Ti meni „Vlasi”, ja tebi „Muži”

[alfa_i_omega]

a kakav je to čovjek što se podmseva drugome?

dobar čovek bi lepo objasnio drugom čoveku. logički i argumentovano. pa ako drugi ne kapira pokušao barem još koji put.

podrugljivi smajlovi, ruganja, vredjanja, nebulozna skretnja i izvrnuta tumačenja pokazuju da loši ljudi ljudi stoje iza istih postova.

kad je istorijskim temama reč, po pravilu, je to posledica nacionalne indoktrinacije i nesposobnosti da se od iste stožine nacionalista odveže. indoktrinacija je glavni krivac za niski IQ i loš karakter ovih komedijaša.

Slažem se s tobom u potpunosti. Kakav to čovjek pokušava drugom promijeniti nacionalni identitet, govori mu da ne govori svojim jezikom nego drugim jezikom... Da li ti takvog čovjeka smatraš dobrim čovjekom? Ja ne. Dobar čovjek ne bi pokušao promijeniti to što ovaj drugi osjeća, niti bi pokušao ovom drugom nametnuti svoja mišljenja. Pogotovo sto ovaj drugi to odbija, jer poznaje svoju povijest, ali ovaj prvi stalno napada i pokušava uvjeriti ovog drugog da je baš on u pravu. Nakon nekon vremena ovom drugom više ne preostaje nista drugo nego da se smije na bezuspješne pokušaje ovog prvog...

 

[snouden]

Slažem se s tobom u potpunosti. Kakav to čovjek pokušava drugom promijeniti nacionalni identitet, govori mu da ne govori svojim jezikom nego drugim jezikom... Da li ti teškog čovjeka smatraš dobrim čovjekom? Ja ne. Dobar čovjek ne bi pokušao promijeniti to što ovaj drugi osjeća, niti bi pokušao ovom drugom nametnuti svoja mišljenja. Pogotovo sto ovaj drugi to odbija, jer poznaje svoju povijest, ali ovaj prvi stalno napada i pokušava uvjeriti ovog drugog da je baš on u pravu. Nakon nekon vremena ovom prvom više ne preostaje nista drugo nego da se smije na bezuspješne pokušaje ovog drugog...

dobar čovek je onaj koji govori istinu.
a loš onaj koji namerno laže.
postoji i neznalica koji ne govori istinu, a misli da govori nešto što jest.

dobar čovek treba pokušati promeniti tudje zablude. jer se ljudsko ponašanje zasniva na predstavi koju čovek ima o sebi i svetu. pa ako je ta predstava loša sam će čovek sledujući je stradati. činiće ono što ne treba i sebi i drugome..
mišljenje nije nasilje. mišljenje se ne može nametnuti. dok ga drugi ne prihvati. a prihvatiti mišljenje ima smisla samo ako je valjano. zar ne?)


stali smo kod ptanja ko su srbli u zakoniku hansa frankapana. ako imaš šta pisati. izvoli.

 

[matijakupa]

Evo šta kaže hrvatski naučnik:

Domagoj Nikolić: O Vlajima i Vlasima
...
6) Poljaci Italiju nazivaju Vlaškom to jest Wlochy, a to je stoga što je Italija latinizirana slavenska (etursko-venetska) zemlja, kao što je Rumunjska (Vlaška) - dosta je pogledati tamošnje toponime, a dobrim dijelom je to tako i u Njemačkoj, Austriji koje su također ponijemčene slavenske zemlje. No, i to je posebna tema o stalnom zaposjedanju i potiskivanju Slavena iz Evrope što je popraćeno stalnim laganjem i utjerivanjem u laž.

I mnogo drugih interesantnih teza.

http://www.nexus-svjetlost.com/kolum...jima-i-vlasima
​

Citirati nekog sa ovog opskurnog sajta nexus-svjetlost kao dokaz bilo čega je previše čak i za tebe, Mrkalj.


Daj shvati više da ponavljanje ovih teorija o jednačenju pojmova vlah=brzi vlak i sličnih ne vodi ničemu osim što i ono malo ozbiljnih ljudi ovdje te počinje smatrati čudakom.

Kad ti odgovara, onda se vadi svaki zarez i to postaje dokaz a kada ti pak ne odgovara onda ni cijela knjiga koja ti padne na nogu ne vrijedi ništa, jer je ili vatikanska urota ili štatijaznamsvene....

Uglavnom, nakon dugo vremena dođem i na istoku ništa novo.....

 

[Tandoori Masala]

Citirati nekog sa ovog opskurnog sajta nexus-svjetlost kao dokaz bilo čega je previše čak i za tebe, Mrkalj.


Daj shvati više da ponavljanje ovih teorija o jednačenju pojmova vlah=brzi vlak i sličnih ne vodi ničemu osim što i ono malo ozbiljnih ljudi ovdje te počinje smatrati čudakom.

Kad ti odgovara, onda se vadi svaki zarez i to postaje dokaz a kada ti pak ne odgovara onda ni cijela knjiga koja ti padne na nogu ne vrijedi ništa, jer je ili vatikanska urota ili štatijaznamsvene....

Uglavnom, nakon dugo vremena dođem i na istoku ništa novo.....

Domagoj je teski pacenik i umobolnik (pazi, Italija je latinizirana, slavenska etrursko-venetska zemlja), tacno bi me bila sramota da dijelim zivotni prostor sa tako pedigriranom kretencinom. Treba ga poslati u, pardon, Pucisca na dozivotnu robiju, da tuca po onom kamenu sve objavljene venetske i etrurske natpise (nije ni svjestan koliko su ljudi muku mucili tokom cijelog 20. v.) ili u prijestolnicu da prekucava na pisacoj masini (Courier font) po 100 puta dnevno tekst (Liber Linteus) sa omota Zagrebacke mumije.

 

[snouden]

Citirati nekog sa ovog opskurnog sajta nexus-svjetlost kao dokaz bilo čega je previše čak i za tebe, Mrkalj.

ne bi ni pogledao taj sajt da ne ispljuvaste domagoja. čovek lepo napisa u par rečenica ono zašto se potrošiste ko zna koje strane i ko zna koliko pljuvačke:

Na Balkanu imamo najmanje dvije vrste Vlaja/Vlaha: jedni govore slavenskim, a drugi govore romanskim jezikom, a postoje i brojne podskupine. Ne može se ozbiljno govoriti o "slavenizaciji" naših Vlaja/Vlaha jer oni u svojoj etnologiji, antropologiji i genotipu ne baštine ništa do pripadnost istom narodu kao i ostali Slaveni. Dapače, još su žešći, tvrđi i konzervativniji (mada konfuzni, jer su obezglavljeni i bez pravog vodstva).


Ipak, gledajući kod nas lokalno, riječ Vlah se odnosi na ponekad prividno, a ponekad i suštinski razne grupacije:


1) Kod Muslimana Vlah riječ je za kršćanina, mahom pravoslavca, iako se može odnositi i na katolike ('Što se dereš/psuješ ko Vlah s ko'ca!?')


2) Kod dalmatinskih primoraca riječ se odnosi na stanovništvo Dalmatinske zagore bez obzira na vjersku podjelu katolici/pravoslavci


3) Kod Livnjaka i još nekih drugih radi se o izrazu za Dalmatince, kršćanske vernove - vjernike (to je vjersko pitanje, ponovo izraz potiče od muslimanskog pogleda na državu i vjeru)


4) Kod Slavonaca riječ Vlah se odnosi na pravoslavca. Ponovo se radi o ostatku muslimanskog pogleda, jer se slavensko stanovništvo muslimanske vjeroispovijesti pokatoličilo nakon upada Habsburške monarhije (to su mahom starosjedioci koji se danas smatraju Hrvatima), a pravoslavci koji su stigli kasnije nazivani su Vlasima po starom običaju.


5) U Zaječarskom kraju Vlasi govore romanskim jezikom, kao i oni u Rumunjskoj koju se još naziva Vlaška.


6) Poljaci Italiju nazivaju Vlaškom to jest Wlochy, a to je stoga što je Italija latinizirana slavenska (etursko-venetska) zemlja, kao što je Rumunjska (Vlaška) - dosta je pogledati tamošnje toponime, a dobrim dijelom je to tako i u Njemačkoj, Austriji koje su također ponijemčene slavenske zemlje. No, i to je posebna tema o stalnom zaposjedanju i potiskivanju Slavena iz Evrope što je popraćeno stalnim laganjem i utjerivanjem u laž.

ovom spisku fali sedma stavka, da su katolici u lici daleke 1700, zvati vlasima.


7. Biskup Brajković u svom popisu katoličkih i pravoslavnih parohija u Lici 1700. godine razlikuje ove grupe tamošnjeg stanovništva, jedno su “Vlasi pravoslavni” (“Valachorum schismaticorum”), drugo su “Vlasi katolici”, inače Bunjevci (“Catholici Valachi alias Bunievczi”) “Valachorum Bunyevaczorum”, treći su “Katolici Hrvati” (“Catholicorum Croatorum i Croatorum”), a četvrto su “novi hrišćani” tj. pokrštenici (neo christianus”).

 

[Сребрена]

Ova tema je bila fantastično opširan katalog "Hrvata" koji su ustvari slovenizirani Germani, Jevreji,Italijani i tome slično..Šteta što se nagomilavaju strane i strane diskusije šire od toga, poslednjih nekoliko skrenuše na etnogenezu Vlaha, kad i o etnogenezi Hrvata,kao i Srba, kao i Vlaha ima dovoljno drugih tema, i novih i starih. (i večno otvorenih))
Nije konverzacija dosadna, intrigantan je taj zagonetni pomen da "hrvat može imati jednog vlaha", ali žao mi je što natrpava (ionako obimnu) temu..Možda bi bilo pametnije da moderator razvrsta i prebaci delove diskusije na temu koja će služiti samo za diskusiju.

Ako pitate svetsku nauku o terminu Vlah (Walha, Welsche, Voloh, Welsh, Waloon, Welsh) kazace vam da je to anticki naziv za Romane, od Britanije do Rumunije. .

10. vek nove ere beše prvi pomen Vlaha, mnogo je to daleko od antike, da bi se direktno mogli povezati Vlasi i Rimljani..njih ne vezuje ništa (ni genetika, ni običaji ni vera) osim sličnosti jezika..a geneza latinskog jezika svakako vezana sa (danas tzv) "keltsko-galskim" jezicima, kao što je današnji vlaški jezik kombinacija "keltsko-galskih" idioma sa srpskim jezikom..setite se knjiga autora koje sam postavljala na temi o Vlasima a koje dešifruju predlatinske jezike..a genetika (Rumuna pre svega) ni malo nije različita od srpske (bolje reći balkanske), što govori da su naši Vlasi naši.

 

[Tandoori Masala]

Mrkalj:

Tu se uklapa i Dalimilova hronika koja je samo gurnuta u stranu jer se istoričari nisu usudili da njeno klupko raspletu, a to nam svakako predstoji. Hronika u delu u kojem opisuje postanak češkog jezika jasno razlikuje i kaže:

1. Srbi,
2. srpski jezik,
3. hrvatska zemlja koja govori srpski jezik i
4. u toj zemlji vlak ("leh") - klasna odrednica - koji se zvao Čeh.

Da li se govori se o severnim zemljama ili Balkanu, ostaje da se tačno utvrdi.
kapitola 1

Ot Babylonské věžě a o sedmidcát jazycích
Každý sobě těch vlast ustavi
a ot těch vzněchu sě rozliční nravi.
Ti sobě osobichu země,
jakž dnes má každá jmě.
Mezi jinými Srbové
(30) tu, kdežto biechu Hřekové,
podlé mořě sě ustavichu,
až do Říma sě vzplodichu.


kapitola 2

O počátcě jazyka českého

V srbském jazyku jest země,
jiež Charvátci jest jmě.
V tej zemi bieše lech,
jemuž jmě bieše Čech.


Prevod glasi:

Među ostalima, Srbi,
odande gde življahu Grci,
učvrstiše se do mora,
razmnožiše se do Rima“.

U srpskom narodu nalazi se zemlja
Kojoj je ime Hrvati
U toj zemlji bijaše vlah
njemu ime bijaše Čeh

Ovo nije tacno jer ceski istoricari su razbucali Dalimila (onaj dio sto se tice toboze balkanskog autohtonizma) ima vise od 100 godina.

1. U najstarijem (cuva se u Cambridge) rukopisu pise "Mezy gynime Slowyene (Sloveni, a ne Srbi) sto je ustanovio jos 1912. godine Vaclav Novotny u svojoj visetomnoj Ceskoj istoriji. To se lako moze provjeriti ovdje.
Dalje, isti autor je upozorio da se Sloveni (tj. Srbi u novijim rukopisima) nisu selili sa Balkana (da im je tamo prapostojbina) nego pazljivim citanjem se vidi da su se selili prema Balkanu.

2. Francis Dvornik je 1949. ukazao na istu stvar:

"This passage has been too lightly dismissed , it being alleged that Dalimil was one of the first holders of the so-called autochthonous theory, which made the Slavs come from the south, the country of the modern Serbs and Croats. But this is untenable, for on reading the account with closer attention one has to admit that Dalimil rather heard something about the migration of the Serbs "to the land where the Greeks live, near the sea, from where they spread as far as Rome", as he writes previously to his account of the Czech's arrival to Bohemia." Itd, itd.

Sve ovo mi je u datom trenutno postalo konfuzno da mi se pocelo ozbiljno narusavati zdravlje od nekontrolisanog smijeha iako sam bio svjestan cinjenice da je Dalimil pomalo furao rabotu iz jedne prekrasne Desnicine pjesme (Na dohvat su krajnje granice daljina, u rukama mojim, gle, opet se kupe poceci vremena i konci sudbina!),
te poslah pristojnu poruku gospodinu Zdeneku Uhliru (The National Library of the Czech Republic) pa mi je putem goluba pismonose pojasnio taj dio o Slovenima, moru i Grcima na jednostavan nacin: "all peoples dispersed, all peoples created their countries, the Slavs took place in the neighbourhood of the Greeks at the sea."

Ovo mi malkice lici na Kunstmannovo vidjenje slovenske price. Teatar apsurda, covjece. Bolje autohtonisti poznaju staroceski od samih Ceha.

 

[Pravi Vlah]

Valjda nije potrebno da vam ovo prevedem:

http://en.wikipedia.org/wiki/Walhaz

Walhaz
*Walhaz (ᚹᚨᛚᚺᚨᛉ) is a reconstructed Proto-Germanic word, meaning "foreigner", "stranger", "Roman", "Romance-speaker", or "Celtic-speaker". The term was used by the ancient Germanic peoples to describe inhabitants of the former Roman Empire, who were largely romanised and spoke Latin or Celtic languages. The adjectival form is attested in Old Norse valskr, meaning "French", Old High German walhisk, meaning "Romance", Modern German welsch, used in Switzerland and South Tyrol for Romance-speakers, Dutch Waals "Walloon", Old English welisċ, wælisċ, wilisċ, meaning "Romano-British", and Modern English Welsh. The form of these words imply that they are descended from a Proto-Germanic form *walhiska-.[1] It is attested in the Roman Iron Age Tjurkö Bracteate inscription as walhakurne "Roman/Gallic grain", apparently a kenning for "gold" (referring to the "bracteate" itself).

From *Walhaz to welsch
Walh is almost certainly derived from the name of the tribe which was known to the Romans as Volcae (in the writings of Julius Caesar) and to the Greeks as Ouólkai (Strabo and Ptolemy).[2] This tribe occupied territory neighbouring that of the Germanic people and seem to have been referred to by the Old Germanic name *Walhaz (plural *Walhôz, adjectival form *walhiska-). It is assumed that this term specifically referred to the Celtic Volcae, because application of the first Germanic sound change to that word produces the form *Walh-. Subsequently, this term Walhôz was applied rather indiscriminately to the southern neighbours of the Germanic people, as evidenced in geographic names such as Walchgau and Walchensee in Bavaria.[1] These southern neighbours, however, were then already completely Romanised. Thus, Germanic speakers generalised this name first to all Celts, and later to all Romans. The Old High German Walh became Walch in Middle High German, and adjectival OHG walhisk became MHG welsch, e.g. in the Romance of Alexander by Rudolf von Ems-–resulting in Welsche in Early New High German and Modern German as the exonym for all Romance speakers.

Today, Welsch is not in standard German usage except in Switzerland. This term is used there not only in a historical context, but also as a somewhat pejorative word to describe Swiss speakers of Italian and French.

From *Walhaz to Vlach
In Central and Eastern Europe, the word for Romanic people was borrowed from the Germanic Goths (as *walhs) into Proto-Slavic some time before the 7th century.[citation needed] The first source using the word was the writings of Byzantine historian Kedrenos, from the mid-11th century.

From the Slavs the term passed to other peoples, such as the Hungarians ("oláh", referring to Vlachs, more specifically Romanians, "olasz", referring to Italians) and Byzantines ("Βλάχοι", "Vláhi") and was used for all Latin people of the Balkans.[3]

Over time, the term Vlach (and its different forms) also acquired different meanings, like "shepherd" – from the occupation of many of the Vlachs throughout Central and Eastern Europe.

The Polish words Włoch (pl. Włosi), "Italian", and Włochy, "Italy", and the Slovenian lah, a mildly derogatory word for "Italian", can also be mentioned.

 

[Tandoori Masala]

Torna, torna... torna, torna, frater!

 

[Pravi Vlah]

Ovo nije tacno jer ceski istoricari su razbucali Dalimila (onaj dio sto se tice toboze balkanskog autohtonizma) ima vise od 100 godina.

Tacno, a Mrkalj naivno i pogresno prevodi Lech kao Vlah. O tome smo vec razgovarali.

http://en.wikipedia.org/wiki/Lech,_Čech,_and_Rus

- - - - - - - - - -

Torna, torna... torna, torna, frater!

Da, to je balkanski latinski, to jest vlaski, to jest rumunski, zapisan od vizantinaca u sestom veku:
http://en.wikipedia.org/wiki/Proto-Romanian_language

 

[Mrkalj]

Da, to je balkanski latinski, to jest vlaski, to jest rumunski, zapisan od vizantinaca u sestom veku:
http://en.wikipedia.org/wiki/Proto-Romanian_language

Koji je bio službeni jezik u Romejskom carstvu (vulgarnom zvanom Vizantija ili Bizant) u 6. veku? Ko osporava da je u Romejskom Carstvu bilo romanofonog naroda?

 

[Mrkalj]

Ja izgleda pišem predugačke rečenice.

Upravo ja sam u svojim zaključcima poistovetio Srbe iz Dalimilove hronike sa Slovenima. To da se misli na Slovene jasno je na osnovu priče o 17 osnovnih naroda ("jezika"). Tumačenja o Beloj Srbiji zaista je nice try anti-autohtonista, a ne moja, pače, pada u vodu sa rukopisom/prepisom (ne ulazeći u to koji je po redu u datiranju) Dalimilove hronike koji navodi Slovene namesto Srba. Zaključci o seobi Srba prema Slovenskom Jugu (vulgarno zvanom Balkan) na osnovu Dalimilove Hronike su njena tumačenja. Ja kažem - prenategnuta, politički korektna i ideološki usklađena. Današnji češki istoričari odreda veruju da su Česi došli sa Slovenskog Juga u Češku, a to je i stav koji ćete čuti od laičke javnosti, kao što srpski lingvisti odreda veruju da Hrvati govore srpski jezik, iako, u oba slučaja, to svi ne žele da napišu. U radovima čeških istoričara ne postoji konsenzus o pravcu iz kojeg su se Česi naselili u Moravsku i Bohemiju. Češka istoriografija balansira pa kaže da se dolazak Slovena u Češku desio najverovatnije u drugoj polovini 6. stoleća i to - nota bene - iz dva pravca: severnog, od iza Karpata, i južnog, iz podunavlja.

Sve to pokazuje da sukob ideologije, pre nego istoriografije, postoji i u češkoj istoriografiji, ali i u svim ostalim slovenskim istoriografijama. Tako će biti sve dok:


"jednog dana neka od slovenskih zemalja ne bude postigla politički ili kulturni uticaj u Evropi,

a tada

"celokupna stara istorija – moraće da se piše iznova“.

Original postavio Mrkalj

Eduard Meyer, nemački istoričar, (1855–1930):
http://farms.byu.edu/publications/bo...php?chapid=288
--------------------------------------------------------------------------------
"Dr. Edward Meyer, University of Berlin" (fig. 21). Eduard (Spalding misspelled the name) Meyer (1855–1930) knew more about the whole field of ancient history than any other man who ever lived. He was the greatest scholar since Scaliger, and it would be hard to think of some way in which his learning might have been more extensive than it was, or more productive—though he himself declared at the end of his life that his generation of scholarship has erred sorely in trying to be so everlastingly "scientific" about everything instead of trusting more to their intuition and instincts. Because of his whole-hearted and single-minded dedication to the documents of the past which from childhood he was determined to search thoroughly and systematically, Meyer's judgments often seemed to smack of almost prophetic insight.30
--------------------------------------------------------------------------------

Edvard Majer, vrhunski autoritet za drevnu istoriju i istoriju religije : http://www.zoominfo.com/people/Meyer...127892903.aspx

A Dalimilova hronika i dalje ostaje istoriografski tabu, gurnuta u stranu jer se istoričari nisu usudili da njeno klupko raspletu.

 

[snouden]

Ova tema je bila fantastično opširan katalog "Hrvata" koji su ustvari slovenizirani Germani, Jevreji,Italijani i tome slično..Šteta što se nagomilavaju strane i strane diskusije šire od toga, poslednjih nekoliko skrenuše na etnogenezu Vlaha, kad i o etnogenezi Hrvata,kao i Srba, kao i Vlaha ima dovoljno drugih tema, i novih i starih. (i večno otvorenih))
Nije konverzacija dosadna, intrigantan je taj zagonetni pomen da "hrvat može imati jednog vlaha", ali žao mi je što natrpava (ionako obimnu) temu.

ovo bi moglo biti ograničenje usled nedostka zemlje za ispašu.

10. vek nove ere beše prvi pomen Vlaha, mnogo je to daleko od antike, da bi se direktno mogli povezati Vlasi i Rimljani..njih ne vezuje ništa (ni genetika, ni običaji ni vera) osim sličnosti jezika..a geneza latinskog jezika svakako vezana sa (danas tzv) "keltsko-galskim" jezicima, kao što je današnji vlaški jezik kombinacija "keltsko-galskih" idioma sa srpskim jezikom..setite se knjiga autora koje sam postavljala na temi o Vlasima a koje dešifruju predlatinske jezike..a genetika (Rumuna pre svega) ni malo nije različita od srpske (bolje reći balkanske), što govori da su naši Vlasi naši.

da nije genetike nebi smeli ni pisati da su rumuni romanizirani sloveni.

bio bi ban zbog negiranja povijesnih svetinja. evo po ko zna koji put. svaka sličnost je namerna:

Spojler

rimsko carstvo:

a evo su tipično "rimski" markeri. primetite odsustvo na zapadnom balkanu. ali i kojim delovima naše vlaške ih ipak ima.

a evo su"vlasi" I2:

a evo su severni sloveni:

ajmo tema. ko su srbli u zakoniku hansa frankapana?

 

[Mrkalj]

a genetika (Rumuna pre svega) ni malo nije različita od srpske (bolje reći balkanske), što govori da su naši Vlasi naši.

Tako je, s bitnom napomenom, što nismo mi prvo bili Roman(ofon)i nego su oni prethodno bili Sloven(ofon)i. To je teza koja do danas stoji izvrnuta.

ajmo tema. ko su srbli u zakoniku hansa frankapana?

Pa - nema da se fotokopira. Dakle, nebitno ti je pitanje.

- - - - - - - - - -

Uglavnom, nakon dugo vremena dođem i na istoku ništa novo.....

- - - - - - - - - -

PS. Srebrena, nemoj brinuti za temu. Gosn Rojalista će to sigurno srediti kada dođe vreme. Ako se to uradi netaktički, naprasačno, često se dikusija zaustavi. To iskusni moderatori znaju. Tako da ništa ne brineš.

 

[Mrkalj]

Sad pogledah Tandoorijev link:

Spojler

Svejedno govori o "srpskom narodu" ("srbském jazyku")




kapitola 2

O počátce jazyka českého

V srbském jazyku jest zeme,
jiež Charvátci jest jme.
V tej zemi bieše lech,
jemuž jme bieše Čech.


Prevod glasi:

Među ostalima, Srbi/Sloveni,
odande gde življahu Grci,
učvrstiše se do mora,
razmnožiše se do Rima“.

U srpskom narodu nalazi se zemlja
Kojoj je ime Hrvati
U toj zemlji bijaše vlah
njemu ime bijaše Čeh

 

[Tandoori Masala]

Jos jedan bitan podatak:

Francis Dvornik:


"Cosma has nothing to say about this tradition or about the legendary Czech ancestor of the nation, or his past..." Znaci, nova tradicija Slovena (ne Srba) i Ceha (tj. Poljaka) koju je Dalimil negdje pokupio i uklopio Cosminu pricu iako ne u hronoloskom smislu.

 

[Mrkalj]

Свети Вит или свети Вид, 1 мученик из доба цара Диоклецијана, није шире познат међу православним хришћанима, али његов празник – Видовдан – који се обележава 15/28. јуна, заузима изузетно важно место у свести српског народа.

Ja bih voleo da nam Miodrag Marković pojasni ovu rečenicu kojom započinje rad a koju u radu ne elaborira. Ja se unapred izvinjavam što mi ta rečenica zvuči kao smišljena laž.

Otkud ta potreba, ovde svojevremeno decidirano demonstrirana od diskutanta M. Rokvića, da se pošto-poto iznegira slovensko božanstvo Sveti Vid ili Svetovid koji, meniočigledno, predstavlja stasalog Božića jer pada na dijametralno suprotnoj strani ekliptike. Dakle Božić - Sunce se rađa; Vidovdan - Sunce je najmoćnije.

 

[Mrkalj]

Jedog dana će i najtvrdoglaviji shvatiti da su Sloveni, Srbi i Vlasi-Vlaci jedno te isto. Kao što su Sklavinije i Vlahije jedno te isto, kao što je Servus i S(c)lavus, Serviano i Sciavone itd. Naravno, sa dodatnim ili suženim konotacijama u različitim epohama i prostorima.

 

[snouden]

Daj shvati više da ponavljanje ovih teorija o jednačenju pojmova vlah=brzi vlak i sličnih ne vodi ničemu osim što i ono malo ozbiljnih ljudi ovdje te počinje smatrati čudakom..

učio si jezik u brzom vlaku pa zato ne znaš koren reči ?

evo nije teško: vlačiti = vući (dugo) . (sl. zavlačiti=zavuuuuući, navlačiti, uvlačiti,izvlačiti, razvlačiti, prevlačiti,odvlačiti,ob(v)lačiti,svlačiti, presvlačiti...)

meni je bilo lakše. vlaka je njiva ispred moje jare . vlaka je mesto kod vrgorca. rusna vlaka u crnoj gori. vlaka kod zadra. bijela vlaka u bosni. bila vlaka kod metkovića. vlaka na granici srbije i crne gore. stara vlaka...

"vlaka" - zavučena duga njiva
sad dodaš tome da moja baba nikad nebi kazla "hrvat" nego "krvat" ili "rvat". dok je bilo onih koji znaju reći "horvat" ili "hervat".

stoga će jedni zvati tu njivu "vlaka". a drugi "vlaha". a treći "vleha"stalo je još da se izgubi v pa dobije "leh", reč "(v)leh" bi označavla radnika koji radi na njivi i vuče ralo, drljaču,,,

dakle vlah, vlak, vlaj u smislu težak, paor, zemljoradnik . i, po svemu sudeći, se u tom smislu koristi u zakoniku hansa frankapana.
ovde se ima važna posledica. pojam vlah je širi.
ako vlah=težak onda stav da je vlah=stočar zbog tamošnje dominacije stočarstva ne stoji. vlah je je isto što i seljak, težak...

pa, ako držimo do toga da je zakon pisao razuman čovek, da srbli i vlahi cetinske krajine nisu ravnoprvne klase društva banovine Dalmacije, onda srbli koje spominje zakonik nisu seljaci,težaci.
tako smo tumačeći koren reči vlah suzili domen pojma koji se označava rečju srblin.


kao što se vidi u referencama vlačiti je i stara ruska reč. mrzelo me da tražim za poljake...

Spojler

referenca1:


Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU
Iskanje po Slovarju slovenskega knjižnega jezika


zavléči -vléčem dov., zavléci zavlécite in zavlecíte; zavlékel zavlékla (ẹ́) 1. z vlečenjem spraviti kaj kam: zavleči deblo do ceste, na tovornjak; zavleči truplo v goščavo / ekspr.: fantje so ga zavlekli v gozd in pretepli; zavleči ujetega v zapor 2. ekspr., s prislovnim določilom spraviti koga kam, navadno brez njegove privolitve: zavleči prijatelja na koncert / zavleči koga v pogubo, prevaro / zavleči deželo v vojni spopad 3. narediti, povzročiti, da traja kaj dalj časa, kot se predvideva, pričakuje: zavleči pogovor, spanje / nepredvidene težave so zavlekle dograditev šole; zavleči študij za eno leto // narediti, povzročiti, da se kaj začne, uresniči pozneje, kot se predvideva, pričakuje: njegovo izvolitev so zavlekli; zavleči odhod, z odhodom; obisk, plačilo so zavlekli do jeseni / zima je dela na polju zavlekla 4. pri izgovarjanju glasov, izvajanju tonov narediti, da traja izgovor, izvajanje dalj, kot je normalno: zavleči glas e; violinist je zven preveč zavlekel // ekspr. reči, povedati kaj tako, da traja izgovor določenih glasov dalj, kot je normalno: ne vem, kaj hočeš, je brez zanimanja zavlekel / zavleči po dolenjsko 5. nar. zabranati: zavleči seme; posejal je in zavlekel / zavleči z brano 6. etn. povleči, vstaviti domači živali skozi kožo kako zelišče za zdravilo: zavleči bolni svinji teloh / zavleči žival s telohom ● zavleči črto povleči jo bolj daleč, kot se predvideva, pričakuje; pog. luknjo na komolcu je kar zavlekla zašila tako, da ni nadomestila raztrganega dela pletenine, tkanine; ekspr. zavleči ustnice v nasmeh s potegnitvijo robov počasi raztegniti; ekspr. vse, kar dobi, zavleče k njim odnese, znosi zavléči se 1. ekspr., s prislovnim določilom s težavo priti, navadno na miren, varen kraj: alpinist se je zavlekel pod previs; ranjenec se je zavlekel med skale // iti, namestiti se kam in tam dalj časa vztrajati: zavlekel se je v kot in molčal; nihče ne ve, kam se je zavlekel / medved se čez zimo zavleče v brlog / gost mrak se je zavlekel med hiše; pren. nemir se mu zavleče v dušo 2. trajati dalj časa, kot se predvideva, pričakuje: sestanek se je zavlekel / dela so se zavlekla v pomlad // začeti se, uresničiti se pozneje, kot se predvideva, pričakuje: objava razpisa delovnega mesta se je iz objektivnih razlogov zavlekla; začetek predavanj se je nekoliko zavlekel ● ekspr. nebo se je zavleklo z oblaki se je počasi zakrilo zavléčen -a -o: zavlečen pisk vlaka; njiva je bila posejana in zavlečena; ozirati se v zavlečeno nebo; prisl.: govoril je počasi in zavlečeno


referenca 2:
pdf (511 KB), Hrvatski, Str. 1

5.3.3. toponimi prema gospodarskoj djelatnosti
5.3.3.1. toponimi u svezi s poljoprivrednom djelatnošću
5.3.3.1.1. toponimi u svezi s uzgojem kulture i tipovima obradivoga zemljišta
Dȋljke (< dȋljka ‘ono što se od velike ili neravne, nejednake, vrletne njive u jedan
mah zahvati, te se ore; obrazdak’ [ARj, II, 397]; Ka), Grȉblje (< griblja ‘brazda’;
Ka), Njȉvice (Ka), Ȍgreda (Ka), Ȍgredice (Ka), Pòdvōrnica (Ka, Klj), Pòdvōrnice
(Ka), Pȍlja (Klj), Ràsodnīk (Klj), Vláka (Klj), Vȑtā (< dalm. hortulu; Klj), Vȑtlina
(Klj), Vlàčine (< vlaka ‘zavučena duga njiva’; Ka), Vláka (Ka), Vláke (Ka), Vȑtline
(Ka)
U ovoj skupini prevladavaju toponimijski odrazi apelativa slavenskoga podrijetla
i stare primljenice vȑtā ‘vrt’.
Forum Krstarice - Komentari - Blogovi


влачити - Словарь древнерусского языка (XI-XIV вв.)

ВЛАЧИТЬ, влачу, влачишь, несов., что (церк.-книжн., поэт. устар.). Тащить, волочить, нести на себе (груз, бремя чего-н.). Влачу я цепь моих страданий. Полежаев. Влачить оковы. Влачить груз сомнений. Влачить жалкое существование (книжн.) - жить бедно, без удовольствия, вести жизнь, полную неудач.

ВЛАЧИТЬСЯ, влачусь, влачишься, несов. (церк.-книжн., поэт. устар.). Тащиться, скитаться, тянуться. В пустыне мрачной я влачился. Пушкин. В то время для меня влачатся в тишине часы томительного бденья. Пушкин.

 

[Tandoori Masala]

Ot Babylonské věžě a o sedmidcát jazycích
Každý sobě těch vlast ustavi
a ot těch vzněchu sě rozliční nravi.
Ti sobě osobichu země,
jakž dnes má každá jmě.
Mezi jinými Srbové
(30) tu, kdežto biechu Hřekové,
podlé mořě sě ustavichu,
až do Říma sě vzplodichu.


kapitola 2

O počátcě jazyka českého

V srbském jazyku jest země,
jiež Charvátci jest jmě.
V tej zemi bieše lech,
jemuž jmě bieše Čech.

Dalimilova hronika, najstariji rukopis (The James Catalogue Of Western Manuscripts, no. 1366, Trinity College Library, Cambridge) zahvaljujuci jednoj mladoj dami...

"Mezy gynymy Slowyene;
tu kdezto bydle rzekowe
Podle morzie sye wsadichu;
az dorzyma sye wzplodychu.
O poczatcye nasseho yazi
W sybrskem yazyku / ka v czechach
yest zemye;
giesto Charwaty yest gmye."

Molim autohtonisticko pretresno vijece da se dokument uvrsti u sudski spis.

 

[snouden]

Dalimilova hronika, najstariji rukopis (The James Catalogue Of Western Manuscripts, no. 1366, Trinity College Library, Cambridge) zahvaljujuci jednoj mladoj dami...

Spojler

"Mezy gynymy Slowyene;
tu kdezto bydle rzekowe
Podle morzie sye wsadichu;
az dorzyma sye wzplodychu.
O poczatcye nasseho yazi
Wsybrskem yazyku / ka v czechach
yest zemye;
giesto Charwaty yest gmye."

Molim autohtonisticko pretresno vijece da se dokument uvrsti u sudski spis.

ne razumem smisao tvog postanja. koji smisao vidiš u stalnom lepljenju nečega bez komentarisanja i obrazlaganja. kako da znamo šta zastupaš... barem stavljaj u spuler

evo potrazio sam dalmilovu hroniku na wiki i tu baš našao ono što sam u prethodnom postu obrazlagao:

Хроника је записана из више делова. Далимил је писање започео након 1310. године. Највећи део поглавља, укупно 106, је завршен до 1314. године, а у наредних неколико година још додатна четири поглавља, уз мање допуне, до 1326. године када је хроника завршена.
Почиње предговором у којем аутор каже да ће „написати колико зна о историји али да се никада не може знати све“.
odlomci:


Неки од одломака: (Слободан превод)

Поглавље: I. O BABYLONSKO VŽI. (поглавље 1, pp. 2.)
"Mezi jinými Srbové, (Међу осталим Србима,)
тu kdežto bydlí Rekové, (а где живе и Грци,)
podle more se usadili, (смештени крај мора,)
až do Ríma se rozminožili." (до Рима се размножили.)

Поглавље: I. O BABYLONSKO VŽI. (поглавље 1, pp. 3.)
V srbském jazyku jest země, (У српском језику постоји земља,)
jiež Charvátci jest jmě. (Харватци јој је име,)
V tej zemi bieše lech, (у њој беше један влах,)
jemuž jmě bieše Čech. (који се звао Чех.)

Далимиловa хроникa | Vesna Radojlović Zaveštanja predaka

 

[Tandoori Masala]

ne ratumem smiso tvoji postova. koji smisao vidiš u stalnom lepljenju nečega bez komentarisanja i obrazlaganja. barem stavljaj u spuler.

Da se istinski ukljucim u diskusiju, dokazivao bih svaki dan na sadisticki nacin koliko ste glupi... Pise Slowyene na Srbove. Kolega ti se sramoti svaki dan na ovoj temi, stalno iznosi netacne informacije (od toboze prikazanog Svetog Vida na steccima, sto uopce nije tacno) i pogresan prevod jednog zanimljivog dokumenta, uz sve to teske neistine (istoricari nisu obradjivali Dalimila, a vidi se da jesu i to podrobno, kao stavili ga na stranu i ****** materine) bez ikakvih cinjenica na terenu.

Isto kao i ti kad sam pricao s tobom o Jeleni i manastirima. Uvijek neka megalomanija, opsesivno-kompulzivne radnje ili zavjera protiv Srba, a kad treba proucavati istoriju (sto uzme dosta vremena, truda, ali i ljubavi, kod vas dvojice nema ljubavi, nego grc neki stalno, proganjaju vas Germani, Romani, neznanje se plasira u vagoima).. Jesi li svjestan koliko je iritantno citati takve spodobe na forumima?

P. S.

Vesna ocito ne zna za rukopis iz Cambridge-a.

 

[Tandoori Masala]

Evo jos jednog primjera (nisi ni citirao u tom svom citatu cijelu moju recenicu kako treba, kad je vidim onako obogaljenu dodje mi da ti lupim samarcinu)...

talentiran si za fratra. nema šta. )
zar ti ne pada pameti da smo svi vlasi. evo ti vlaških lopurdi i ubica:

tesla, mažuranić, gundulić, tin ujević, andrić, vuk karadžić, pupin, vojvoda mišić, njegoš, rudjer bošković, karadjordje, ivan meštrović...,ako ima onih koji nisu vlahi to je zbog toga što ne znaju svoj rodoslov.

Sta sam ja sada: ustasa, Hrvat, fratar?

Sibenski diplomatarij: zbornik sibenskih isprava, Sibenik, 1986, str. 30.

Kako ovo objasniti jednoj internetskoj budaletini?

 

[snouden]

Da se istinski ukljucim u diskusiju, dokazivao bih svaki dan na sadisticki nacin koliko ste glupi...

iimaš potrebu da druge komentarišeš. da padaš u afekt. to je stoga što si emotivno vezan za neko učenje pa lako ispadaš iz takta.

to je kontraproduktivno i ružno. ne boj se za istinu. ako je nešto istina ni jedna joj laž ništa neće moći. ti samo odgovori što znaš. i ne vredjaj druge. pa će sve biti mnogo bolje.

svrha svake rasprave je izoštravanje vidjenja predmeta posmatranja. u toku diskusije odbaciće se sva vidjenja za koje se utvrdi da su pogrešna.
eto vidiš da ne bi te srpske wiki i ove diskusije ni ja se nebi mislio da je leh isto što i vleh,vlah. a sada već izgleda da je poprilično tako.

Pise Slowyene na Srbove. Kolega ti se sramoti svaki dan na ovoj temi, stalno iznosi netacne informacije (od toboze prikazanog Svetog Vida na steccima, sto uopce nije tacno) i pogresan prevod jednog zanimljivog dokumenta, kao teske neistine (istoricari nisu obradjivali Dalimila, a vidi se da jesu i to podrobno, stavili ga na stranu i ****** materine) bez ikakvih cinjenica na terenu. Isto kao i ti kad sam pricao s tobom o Jeleni i manastirima. Uvijek neka megalomanija, opesivno-kompulzivne radnje ili zavjera protiv Srba, a kad treba proucavati istoriju (sto uzme dosta vremena, truda, ali i ljubavi, kod vas dvojice nema ljubavi, nego grc neki stalno, proganjaju vas Germani, Romani).. Jesi li svjestan koliko je iritantno citati takve spodobe na forumima?

pa ako piše Slovene a ne Srbove to trebaš tako reći i prokazati.

izboriti se a ne postati neki švrakopis pisan pet decenija kasnije i vredjati diskutante.

dakle, slažem se da tako što treba rasčistiti i ne tolerisati.

posebno što neko uporno plasira i zamlaćuje ljude. eto našao sam na srpskloj wik isto što navodi mrkalj. odem da proverim na hrvatsku kad ono ništa.

i šta sad. kome verovati?

 

[snouden]

Evo jos jednog primjera (nisi ni citirao u tom svom citatu cijelu moju recenicu kako treba, kad je vidim onako obogaljenu dodje mi da ti lupim samarcinu)..
Sta sam ja sada: ustasa, Hrvat, fratar?
Sibenski diplomatarij: zbornik sibenskih isprava, Sibenik, 1986, str. 30.
Kako ovo objasniti jednoj internetskoj budaletini?

šta objasniti?
nisam hteo da čitam izvore pisane na stranom jeziku. u tom slučaju bi morali uzimati u ubzir i njihovo mišljenje, jezik, nazivanje i nepoznavanje.
predlažem. skoncetrišimo se na izvore pisane na našem (slovenskom) jeziku/govoru.

ne kažem da strani izvor ne može biti od koristi. u tom slučaju izdvoj i daj preveden pasus. i stavljaj u spuler.