Ti meni „Vlasi”, ja tebi „Muži”

[vučko]

Molim vas, bez vredjanja i epiteta, degeneriku, idiote i slicno

Trebala si da pustiš onu Tandoorijevu poruku. Smijao sam se sigurno jedno 10 min


Ali dobro, razumem. Pravila su pravila. Idemo dalje...

 

[snouden]

Od tog nekakvog starodalmatinskog, ilirskog ili kakvog već nema ni traga..

taj popis morlačkih reči je napravio neki švaba. popisao njemu važno. u svakom slučaju hvala mu. na sramotu srpskih i hrvatskih tandara.

ne bih se složio kako nema traga. a odakle toliki sinonimi u našem jeziku? znače oni da je narod pamtio a ne zatirao reči.

vidi ovako. ako su na ilirikumu živeli neki stari evropljani. pa dolaskom helena i rimljana deo bude asimilovan, deo izbegne na sever a deo ostane po zabitima bosne i dinarskog masiva.
pa potom propadne neronova ćora i dodju oni sa severa. očito bi postojala sličnost u govoru izmedju ovih neromaniziranih i povratnika. lako bi se stopili. a povijesničari bi se ubijali da nadju tragove ilirskog ili tračanskog govora.

Predlažem da se otvori tema morlaških/morlačkih, odnosno vlaških reči i njihovo upoređenje sa ostalim jezicima.

tu se ima mali problem. vlaški jezik je uzet za standardni srpskohrvatski. pa treba naglasiti da se traže arhaizmi narodnog govora: šćakavaskog i drugijeh a što nešće da čuje gramatičarka emina.

 

[Mrkalj]

Vlak:
1. fiz sila koja razvlači tijelo; ako djeluje okomito na površinu tijela, v. je suprotan tlak.; → tlak.
2. Želj. kompozicija (lokomotiva i vagoni).
http://www.hrleksikon.info/definicija/vlak.html

- - - - - - - - - -



Mislim da ne kužiš, ali nije bitno...

Imam molbu. Možeš li mi naći u hrvatskom rečniku šta znači reč zrak. Hvala.

 

[alfa_i_omega]

Imam molbu. Možeš li mi naći u hrvatskom rečniku šta znači reč zrak. Hvala.

zrak, plinski omotač Zemlje; sadrži 78% dušika, 21% kisika, nešto plemenitih plinova (0,94%), ugljikova dioksida (0,03%), vodene pare, ozona, vodika, a u velikim gradovima i različita industrijska onečišćenja (npr. sumporni dioksid, dušikove spojeve, ugljikov monoksid, ugljikovodike i dr.).
http://www.hrleksikon.info/definicija/zrak.html

 

[Mrkalj]

a ako je vlak topao onda je mlak. ako je od kreča onda je klak. ako je vlak okrugao onda je oblak...
ala nalaziš izvore svaka čast. u pitanju su glagoli vlačiti, tlačiti, mlačiti, klačiti, oblačiti...

valah bi mogao biti običan stanovnik rimske imperije. nelatin. slobodnjak.

i koren reči bi mogao biti u PIE. pa tako povezivati slovensko vlh-vlačiti-vlajhati-vlas i ono što su latini iskrivili u valahi.

pa da se kasnije u srednjem veku izraz i dalje koristi kao identifikator za slobodne podanike na teritoriji bivšeg rimskog carstva.
a u jezicima kod onih izvan (germana, slovena) i dalje uzimati za oznaku običnog stanovnika tih oblasti. čiji je jezik poprimio uticaj latinskog.
pa bi takvi govorili nekom mešavinom. u kojoj tek poznavalac može razlučiti od kog jezika je šta. a onaj ko ne zna govor ne bi njihov jezik razlikovao od latinskog. nerzumljivo mu jedno i drugo.

baš kao u naših morlaka. ima latinštine. naprimer lumbera , pijat, piza, vacida.... ali sve bitno je slovensko uključujući pravilla govora. i otkriva tako šta je starije.

zato sam izdvoio ovo. vlai morlaci zapamtili što su drugi naši zaboravili.

muka = brašno ................................................rusi dan danas brašno zovu muki.
dažd = kiša .................................................. .....ruski kiša je dožd.
drina = rijeka, vodotok ..................................eto znatiželjnima porekla imena drine
šća = što.............................................. ..............kao što rekoh šćakavski. kakav crni čaqavski.
va = u................................................. .................va još nije prešlo u u.
vas, vse = sav; vsak = svaki ....................... zanimljava mi ova današnja promena "sav" od "vas".

Odlično. A gle' sad ovu pravilnost. Nemačko ime za ono glasko pleme - Volcae (lat. Volc- > germ. Walh-) ; nemački naziv za oblak - Wolke, a slovenka etimologija kaže:

prasl. *obolkъ ← *obvolkъ (stsl. oblakъ, rus. óboloko, polj. obłok) ≃ o (b)- + v. vući

- - - - - - - - - -

zrak, plinski omotač Zemlje; sadrži 78% dušika, 21% kisika, nešto plemenitih plinova (0,94%), ugljikova dioksida (0,03%), vodene pare, ozona, vodika, a u velikim gradovima i različita industrijska onečišćenja (npr. sumporni dioksid, dušikove spojeve, ugljikov monoksid, ugljikovodike i dr.).
http://www.hrleksikon.info/definicija/zrak.html

Stari (srpski) katolički rečnici upravo navode današnje istočnovarijantsko značenje reči zrak; na primer kod Bartolomea Kašića (1599) čitamo raggio - zrak (Sunčev zrak), kod Ardelia Della Belle (1728) na 148. strani stoji raggio - radius - zrak, m. itd. To je ujedno i starije značenje, dok je zrak (vazduh) naknadno iz njega izvedeno značenje. I, znam da postoji reč zraka, koja danas označava ono zrakasto (lat. radius, ital. raggio, eng. ray).

Ovim hoću da ti kažem da mi ovde, tragajući za relevantnim i osnovnim značenjem pojma vlah, koren reči pokušavamo da sagledamo u svim njegovim značenjima, počev od osnovnog.

- - - - - - - - - -

Vlach (n.)
"member of a Latin-speaking race of the Balkans, a Walachian or Rumanian," 1841, from Bulgarian vlakh or Serbian vlah, from Old Church Slavonic vlakhu, a Slavic adoptation of Germanic *walh (source of Old English wealh) "foreigner," especially applied to Celts and Latins (see Welsh).


Bugari čak kažu vlak, a poznati su po čuvanju starijih oblika srpskog jezika.

I biće da su Kelti iliti Selti (Seliti) naročita nomadsko-šamanska kasta Slovenа (ili kasta neslovena koja živi u zajednici sa Slovenima), posebnog jezika ili ne još nisam siguran, od kojih dolaze reči volh i vošebno.

- - - - - - - - - -

resavska škola i sticanje poena. da su sloveni preuzeli nebi izbaciili a.
pa pretvorili valah u vlah. obrnuto je bilo. latini su ti kojima je palo teško vlh. tj tako kako se izgovaralo.

To i ja pričam. Jesi video primer sa Mađarima koji su prisvojili navodno nemetatezirane srpske reči (takve se navodno nalaze od pre 8. veka) serda (sreda), barazda (brazda), Balaton (blato), a došli su krajem 9. veka.

 

[snouden]

To i ja pričam. Jesi video primer sa Mađarima koji su prisvojili navodno nemetatezirane srpske reči (takve se navodno nalaze od pre 8. veka) serda (sreda), barazda (brazda), Balaton (blato), a došli su krajem 9. veka.

to je pravilo. znamo kad učimo jezike. teške reči tudjih jezika svako nastoji prelomiti prem duhu svoga jezika. a to znači preko već osvojene motoričke funkcije. tako su i stari ljudi. pa se te teške reči mogu koristiti za odredjivanje izvornosti.

kad posmatramo reč VLH / VLK kako možemo znati njenu zvučnost u starih slovena? mi smo tu njivu vlaku. izgovarali sasvim uobičajeno.

ima u nas morlaka puno arhaizama što bi trebalo pribeležiti dok ima živih starina. i napraviti valjan rečnik. da ne bude posle kao s vlkom.
naprimer. umesto tamo i tuda govorili smo "tudekar" i "tamokar". ili recimo odgovor: "voje maja" je isto što i "evo mama". pištet je mali zavučeni izvor. isto i procip je izvor ali drugačiji oblikom. broncin kao posuda pri čemu je ovo c bliže z...

 

[Mrkalj]

to je pravilo. znamo kad učimo jezike. teške reči tudjih jezika svako nastoji prelomiti prem duho svoga jezika. a to znači već osvojene motoričke funkcije. tako su i stari ljudi. pa se te teške reči mogu koristiti za odredjivanje izvornosti.

kad posmatramo reč VLH / VLK kako možemo znati njenu zvučnost u starih slovena? mi smo tu njivu vlaku. izgovarali sasvim uobičajeno.

ima u nas morlaka puno arhaizama što bi trebalo pribeležiti dok ima živih starina. i napraviti valjan rečnik. da ne bude posle kao s vlkom.
naprimer. umesto tamo i tuda govorili smo "tudekar" i "tamokar". ili recimo odgovor: "voje maja" je isto što i "evo mama". pištet je mali zavučeni izvor. isto i procip je izvor ali drugačiji oblikom. broncin kao posuda pri čemu je ovo c bliže z...

Taj brondzin je jedina reč zbog koje su ********* u novi milogorski jezik ubačili slovo dz.

Da nabacim još neku srpšticu mađarski adaptiranu:

tzv. nemetatezirane tj. punoglasne:
plum: szilva (od srpskog sliva - danas šljiva)
book: könyv (biće isti koren?)

bear (animal): medve
beet: cékla
buffalo: bivaly
bull: bika
cabbage: káposzta
cherry: cseresznye (sweet), meggy (sour)
chestnut: gesztenye (kesten, ko ne zna englesko značenje)
closed: zárva (ovo mi je nešto sumnjivo)
closet: (bépített) szekrény (škrinja)


cube: kocka
dance, to: táncol

 

[alfa_i_omega]

Stari (srpski) katolički rečnici upravo navode današnje istočnovarijantsko značenje reči zrak; na primer kod Bartolomea Kašića (1599) čitamo raggio - zrak (Sunčev zrak), kod Ardelia Della Belle (1728) na 148. strani stoji raggio - radius - zrak, m. itd. To je ujedno i starije značenje, dok je zrak (vazduh) naknadno iz njega izvedeno značenje. I, znam da postoji reč zraka, koja danas označava ono zrakasto (lat. radius, ital. raggio, eng. ray).

Ovim hoću da ti kažem da mi ovde, tragajući za relevantnim i osnovnim značenjem pojma vlah, koren reči pokušavamo da sagledamo u svim njegovim značenjima, počev od osnovnog.

Srpski katolički... Znači Srbi su katolici?

Kašić (Cassius, Cassio), Bartol, hrvatski pisac i jezikoslovac (Pag, 15. VIII. 1575 – Rim, 28. XII. 1650). Isusovac. Školovao se u Pagu, u Ilirskom kolegiju u Loretu te u isusovačkom Rimskom kolegiju. U isusovački je red stupio 1595., a zaređen je 1606. Bio je učitelj, propovjednik i ispovjednik u Rimu, Dubrovniku i Loretu te kao isusovački misionar u službi katoličke obnove proputovao balkanske zemlje pod osmanskom vlašću. – Kašićevo je djelo kamen međaš u povijesti hrvatskoga književnog jezika i religijske kulture. Za potrebe Akademije ilirskoga jezika u Rimu po naredbi generala isusovačkoga reda napisao je na latinskome prvu gramatiku hrvatsku jezika Temelji ilirskoga jezika u dvije knjige (Institutionum linguae illyricae libri duo, 1604., prijevod na hrvatski 2002). Tim je svojim mladenačkim prvijencem utjecao izravno na hrvatske gramatičare sve do preporoda...
http://enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=30775

zraka.
1. mat dio pravca ograničen nekom točkom.
2. fiz uski pramen elektromagnetnih valova (npr. svjetlosti, gama-zraka) ili čestica koje se kreću u jednome smjeru (npr. ioni, neutroni).
http://www.hrleksikon.info/definicija/zraka.html

polumjer (radijus), polovica promjera (npr. kruga, kugle, valjka).
http://www.hrleksikon.info/definicija/polumjer.html

Iz svega toga se vidi da su to sve očite asocijacije na Srbe...

 

[Mrkalj]

Srpski katolički...

Znači Srbi su katolici?

Kašić (Cassius, Cassio), Bartol, hrvatski pisac i jezikoslovac (Pag, 15. VIII. 1575 – Rim, 28. XII. 1650). Isusovac. Školovao se u Pagu, u Ilirskom kolegiju u Loretu te u isusovačkom Rimskom kolegiju. U isusovački je red stupio 1595., a zaređen je 1606. Bio je učitelj, propovjednik i ispovjednik u Rimu, Dubrovniku i Loretu te kao isusovački misionar u službi katoličke obnove proputovao balkanske zemlje pod osmanskom vlašću. – Kašićevo je djelo kamen međaš u povijesti hrvatskoga književnog jezika i religijske kulture. Za potrebe Akademije ilirskoga jezika u Rimu po naredbi generala isusovačkoga reda napisao je na latinskome prvu gramatiku hrvatsku jezika Temelji ilirskoga jezika u dvije knjige (Institutionum linguae illyricae libri duo, 1604., prijevod na hrvatski 2002). Tim je svojim mladenačkim prvijencem utjecao izravno na hrvatske gramatičare sve do preporoda...
http://enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=30775

zraka.
1. mat dio pravca ograničen nekom točkom.
2. fiz uski pramen elektromagnetnih valova (npr. svjetlosti, gama-zraka) ili čestica koje se kreću u jednome smjeru (npr. ioni, neutroni).
http://www.hrleksikon.info/definicija/zraka.html

polumjer (radijus), polovica promjera (npr. kruga, kugle, valjka).
http://www.hrleksikon.info/definicija/polumjer.html

Iz svega toga se vidi da su to sve očite asocijacije na Srbe...

Pazi, onaj lik Ateist-Povjesničar ima lekarsko opravdaje, ali ti si mi krajnje dosadan. Ja ti govorim o reči zrak, mn. zraci. Sunčev zrak. Al ko zidovima. Reči vremenom mogu da menjaju oblik, a mogu da menjaju i značenje. Ali dobro, kontakt se uspostavlja, ali se ne produbljuje...i rezultira neuzrokovanom euforijom.

PS. Kad već vrebaš svaku priliku da propagiraš velikohrvatsku mitomaniju, da reknemo i mi koju:

Još krajem 16. i početkom 17. vijeka „prevođenje Hrvata u srpski jezik inicirala je Kongregacija za propagandu vjere u Rimu. (...) U arhivu Kongregacije za propagandu vjere u Rimu čuva se memorandum o prevodu Novoga zavjeta na slovenski jezik, u kome se, pored ostalog, kaže da Srbi imaju dijalekt od svih Južnih Slovena najbolji". [Svetozar Borak. Srbi katolici, SD „Dr Jovan Rašković", Novi Sad i SD „Zora", Beograd, 1998, 86. ] Za prevod Novog zavjeta određen je Bartol Kašić, koji je najbolje znao „ilirski jezik". Kašić je 1604. godine napisao prvu „ilirsku gramatiku": Institutionum linguae Illyricae libri duo. Za tu Kašićevu gramatiku Vatroslav Jagić će 1884. godine reći: „To je gramatika narodnog srpskog jezika, srednjeg između štokavizma i čakavizma... Već 1636. godine u Zagrebu prihvataju taj jezik, koji su nazvali najprije ilirski, a zatim i hrvatski. Ali u suštini to nije ništa drugo nego srpski narodni jezik." [V. Jagić, Predavanja iz 1884/85. godine: Отношение славянских наречий к церковнославянскому язику, deo: Сербский язик sa posebnom paginacijom, str. 17] Kašić za Ritual i Bibliju izabire "jezik bosanski", a Porfirogenit u 10. veku jasno kaže da u Bosni žive Srbi, a kamo li u 16-17. veku, kada su Srbi bežeći pred Turcima dopučili Bosnu, u 16-17. veku, kada Kašić odabire "govor bosanski", kao najbolji dijalekt srpskoga jezika.

Svetu mu Velesovu veljaču!

 

[Tandoori Masala]

Evo ti stranice za:
VLAŠKI: http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=vlaški&hs=1
LAŠČINA: http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=LAŠČINA&hs=1
LAHON: http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=LAHON&hs=1



Na prvome mestu imaš VLAŠKI JEZIK, koji znači italijanski jezik, odnosno latinski
Na drugome mestu imaš LAŠČINA, koji takođe znači italijanski, odnosno latinski jezik

Na osnovu toga možeš da zaključiš da je kod reči LAŠČINA izbačeno prvo slovo, a to je slovo V, znači ostaje LAŠČINA.

A na trečem mestu imaš reč LAHON, takođe bez početnog slova V. Ta reč LAHON znači: 1.pripadnik neitalijanskog naroda koji teži ka italijanizaciji; 2.Italijan.

Ovo slovo H, u reči LAHON nemoj da te zbuni, jer to je zato što je ova reč zapisana u jednini. Primer: VLAH (jednina) i VLASI (monožina).


Jesi li sada skontao?

Samo ti citaj, ako uzme pola godine da shvatis na sta misli ovja putnik, to ce biti premija s obzirom na tvoj intelektualni domet...

Ivan Strohal, Pravna povijest dalmatinskih gradova, Zagreb, 1913, str. 125.

Pr̆íruc̆ní slovník jazyka c̆eského, Díl VI, T-Vůzek, Vydává České akademie věd, V Praze, 1951-1953, 1049.

Jiří Rejzek, Český etimologický slovník, Praha: Leda, 2011, 716

Od tog nekakvog starodalmatinskog, ilirskog ili kakvog već nema ni traga.

Ne postoji "nekakav starodalmatinski" nego dalmatski jezik (koristio se duz cijele jadranske obale), posljednji nosilac tog romanskog govora, Tuone Udaina, ispustio je dusu na Krku krajem 19. v. Napisati, tj. lupiti takvu epohalnu glupost da od dalmatskog nema ni traga samo pokazujes da nisi kompetentan da ucestvujes u ovakvim ili slicnim raspravama. Od antickog ilirskog su ostale 4 glose i dosta antroponima, nista tu nema slovensko.

Trebala si da pustiš onu Tandoorijevu poruku. Smijao sam se sigurno jedno 10 min


Ali dobro, razumem. Pravila su pravila. Idemo dalje...

Tvoje poruke nisu za smijanje nego za vjecito plakanje.

 

[snouden]

evo šta kaže pisac sa hrvatske wiki:
Murlaški govor je po podrijetlu najvjerojatnije bio dijelom štokavizirani starodalmatski kojim su u srednjem vijeku govorili romanizirani i dijelom slavizirani potomci antičkih Delmata. Na to upućuje i nova biogenetika ovih prostora, jer danas u Dalmaciji izrazito dominira stari neslavenski genom Eu7. Iz dostupnog leksika nazire se prvotna indoiranska praosnova murlaškog govora i njegovo predromansko antičko podrijetlo. Murlaški je vjerojatno tek naknadno bio romaniziran krajem antike i početkom srednjega vijeka, a potom je njegova djelomična slavizacija, zbog medjuplaninske izolacije nastupila razmjerno kasnije, uglavnom miješanjem nakon prodora Turaka i osobito uoči njegova izumiranja u 19 / 20. st., a u toj završnoj fazi je slavizacija bila jača u murlaškoj gramatici negoli u leksiku. Zato je murlaški prvotno mogao biti najbliži ćiribirskomu u Istri i preko njega djelimice rumunjskom. Tako dosad dostupni murlaški leksik nedvojbeno tvori prijelaz izmedju starodalmatskoga i ćiribirskog govora. U ranijim desetljećima dok se još nešto od murlaškoga moglo prikupiti i popisati, on uglavnom nije bio proučavan najviše zbog otpora jugoslavističkih dogmata. Nažalost je danas već prekasno za dalje proučavanje toga čudnovatog prastarog govora koji je jamačno već nepovratno izumro, jer su posljednji preostali starci koji bi ga bar dijelom poznavali ili rabili tek povremeno unutar obitelji, dosad u BiH protjerani i uništeni pri sukobima u nedavnom ratu. Tako je dosad taj osobiti i zanimljiv govor izumro neistražen, pa je tim zanemarivanjem i ideološkom obstrukcijom napravljena nepovratna i nenadoknadiva šteta za ukupnu znanost, napose romanistiku i hrvatsku etnokulturu.

Od tog nekakvog starodalmatinskog, ilirskog ili kakvog već nema ni traga.

Ne postoji "nekakav starodalmatinski" nego dalmatski jezik (koristio se duz cijele jadranske obale), posljednji nosilac tog romanskog govora, Tuone Udaina, ispustio je dusu na Krku krajem 19. v. Napisati, tj. lupiti takvu epohalnu glupost da od dalmatskog nema ni traga samo pokazujes da nisi kompetentan da ucestvujes u ovakvim ili slicnim raspravama.

pametnjakoviću. autor citata na hrvatskoj wiki je izneo naivnu tezu da je morluški govor podrijetlom starodalmatski. što nema veze. pa je vučko to prokomentarisao. a ti ne kapiraš pa se zato uporno brukaš. ali nije samo to.

ima tragova latinštine u značajnom procentu ali u našrm govoru sve važno je slovenskog iskona. laiku je lkao prepoznati da je latinski preslojen preko slovenskog.
dabome da smo od latina pozajmili izraze za mnoge svakodnevne predmete, gradjevinske pojmove i sl. pa kako drugačije kad se živi vekovima zajedno.

Od antickog ilirskog su ostale 4 glose i dosta antroponima, nista tu nema slovensko.

kad si spomenuo mogao bi i prezentirati.

 

[Пилипенда]

zrak, plinski omotač Zemlje; sadrži 78% dušika, 21% kisika, nešto plemenitih plinova (0,94%), ugljikova dioksida (0,03%), vodene pare, ozona, vodika, a u velikim gradovima i različita industrijska onečišćenja (npr. sumporni dioksid, dušikove spojeve, ugljikov monoksid, ugljikovodike i dr.).
http://www.hrleksikon.info/definicija/zrak.html

zraka.
1. mat dio pravca ograničen nekom točkom.
2. fiz uski pramen elektromagnetnih valova (npr. svjetlosti, gama-zraka) ili čestica koje se kreću u jednome smjeru (npr. ioni, neutroni).
http://www.hrleksikon.info/definicija/zraka.html

Питањце прво:
Кад Хрват оболи од нпр. рака, да ли га хрватски љекари лијече зрачењем или зракачењем?

Питањце друго:
Кад за неку изнимно лијепу Хрватицу кажемо да просто зрачи, значи ли то да њену љепоту осјећамо као да она из ње исијава или то значи да дотична љепотица око себе ствара плински омотач тј. „пушта плинове”?

 

[vučko]

Odlično. A gle' sad ovu pravilnost. Nemačko ime za ono glasko pleme - Volcae (lat. Volc- > germ. Walh-) ; nemački naziv za oblak - Wolke, a slovenka etimologija kaže:

prasl. *obolkъ ← *obvolkъ (stsl. oblakъ, rus. óboloko, polj. obłok) ≃ o (b)- + v. vući

To je to. Kao što si rekao VLASI, odnosno VLAKI dobivaju ime od korena reči VLK - vući. Kockice se polako slažu. Isto je i za vuka, kao što sam već napisao:

I tekako možemo od korena глагола вући је *volk-, *velk- тј. *h₂uolk-, *h₂uelk- izvlačiti reč za vuka. Jer VOLK na slovenačkom znači VUK, a recimo na češkom/slovačkom je VLK; a šta je drugo vuk (životinja), nego pas koji vuče. Pa ljudi na severu su udomačili vuka/psa baš zato što im je pomogao da mogu preči velike prostore - osnovni cilj vuka jeste vučenje.

Pogledajte prilog 354168

Evo još neke reči za vuka na ostalim slovenskim jezicima:
bugarski: вълк
makedonski: волк
ruski: волк
poljski: wilk
ukrajinski: vovk



Opet grešiš, jer letonci, odnosno litvanci ili recimo nemci/englezi nemaju koren *vlk, kao Sloveni, nego *wol, *vil, odnosno *wel kako ti kažeš.

nemački i engleski: wolf
letonski: vilks
litvanski: vilkas

 

[Mrkalj]

Spojler

I tekako možemo od korena глагола вући је *volk-, *velk- тј. *h₂uolk-, *h₂uelk- izvlačiti reč za vuka. Jer VOLK na slovenačkom znači VUK, a recimo na češkom/slovačkom je VLK; a šta je drugo vuk (životinja), nego pas koji vuče. Pa ljudi na severu su udomačili vuka/psa baš zato što im je pomogao da mogu preči velike prostore - osnovni cilj vuka jeste vučenje.

Spojler

Evo još neke reči za vuka na ostalim slovenskim jezicima:
bugarski: вълк
makedonski: волк
ruski: волк
poljski: wilk
ukrajinski: vovk



Opet grešiš, jer letonci, odnosno litvanci ili recimo nemci/englezi nemaju koren *vlk, kao Sloveni, nego *wol, *vil, odnosno *wel kako ti kažeš.

nemački i engleski: wolf
letonski: vilks
litvanski: vilkas

Spojler

Vlak:
1. fiz sila koja razvlači tijelo; ako djeluje okomito na površinu tijela, v. je suprotan tlak.; → tlak.
2. Želj. kompozicija (lokomotiva i vagoni).
http://www.hrleksikon.info/definicija/vlak.html

Vidimo vlake (Miro i Viktor) kako služe gospodara Fruciusa.

Ako laže koza, ne laže rog.

 

[vučko]

Samo ti citaj, ako uzme pola godine da shvatis na sta misli ovja putnik, to ce biti premija s obzirom na tvoj intelektualni domet...

Ivan Strohal, Pravna povijest dalmatinskih gradova, Zagreb, 1913, str. 125.

Pr̆íruc̆ní slovník jazyka c̆eského, Díl VI, T-Vůzek, Vydává České akademie věd, V Praze, 1951-1953, 1049.

Jiří Rejzek, Český etimologický slovník, Praha: Leda, 2011, 716

A ljudi moji; jest ovaj čovek nedokazano biće.

Ovi autori znaju tačno šta pišu, samo izgleda tebi nikada to neće biti jasno. Ovi ljudi pričaju o jeziku. Znači oni kada pišu VLAŠSKY, to znači VLAŠKI JEZIK.



Na prvome mestu imaš VLAŠKI JEZIK (VLAŠKI: http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...a%C5%A1ki&hs=1), koji znači italijanski jezik, odnosno latinski.
Na drugome mestu imaš LAŠČINA (LAŠČINA: http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...%C4%8CINA&hs=1), koji takođe znači italijanski, odnosno latinski jezik.

Na osnovu toga možeš da zaključiš da je kod reči LAŠČINA izbačeno prvo slovo, a to je slovo V, znači ostaje LAŠČINA.



A na trečem mestu imaš reč LAHON, takođe bez početnog slova V. Ta reč LAHON znači: 1.pripadnik neitalijanskog naroda koji teži ka italijanizaciji; 2.Italijan.(LAHON: http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...ion=LAHON&hs=1)

Znači ovde se ne govori o jeziku nego o čoveku koji priča VLAŠKI JEZIK (VLAŠSKY), odnosno LAŠČINU.
Ovo slovo H, u reči LAHON nemoj da te zbuni, jer to je zato što je ova reč zapisana u jednini. Primer: VLAH (jednina) i VLASI (monožina).


Jesi li sada napokon shvatio ili moram još da ti nacrtam? Nemoj mi samo još te muke praviti - da moram još da crtam.

 

[Mrkalj]

A na trečem mestu imaš reč LAHON, takođe bez početnog slova V. Ta reč LAHON znači: 1.pripadnik neitalijanskog naroda koji teži ka italijanizaciji; 2.Italijan.(LAHON: http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...ion=LAHON&hs=1)

Ovaj lahon treba shvatiti kao izvedenicu od (V)Lah u značenju Italijan. Potpuno analogno imamo u 19. veku mađaron, nemađar koji je pristalica mađarske politike.

 

[Tandoori Masala]

A ljudi moji; jest ovaj čovek nedokazano biće.

Ovi autori znaju tačno šta pišu, samo izgleda tebi nikada to neće biti jasno. Ovi ljudi pričaju o jeziku. Znači oni kada pišu VLAŠSKY, to znači VLAŠKI JEZIK.



Na prvome mestu imaš VLAŠKI JEZIK (VLAŠKI: http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...a%C5%A1ki&hs=1), koji znači italijanski jezik, odnosno latinski.
Na drugome mestu imaš LAŠČINA (LAŠČINA: http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...%C4%8CINA&hs=1), koji takođe znači italijanski, odnosno latinski jezik.

Na osnovu toga možeš da zaključiš da je kod reči LAŠČINA izbačeno prvo slovo, a to je slovo V, znači ostaje LAŠČINA.



A na trečem mestu imaš reč LAHON, takođe bez početnog slova V. Ta reč LAHON znači: 1.pripadnik neitalijanskog naroda koji teži ka italijanizaciji; 2.Italijan.(LAHON: http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...ion=LAHON&hs=1)

Znači ovde se ne govori o jeziku nego o čoveku koji priča VLAŠKI JEZIK (VLAŠSKY), odnosno LAŠČINU.
Ovo slovo H, u reči LAHON nemoj da te zbuni, jer to je zato što je ova reč zapisana u jednini. Primer: VLAH (jednina) i VLASI (monožina).


Jesi li sada napokon shvatio ili moram još da ti nacrtam? Nemoj mi samo još te muke praviti - da moram još da crtam.

Gdje je izbaceno "v" u ceskom? Gdje pise lahon kod ceskog putnika odn. lascina? Jesi li uopce psihicki normalan, mentalno zdrav? Misli se na talijanski jezik.

 

[vučko]

Ovaj lahon treba shvatiti kao izvedenicu od (V)Lah u značenju Italijan. Potpuno analogno imamo u 19. veku mađaron, nemađar koji je pristalica mađarske politike.

Tačno. Kao što sam rekao LAHON znači: 1.pripadnik neitalijanskog naroda koji teži ka italijanizaciji

LAHON -a m (zaničlj.), lahon -a m slovenački pripadnik italijanske politike(http://www.trojina.org/pravopisi/ebooks/pravopis1950/files/assets/flash/pages/page0319.swf)

 

[alfa_i_omega]

Kad čuješ riječi "vuk", "vući " i "oblak" prva asocijacija su Srbi! Logično, što jest, jest!

 

[vučko]

Kad čuješ riječi "vuk", "vući " i "oblak" prva asocijacija su Srbi! Logično, što jest, jest!

Ja i kada čujem alfa i omega prva asociacija su Srbi

 

[snouden]

Ovaj lahon treba shvatiti kao izvedenicu od (V)Lah u značenju Italijan. Potpuno analogno imamo u 19. veku mađaron, nemađar koji je pristalica mađarske politike.

meni deluje kao latin. (lašćin latinšćina.latinština.)
tako je i odomaćeno u nas.

ŽENIDBA DUŠANOVA


Kad se ženi Srpski car Stjepane,
Na daleko zaprosi đevojku,
U Leđanu gradu Latinskome,
U Latinskog kralja Mijaila,
Po imenu Roksandu đevojku;
Car je prosi, i kralj mu je daje.
...
Pak s' opremi, ode u Latine.
Kada dođe bijelu Leđanu,
Lijepo ga kralju dočekao;
Vino piše neđeljicu dana;

pogledajte samo od čega su latini počeli.
a zanimljivi i ovi volščani. Volščani (lat. Volsci) su bili drevni italski narod, najpoznatiji po borbama koje su vodili s Rimskom Republikom u prvom vijeku njenog postojanja.

 

[Mrkalj]

meni deluje kao latin. (lašćin latinšćina.latinština.)
tako je i odomaćeno u nas.

ŽENIDBA DUŠANOVA


Kad se ženi Srpski car Stjepane,
Na daleko zaprosi đevojku,
U Leđanu gradu Latinskome,
U Latinskog kralja Mijaila,
Po imenu Roksandu đevojku;
Car je prosi, i kralj mu je daje.
...
Pak s' opremi, ode u Latine.
Kada dođe bijelu Leđanu,
Lijepo ga kralju dočekao;
Vino piše neđeljicu dana;

Ovde su Latini u značenju rimokatolika i nikako drugačije. Međutim, pesma Ženidba Dušanova dala mi je inspiraciju da potražim nešto o gradu Leđanu (kod Bugara i Ivane Brlić-Mažuranić grad "Legen") i našao sam da je pleme Leđani, iz kojeg indogermanisti pokušavaju da izvedu poljski naziv Leh ustvari sinonim za Poljake (Polje = Ledina), pa me utvrđuje u uverenju kako je poljsko Leh i Češko Lah isto što i slovenačko Lah, a naše Vlah - Južni Sloven:

LEĐAN, Leđar, Leđen

Etimologija

Slov. *Lęd’ane ‘stanovnici ledine = Poljaci’. (A.L.)

Atribucija


Leđan

• grad: Ovđe ima u Leđanu gradu / Ima jedan Balačko vojvoda (Vuk II, 29:601–602); Vuk VI, 34, 37; Vuk VII, 36; SM 152; KH III, 2; MH I, 65, 71
• bijeli grad: Od Leđana, bijeloga grada (MH I, 65:232), KH III, 2; MH I, 71
• grad latinski: U Leđanu gradu latinskome (Vuk II, 29:3); Vuk VI, 34
• bijeli: Da mi ideš bijelu Leđanu (Vuk II, 29:10); SM 72; KH I, 39
• bez atribucije: Ti, Boga mi, od Leđana n’jesi (KH I, 39:370); Vuk II, 29; Vuk VI, 34, 37; SM 72, 152; KH III, 2; MH I, 65, 71

Leđar

• grad: Pođe Stevan u Leđara grada (Vuk VI, 43:77)
• grad bijeli: U Leđaru gradu bijelome (Vuk VI, 43:9)
• bez atribucije: Na Leđaru stotinu topova (Vuk VI, 43:80)

Leđen

• grad: Dovela ga do Leđena grada (KH III, 2:1107); SM 152
• grad bijeli: Pozno dođe Srđević Ivane / Od Leđena, grada bijeloga (SANU III, 66:6–7); MH I, 65, 71
• bez atribucije: Piši knjigu od Leđena banu (Vuk VII, 22:238)

Geografski položaj


Neutvrdiva ubikacija.
Epski kontekst


U makedonskim i bugarskim pesmama javlja se i u oblicima Леген, Ледян, Лекян.

U nauci se već više od sto godina vodi rasprava o tome gde bi i šta bi mogao biti Leđan grad. Posle raznih pretpostavki – od izjednačavanja sa Mlecima, Lješom i Litvom do ubikacije „južno od Prizrena”, „u Dalmaciji”, „u Makedoniji”, „u Grčkoj” itd. – preovladao je najozbiljniji stav da ime označava Poljake (Poljsku, poljsko poreklo) u starijem obliku Λενζανηνοι, Leđani (Лома 2002), odnosno mađarskom lengyel (Новаковић 1879a). Među Lominim lingvističkim argumentima javlja se i tumačenje reči leđan prema ledina (neobrađeno polje, livada), odatle Leđani (stanovnici neobrađenih polja). Na isti način nastala su i mnoga slična imena na tlu bivše Jugoslavije, naročito u dalmatinskom zaleđu i kopnenim oblastima oko crnogorske obale: Ledenice kod Crikvenice, kod Gradačca, kod Kotora itd. Kod Ledenica iznad Dubrovnika bila je carina (mesto se danas i zove Carina), utvrđeni grad u posedu najjačih dubrovačkih patricija. Dedijer (1909) navodi da se iz tog mesta, koje se (izričitim navodom) zove Leđan, jedna porodica doselila u zapadnu Hercegovinu (oko Ljubuškog, u Rakitno i Duvno). Iako u pesmama koje Novaković (1879a) pominje u svom članku nema sumnje da je u pitanju mesto u Poljskoj (poljski kralj i njegov grad), što – među inima - potvrđuju i ovi stihovi:


Podig'o se od Leđana kralje
preko Lječke i preko Poljačke,
preko Turske i preko Kaurske,
i preš'o je na vodi Sitnici,
i otiš'o kroz zemlju Arapsku,
iziš'o je u zemlju Đurđiju,


zaprosio u kralja đevojku (SM 72:8-14),

u „Ženidbi Dušanovoj” i nekim muslimanskim pesmama lokacija bi mogla biti i iznad Dubrovnika, u njegovom neposrednom okruženju i pod njegovom jurisdikcijom:

bješe ovdi od mora Latinka,

od Leđana grada bijeloga (KH III, 2:965–966).

Tome u prilog ide i vezivanje tipičnog epskog junaka Ivana Srđevića za Leđen, u pesmi o njegovoj ženidbi (SANU III, 66), isto kao i Stevana Musića za Leđar (Vuk VI, 43). U SM 152, međutim, za grad Leđen vezuje se kralj Vukašin, što u pokušaj ubikacije ovog čuvenog mesta unosi dodatnu pometnju.

Kako god da se pitanje grada Leđana postavi, poželjno je usvojiti Lomin stav da Leđana ima više i da pesme ne moraju imati tačnu predstavu o tome koji je i gde je grad o kome pevaju. Takođe više u skladu sa književnom nego sa geo-poetikom, treba imati u vidu i specifičnu upotrebu prideva ledeni u kontekstu atribucije uz gradove: njime se ne označavaju pusta polja, već bogato ukrašene velike građevine od belog kamena ili mermera, kao Zadar, Beč i sl. (sinonimno sa pleteni i talasasti/valoviti – vide LEDENIK). U nekim slučajevima atribut ledeni ima značenje sjajni (upor. Pa on gleda debela đogina, / Vas se sjaje kao ledenica, u KH II, 56:128,129; Sjaje junak kao ledenica – MH I, 76:140). Na nivou epske formule, ovo značenje atributa ledeni realizuje se u terminu ledenica za »malu pušku«: On izvadi pušku ledenicu (Vuk IV, 12:68), A Smaila ledenica sjajna (Vuk IV, 61:51), I njegovu ledenicu sjajnu (Vuk VIII, 54:12) i sl.
Literatura
[TABLE="class: literatura"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD="class: litgodina"]1879[/TD]
[TD="class: litcela"]Новаковић, С.: Леђан град и Пољаци у српској народној поезији, Летопис Матице српске 120 (1879) 159-174.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: literatura"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD="class: litgodina"]1909[/TD]
[TD="class: litcela"]Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5. [150] cobiss[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: literatura"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD="class: litgodina"]1969[/TD]
[TD="class: litcela"]Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: literatura"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD="class: litgodina"]2002[/TD]
[TD="class: litcela"]Лома, Александар: Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике, Београд, САНУ, Балканолошки институт, посебна издања 78, Центар за научна истраживања Крагујевац. cobiss[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Slavan]

Tačno. Kao što sam rekao LAHON znači: 1.pripadnik neitalijanskog naroda koji teži ka italijanizaciji

LAHON -a m (zaničlj.), lahon -a m slovenački pripadnik italijanske politike(http://www.trojina.org/pravopisi/ebooks/pravopis1950/files/assets/flash/pages/page0319.swf)

 

[Mrkalj]

Sva je prilika da grad Leđan, Leđen iliti Legen ima etimologiji u reči legenda i da nema veze sa Leđanima (Poljacima). Legenda, od latinskog legere (čitati), jer su se priče o životu svetaca čitale. Legen iliti Leđan bi, prema tome, bio "grad iz priča" (kao El Dorado, Kamelot, Atlantida ili Troja, npr.).

 

[posmatrac iz Moskve]

a ako je vlak topao onda je mlak. ako je od kreča onda je klak. ako je vlak okrugao onda je oblak...
ala nalaziš izvore svaka čast. u pitanju su glagoli vlačiti, tlačiti, mlačiti, klačiti, oblačiti...

valah bi mogao biti običan stanovnik rimske imperije. nelatin. slobodnjak.

i koren reči bi mogao biti u PIE. pa tako povezivati slovensko vlh-vlačiti-vlajhati-vlas i ono što su latini iskrivili u valahi.

pa da se kasnije u srednjem veku izraz i dalje koristi kao identifikator za slobodne podanike na teritoriji bivšeg rimskog carstva.
a u jezicima kod onih izvan (germana, slovena) i dalje uzimati za oznaku običnog stanovnika tih oblasti. čiji je jezik poprimio uticaj latinskog.
pa bi takvi govorili nekom mešavinom. u kojoj tek poznavalac može razlučiti od kog jezika je šta. a onaj ko ne zna govor ne bi njihov jezik razlikovao od latinskog. nerzumljivo mu jedno i drugo.

baš kao u naših morlaka. ima latinštine. naprimer lumbera , pijat, piza, vacida.... ali sve bitno je slovensko uključujući pravilla govora. i otkriva tako šta je starije.

zato sam izdvoio ovo. vlai morlaci zapamtili što su drugi naši zaboravili.

muka = brašno ................................................rusi dan danas brašno zovu muki.
dažd = kiša .................................................. .....ruski kiša je dožd.
drina = rijeka, vodotok ..................................eto znatiželjnima porekla imena drine
šća = što.............................................. ..............kao što rekoh šćakavski. kakav crni čaqavski.
va = u................................................. .................va još nije prešlo u u.
vas, vse = sav; vsak = svaki ....................... zanimljava mi ova današnja promena "sav" od "vas".

Interesantno je da je samo na ukrainskom brasno- борошно, u svim ostalim slovenskim jezicima koliko znam to je muka. To me je podsetilo na neka moja razmisljanja u pogledu doseljavanja slovena na Balkan , zeleo bi da cujem misljenje cenjenih forumasa na ovu temu.
Ja verujem u Kostinu pricu o dolasku sa teritorije iza Madjarske(Karpata). Uz ovo brasno, postoji promena predloga V u U u ukrainskom i beloruskom jeziku. Na toj teritoriji imamo i pojacano prisutstvo haplogupe I2A2. Pogledajte glave ljudi sa teritorije i2a2 u Ukrajini(niznjednjeprovsko-prutski i karpatski tip) http://www.anaga.ru/ukraincy.htm , slicnost sa dinarcima je ocigledna.
U isto vreme sam siguran da su Balkan naselila slovenska plemena sa razlicitih teritorija,u raznim vremenskim periodima i da su govorili razlicitim dijalektima,Moguce je da su neki Sloveni ziveli ovde i pre opisane Kostine seobe Srba i Hrvata, ili da su neki stigli kasnije, ne znam.
A sto se tice stokavice-scakavice,cakavice, sve je to izvedeno iz ЧТО,iako ga Rusi izgovaraju danas kao ШТО, jasno je da je nekada prvi glas bio Ч, posto se Ч zadrzalo u izgovoru ove zamenice u svim ostalim padezima : Чега,Чему,Чим... E sad pitanje je kada je i gde Что prelazilo u druge oblike...