- Poruka
- 11.573
Па Никола Пашић је чист Бугарин...Чак и ратовао против Србије када је био млад...
Ко ће вас разумети..
-
- Popularno:
- Ćele Kula: Spomenik varvarske osvete i...
- Obojena revolucija u Madjarskoj 1954
- Najbahatiji sin političara u istoriji...
- Opisi sebe
- Вучић: Студентско-блокадeрска листа у...
- Rusija, Rat, Oružje i (Im)potencija
- Vukovar pobijedio Dinamo Zagreb 1:0
- Tetovaže - seksi ili ne?
- Cena stanova u Novom Sadu za 1. novembar
- Opsadno stanje u Podgorici zbog...
Tribali
- Začetnik teme Andjela
- Datum pokretanja
Па Никола Пашић је чист Бугарин...Чак и ратовао против Србије када је био млад...
Ко ће вас разумети..
svarozic
Buduća legenda
- Poruka
- 35.145
Па Никола Пашић је чист Бугарин...Чак и ратовао против Србије када је био млад...
Ко ће вас разумети..
Sandanski šta pričaš, je li ti dobro?
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Па Никола Пашић је чист Бугарин...Чак и ратовао против Србије када је био млад...
Ко ће вас разумети..
Može li neka dokumentacija ili bar objašnjenje za ovo?
svarozic
Buduća legenda
- Poruka
- 35.145
Ma Bugari pričaju da je Pašić Bugarin (po majci valjda) ali oni pričaju da je i Sandanski Bugarin!
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Po majci je koliko znam bio Cincar i to nije sporno posle ww1 zaštitio je Cincare koji nisu ratovali već se na raćun rata obogatili on ih je oporezovao samo kroz razna zadužbinarstva ali su ostali na visokim položajima pa čak u bankarskom sektoru.
svarozic
Buduća legenda
- Poruka
- 35.145
Da, da i svog sina među njima!
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Andjela
Elita
- Poruka
- 23.874
Па Никола Пашић је чист Бугарин...Чак и ратовао против Србије када је био млад...
Ко ће вас разумети..
O cemu ti to?
On je bio Vlah.
- Poruka
- 11.573
Већ сам одговорио да се пише како Бугари твриде да је Бугарин...
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Mi o majčinoj strani ti o očevoj , možda bio Vlah ali Bugarin sigurno nije.
Andjela
Elita
- Poruka
- 23.874
Viden
Primećen član
- Poruka
- 765
Зар ниси досад чуо шта је све бугарско у очима Бугара?
Ако треба, да те подсетим!????
Јевреји рачунају по мајчиној страни, да..Ми не..
Пашић је био Великоизворац по народности..то је село у коме кад прегазиш плитку реку..одмах си "на влашком терену".
Чиста река, ту се рибе мресте, можда су се Николини родитељи ту срели и "познали".
А село велико толико да је било седиште среза.
Рођен је 1845...тридесетак година раније његов земљак (рођен 30 км даље од Великог Извора, у Леновцу) Хајдук Вељко гонио је Турке из српских земаља..по оним границама што су му преци запамтили..до реке Јадре.. сав тај простор добише Блгари (кад им је владар био из немачке династије) у договору са руским владаром ( из немачке династије) крајем 19.века...све заједно са Србима који су протествовали и писали где год су могли, али "сила" учини своје...да најлепша српска племена остадоше ван граница Србије..
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.232
Referenca? Pa zar uopšte ne znaš koje su žene u pitanju, iz kojih porodica?
Kao prvo, ZAHVALJUJEM.
Kao drugo, sve si pogrešno pročitao. Relja Novaković samo citira gomilu izvora i dodiruje se problematike, ali nigdje izričito ne tvrdi da je car Likinije bio Srbin! Nigdje! Jedino što radi jeste objašnjavanje te mitologije i odakle se to pojavilo u srpskoj istoričnoj kniževnosti.
- Poruka
- 38.209
Da mu roditelji nisu emigrirali iz Bugarske - bio bi Bugarin ..
Andjela
Elita
- Poruka
- 23.874
Draga moja, tema su Tribali, a sto se tice Pasica, nije bio Bugarin.
- Poruka
- 5.939
Да не замериш, Ник, то што ове савремене цинцарске лажовчине на сав глас трубе да је Пашић био Цинцарин (а са њим приде и Пупин и још маса оних који са Цинцарима никакве везе нису имали) толико да су већ и глуви за то чули, то је обична будалаштина.
Намерно кажем "цинцарске лажовчине", јер су сви они који то пропагирају по јавности обавештени о нетачности тих података, па опет настављају са тиме играјући на карту српско-цинцарског братства из 19. века и лажући оне Србе који им приступају са поверењем.
Пашићу је очух био посрбљени Цинцарин који се некада презивао по цинцарски Паску, па је то посрбио у Пашић, а затим се оженио Николином мајком која је као своју "приколицу" вукла свог синчића из претходног брака.
По тој логици, да је очух Николе Пашића био афрички црнац, неко би га данас проглашавао за "знаменитог црнца".
Пашићеви родитељи су пореклом са територије данашње Бугарске и Р. Македоније. У 19. веку српско-бугарска етничка граница није била јасна и маса је била неопредељена, а и на српској и на бугарској страни је било свесних и Срба и Бугара. Бугари читаво становништво сматрају искључиво Бугарима, и зато третирају Пашића као Бугарина. Пошто неке етничке разлике у тим крајевима заправо и нема, а Пашић није тамо однекуд са Црног Мора него са подручја које је у исто време и српско и бугарско, ту не постоји никакво објективно одређивање националности сем његовог сопственог опредељења, а оно је српско.
А оне цинцарске будалаштине које намерно пишу сензационалистички и зарад јефтине самопромоције, у којима се лаже да је Пашићев очух био његов отац треба занемарити.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Hvala! Kako god bilo njegovo Srpstvo i učešće u WWI ne možemo da osporimo.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.455
Ljiljana STOSIC, Institute of Balkan Studies, Belgrade
EMBLEMATIC MOTIFS ON BAROQUE GATES OF BELGRADE
The ancient name Tribali was retained for Serbs even in late-Byzantine names, and Stematografija (1741) by Hristifor Zefarovic, done on the model of the heraldic collection Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio (Vienna, 1701), by Croatian historian and engraver Pavle Ritter Vitezovic, has impressed a coat ofarms of Trivalija as a land or province to which Austria then lay claim. See Jirecek, K., 1988 (1), 64; Davidov, D., 1971,9, 38r, 50r
EMBLEMATIC MOTIFS ON BAROQUE GATES OF BELGRADE
The ancient name Tribali was retained for Serbs even in late-Byzantine names, and Stematografija (1741) by Hristifor Zefarovic, done on the model of the heraldic collection Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio (Vienna, 1701), by Croatian historian and engraver Pavle Ritter Vitezovic, has impressed a coat ofarms of Trivalija as a land or province to which Austria then lay claim. See Jirecek, K., 1988 (1), 64; Davidov, D., 1971,9, 38r, 50r
Poslednja izmena:
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Olga Lukovic: "Srbi...narod najstariji" ("Serbs...the oldest nation"). Enjoy
“...No jedno od najjacih svedicanstava za Srbe jeste srpski jezik, cije su mnoge reci zajednicke sa prastarim sanskritskim, a cemu je, u ovoj studiji, posvecen poseban odeljak. Tu srodnost srpskog i sanskritskog vrlo je lepo dokumentovao ceski naucnik Pavle Josif Safarik u svome delu “Starozitnosti Slavjanske”.
Srpski filolog Djura Danicic u svojim “Korijenima” kaze da ime Srbin potice od indijske reci “sahrb” u smislu braniti, stititi. No poreklo imena Srbin razni istoricari i uopste naucnici, filolozi i pisci, nalaze u raznim izvorima i gotovo svi se slazu u osnovnom, tj. da svaki naziv za ime Srbin potice, u stvari, od istog korena.
Safarik u svome spomenutom delu veli:
“Reci Sobranije, zbor, sabor, ili sever navode izvesne autore da u njima traze poreklo Srpskog imena, jer je otadzbina Srba bila danasnja Sibirija. Imena Sjurb, Sjarb, Sjarbin, Sebr, Sebrin, Sevr, Sibrin, Serb, Servin, Srb, Srbin samo su razni oblici imena Srbin sa znacenjem: rod, rodjak, narod, uz druge sinonime, upravo kao i latinsko: gens, natio, itd.”
Ruski istoricar Veltman izmedju ostaloga kaze:
“Ime Srbin se od starine odnosilo na vojnicke ratnicke staleze u Rusiji, te to ime oznacava vojnika, hrabra coveka, koji se vecno bori i od koga su postali svi danasnji kozaci u Rusiji.”
Po jednom od prvih srpskih istoricara, Jovanu Rajicu, poreklo srpskog imena bi imalo vise izvora, kao sto on to navodi u svome delu “Istorija raznih slovenskih narodov, naipace Bolgarov, Horvatov i Serbov”. Rajic jedan izvor srpskog imena nalazi u Huno-Sabira, drugi u nazivu Sarbata – Sarmata, a treci u imenu reke Srbice izmedju Tigra i Eufrata u Mesopotamiji.
Ako li se pak opet povratimo Safariku i njegovom sunarodniku Janu Kolaru, teologu iz Slovacke, izlazi, da u zaplavu reke Volge rec Serbo oznacava porodicu, rod, svojtu.”Kako se ti ono zvase, Rodjace?”, kaze se kod Srba nepoznatom Srbinu, a to ne postoji kod drugih naroda!
S druge strane, Belorusi smatraju da rec Srbin, a stvarno rec Sjarb, ili Sarb, znaci silu, mnozinu ili mnostvo velikog naroda iste krvi i istog jezika. Kod Velikorusa Srb znaci zdrav, junacan, silan sloj ljudi. Sorab pak kod Luzickih Srba ukazuje na razboritijeg, najlepseg, najobdarenijeg – ukazujuci ne samo na nesto dobro, vec na dobro u superlativu.
Ukrajinci tvrde, da se imenom Srbin ukazuje na gospodovanje, sto oni iznose i kroz svoje pesme. Pa i kod nas Srba na jugoistoku Evrope, kad neko treba da se pohvali kao hrabar i valjan covek, kaze se: “Srb od Kosova!”
Arabljani i stari Haldejci u coveku koji nosi Srpsko ime gledali su coveka slobodnog, junaka i uopste nepokornog. Stari sanskritski, praotac indoevropskih jezika, belezi rec serbh sa znacenjem: seme, koleno, rod, ili pak u smislu: besneti, ne dati se nikome.
Veliki ban Bosne, Ninoslav, u svojim poveljama kojima je utvrdjivao odnose svojih gradjana i Dubrovcana, svoje gradjane naziva Srbima, a Dubrovcane Vlasima.
Tomo Maretic, poznati slovenski filolog i lingvista, po narodnosti Hrvat, kaze u jednom od svojih dela:
“Ima pisaca, kao sto je vizantijski car Konstantin Porfirogenit koji samovoljno tumaci ime Srbin kao latinsku rec “servus”, sto znaci ” rob”. Ta njegova zlonamernost nije imala oslonca, jer je tacno utvrdjeno da je protivno i samom pricanju Porfirogenitovom da su se Srbi vec pre dolaska na vizantijsko tle, zvali Srbima. Osim toga, ime Luzickih Srba i Ruskih Srba najbolje potvrdjuje originalnost srpskog imena, jer ovi ne imadjahu nikakve veze ni sa grckim, ni sa rimskim carstvom.”
* * *
Najzad, Racki spominje jos jedno Halkokondilovo obavestenje iz njegove “Istorije Vizantije”, sa strane 14., gde Halkokondilo iznosi tvrdjenje, da su:
“Tribali, odn. Srbi, najstariji i najveci narod na svetu.”
Originalna nemacka hronika koja se nalazi u Minhenu, a pisana je pre hiljadu godina, doslovno kaze:
“Zeriuani quod tantum est regnum...”
“Srbi, cije carstvo je toliko veliko, da su iz njih proizisli svi slovenski narodi, kao sto sami Sloveni tvrde da svoje poreklo vode od Srba.”
Maretic u svome vec napred navedenom delu dodaje:
“Plinije, rimski istoricar, kaze da su Srbi ziveli oko Dona, a Vendi uz Vislu.”
Dalje Maretic primecuje:
“Sva trojica grcko-rimskih istoricara ne znaju uopste za slovensko ime; i Ptolomej, i Tacit, i Plinije govore samo o Vendima, ili Srbima.”
S obzirom na kasnu pojavu imena Sloven razumljivo je sto u to doba Slovene niko nije ni spominjao, vec Tracane, redje Srbe, a zatim Tribale, Vende, Ante, Dardane, Peone, Ilire, itd.
Grcki istoricar Istocnog rimskog carstva, Prokopije, tvrdi da su Srbi:
“Nastanili veliki deo Azije i preko Balkana jos pre Hrista doprli sve do Rima.”
Njegovom se misljenju pridruzio i Arapski pisac Al Bekr i gotski Jornand.
Hrvatski istoricar, Racki, u napred spomenutom delu, kaze:
“U pocetku nazivahu se Sloveni domacim imenom Srbi, tj. rodjaci, a stranci, specijalno Nemci, zvali su ih Vendima, ili Vindima. Pod tim imenom poznaju Slovene i Grci i Rimljani jos od sedmog veka pre Hrista. Sirenjem rimskog carstva i Rimljani odbijahu tacnije podatke o Vindima, tj. Srbima, a kada je unistena stara rimska drzava, nestade starog domaceg imena Srb kao opcenitog svemu rodu te se ono zadrza kod Polabskih i juznih Srba.”
Josif Dobrovski proglasen za “patrijarha slavistike”, jezuita i rektor bogoslovije, u svome Godisnjaku za 1827. g. pise:
“Istovetnost Luzickih Srba i balkanskih Srba nije slucajna. Ona potice iz prastarih vremena kad su se srpskim imenom svi tadasnji Sloveni nazivali pre nego sto je nastalo slovensko ime.”
I Safarik, a isto tako i ruski istoricar Veltman, u potpunosti se slazu s Dobrovskim i po njima je:
“Ime SRB tako staro i duboko ukorenjeno medju svim slovenima moglo samo u zajednickoj pradomovini imati svoj prirodan znacaj.”Nemac Cerning (Carl von Czoernig), poznati etnograf, pise u svome dole citiranom delu:
“Prvo opste ime svih Slovena bilo je Serbli, sto znaci ujedinjeni.”
Madjar Kalaj pise u svojoj “Istoriji Srba”:
Po ispitivanjima najboljih naucnika svi slovenski narodi su se u prastaro doba nazivali Srbi, a Sloveni i Anti bili su samo ogranci ove porodice.”
“...No jedno od najjacih svedicanstava za Srbe jeste srpski jezik, cije su mnoge reci zajednicke sa prastarim sanskritskim, a cemu je, u ovoj studiji, posvecen poseban odeljak. Tu srodnost srpskog i sanskritskog vrlo je lepo dokumentovao ceski naucnik Pavle Josif Safarik u svome delu “Starozitnosti Slavjanske”.
Srpski filolog Djura Danicic u svojim “Korijenima” kaze da ime Srbin potice od indijske reci “sahrb” u smislu braniti, stititi. No poreklo imena Srbin razni istoricari i uopste naucnici, filolozi i pisci, nalaze u raznim izvorima i gotovo svi se slazu u osnovnom, tj. da svaki naziv za ime Srbin potice, u stvari, od istog korena.
Safarik u svome spomenutom delu veli:
“Reci Sobranije, zbor, sabor, ili sever navode izvesne autore da u njima traze poreklo Srpskog imena, jer je otadzbina Srba bila danasnja Sibirija. Imena Sjurb, Sjarb, Sjarbin, Sebr, Sebrin, Sevr, Sibrin, Serb, Servin, Srb, Srbin samo su razni oblici imena Srbin sa znacenjem: rod, rodjak, narod, uz druge sinonime, upravo kao i latinsko: gens, natio, itd.”
Ruski istoricar Veltman izmedju ostaloga kaze:
“Ime Srbin se od starine odnosilo na vojnicke ratnicke staleze u Rusiji, te to ime oznacava vojnika, hrabra coveka, koji se vecno bori i od koga su postali svi danasnji kozaci u Rusiji.”
Po jednom od prvih srpskih istoricara, Jovanu Rajicu, poreklo srpskog imena bi imalo vise izvora, kao sto on to navodi u svome delu “Istorija raznih slovenskih narodov, naipace Bolgarov, Horvatov i Serbov”. Rajic jedan izvor srpskog imena nalazi u Huno-Sabira, drugi u nazivu Sarbata – Sarmata, a treci u imenu reke Srbice izmedju Tigra i Eufrata u Mesopotamiji.
Ako li se pak opet povratimo Safariku i njegovom sunarodniku Janu Kolaru, teologu iz Slovacke, izlazi, da u zaplavu reke Volge rec Serbo oznacava porodicu, rod, svojtu.”Kako se ti ono zvase, Rodjace?”, kaze se kod Srba nepoznatom Srbinu, a to ne postoji kod drugih naroda!
S druge strane, Belorusi smatraju da rec Srbin, a stvarno rec Sjarb, ili Sarb, znaci silu, mnozinu ili mnostvo velikog naroda iste krvi i istog jezika. Kod Velikorusa Srb znaci zdrav, junacan, silan sloj ljudi. Sorab pak kod Luzickih Srba ukazuje na razboritijeg, najlepseg, najobdarenijeg – ukazujuci ne samo na nesto dobro, vec na dobro u superlativu.
Ukrajinci tvrde, da se imenom Srbin ukazuje na gospodovanje, sto oni iznose i kroz svoje pesme. Pa i kod nas Srba na jugoistoku Evrope, kad neko treba da se pohvali kao hrabar i valjan covek, kaze se: “Srb od Kosova!”
Arabljani i stari Haldejci u coveku koji nosi Srpsko ime gledali su coveka slobodnog, junaka i uopste nepokornog. Stari sanskritski, praotac indoevropskih jezika, belezi rec serbh sa znacenjem: seme, koleno, rod, ili pak u smislu: besneti, ne dati se nikome.
Veliki ban Bosne, Ninoslav, u svojim poveljama kojima je utvrdjivao odnose svojih gradjana i Dubrovcana, svoje gradjane naziva Srbima, a Dubrovcane Vlasima.
Tomo Maretic, poznati slovenski filolog i lingvista, po narodnosti Hrvat, kaze u jednom od svojih dela:
“Ima pisaca, kao sto je vizantijski car Konstantin Porfirogenit koji samovoljno tumaci ime Srbin kao latinsku rec “servus”, sto znaci ” rob”. Ta njegova zlonamernost nije imala oslonca, jer je tacno utvrdjeno da je protivno i samom pricanju Porfirogenitovom da su se Srbi vec pre dolaska na vizantijsko tle, zvali Srbima. Osim toga, ime Luzickih Srba i Ruskih Srba najbolje potvrdjuje originalnost srpskog imena, jer ovi ne imadjahu nikakve veze ni sa grckim, ni sa rimskim carstvom.”
* * *
Najzad, Racki spominje jos jedno Halkokondilovo obavestenje iz njegove “Istorije Vizantije”, sa strane 14., gde Halkokondilo iznosi tvrdjenje, da su:
“Tribali, odn. Srbi, najstariji i najveci narod na svetu.”
Originalna nemacka hronika koja se nalazi u Minhenu, a pisana je pre hiljadu godina, doslovno kaze:
“Zeriuani quod tantum est regnum...”
“Srbi, cije carstvo je toliko veliko, da su iz njih proizisli svi slovenski narodi, kao sto sami Sloveni tvrde da svoje poreklo vode od Srba.”
Maretic u svome vec napred navedenom delu dodaje:
“Plinije, rimski istoricar, kaze da su Srbi ziveli oko Dona, a Vendi uz Vislu.”
Dalje Maretic primecuje:
“Sva trojica grcko-rimskih istoricara ne znaju uopste za slovensko ime; i Ptolomej, i Tacit, i Plinije govore samo o Vendima, ili Srbima.”
S obzirom na kasnu pojavu imena Sloven razumljivo je sto u to doba Slovene niko nije ni spominjao, vec Tracane, redje Srbe, a zatim Tribale, Vende, Ante, Dardane, Peone, Ilire, itd.
Grcki istoricar Istocnog rimskog carstva, Prokopije, tvrdi da su Srbi:
“Nastanili veliki deo Azije i preko Balkana jos pre Hrista doprli sve do Rima.”
Njegovom se misljenju pridruzio i Arapski pisac Al Bekr i gotski Jornand.
Hrvatski istoricar, Racki, u napred spomenutom delu, kaze:
“U pocetku nazivahu se Sloveni domacim imenom Srbi, tj. rodjaci, a stranci, specijalno Nemci, zvali su ih Vendima, ili Vindima. Pod tim imenom poznaju Slovene i Grci i Rimljani jos od sedmog veka pre Hrista. Sirenjem rimskog carstva i Rimljani odbijahu tacnije podatke o Vindima, tj. Srbima, a kada je unistena stara rimska drzava, nestade starog domaceg imena Srb kao opcenitog svemu rodu te se ono zadrza kod Polabskih i juznih Srba.”
Josif Dobrovski proglasen za “patrijarha slavistike”, jezuita i rektor bogoslovije, u svome Godisnjaku za 1827. g. pise:
“Istovetnost Luzickih Srba i balkanskih Srba nije slucajna. Ona potice iz prastarih vremena kad su se srpskim imenom svi tadasnji Sloveni nazivali pre nego sto je nastalo slovensko ime.”
I Safarik, a isto tako i ruski istoricar Veltman, u potpunosti se slazu s Dobrovskim i po njima je:
“Ime SRB tako staro i duboko ukorenjeno medju svim slovenima moglo samo u zajednickoj pradomovini imati svoj prirodan znacaj.”Nemac Cerning (Carl von Czoernig), poznati etnograf, pise u svome dole citiranom delu:
“Prvo opste ime svih Slovena bilo je Serbli, sto znaci ujedinjeni.”
Madjar Kalaj pise u svojoj “Istoriji Srba”:
Po ispitivanjima najboljih naucnika svi slovenski narodi su se u prastaro doba nazivali Srbi, a Sloveni i Anti bili su samo ogranci ove porodice.”
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Трибали се исторично помињу врло рано од Грка, односно већ од VI века п.н.е. Заправо, први их помиње Хекатеј, крајем VI века п.н.е. а потом Тукидид 429. године п.н.е.55 Свакако да Трибали овде, или негде у Подунављу живе и много пре првог историчног помена. Дакле, реч је о почетку фазе III гвозденог доба Србије.56
Следећи помен је из 376. године када су извршили поход на Абдеру на Егејском мору, потом у време Филипа Македонског, који је освојио земљу Трибала 339. године и Александра, који их је дефинитивно покорио и увео на историјску сцену света.
Птоломеј Лаг каже да је земља Трибала тамо где је Александар у походу на Илире и Трибале избио на Дунав.57 Александар је победио краља Сирма што многи доводе у везу са Дунавом и каснијим градом Сирмијумом. Опадање моћи Трибала уследило је са нападима Аутаријата и потом келтских Скордиска. Изгледа да су Трибали напустили своја традиционална подручја тек после упада Хуна у Европу 375. године н.е. Приск бележи "пусте крајеве на којима су жнвели Трибали" а Миле Стојић сматра да су се при томе повукли у брдскопланинска подручја.
Херодот каже да "Из илирске земље тече према северу река Ангро и утиче у трибалску равницу и у реку Бронго, а Бронго се улива у Истар; тако Истар (Дунав) прима обе ове велике реке." Реч је о Јужној Морави или Ибру који се уливају у Бронго, односно велику Мораву. Суседи Трибала су били Троглодити 58 , а и једно трачко племе има слично име Еутрибои.
О етничкој припадности Трибала постоје разни извори. Страбон их убраја у Трачане, а Стефан Византијски у Илире, али се најчешће јављају као посебан, самосталан, велики и моћан народ. За њихово име је предлагана различита етимологија. Хан их сматра Илирима и разлаже име на три-бал уз превод "три врха" -"троглав", а Јокл сматра да су у питању "сељани". Више њих сматра да их треба дословце везати за грчки назив за овај народ Трифалос а који се доводи у везу са постојањем неког култа божанства које је слично грчком Пану код Илира. Дечев сматра да је ово погрдан назив и да нема везе са правом суштином и да Бало треба довести у везу са "бауло"-сјајан, светао.
У сваком случају реч Трибал код Атињана је имао погрдан карактер а у Аристофановој драми "Птице" се помињу варварски богови Трибали. Дакле долазимо до могућности да би Бал, односно три-бали могли бити богови, односно три бога по којима је и народ од Грка добио име Трибали. Сличну религијску основу би могли имати и Троглодити и Ентрибои. Дакле, могло би бити речи о богу Балу, односно у питању су три бога Бала по којима је и народ одређиван и називан.
За Трибале се везују и налази сребрних појасева типа Мраморац лоцираних у Подунављу и доњем току Мораве. Осим груписаних налаза у Поморављу појасеви су налажени и у Војводини и Мађарској тако да је у питању иста област где се налазе и шакасте гривне. Најјужнији налаз чине два појаса од злата из Новог Пазара.59 На основу пропратног материјала појединих гробница богатих племенских кнежева ови појасеви се датују у крај VI и прву половину V века п.н.е. Врло је индикативна појава наруквица од сребра и злата са змијоликим завршетцима. Појава змије је у директној вези са постојањем хтонског култа, култа претка и мртвих. Накит сличних облика и орнамената постоји у Босни, западној Србији и Метохији. Орнамент је искуцаван у облику троугла, пешчаног сата и свастике.
Уопште узев, појава орнамената на керамици Поморавља и на шакастим гривнама и појасевима се може довести у везу са Басараби културом. Ова керамика је изнедрила к:ултуру керамике типа Љуљаци - Рача којој припадају и налази типа Мраморац, а реч је "о посебном етно-културном кругу". Дакле реч је о Трибалима.60 У културном и етничком смислу ова област се јасно издваја од западног и источног Балкана, односно од Илира и Трачана, а у вези је са јужнопанонским и трансилванско-влашким пределима Мизијаца и Дако-Гета. Трибали су врло блиски и Дарданцима.61 Најкарактеристичнији тип керамике Трибала завршних фаза гвозденог доба биле би шоље са тролисном основом.62 Сви орнаментални елементи са керамике гвозденог доба Поморавља, који су трибалски налазе се и на шакастим гривнама.63
Следећи помен је из 376. године када су извршили поход на Абдеру на Егејском мору, потом у време Филипа Македонског, који је освојио земљу Трибала 339. године и Александра, који их је дефинитивно покорио и увео на историјску сцену света.
Птоломеј Лаг каже да је земља Трибала тамо где је Александар у походу на Илире и Трибале избио на Дунав.57 Александар је победио краља Сирма што многи доводе у везу са Дунавом и каснијим градом Сирмијумом. Опадање моћи Трибала уследило је са нападима Аутаријата и потом келтских Скордиска. Изгледа да су Трибали напустили своја традиционална подручја тек после упада Хуна у Европу 375. године н.е. Приск бележи "пусте крајеве на којима су жнвели Трибали" а Миле Стојић сматра да су се при томе повукли у брдскопланинска подручја.
Херодот каже да "Из илирске земље тече према северу река Ангро и утиче у трибалску равницу и у реку Бронго, а Бронго се улива у Истар; тако Истар (Дунав) прима обе ове велике реке." Реч је о Јужној Морави или Ибру који се уливају у Бронго, односно велику Мораву. Суседи Трибала су били Троглодити 58 , а и једно трачко племе има слично име Еутрибои.
О етничкој припадности Трибала постоје разни извори. Страбон их убраја у Трачане, а Стефан Византијски у Илире, али се најчешће јављају као посебан, самосталан, велики и моћан народ. За њихово име је предлагана различита етимологија. Хан их сматра Илирима и разлаже име на три-бал уз превод "три врха" -"троглав", а Јокл сматра да су у питању "сељани". Више њих сматра да их треба дословце везати за грчки назив за овај народ Трифалос а који се доводи у везу са постојањем неког култа божанства које је слично грчком Пану код Илира. Дечев сматра да је ово погрдан назив и да нема везе са правом суштином и да Бало треба довести у везу са "бауло"-сјајан, светао.
У сваком случају реч Трибал код Атињана је имао погрдан карактер а у Аристофановој драми "Птице" се помињу варварски богови Трибали. Дакле долазимо до могућности да би Бал, односно три-бали могли бити богови, односно три бога по којима је и народ од Грка добио име Трибали. Сличну религијску основу би могли имати и Троглодити и Ентрибои. Дакле, могло би бити речи о богу Балу, односно у питању су три бога Бала по којима је и народ одређиван и називан.
За Трибале се везују и налази сребрних појасева типа Мраморац лоцираних у Подунављу и доњем току Мораве. Осим груписаних налаза у Поморављу појасеви су налажени и у Војводини и Мађарској тако да је у питању иста област где се налазе и шакасте гривне. Најјужнији налаз чине два појаса од злата из Новог Пазара.59 На основу пропратног материјала појединих гробница богатих племенских кнежева ови појасеви се датују у крај VI и прву половину V века п.н.е. Врло је индикативна појава наруквица од сребра и злата са змијоликим завршетцима. Појава змије је у директној вези са постојањем хтонског култа, култа претка и мртвих. Накит сличних облика и орнамената постоји у Босни, западној Србији и Метохији. Орнамент је искуцаван у облику троугла, пешчаног сата и свастике.
Уопште узев, појава орнамената на керамици Поморавља и на шакастим гривнама и појасевима се може довести у везу са Басараби културом. Ова керамика је изнедрила к:ултуру керамике типа Љуљаци - Рача којој припадају и налази типа Мраморац, а реч је "о посебном етно-културном кругу". Дакле реч је о Трибалима.60 У културном и етничком смислу ова област се јасно издваја од западног и источног Балкана, односно од Илира и Трачана, а у вези је са јужнопанонским и трансилванско-влашким пределима Мизијаца и Дако-Гета. Трибали су врло блиски и Дарданцима.61 Најкарактеристичнији тип керамике Трибала завршних фаза гвозденог доба биле би шоље са тролисном основом.62 Сви орнаментални елементи са керамике гвозденог доба Поморавља, који су трибалски налазе се и на шакастим гривнама.63
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Prema istraživanjima dr. Milorada Stojića, Tribali su naseljavali oblasti celog srpskog Podunavlja, kompletno Pomoravlje, donju Posavinu, deo Kolubare, istočnu Srbiju, severozapadnu Bugarsku i prostirali se na jug do Skoplja. Kontinuitet Tribala na ovim područjima traje od trinaestog veka pre nove ere, pa do drugog veka posle Hrista. Imali su uređenu državno-pravnu teritoriju, što svedoči njihov grb, koji se pojavljuje posle propasti srednjovekovne srpske države. Srpska država Nemanjića imala je svoj grb: na crvenom štitu dvoglavi beli orao, a grb Tribalije se javlja od sedamnaestog do osamnaestog veka kao grb Šumadije. U novije vreme brojni istraživači smatraju da su Iliri i Sarmati, odnosno Sloveni jedinstven etnos. Herodot je tvrdio da su Veneti i Iliri isti narod, a Ptolomej da Veneti čine deo Sarmatije. Milan Budimir opisuje pojave Veneta na obalama Atlantika, Baltika, u Alpima, u dolini reke Po, na Balkanu (Dalmacija, Tesalija, ušće Dunava) i u severnoj Anadoliji. Nas književnik Miloš Crnjanski naveo je imena na desetine geografskim pojmova u Britaniji koji odgovaraju nazivima na tlu naše zemlje. Anonimni autor iz sedmog veka pisao je da su postojale tri Srbije: jedna do Grčke, druga u Dačiji, a treća u Sarmatiji. Celokupnu ovu oblast osvojili su Rimljani, pod svojim imenom Ilirik. Upravni centar bio im je u Sirmijumu, gde vladavina “ilirskih i dačkih careva” traje od 248. do 392. godine nove ere.
ZIGOMAR!
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Да..тачно..а пре тога?
Historia Turcica (Turska istorija) (1502) čuva u jednom raskošnom kodeksu Gradske biblioteke u Nirnbergu,
za koji je sada nesumnjivo utvrđeno da predstavlja Petančićev autograf.[12..................... у којој се каже
"Stefan, car Makedonaca i Rašana" (Stephanus Macedonum Rasianorum caesar).
Istina, Car Dusan se krunisao (u Skoplju) posle osvajanje Ser-a (Seres) kao Makedonski Car Srba, jer su to bile makedonske teritorije (takodje i vizantijska provincija makedonija).
Uzeo je makedonsku carsku krunu i postavio makedonski grb na prvom mestu.
Da je osvojio Stambol onda bi se mogao proglasiti za rimskog cara, ali to nije ucinio.