Ti meni „Vlasi”, ja tebi „Muži”

Ovde su Latini u značenju rimokatolika i nikako drugačije.
pa nebih se baš složio. možda tako u bugarskoj.
ili može latinski pop. crkva latinaska. umesto rimokatolička. ali da tako zvasmo naše katolike nisam utuvio.


naše smo katolike po dalmaciji zvali bunjevcima. a one po primorju i otocima bodulima.

da smo hteli nismo ih mogli zvati latinima. kako bi se onda obraćali žabarima kad dodju kupovati sira iz mišine?
 
Poslednja izmena:
Добар примјер су Ислам Латински и Ислам Грчки. Оба придјева (латински и грчки) односе се на вјеру, латинску (римокатоличку) и грчку (православну), а не на Грке и Латине.
(Обашка лудило што је у основи назива (Ислам) трећа вјера.)

8338375.jpg



Постоји и израз лацман који се користи у нешто ширем значењу. У неким крајевима означава просто господина, а у другим управо латина тј. римокатолика.
 
pa nebih se baš složio. možda tako u bugarskoj.
ili može latinski pop. crkva latinaska. umesto rimokatolička. ali da tako zvasmo naše katolike nisam utuvio.


naše smo katolike po dalmaciji zvali bunjevcima. a one po primorju i otocima bodulima.

da smo hteli nismo ih mogli zvati latinima. kako bi se onda obraćali žabarima kad dodju kupovati sira iz mišine?

Koliko je meni poznato "Boduli" je naziv za otočane. Npr. sa otoka Rab-a.

- - - - - - - - - -

Питањце прво:
Кад Хрват оболи од нпр. рака, да ли га хрватски љекари лијече зрачењем или зракачењем?

Питањце друго:
Кад за неку изнимно лијепу Хрватицу кажемо да просто зрачи, значи ли то да њену љепоту осјећамо као да она из ње исијава или то значи да дотична љепотица око себе ствара плински омотач тј. „пушта плинове”?

1. zračenjem
2. kao da iz nje isijava
 
Koliko je meni poznato "Boduli" je naziv za otočane. Npr. sa otoka Rab-a.
a šta je s onima sa poluotoka? polu boduli.
ili, splićani će one preko brda zvati vlajima a šta su onda oni sami?

hoću reći da se u svakodnevnoj praksi termin nije tako jasno izgeneralizovao. evo citiram jednog lokalca koji živi na poluotoku i smatra sebe bodulom:
...a nas sa poluotoka si zaboravio ? Sta smo mi ? Polu boduli ili polu dalmatinci ili su oni sta zive u unutrasnjosti poluotoka polu vlaji...

Salim se ... Izrazi kojima se koristis (vlaj, bodul) se koriste u dobrom djelu dalmacije (okolica Splita) ali nikako u ciloj Dalmaciji. "Vlaj" je pogrdni naziv Splicana za ljude koji zive u Splitskoj zagori tocnije "iza brda" (Sinj, Trilj, Dicmo, Imotski, Knin...).
Konkretno tu na jugu Dalmacije, (Peljesac i nize prema Dubrovniku) se uopce ne koriste ti izrazi ( a mi smo takoder Dalmacija). Tu niko nece reci za ljude iz Konavala (ajmo rec uvjetno da su Konavle, Dubrovniku ono sto je Splitu, Splitska zagora) da su Vlaji jer zive "iza brda". Niti ce za ikoga tko zivi na juznodalmatinskim otocima (Korcula, Lastovo, Mljet, Elafiti (skupina otoka kraj Dubrovnika)) reci da su "boduli". "Bodul i Vlaj" jesu Dalmatinski izrazi ali samo "lokalni".

Mislim da je najtocnije reci za osobu koja zivi u Dalmaciji da je Dalmatinac.

Sto se tice "Vlaja" u Splitu i Splitskoj okolici izraz je potrebno koristiti vrlo oprezno. Ima ljudi koji su ponosni sto su "vlaji" ali i onih koji ce vam razbiti nos ako ih tako nazovete.
 
Poslednja izmena:
Постоји и израз лацман који се користи у нешто ширем значењу. У неким крајевима означава просто господина, а у другим управо латина тј. римокатолика.
Лацман у основном значењу означава сународника, дакле истоговорећег, који живи у областима које су под утицајем Запада (дакле Аустроугарска и Италија) и придржава се таквих обичаја и (нарочито) облачи се на такав начин. Касније је могло постати обележје за некога ко се просто облачи по европској моди, тј. носи грађанско одело. Израз је често помало подсмешљив и тако је и употребљен чини ми се у "Горском вијенцу", у смислу да су балкански патријархалци градско становништво сматрали мекушцима. Колико знам није везан за вероисповест.

Етимологија landsman=>lacman, значи земљак.
 
Interesantno je da je samo na ukrainskom brasno- борошно, u svim ostalim slovenskim jezicima koliko znam to je muka. To me je podsetilo na neka moja razmisljanja u pogledu doseljavanja slovena na Balkan , zeleo bi da cujem misljenje cenjenih forumasa na ovu temu.
Ja verujem u Kostinu pricu o dolasku sa teritorije iza Madjarske(Karpata). Uz ovo brasno, postoji promena predloga V u U u ukrainskom i beloruskom jeziku. Na toj teritoriji imamo i pojacano prisutstvo haplogupe I2A2. Pogledajte glave ljudi sa teritorije i2a2 u Ukrajini(niznjednjeprovsko-prutski i karpatski tip) http://www.anaga.ru/ukraincy.htm , slicnost sa dinarcima je ocigledna.
U isto vreme sam siguran da su Balkan naselila slovenska plemena sa razlicitih teritorija,u raznim vremenskim periodima i da su govorili razlicitim dijalektima,Moguce je da su neki Sloveni ziveli ovde i pre opisane Kostine seobe Srba i Hrvata, ili da su neki stigli kasnije, ne znam.
A sto se tice stokavice-scakavice,cakavice, sve je to izvedeno iz ЧТО,iako ga Rusi izgovaraju danas kao ШТО, jasno je da je nekada prvi glas bio Ч, posto se Ч zadrzalo u izgovoru ove zamenice u svim ostalim padezima : Чега,Чему,Чим... E sad pitanje je kada je i gde Что prelazilo u druge oblike...
spomenuh morlake šćakavce najpre u prilog razmišljnja da tamošnji čakavci nisu ništa drugo do štokavci. arhaizam dragoceni naš s tužnim nemaram od strane ideološki napumpanih jezikoslovaca. govorim i zbog toga jer mnogi srbi čakavce ne smatraju srbima. meni je čakavski maternji ili bolje reći šćakavski.

otprilike izgleda ovako:

1. Prelaz ČTO i ČTA ŠTA i ŠTO , duboko u unutršnjosti
2. Prelaz ČTA u ŠĆA, kod brdjana, tamo je velika sklonost upotrebe kombinacije šć, te smeni dj u J (tudji u tuji). ž u j (žar u jar)..
3. Prelaz ŠĆA U ĆA, kod onih u samom primorju
4. Prelaz ĆA u CA kod otočana , pod dugim uticajem latina

nisam nešto primetio da lingvističari daju odgovor na ovo pitanje. uglavnom samo konstatuju. valjda čekaju da se neki englez pozabavi...
...pa eto moje zapažanje da će to biti posledica uticaja govornilka latinskog. posebno ovo s prelazom ća u ca.

- - - - - - - - - -

ps. jedan smo narod. reč narod zanči naš rod. a istom rodu pripadaju svi koji je razumeju značenje reči rod.
 
Питањце прво:
Кад Хрват оболи од нпр. рака, да ли га хрватски љекари лијече зрачењем или зракачењем?

Питањце друго:
Кад за неку изнимно лијепу Хрватицу кажемо да просто зрачи, значи ли то да њену љепоту осјећамо као да она из ње исијава или то значи да дотична љепотица око себе ствара плински омотач тј. „пушта плинове”?
1. zračenjem
2. kao da iz nje isijava

Ако те пропитује србиста – сједи 5.
Ако те пропитује кроатиста – сједи 1. ;)
 
spomenuh morlake šćakavce najpre u prilog razmišljnja da tamošnji čakavci nisu ništa drugo do štokavci. arhaizam dragoceni naš s tužnim nemaram od strane ideološki napumpanih jezikoslovaca. govorim i zbog toga jer mnogi srbi čakavce ne smatraju srbima. meni je čakavski maternji ili bolje reći šćakavski.

otprilike izgleda ovako:

1. Prelaz ČTO i ČTA ŠTA i ŠTO , duboko u unutršnjosti
2. Prelaz ČTA u ŠĆA, kod brdjana, tamo je velika sklonost upotrebe kombinacije šć, te smeni dj u J (tudji u tuji). ž u j (žar u jar)..
3. Prelaz ŠĆA U ĆA, kod onih u samom primorju
4. Prelaz ĆA u CA kod otočana , pod dugim uticajem latina

nisam nešto primetio da lingvističari daju odgovor na ovo pitanje. uglavnom samo konstatuju. valjda čekaju da se neki englez pozabavi...
...pa eto moje zapažanje da će to biti posledica uticaja govornilka latinskog. posebno ovo s prelazom ća u ca.

- - - - - - - - - -

Ova tvoja teza o smeni ž u j (žar u jar) kod brdjana mi je sumnjiva. U ruskom se koriste obe reci i njihove slozenice, a brda i brdjana nesto nema.
I ova druga , ĆA u CA kod otočana , pod dugim uticajem latina mi nije ubedljiva. Slicne oblike imas u Ukrajini i Poljskoj, CO ili CE cini mi se, a Latina u komsiluku nema(izuzev nesto latinskog u katolickoj crkvi kod Poljaka).
 
Лацман у основном значењу означава сународника, дакле истоговорећег, који живи у областима које су под утицајем Запада (дакле Аустроугарска и Италија) и придржава се таквих обичаја и (нарочито) облачи се на такав начин. Касније је могло постати обележје за некога ко се просто облачи по европској моди, тј. носи грађанско одело. Израз је често помало подсмешљив и тако је и употребљен чини ми се у "Горском вијенцу", у смислу да су балкански патријархалци градско становништво сматрали мекушцима. Колико знам није везан за вероисповест.

Етимологија landsman=>lacman, значи земљак.

Нагласио сам „у нешто ширем значењу”, а поменух лацмана управо због тога што је то у неким крајевима био синоним за „латина” (римокатолика).
Никад ми није било јасно како је лацман-земљак постао туђин, то као да су наши Морлаци слуишали Швабе да се међусобно тако ословљавају па их почели и они тако називати, чиме се значење не промијенило, него постало сасвим супротно – туђин.
Нешто се не сјећам се да се лацмани помињу у Горском вијенцу, али у црногорским говорима свакако.
 
Ova tvoja teza o smeni ž u j (žar u jar) kod brdjana mi je sumnjiva. U ruskom se koriste obe reci i njihove slozenice, a brda i brdjana nesto nema..
to nije teza no konstatacija. a zašto tako... to je drugo pitanje.
I ova druga , ĆA u CA kod otočana , pod dugim uticajem latina mi nije ubedljiva. Slične oblike imas u Ukrajini i Poljskoj, CO ili CE cini mi se, a Latina u komsiluku nema(izuzev nesto latinskog u katolickoj crkvi kod Poljaka).
e ovo jest teza. i pitanje je porekla ikavice. ja sam bio stava da je ona od pre antike. ali me lome kako je nastala od sedmog do desetog veka pod uticajem latina.

u poljskoj, ukrajini i dalmaciji je zajednički uticaj latinske crve i latinskog. za ukrajinsku ikavicu sam čuo da je novijeg datuma.
e sad kako da znamo starost naših dijalekata kada su pretrpeli tolike reforme. vidi ovo je drvo koga u srpskom zovu lipa:
800px-Tilia_argentea%2C_Gradac.JPG


kako čuh od jednog momka, to drvo vuče ime od glagola lepiti. lipa luči lepljive sokove. lepi. pa tako gledajući stari su ljudi govorili lipiti a ne lepiti.
ili recimo. kažemo pod-rum a ne kažemo pod-soba...pa to izvrtanje vas u sav...

sve u svemu jezici su, što zbog jezikklepaca i pisma, što spontano, prtrpeli takve pomene da će nam trebati ogromno znanje i pamet da iz sadašnje pozicije nesumnivo odredimo razvoj govora.
da bude stvar gora, u novo vreme nacističkih država, zatirati su izuzetno važni stari govori kao taj morlački. valjda iz pokondirenosti i predrasude da je mrskoalbanski... a u biti ti ljudi po zabitima su bili istinski čuvari svoje starine.
rusiija je u značajnoj prednosti zbog ogrome arhive i kvalitetnog kadra. a ovde mi forumaši mu dodjemo kao srpska elita. bez zezanja i na žalost.
 
Poslednja izmena:
to nije teza no konstatacija. a zašto tako... to je drugo pitanje.

e ovo jest teza. i pitanje je porekla ikavice. ja sam bio stava da je ona od pre antike. ali me lome kako je nastala od sedmog do desetog veka pod uticajem latina.

u poljskoj, ukrajini i dalmaciji je zajednički uticaj latinske crve i latinskog. za ukrajinsku ikavicu sam čuo da je novijeg datuma.
e sad kako da znamo starost naših dijalekata kada su pretrpeli tolike reforme. vidi ovo je drvo koga u srpskom zovu lipa:
800px-Tilia_argentea%2C_Gradac.JPG


kako čuh od jednog momka, to drvo vuče ime od glagola lepiti. lipa luči lepljive sokove. lepi. pa tako gledajući stari su ljudi govorili lipiti a ne lepiti.
ili recimo. kažemo pod-rum a ne kažemo pod-soba...pa to izvrtanje vas u sav...

sve u svemu jezici su, što zbog jezikklepaca i pisma, što spontano, prtrpeli takve pomene da će nam trebati ogromno znanje i pamet da iz sadašnje pozicije nesumnivo odredimo razvoj govora.
da bude stvar gora, u novo vreme nacističkih država, zatirati su izuzetno važni stari govori kao taj morlački. valjda iz pokondirenosti i predrasude da je mrskoalbanski... a u biti ti ljudi po zabitima su bili istinski čuvari svoje starine.
rusiija je u značajnoj prednosti zbog ogrome arhive i kvalitetnog kadra. a ovde mi forumaši mu dodjemo kao srpska elita. bez zezanja i na žalost.

Ovo sa lipom mislim da je totalni promasaj, i na ruskom se drvo zove lipa, a poznato je da Rusi nisu ikavci. Niti su Poljaci ikavci, na mestu starog jata (IE) oni pisu IA (Biala). U ruskom se jat pisao sve do revolucije, ali posto je imao isto znacenje kao rusko E (JE), izbacen je iz upotrebe. Razlika izmedju Ikavice , ekavice, ijekavice,jekavice se javlja na mestu gde se nekada pisao jat(IE), pa je nelogicno da je ikavica starija. Ukrajinski je poseban slucaj, tamo se I pojavljuje ne samo na mestu jata, vec i O prelazi u I , cini mi se vecinom u poslednjim slogovima reci.
 
Ovo sa lipom mislim da je totalni promasaj, i na ruskom se drvo zove lipa, a poznato je da Rusi nisu ikavci. Niti su Poljaci ikavci, na mestu starog jata (IE) oni pisu IA (Biala). U ruskom se jat pisao sve do revolucije, ali posto je imao isto znacenje kao rusko E (JE), izbacen je iz upotrebe. Razlika izmedju Ikavice , ekavice, ijekavice,jekavice se javlja na mestu gde se nekada pisao jat(IE), pa je nelogicno da je ikavica starija. Ukrajinski je poseban slucaj, tamo se I pojavljuje ne samo na mestu jata, vec i O prelazi u I , cini mi se vecinom u poslednjim slogovima reci.
a šta ako je lipa staro u rusa i pre nego što su krenuli na sever. videli smo kako je jug bio raznovrstan pre pojave latina. i vatikana:mrgreen:)

kod nas je ijekavski najintezivniji u središnim delovima bivše exyu. bosna. crna gora. pa i kontinentalna hrvatska štokavskog narečjea. vele, i zapadna srbija pre prosvetne reforme je govorila ijekavski. a ikavica se govorila na otocima i primorju.

pa neki objašnjavaju da je ovdašnja ijekavica usled sudara ikavice i ekavice. vrlo često je ranije ije pisana kao ie.

no poreklo ikavice niko ne objašnjava. ono što je karakteriše je velika brzina govora. to i kontakt s latinskim bi mogao biti razlogom promene zvučnosti. najsporija je ijekavica. i nekako najnežnija. a za ekavicu bih rekao da je najlogičnija.

ukrajina. poreklo njene ikavice. imate li teza?

- - - - - - - - - -

Нагласио сам „у нешто ширем значењу”, а поменух лацмана управо због тога што је то у неким крајевима био синоним за „латина” (римокатолика).
Никад ми није било јасно како је лацман-земљак постао туђин, то као да су наши Морлаци слуишали Швабе да се међусобно тако ословљавају па их почели и они тако називати, чиме се значење не промијенило, него постало сасвим супротно – туђин.
Нешто се не сјећам се да се лацмани помињу у Горском вијенцу, али у црногорским говорима свакако.
pa zbog otudjenosti. od naroda otpisani. novopečena gospoda su brzo zaboravljala korene. svi postajali nalik jedno drugome.

lancman - Tuđin, stranac, često prezrivo, lancman (nem.)
lacman (njem.) - seljaci u Dalmatinskoj zagori lacmanima zovu gradski odjevena čovjeka, strance i sve koji govore talijanski
 
Poslednja izmena:
Kako bi Šešelj rekao za Tuđmana. Njegovo prezime samo kaže da je on stranac. Tuđ - tuđi, strani; man - čovjek. Znači Tuđman znači tuđi čovjek, strani čovjek. Sasvim logično, što jest, jest! :hahaha:
pa kako će drugačije. imena su po pravilu davata s nekim smislom. kojundžić od kojundžija. bioković do biokova pa isto i bijuk. arnaut po tome što je došao iz albanije ili albanac... a tudji čovek je isto što i tujman. budi ljubazan pa nemoj više oftopičariti. )
 
Poslednja izmena:
a šta ako je lipa staro u rusa i pre nego što su krenuli na sever. videli smo kako je jug bio raznovrstan pre pojave latina. i vatikana:mrgreen:)

Pa lipa je verovatno i bila lipa kod Rusa pre odlaska na sever, samo sto to nema nikakve veze sa ikavizmom. U pisanim tragovima Kijevske Rusi nema tragovima ikavizma.

kod nas je ijekavski najintezivniji u središnim delovima bivše exyu. bosna. crna gora. pa i kontinentalna hrvatska štokavskog narečjea. vele, i zapadna srbija pre prosvetne reforme je govorila ijekavski. a ikavica se govorila na otocima i primorju.

pa neki objašnjavaju da je ovdašnja ijekavica usled sudara ikavice i ekavice. vrlo često je ranije ije pisana kao ie.

no poreklo ikavice niko ne objašnjava. ono što je karakteriše je velika brzina govora. to i kontakt s latinskim bi mogao biti razlogom promene zvučnosti. najsporija je ijekavica. i nekako najnežnija. a za ekavicu bih rekao da je najlogičnija.

ukrajina. poreklo njene ikavice. imate li teza?

Ti sredisnji delovi o kojima pises su najmanje izlozeni stranim uticajima,pa je logicno da je ijekavski najarhaicniji govor. A i poklapaju se sa teritorijama na koje su Srbi naseljeni da brane vizantijske primorske gradove od upada Avara(Raska,Zeta,Zahumlje...), i dan danas ljudi na tim teritorijama,gde su nastale prve srpske drzave pricaju ijekavicu.Teza da je ijekavica nastala kao sudar ikavice i ekavice je bez veze, ako se ranije pisalo ie sve jedno se fakticki izgovaralo kai IJE ili JE, IE je prakticno nemoguce izgovoriti. Prekid I sa drugim samoglasnikom daje J, vec sam pisao da se J na ruskom zove kratko I ( й - и краткое).
Ekavica se razvila preko Save i Dunava, i kajkavski je ekavski. Izuzetak je Slavonija, ali je poznato da je ona posle proteravanja Turaka opustela i ponovo naseljena pretezno iz BiH. Zapadna Srbija je nekad pricala ijekavski/jekavski, fakticki osim ekavske beogradske i smederevske nahije, Srbija 19 veka je pricala ijekavicu. Procitaj Sretenjski ustav, pisano u Kragujevcu :

https://sr.wikisource.org/wiki/Устав_Кнежевине_Србије_(1835)

Posto su uceni i pismeni ljudi bili vecinom iz Vojvodine, u Srbiji je prevagnula je ekavica
 
Ova tvoja teza o smeni ž u j (žar u jar) kod brdjana mi je sumnjiva. U ruskom se koriste obe reci i njihove slozenice, a brda i brdjana nesto nema.
I ova druga , ĆA u CA kod otočana , pod dugim uticajem latina mi nije ubedljiva. Slicne oblike imas u Ukrajini i Poljskoj, CO ili CE cini mi se, a Latina u komsiluku nema(izuzev nesto latinskog u katolickoj crkvi kod Poljaka).

Bas tako. Prelazak č u c je zabiljezen u polapskom jeziku, bjeloruskom (tzv. cokanje), donjoluzickom, naveo si vec Poljake i njihove dijalekte (mazurzenie ili sakanje) i Ukrajince. Snouden lupa da lingvisti nisu proucavali te pojave. Malecki, Belic, Hamm, Mikkola, Bartoli i mnogu drugi su se bavili time, samo, uzaludno je ocekivati od njega da otvori neku knjigu u tome.
 
no poreklo ikavice niko ne objašnjava. ono što je karakteriše je velika brzina govora. to i kontakt s latinskim bi mogao biti razlogom promene zvučnosti. najsporija je ijekavica. i nekako najnežnija. a za ekavicu bih rekao da je najlogičnija.

ukrajina. poreklo njene ikavice. imate li teza?
Ovde bih se slozio da je kontakt sa latinskim doveo do pojave ikavice u dalmaciji. Govor je, kao sto pises, mnogo brzi(slicno kao italijanski), ije se ne uklapa u takav nacin govora. I "melodika" tog govora mene podseca na italijanski, kao da govoris italijanski slovenskim recima.
Sto se tice Ukrajine, ne znam. Njihova ikavica je drugacija, koliko sam primetio,nije svuda jat presao u i, a o je na kraju mnogih reci preslo u i, tako da su u ovom slucaju neki drugi faktori odigrali ulogu. Na teritoriji danasnje Ukrajine su se istorijski mesali mnogi narodi,razne teritorije su bile pod raznim carevinama...
 
Bas tako. Prelazak č u c je zabiljezen u polapskom jeziku, bjeloruskom (tzv. cokanje), donjoluzickom, naveo si vec Poljake i njihove dijalekte (mazurzenie ili sakanje) i Ukrajince. Snouden lupa da lingvisti nisu proucavali te pojave. Malecki, Belic, Hamm, Mikkola, Bartoli i mnogu drugi su se bavili time, samo, uzaludno je ocekivati od njega da otvori neku knjigu u tome.
Nemam ni ja nikakve veze sa lingvistikom, niti sam citao radove na tu temu, verovatno cu jednog dana imati vremena za takve stvari.Svoje zakljucke izvodim pretezno iz nekih svojih licnih iskustava.Kad znas ruski i srpski, u principu mozes da razumes sve slovenske jezike i pocinjes da primecujes neke detalje na koje obican smrtnik ne bi obratio paznju.
Kad si vec spomenuo Beloruse, beloruski jezik se fakticki vise ne koristi,cela Belorusija prica ruski. Gledao sam neku emisiju o beloruskom jeziku, iznenadio sam se koliko ima zajednickih reci sa srpskim,a koje se ne koriste u ruskom..Recimo rodbinske veze, jetrve i deveri, mislio sam da su to neke turske reci, posto toga u ruskom nema.Ali zato ih imaju Belorusi.Slicno je i sa ukrajinskim, ne verujem da se slucajno poklapaju teritorije sa jacim prisutsvom i2a2 na slovenskom severu sa vecom jezickom bliskoscu sa srpskim jezikom.
 
Bas tako. Prelazak č u c je zabiljezen u polapskom jeziku, bjeloruskom (tzv. cokanje), donjoluzickom, naveo si vec Poljake i njihove dijalekte (mazurzenie ili sakanje) i Ukrajince. Snouden lupa da lingvisti nisu proucavali te pojave. Malecki, Belic, Hamm, Mikkola, Bartoli i mnogu drugi su se bavili time, samo, uzaludno je ocekivati od njega da otvori neku knjigu u tome.
i onda gotovo svi otočani prešli na ca. a oni po kopnu ća, šća i što. lepo je to što su proučavali. a jesu li dali objašnjenje i da li ono uopšte postoji. da li ti razumeš uopšte šta znači objasniti?

btw. šta da čitam. vaše povijesničare za ludare. što ljudevitu posavskom lepe nalepnicu hrvatski. ne samo ljudevitu svakom kamenu. nadu klaić koja objašnjava kako je ajnhard u stvari pominje srb...

- - - - - - - - - -

Kad si vec spomenuo Beloruse, beloruski jezik se fakticki vise ne koristi,cela Belorusija prica ruski. Gledao sam neku emisiju o beloruskom jeziku, iznenadio sam se koliko ima zajednickih reci sa srpskim,a koje se ne koriste u ruskom..Recimo rodbinske veze, jetrve i deveri, mislio sam da su to neke turske reci, posto toga u ruskom nema.Ali zato ih imaju Belorusi.Slicno je i sa ukrajinskim, ne verujem da se slucajno poklapaju teritorije sa jacim prisutsvom i2a2 na slovenskom severu sa vecom jezickom bliskoscu sa srpskim jezikom.
ovo bi bila zanimljiva tema. o narodnim govorima i dijalektima po rusiji, belorusiji, ukrajini...taj službeni jezik je ispao neprijatelj narodnom govoru svugde. zatro ga kroz nazovi "prosvetiteljstvo".. ubili smo se ovde dok nismo otkrili da je vlh u stvari slovensko ime za mudraca/druida. vlasjanaja odeća. vlašt isto što i svoj. vlačit dugo vući...itd.

samo bojim se da mi odavde ne bi imali šta da pišemo.
 
Лацман у основном значењу означава сународника, дакле истоговорећег, који живи у областима које су под утицајем Запада (дакле Аустроугарска и Италија) и придржава се таквих обичаја и (нарочито) облачи се на такав начин. Касније је могло постати обележје за некога ко се просто облачи по европској моди, тј. носи грађанско одело. Израз је често помало подсмешљив и тако је и употребљен чини ми се у "Горском вијенцу", у смислу да су балкански патријархалци градско становништво сматрали мекушцима. Колико знам није везан за вероисповест.

Етимологија landsman=>lacman, значи земљак.

Изворно, етимолошки није, али се до данас очувало управо то значење (везано за католике), иако се ретко користи. Зависи и од контекста у коме се употребљава, али може бити и подсмешљив, па и подругљив. Постоји и као презиме, углавном код Срба, рекао бих (такође и као Лацмановић).
 
Нагласио сам „у нешто ширем значењу”, а поменух лацмана управо због тога што је то у неким крајевима био синоним за „латина” (римокатолика).
Никад ми није било јасно како је лацман-земљак постао туђин, то као да су наши Морлаци слуишали Швабе да се међусобно тако ословљавају па их почели и они тако називати, чиме се значење не промијенило, него постало сасвим супротно – туђин.
Нешто се не сјећам се да се лацмани помињу у Горском вијенцу, али у црногорским говорима свакако.

Односило се на странце римокатолике, а после је "прешло" и на домаће.

„Тада се разбуктава и стара мржња против лацмана. Тако се у Црној Гори, наиме, називају сви несрби. Поријекло ове ријечи објаснили су ми на сљедећи начин: Неколико Црногораца налазило се у Котору у тренутку када је тамо обављена смјена гарнизона. И тамо су Црногорци чули како се стари и нови војници поздрављају уобичајеним ријечима: "Na, wie gehts, Landsmann?" (Но, како си земљаче.) Од тога је настала ријеч "лацман" која се употребљава у смислу презира, као код Италијана ријеч "morlacco".“

Спиридон Гопчевић "Црна Гора и Црногорци"
 
i onda gotovo svi otočani prešli na ca. a oni po kopnu ća, šća i što. lepo je to što su proučavali. a jesu li dali objašnjenje i da li ono uopšte postoji. da li ti razumeš uopšte šta znači objasniti?

btw. šta da čitam. vaše povijesničare za ludare. što ljudevitu posavskom lepe nalepnicu hrvatski. ne samo ljudevitu svakom kamenu. nadu klaić koja objašnjava kako je ajnhard u stvari pominje srb...

- - - - - - - - - -

Ne brundaj vise. Malecki je Poljak, Belic Srbin, Bartoli Talijan, Mikkola Finac... Koje primitivno i nazadno rezonovanje, neko ne razmislja poput tebe, odmah je Hrvat.

U veljotskom (najbolje istrazenom sjeverno-dalmatskom sto se govorio na otoku Krku sve dok navedeni starac od 77 godina nije nagazio na minu), "č" je sacuvano tako da nema sanse da su barem ovi stariji romanski govori (mletacki dijalekt je isuvise mlada pojava da tako znacajno pretumba konsonante) uticali na razvoj "cakavizma" (c, a ne č) u čakavici na otocima. Jezik je organska stvar, tako da ipak nije ni iskljuceno da se radi o samonikloj pojavi iako ima dosta zapazenih primjera na slovenskom sjeveru. Kapiras?

bartoli2-1.jpg


Matteo Giulio Bartoli, Das dalmatische, altromanische Sprachreste von Veglia bis Ragusa und ihre stellung in der apennino-balkanischen Romania, II, Wien, 1906, str. 7-8.


Koji q ovo postavljam, budala ce opet nesto srati.
 
Poslednja izmena:
i onda gotovo svi otočani prešli na ca. a oni po kopnu ća, šća i što. lepo je to što su proučavali. a jesu li dali objašnjenje i da li ono uopšte postoji. da li ti razumeš uopšte šta znači objasniti?
U veljotskom (najbolje istrazenom sjeverno-dalmatskom sto se govorio na otoku Krku sve dok navedeni starac od 77 godina nije nagazio na minu), "č" je sacuvano tako da nema sanse da su barem ovi stariji romanski govori (mletacki dijalekt je isuvise mlada pojava da tako znacajno pretumba konsonante) uticali na razvoj "cakavizma" (c, a ne č) u čakavici na otocima. Jezik je organska stvar, tako da ipak nije ni iskljuceno da se radi o samonikloj pojavi iako ima dosta zapazenih primjera na slovenskom sjeveru. Kapiras?
pa ko je rekao da su svi otočani prešli na c?
a niti je bilo govora da nesposobnost izgovora šća/čta od strane latina mora biti pravim razlogom koji je doveo od čto do ca. samo teza, i ta teza od coktanja, tj. usled promene govora preko pevanja. razumno deluje.
Koji q ovo postavljam, budala ce opet nesto srati.
verovatno zato što sam te kritikovao da ništa ne objašnjavaš. pa si uprtio da je to što postavljaš objašnjenje.

objasniti to znači valjano povezati ono o čemu se nema predstava sa nečim dugim o čemu se ima.
 
Poslednja izmena:
Неки "Мушки" из Трашке учествовали су у етногенези становника античке Фригије,а помињу се и у Јерменији(Урарту)
http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=20673

Асиријски записи (време Саргона другог) помињу златног "Миду" као Миту од Мушких
There is a very intriguing clue in contemporary Assyrian records, which refer to a Mit-ta-a of Muški.
There is a problem, however: the name Muški already appears in texts from the thirteenth century BCE.

http://www.livi3.us.org/person/midas/
http://www.livius.org/people/phrygians/
http://www.maravot.com/Phrygian1b.html

У старом веку се, као и "Мушки" такође помиње израз "Валх" у смислу препадача (разбојника), као глагол тући, бити, заробити, поразити....У хетитским изворима.

3.z chetitského valh- bíti, porážeti, útočiti, přepadávati

http://www.ptejteseknihovny.cz/dotazy/valka-etymologie
 
Poslednja izmena:

Back
Top