******** IZAZIVA RAK
Pošao sam u posjet prijatelju u bolnicu. Nosio sam mu šteku Marlbora jer me preklinjao da mu ih donesem. Imao je težak oblik raka na plućima i nije mu bilo spasa. Bez razmišljanja sam mu na telefon rekao da nema problema i da dolazim za 20 minuta. Našao sam ga u bolničkoj sobi na krevetu kako igra play station. Kad me vidio skočio je kao oparen.
-Pa di si više,*ebote! Ajde idemo na terasu. Uzme bolnički ogrtač, pogleda u moju vrećicu ispod oka, okrene se na hodniku lijevo desno i da mi znak da je čisto. Taj me trenutak uhvati smjeh jer se ponašao kao neki srednjoškolac u nekoj nepodopštini.
Izađemo na terasu, ja otvorim šteku, pa kutiju i pružim mu cigaru koju on spremno dočeka upaljačem. Zadovoljno uvuče dva tri dima. Pošutismo.
-Oooh, kažu da je pušenje štetno za zdravlje! -procijedi kroz zube.
-Eto ja nikad dosad nisam zapalio pa sad nadoknađivam.
Još je imao smisla za humor u ovakvoj situciji. Ja se kiselo nasmijah.
-Nego jesi vidio onu crnu sestru na porti?
-Jesam, avion!
-Svemirski brod, obećala mi je ako ozdravim da ćemo se ženit! -reče zadržavajući dah.
-Rekao sam, mala ne volim se vezivat!
-Hahaha kah kah kah-on umalo iskašlje dušu. Ja ga lagano potapšem po leđima.
-*ebote što sam se prehladio!
-Moram kupit meda! I onda oboje prasnemo.
On je jedva smirio kašalj, dok mu je u ruci cigar skoro dogorio.
-Slušaj! -s mukom će, -Imam plan!
-Večeras bježim iz bolnice!
-Ne seri, za*ebavaš!
-Ozbiljno, ti ćeš mi pomoći!
-Daj S. ne seri, jesi normalan?!
-Gdje bježiš! -upitah
-Idemo u Amsterdam!
-Molim?!
-Već sam kupio karte za obojicu. Imaš pasport?
-Imam ali..
-Nema ali, to je moja posljednja želja! -vragolasto će.
Znao sam da nema svrhe uvjeravati ga. Ipak još jednom kažem:
-Daj razmisli malo...! On se nasmije.
-Večeras u 7 i 33 ispred bolnice, kupiš me sa autom!
-Dobro, koliko dana? -kad sam se snašao.
-5 dana, idemo pušit marihuanu na kile! Da ne umrem od raka pluća, a da nisam nijednu zapalio, ko šupak, nije u redu prema službenoj medicini! -kroz smjeh će.
-Ok, idemo, moram se spakirati, ti stvarno nisi normalan!
-Ajde, ajde, spakiraj se i vidimo se večeras!
Lupne me po leđima, strpa šteku pod ogrtač, namigne i pokaže na onu crnu sestru koja je upravo dolazila s namjerom da je presretne.
-Dobar dan, sestro Magda!
-O dobar dan, ali vi ne smijete izlazit iz sobe?
-Da znam, nego znate što, razmišljao sam o vašoj ponudi...
Ona se nasmije.
-Ako mi se malo stanje poboljša bih li mogao dobiti...pššš-ostatak dovrši na njeno uho.
Ona razgorači oči.
Pretpostavljao sam što joj je rekao.
-Ma dajte molim vas! -ali ipak smijeh je savlada.
-Vi stvarno niste normalni! -uvodeći ga u sobu.
On mi mahnu sa vrata, i ja njemu.
Kad sam došao doma na brzinu utrpah stvari za pet dana u veliku putnu torbu jer je bilo već šest poslijepodne.
Nije normalan, ponavljao sam u sebi, ali dobro, da je rekao da idemo na Mont Everest išao bih s njime. A u Amsterdamu može biti ludo.
Obrijem se okupam, još jednom pregledam sve stvari, uzmem svu lovu, skoro cijelu plaću.
Pogasim sve utikače, zatvorim prozore , vodu, i izađem. Hladan vjetar me zapuhne po licu.
Do pola osam djelilo me pet minuta. Taman na vrijeme dođoh pred bolnicu. Okrenem se u rikverc tako da se guzicom parkiram ispred vrata. Ugasim auto i pričekam. Nakon pet minuta netko mi zakuca po prozoru.
Bila je to ona crna sestra. Sva uplakana. Jedva je prepoznah jer nije bila ni nalik na onu zgodnu sestru od prije nekoliko sati.
Znate, vaš prijatelj je noćas preminuo! -kroz suze će.
Ja se skmenih. -Rekao je da vam dam ovu vrečicu, unutra imate poruku - reče jedva suzdržavajući plač.
-Pa kako ali ... -sav zbunjen i uzdrman.
Ona mi stavi ruku na rame i kaže:
-Moja sućut -samilosno me pogleda, zatim ode ridajući.
Ja ostadoh na parkingu, kao prazna kanta, zatim se sjetih vrečice.
Unutra nađoh šteku cigara, upaljač, dvije avionske karte i neki presavijeni papir
Otklopim papir i počnem čitati S. rukopis:
"Slušaj stari, vračam ti ovu šteku cigara
Ti si ipak stravstveni. Meni baš i ne idu.
A Amsterdam je ionako bio bolji u šezdesetima.
Sori na uznemiravanju. Uzmi lovu za karte,*ebiga.
Tvoj S.".
Otad više nikad nisam zapalio. Ima tome već petnaest godina.
(g.v.)
