silvija89
Početnik
- Poruka
- 25
Bile smo najbolje, nerazdvojne godinama... Onda smo se sticajem okolnosti odaljile i zivele svaka svojim zivotom. Igrom slucaja saznam da je pocela da propada, da upada u lose drustvo. Vracam se u njen zivot, trudim se da nastavim gde smo stale i ne prepoznajem je. Godinu i po dana se trudim da je promenim, ne uspevam. Zovem je da izadjemo, ona mi pet minuta ranije javi da ne moze. Kasnije saznam da je opet otisla da se drogira. Kad vise nisam znala sta cu, rekla sam i njenim roditljima da je upala u pogresno drustvo, da joj pomognu. Ona se ljuti i prestaje da prica sa mnom, ne javlja mi se na telefon, nista. Roditelji su joj bili i ostali naivni i ona se ponovo vraca na staro, a oni joj veruju da je cista. Preko zajednicke drugarice saznajem sta se sa njom desava, ona za mene nece ni da cuje. Pocinje da prica lazi, da siri price, vraca mi za ono sto sam ja njoj uradila, a htela sam samo najbolje.
Onda je pocela da propada u totalu. I to novo drustvo pocinje da je kulira. Ostaje u besparici, nema odakle vise da nabavlja potrepstine. Tada se seti mene. Pa joj zatrebaju pare za lek, pa za majicu, da ne nabrajam. Ja joj dam lek, dam majicu, pare ne dam. Pocinje da mi preti, da mi prica o nekom silnom drugarstvu i kako necu da joj dam pare kad su joj najpotrebnije. Kako uvek odem kad joj treba neko da bude sa njom, kako sam tu samo kad meni nesto zatreba, kad nemam s kim da izadjem.
Povrh svega dolazi i taj dan. Nema pare, njeni opet pocinju da sumnjaju, ona krizira, luda totalno. Dolazi u moju skolu, upada na cas i izvlaci me sa njega... Pocinje da bulazni, da lupa neke gluposti, kao da bunca, ne mogu da pohvatam sta hoce od mene. Hoce da idem sa njom. Nasla je nekog jebaca koji joj daje drogu. Valjda se vec bio zasitio nje i trazio je da sledeci put dovede i drugaricu. I ona dolazi do mene da joj ja kao jedina njena nada, krenem sa njom. E toliko da se usudi i tako da insistira na tako necemu, to nisam mogla da verujem. Samo sam se okrenula i otisla... Ja se raspisah, a spava mi se, nastavicu drugi put... Mozda. Ali tu je poenta price - o kakvoj drugarici je rec...
Onda je pocela da propada u totalu. I to novo drustvo pocinje da je kulira. Ostaje u besparici, nema odakle vise da nabavlja potrepstine. Tada se seti mene. Pa joj zatrebaju pare za lek, pa za majicu, da ne nabrajam. Ja joj dam lek, dam majicu, pare ne dam. Pocinje da mi preti, da mi prica o nekom silnom drugarstvu i kako necu da joj dam pare kad su joj najpotrebnije. Kako uvek odem kad joj treba neko da bude sa njom, kako sam tu samo kad meni nesto zatreba, kad nemam s kim da izadjem.
Povrh svega dolazi i taj dan. Nema pare, njeni opet pocinju da sumnjaju, ona krizira, luda totalno. Dolazi u moju skolu, upada na cas i izvlaci me sa njega... Pocinje da bulazni, da lupa neke gluposti, kao da bunca, ne mogu da pohvatam sta hoce od mene. Hoce da idem sa njom. Nasla je nekog jebaca koji joj daje drogu. Valjda se vec bio zasitio nje i trazio je da sledeci put dovede i drugaricu. I ona dolazi do mene da joj ja kao jedina njena nada, krenem sa njom. E toliko da se usudi i tako da insistira na tako necemu, to nisam mogla da verujem. Samo sam se okrenula i otisla... Ja se raspisah, a spava mi se, nastavicu drugi put... Mozda. Ali tu je poenta price - o kakvoj drugarici je rec...
....drama...
