Ti meni „Vlasi”, ja tebi „Muži”

[robert v.]

Ovu fotografiju sam pokupio ne znam ni sam gde. Radi se o karti vlaških prostora u Grčkoj 1919 godine, Kucovlahiji, s tim da autor u zagradi navodi Makedono-Rumuni. na karti ima više slavenskih toponima. prostor Kucovlahije se nalazi duž planinskog masiva Pinda, između oblasti Epira na zapadu i Makedonije i Tesalije na istoku.

Vidljivost nije najbolja, ali nadam se da će biti od neke pomoći

 

[vučko]

У старом веку се, као и "Мушки" такође помиње израз "Валх" у смислу препадача (разбојника), као глагол тући, бити, заробити, поразити....У хетитским изворима.

3.z chetitského valh- bíti, porážeti, útočiti, přepadávati

http://www.ptejteseknihovny.cz/dotazy/valka-etymologie

Valhala (Valhall) je u nordijskoj mitologiji ogromna rajska dvorana, dvorac boga Odina. U njoj borave ratnici poginuli u boju. Valhala ima 540 dveri kroz koja svako jutro izlaze tisuće ratnika kako bi se borili ... (https://hr.wikipedia.org/wiki/Valhala)

 

[Mrkalj]

У старом веку се, као и "Мушки" такође помиње израз "Валх" у смислу препадача (разбојника), као глагол тући, бити, заробити, поразити....У хетитским изворима.

3.z chetitského valh- bíti, porážeti, útočiti, přepadávati

http://www.ptejteseknihovny.cz/dotazy/valka-etymologie

Valhala (Valhall) je u nordijskoj mitologiji ogromna rajska dvorana, dvorac boga Odina. U njoj borave ratnici poginuli u boju. Valhala ima 540 dveri kroz koja svako jutro izlaze tisuće ratnika kako bi se borili ... (https://hr.wikipedia.org/wiki/Valhala)

Ali opet, kažu da je, taj deo reči za ratnika "wal", slovenski. Tako imamo zapadnoslovensku (češku, poljsku, lužičkosrpsku) reč valka za rat i glagol valčiti za ratovati. Etimolozi kažu da rač dolazi od slovenskog glagola valiti (prevaliti, odvaliti, zavaliti, navaliti, povaliti, obaliti, obala, strovaliti.

Ja ne bih pravio zbrku s ovim korenom, kao ni korenom vlast niti korenom volh (volšebno), kada je reč vlah u pitanju, iako su izgledi da su ti korenovi međusobno etimološki srodni i semantički sravnjivi. Vlah treba da se drži vuče, ako mene pitaš.

 

[Mrkalj]

Ovu fotografiju sam pokupio ne znam ni sam gde. Radi se o karti vlaških prostora u Grčkoj 1919 godine, Kucovlahiji, s tim da autor u zagradi navodi Makedono-Rumuni. na karti ima više slavenskih toponima. prostor Kucovlahije se nalazi duž planinskog masiva Pinda, između oblasti Epira na zapadu i Makedonije i Tesalije na istoku.

Pogledajte prilog 355818

Vidljivost nije najbolja, ali nadam se da će biti od neke pomoći

Ako treba da objasnim kako se u moj istoriografski model slovenske etimologije vlah od vlk tj. vući sistemski uklapaju Kucovlasi, rado ću.

Prema tom modelu, slovenski naziv za podanike Rimskog Carstva, posebno izgledno istočnog, star je makar koliko je staro Istočno Rimsko Carstvo (sklavinije-vlahije). Tako je je ovaj naziv proširen na različite etničke skupine sa zajedničkim imeniocem - niža klasa (uglavnom stočarsko-nomadske, ali i gradsko-trgovačke, seosko-ratarske).

Tu možemo mirne duše odbaciti velikorumunske etničke snove (i velikohrvatske ideološko-političke snove) o romanofonom ekskluzivitetu vlaha, o "početno romanofonim Vlasima", jer su vlasi bili i ostali različite etničke i narodne grupe. Imamo (1) slovenofone (npr. Srbi, Bunjevci), (2) romanofone (npr. Dakorumuni, Meglenovlasi, Karavlasi, Cincari, Kucovlasi), (3) imamo Arnaute (npr. Faršerioti), (4) imamo helenofone (npr. Karaguni [Crnogunjci; tur. kara - crn, prasl. *gunja - rus. gúnja, polj. gunia - gunj], Karakačani, Kucovlasi), (5) imamo Rome tj. Cigane (Karavlasi).

Reči vlah, gunj i livada jesu slovenske reči u grčkom jeziku. Na osnovu sačuvanih izvora, trebalo bi svakako utvrditi kada ove reči počinju da se pojavljuju u pisanim dokumentima na grčkom jeziku. Bez obzira na ishod istraživanja, ostaje zaključak da je slovenski naziv vlah veoma rano rasprostranjen i na neslovenske etničke grupe, a prema klasnoj kategorizaciji (imati na umu da su sklavinije isto što i vlahije).

 

[Mrkalj]

Veća slika mape Kucovlasi:

i još jedna:

Vlak, etimološke potvrde

Blak i Blas zasvedočeno kod Francuza do početka 13. veka i Valak (Wallaque, Vallaque) u 15. veku.

Videti zasvedočenje frankofonog Valak u 13. veku. Teško da se to frankofono Valak uz Blak izrodilo iz nekakvog germanskog "Valh".

 

[Mrkalj]

GOR je isto što i VRH ili VIS. pa će se planinski lanci nazivati vrbati= Hrbati= gornji-bati, a sami vrhovi "bati". planinski bogovi ili planiski bikovi ako ste ateisti. jedna planina može imati niz vrhova zaredom.

evo jednog od "bata":

Da se ubacim još jednom upečatljivom analogijom: bat-bilo-čuka; a propos etimološke rasprave o (vrškoj) čuki

1. bilo: a. planinski vijenac bez oštrih vrhova b. grbina (1)

2. čuka: čȕka ž 〈D L -i, G mn čẉkā〉 1. brdo ili brdašce s jedne strane izrazito strmo, s druge blaže nagnuto 2. vrh brda [popeti se na čuku]

3. bat

Da prvo razrešimo etimologiju čuke - od ekspr. čukati, tj. onomatopeje "čuk, čuk".

A sada pitanje - šta se to na vrhu planine bije, čuka, tj. udara, odnosno, šta udara, čuka ili bije šta?

 

[Mrkalj]

Da se ubacim još jednom upečatljivom analogijom: bat-bilo-čuka; a propos etimološke rasprave o (vrškoj) čuki

1. bilo: a. planinski vijenac bez oštrih vrhova b. grbina (1)

2. čuka: čȕka ž 〈D L -i, G mn čẉkā〉 1. brdo ili brdašce s jedne strane izrazito strmo, s druge blaže nagnuto 2. vrh brda [popeti se na čuku]

3. bat

Da prvo razrešimo etimologiju čuke - od ekspr. čukati, tj. onomatopeje "čuk, čuk".

A sada pitanje - šta se to na vrhu planine bije, čuka, tj. udara, odnosno, šta udara, čuka ili bije šta?

U potpisu,
Ilija Thor Perunović

 

[Сребрена]

..moj istoriografski model slovenske etimologije vlah od vlk tj. vući

Razmotri i vezu vlas-vlakno

npr

http://www.nationalgeographic.rs/g/...=reportaze/galerije/2885-boja-misli.html#menu

 

[snouden]

A sada pitanje - šta se to na vrhu planine bije, čuka, tj. udara, odnosno, šta udara, čuka ili bije šta?

bije bat. nebeski malj. božji čekić.

ovo bat je i danas očuvano u reči batina, te kao konjski bat...

u govoru moijeh didova rič bat je značila čekić.

 

[Пилипенда]

Биће су ти дидови жбатили јаја.
Жбатијено (жбаћено) јаје је умућено, тучено, па ајде рецимо и „ишчекићано”. Умућено као миксером.

 

[Пилипенда]

Gdje si čuo za zrakačenje, molim te? Da kod nas ima gluposti, ima. Ali takve stvari ne padaju na plodno tlo...

Ух... Заборави. Не могу баш да цртам сваку ситницу.
А о глупостима и плодном тлу тек не бих

 

[Slavan]

Ako treba da objasnim kako se u moj istoriografski model slovenske etimologije vlah od vlk tj. vući sistemski uklapaju Kucovlasi, rado ću.

Prema tom modelu, slovenski naziv za podanike Rimskog Carstva, posebno izgledno istočnog, star je makar koliko je staro Istočno Rimsko Carstvo (sklavinije-vlahije). Tako je je ovaj naziv proširen na različite etničke skupine sa zajedničkim imeniocem - niža klasa (uglavnom stočarsko-nomadske, ali i gradsko-trgovačke, seosko-ratarske).

Tu možemo mirne duše odbaciti velikorumunske etničke snove (i velikohrvatske ideološko-političke snove) o romanofonom ekskluzivitetu vlaha, o "početno romanofonim Vlasima", jer su vlasi bili i ostali različite etničke i narodne grupe. Imamo (1) slovenofone (npr. Srbi, Bunjevci), (2) romanofone (npr. Dakorumuni, Meglenovlasi, Karavlasi, Cincari, Kucovlasi), (3) imamo Arnaute (npr. Faršerioti), (4) imamo helenofone (npr. Karaguni [Crnogunjci; tur. kara - crn, prasl. *gunja - rus. gúnja, polj. gunia - gunj], Karakačani, Kucovlasi), (5) imamo Rome tj. Cigane (Karavlasi).

Reči vlah, gunj i livada jesu slovenske reči u grčkom jeziku. Na osnovu sačuvanih izvora, trebalo bi svakako utvrditi kada ove reči počinju da se pojavljuju u pisanim dokumentima na grčkom jeziku. Bez obzira na ishod istraživanja, ostaje zaključak da je slovenski naziv vlah veoma rano rasprostranjen i na neslovenske etničke grupe, a prema klasnoj kategorizaciji (imati na umu da su sklavinije isto što i vlahije).

Grci ovako tumače preuzeto dvojako značenje termina Vlah/vlah.

Ki étsi prokýptei kai i antístoichi etymología apó tin palaioslavikí léxi vlah pou simaínei xénos, alloethnís, mi Sérvos allá latinófonos. O daneismós tis apó tous mesaionikoús Slávous epiférei tin fonitikí tis metatropí se Vlah. Ypó aftí tin morfí metexelíssetai se óro pou prosdiorízei plithysmoús tis notianatolikís Evrópis pou omiloún diáfores morfés tis valkano-romanikís glóssas diladí ton neolatinikón dialékton tou Valkanikoú chórou.

Jasna je odgovarajuća etimolgoija staroslovenske reči vlah, što znači stranac, tuđin, ne-Srbin, već romanofon (a i još po nešto). Pozajmljivanjem od srednjovekovnih Slovena dolazi do promene oblika reči u Vlah. Ovaj oblik reči počinje da označava pojam koji se odnosi na različite narode jugistočne Evrope, koji govore balkanskoromanske (istočnoromanske) jezike, odnosno neolatinske dijalekte na području Balkana.

Drugo značenje (ili prvo) nam je poznato, u grčkom je isto kao i u srpskom. Osim što je ovaj naziv proširen odavno na različite etničke skupine, vidimo od Grka da su vlasi postali Vlasi, u Romejskom carstvu iliti Romaniji (Ῥωμανία), kao Romeji (od Ῥωμαῖος - sinonim Ῥωμανός). Kasnije taj jezičko-klasno-etnički galimatijas dovodi i do ovakvih formulacija:

U Janjinskoj hronici, koja opisuje vladavinu despota Tome Preljubovića i njegove supruge Marije Angeline Bemanjić, Janjinom i Epirom, pominje se Vonko. Taj Vonko je osvojio Artu. Navodi se to i u delu "Ζαγοριακά: οίς προσετέθησαν και τινά περί Ηπείρου".

Ο Ζαρδαρίας Βογκόης, ο επιλεγόμενος Σερβοαρβανιτοβουλγαρόβλαχος είναι πρόσωπο που αναφέρεται στην μεσαιωνική ιστορία της Ηπείρου.

Da li je Ζαρδαρίας grčki oblik nekog imena ili titula (serdar?), ne znam, ali se on naziva "Srboarvanitobugarovlahom".

Vonko se pominje i kao Μποκόης (Bokoes), što bi moglo biti i Bogoje (ili Vukoje).

 

[snouden]

Grci ovako tumače preuzeto dvojako značenje termina Vlah/vlah.



Jasna je odgovarajuća etimolgoija staroslovenske reči vlah, što znači stranac, tuđin, ne-Srbin, već romanofon (a i još po nešto). Pozajmljivanjem od srednjovekovnih Slovena dolazi do promene oblika reči u Vlah. Ovaj oblik reči počinje da označava pojam koji se odnosi na različite narode jugistočne Evrope, koji govore balkanskoromanske (istočnoromanske) jezike, odnosno neolatinske dijalekte na području Balkana.
.

ne razumem. ko pozajmljuje od koga i šta?

 

[Slavan]

ne razumem. ko pozajmljuje od koga i šta?

Grci preuzimaju od Slovena termin vlah.

 

[Сребрена]

U Janjinskoj hronici, koja opisuje vladavinu despota Tome Preljubovića i njegove supruge Marije Angeline Bemanjić, Janjinom i Epirom, pominje se Vonko. Taj Vonko je osvojio Artu. Navodi se to i u delu "Ζαγοριακά: οίς προσετέθησαν και τινά περί Ηπείρου".

Da li je Ζαρδαρίας grčki oblik nekog imena ili titula (serdar?), ne znam, ali se on naziva "Srboarvanitobugarovlahom".

Vonko se pominje i kao Μποκόης (Bokoes), što bi moglo biti i Bogoje (ili Vukoje).

BONKA je zensko ime I danas prisutno. Sledeci primer je ljubavna pesma o istinitom dogadjaju na prizrensko/ timockom narecju>


Šanko si Bonka zalibi
Libi ja Šanko, grli ja
godina i polovina
ali ga Bonka izvara.
Nali se Bonka isprosi
kroz devet sela deseto
u toa pusti Negotin
vikale Šanka na svadba
Da sviri, Bonka da isprati
Šanko si kolo zasviri
Bonka si oro povede
Šanko si nož izvadi/
zabi ga Bonki u srce

Pa, ako do danas postoji isto zensko ime, sto da nije postojala I muska verzija?

 

[Slavan]

Karaguni [Crnogunjci; tur. kara - crn, prasl. *gunja - rus. gúnja, polj. gunia - gunj], Karakačani, Kucovlasi).

Reči vlah, gunj i livada jesu slovenske reči u grčkom jeziku. Na osnovu sačuvanih izvora, trebalo bi svakako utvrditi kada ove reči počinju da se pojavljuju u pisanim dokumentima na grčkom jeziku. Bez obzira na ishod istraživanja, ostaje zaključak da je slovenski naziv vlah veoma rano rasprostranjen i na neslovenske etničke grupe, a prema klasnoj kategorizaciji (imati na umu da su sklavinije isto što i vlahije).

Što se Karaguna/Crnogunjaca/Crnovunaca tiče, Grcima γούνα (guna) označava krzno, bundu, kaput i sve na tu temu. Za njih je to ρούχο, ili po naški ruho (odeća, dakle). Etimologija reči im nije poznata (tako piše u nekoliko rečnika koje sam pogledao), a na vikirečniku piše da je od latinskog gunna, ali da etimologija nedostaje.

Uzgred, zanimljivo je i ovo ruho, koje dolazi iz praslovenskog. Zatim, njemu srodno runo i čista runska (vlasasta) vuna. Dalje, možemo pretpostaviti kuda to vodi (*wel- ; satem *wolḱos).

 

[posmatrac iz Moskve]

Grci ovako tumače preuzeto dvojako značenje termina Vlah/vlah.



Jasna je odgovarajuća etimolgoija staroslovenske reči vlah, što znači stranac, tuđin, ne-Srbin, već romanofon (a i još po nešto). Pozajmljivanjem od srednjovekovnih Slovena dolazi do promene oblika reči u Vlah. Ovaj oblik reči počinje da označava pojam koji se odnosi na različite narode jugistočne Evrope, koji govore balkanskoromanske (istočnoromanske) jezike, odnosno neolatinske dijalekte na području Balkana.

Drugo značenje (ili prvo) nam je poznato, u grčkom je isto kao i u srpskom. Osim što je ovaj naziv proširen odavno na različite etničke skupine, vidimo od Grka da su vlasi postali Vlasi, u Romejskom carstvu iliti Romaniji (Ῥωμανία), kao Romeji (od Ῥωμαῖος - sinonim Ῥωμανός). Kasnije taj jezičko-klasno-etnički galimatijas dovodi i do ovakvih formulacija:

U Janjinskoj hronici, koja opisuje vladavinu despota Tome Preljubovića i njegove supruge Marije Angeline Bemanjić, Janjinom i Epirom, pominje se Vonko. Taj Vonko je osvojio Artu. Navodi se to i u delu "Ζαγοριακά: οίς προσετέθησαν και τινά περί Ηπείρου".



Da li je Ζαρδαρίας grčki oblik nekog imena ili titula (serdar?), ne znam, ali se on naziva "Srboarvanitobugarovlahom".

Vonko se pominje i kao Μποκόης (Bokoes), što bi moglo biti i Bogoje (ili Vukoje).

Cini mi se da vladas grckim jezikom. Nesto mi se vrzma u zadnje vreme po glavi pitanje, da li imaju veze jedan sa drugim grcki i latinski. Vidim, mnostvo reci se zavrsava sa s u oba jezika, a nekada je sve to bilo u jednom carstvu. Bio bih zahvalan i za misljenje ostalih diskutanata po ovom pitanju.

 

[Slavan]

Cini mi se da vladas grckim jezikom. Nesto mi se vrzma u zadnje vreme po glavi pitanje, da li imaju veze jedan sa drugim grcki i latinski. Vidim, mnostvo reci se zavrsava sa s u oba jezika, a nekada je sve to bilo u jednom carstvu. Bio bih zahvalan i za misljenje ostalih diskutanata po ovom pitanju.

Imam neka osnovna znanja. Naravno, imaju određene veze starogrčki i latinski, kao i savremeni grčki i italijanski; postoje i određeni međusobni uticaji, ali ne znam kako bih ti opisao taj odnos... jednostavno, jezici se dosta razlikuju. Bitan je i ovaj momenat koji pominješ, mislim na carstvo. Taj pojam grčki jezik se koristi i danas, ali se grčki jezik znatno menjao kroz istoriju. Poslednja promena u standardizaciji grčkog desila se ne tako davno, 1976. godine.

Grčki ima padeže, italijanski ih nema, a latinski ih je imao. Takođe, grčki nema infinitiv. Ono poznato slovo β (beta), danas je, zapravo vita, pa je Beograd - Veligradi, a Srbija - Servia.

 

[snouden]

evo zapamtili moliški šklavuni:

Ostavili su bogatu lepezu rodbinskih naziva iapelativa u vezi s njima: ˈotac, ˈmat, hˈere, bˈrat, sẽstra, taˈrela (djed), maˈrela,muž, žẽna, šoša (< mol. scioscia ‘starija sestra’), bȃca (hipokoristik, ‘stariji brat’),neˈvista, sˈvekar, ˈsekrva, ˈšurjak, šurjaˈkica, ˈdiver, cĩla (= stric, ujak), tẽta, dĩte,ˈdovac, doˈvica, zˈbabna, vlah (= zaručnik), vlahinja (= zaručnica), ljud (= čovjek)...

 

[Mrkalj]

Vlakovo kod Sarajeva (potvrda etimološkog K)

https://en.wikipedia.org/wiki/Vlakovo

 

[Mrkalj]

Vlakovo, opština Labin, Istra (potvrda etimološkog K)

Vlakovo

 

[Mrkalj]

Vlačuge, po visini drugi vrh Veleža, iznad Mostara

 

[vučko]

Vlakovo, opština Labin, Istra (potvrda etimološkog K)

Vlakovo

 

[vučko]

Власије је мушко имe грчког пореклa Потиче од речи „Blasios“, што значи „строг“, „груб“, „тром“[SUP]. [/SUP]У Мађарској се користи облик Балаж. Раније га је српска народна традиција неосновано доводила у везу са именом Вукол. (https://sr.wikipedia.org/sr/Власије)

"Neosnovano ga dovodila u vezu sa Vlasijem". Ahaaa


"Вукол - грчко име - пастир, име хришћанског светитеља" (http://www.crkvenikalendar.com/imenoslov.php)

Eto to je ono o čemu ja pričam. Sve je grčko. Kako može VUK da bude grčki?!



16 (3) февраля — Власий (Вукол) Кесарийский (Капподакийский), исповедник. Святой Власий Кесарийский — Вукол — жил в III веке, происходил из Кесарии Каппадокийской (Малая Азия) и был пастухом (по — гречески вукол). (http://nm.tvinpix.ru/page.php?id=494).


Вукол - От древнегреч. имени Βούκολος (Буколос) - "пастух, волопас" (http://kurufin.ru/html/Rus_names/rus_vi.html)

 

[Mrkalj]

Власије је мушко имe грчког пореклa Потиче од речи „Blasios“, што значи „строг“, „груб“, „тром“[SUP]. [/SUP]У Мађарској се користи облик Балаж. Раније га је српска народна традиција неосновано доводила у везу са именом Вукол. (https://sr.wikipedia.org/sr/Власије)

"Neosnovano ga dovodila u vezu sa Vlasijem". Ahaaa


"Вукол - грчко име - пастир, име хришћанског светитеља" (http://www.crkvenikalendar.com/imenoslov.php)

Eto to je ono o čemu ja pričam. Sve je grčko. Kako može VUK da bude grčki?!



16 (3) февраля — Власий (Вукол) Кесарийский (Капподакийский), исповедник. Святой Власий Кесарийский — Вукол — жил в III веке, происходил из Кесарии Каппадокийской (Малая Азия) и был пастухом (по — гречески вукол). (http://nm.tvinpix.ru/page.php?id=494).


Вукол - От древнегреч. имени Βούκολος (Буколос) - "пастух, волопас" (http://kurufin.ru/html/Rus_names/rus_vi.html)

Mora da bude grčki jer se pominje pre 7. veka. Kako ne kapiraš gosn. Vučko? A lepo smo rekli, mi indogermanisti von der Hitleršule, konsenzualno štaviše, iako nemamo dokaze, da Srba pre 7. veka u blizini granica SFRJ - nema. Verstehen Sie?


Svetog mu "Vukola" sa "livadiona".