херакле разорио Троју.
м) Пријем, коме је Херакле благонаклоно доделио тројански престо, сматрао је да је узрок несрећи која се сручила на Троју било лоше место на коме је град подигнут, а не љутња Богова. Он зато посла једног од својих нећака да упита Питонку у Делфима да ли над брдом Ати још лежи клетва. Aли Аполонов свештеник Пантоја, Отријев син, беше тако леп да Пријамов нећак заборави зашто је дошао у Делфе, заљуби се у њега и поведе га у Троју. Иако је био љут, Пријем немаде срца да казни свог нећака. Као накнаду за увреду која му је причињена, Пријем запосли Пантоја као Аполоновог свештеника, а како га је било срамота да се поново обраћа Питонки, он обнови град Троју на истим темељима. Пријамова прва жена беше Аризба. ћерка пророка Меропа. Кад му је родила Ајсака, он је удаде за Хиртака и у том браку она роди Хиртаковиће Асија и Нису.
„Грчки митови“ - Роберт Гревс
Много је разних локалних варијанти приче из којих је тешко са задовољавајућом сигурношћу утврдити о ком се простору ради. Два простора у оквирима античког света носе назив по Дардану: Дарданија на Балкану и Дарданели између Балкана и Мале Азије. Зато ћемо обратити пажњу на имена народа поменутих у окружењу Дарданије, која се помињу у овим наводима, а поклапају се са подацима из Хомерове Илијаде.
1. Дарданци - Теукри - Тројанци - прозвани тако по свом родоначелнику Дардан. У неким историјским делима ословљава их се Теукри- по Теукру. На мањем делу Дарданије касније је подигнута Троја, па је становништво у њеном окружењу прозвано Тројанци.
2. Фригија - Фрижани, по коме ли су они названи? По Фригсу? Већина ће одмах помислити на Фригију у Малој Азији, али постојала је Фригија = Бригија и на Балкану. Не верујете? Да видимо шта о Фрижанима и Фригији каже Херодот у својој Историји:
„3) Фрижани су имали опрему врло сличну Пафлагонској, и они су се врло мало разликовали. Фрижанима је по причању Македонаца, у време док су становали у Европи и били суседи Македонаца, било име Бриги, а кад су се преселили у Азију, променили су истовремено и завичај и име и назвали су се Фрижани. Јермени су били наоружани исто као и Фрижани, јер су они потомци Фрижана. Оба ова народа предводио је Артохмо, који је био ожењен Даријевом ћерком.“
„Историја“ - Херодот
Још је занимљивији следећи пасус Херодотове Историје:
„75) Трачани су ишли у рат са лисичијим кожама на глави и са кошуљом око тела, изнад које су имали пребачене шарене огртаче, а на ногама и око листова чизме од јеленске коже. Поред тога имали су копља за бацање, лаке штитове од плетера и кратке мачеве. Ови су, кад су прешли у Азију, добили име Битињани, а раније су се, како сами причају, звали Стримоњани, јер су становали на Стримону. Кажу да су их из њиховог старог завичаја протерали Теукри и Мизијци. Трачанима из Азије командовао је Артабанов син Басак.
Херодот каже да Фрижани и Трачани у Малу Азију долазе тек у осмом веку п.н.е., и то са Балкана.
Тражити њихово порекло у Малој Азији је погрешно, што је доказао и Екрем Акургал (1911 - 2002), турски специјалиста за древне културе Анатолије. Он је био јасан да се њихово присуство у Турској археолошки може потврдити тек за осми век п.н.е., што ће рећи око 400 година после Тројанског рата, те још додаје како њихови најранији артефакти неодољиво подсећају на артефакте са Балканских простора из касног бронзаног доба. Дакле, имамо и археолошке доказе да је Херодот био у праву!“
„Историја“ - Херодот
Све је то потврдио и Страбон у 7. књизи своје Географије описујући Мисију и Мишане на Балкану у Бугарском Подунављу:
„2. Сада Грци сматрају да су Гети били Трачани; И да су Гети живели на обе стране Истра (Дунава), исто као и Мизи (Миши) који су такође били Трачани и идентични са народом који се данас зове Мези (Моеси); Од ових Миза (Миши )су настали (раширили се) Мишани који сада живе између Лидијаца, Фригијаца и Тројанаца. А Фригијци су у ствари Бригијци (Бриги) Трачко племе као што су и Мигдонци, Бебрици, Медобитињани, Битињани, Тхинианс и ја мислим такође Маријандини. Ови народи су потпуно напустили Европу (Стару Европу која се налазила на Балкану) али Мизи су остали и тамо. Чини ми се да је Посејдоније у праву у својој претпоставци да Хомер означава (одређује) Мизе у Европи(мисли на оне у Тракији) када каже "Уназад окреће своје сјајне очи и погледа у даљину ка земљи узгајивача коња Тракији и Мизима - борцима из близа". Засигурно ако би неко помислио да је Хомер мислио на Мизе у Азији (Малој Азији) исказ се не би подударао. Заиста, када Зевс окреће поглед од Тројанаца ка земљи Трачана, то би било дело човека који је помешао континенте и не разуме израз песника да повеже Тракију са земљом Азијских Миза (миши) који нису "далеко" али имају заједничке границе са Троадом и које су постављене иза ње и са обе стране, и одвојене су од Тракије широким Хелеспонтом; Када је Хомер рекао "погледао уназад" мислио је на "задњи", и он који окреће свој поглед од Тројанаца ка народу који је или задњи од Тројанаца или на њиховим боковима, заиста окреће свој поглед далеко, Али никако "последњима". Поново у прилог овој фрази иде сведочење песника који повезује Мизе (миши) са Хипемолгима, Галактофагима и Абиима који су заиста каравански Скити и Сармати. И до дана данашњег ова племена као и племена Бастарени живе измешани са Трачанима (више са онима даље од Дунава, али такође и са онима у самој Тракији близу Дунава). Са њима заједно живе измешана и Келтска племена Боји, Скордисци, Таурисци. Свакако Скордисци се по некима зову "Сцордистае" а Таурисци се такође зову Лигурисци и Тауристае.“
„Географија“ 7. књига - Страбон
Кад све ово наведено саберемо и одузмемо резултат је више него једнозначан! Сва описана дешавања око Дарданије, па и сама Дарданија, налазила су се на Балкану, као и сви народи у њеном окружењу! То потврђују и Трачани, по Херодоту, речима да су их из старог завичаја на Балкану протерали Мизијци и Теукри, за претпоставити њихови суседи. Теукри су Дарданци, а тиме и Тројанци, па су очигледно и они пореклом Балканци! На подручје Мале Азије извршена је колонизација, народима са Балкана, 400 година после Тројанског рата. Да то није био насумичан процес указује распоред народа много сличан распореду у старом завичају на Балкану. Много Балканских градова добило је имењаке, као и многи географски топоними,у колонизованим просторима у Малој Азији.
Римљани, који су себе сматрали потомцима Енеје и његових Дарданаца - Тројанаца, су одмах по освајању централног Балкана потврдили и омеђили простор Дарданије, која је видљива на свим њиховим картама тог простора. Колико информација о локацији Дарданије су очували кроз своју предају с колена на колено, а колико добили од затеченог становништва тешко је рећи, али је сигурно да су их обоји поседовали. Енејида потврђује о јаком осећању припадности Римљана Дарданији и сталној тежњи о повратку у њу. Да је становништво које је опстало у Дарданији до доласка Римљана, па чак и до данас брижно чувало знање о свом пореклу потврђује исечак из новинског чланка:
„Неко се ту сетио и првих становника Прокупља, Дарданаца, славног Илирског племена које је бранилоТроју и овде се, у подножју Хисара, по свему судећи населило после пада овог чувеног античког града.“
„Још од старијих летописац цркве прокупачке, наиме, верује се да су припадници овог племена живели по пећинама и тунелима прокопаним по брдима, тако да су се ти тунели, опет у причама, нашли као узрок потреса. Овде су сви испустили из вида да су Дарданци били оснивачи краљевске тројанске лозе и да су, највероватније, живелиу неком утврђењу које би наликовало на њихову Троју.“
„Зашто би се припадници овако напредног племена, који су и саградили тако моћну Троју, после њеног пада скривали по пећинама и тунелима? Пре ће бити да су они овде имали формиран град-утврђење, до чијих остатака археолози још нису дошли. "
Слика 22.- Границе на Балкану у Античко време - Дарданија
Значи то је права Дарданова Дарданија!
Више нема сумње да приче и митови о Дардану и Дардановом потопу описују дешавања на Балкану, конкретно Панонској низији, у нека давна времена. Пре Дардановог потопа на тим просторима цветала је Винчанска цивилизација, укључујући просторе покрај река, па сад са сигурношћу знамо да је у тим митовима и легендама описана судбина народа и простора те цивилизације. Пратећи информације о новом стању рељефа тих простора након Дардановог потопа потпуно је јасно да се на простору Панонске низије задржала велика количина воде која је формирала огромно језеро - море - океан. Баш како је приказано на мапи по информацијама из Диодорусове Историје:
Слика 23. - Приказ океана у време Троје
Да ли је оно било ту од Дардановог потопа (око 4420 године ст. ере) па све до његовог нестанка након пада Троје тј. до Деукалијановог потопа (1159. године ст. Ере)?
Тешко је тврдити без поузданих информација!
Сигурноје само да је ту било у доба Аргонаута и рата за Троју!
