Parsifal
Aktivan član
- Poruka
- 1.008
pandkungfu
У сваком клубу постоји успостављена хијерархија моћи, која би требала да се заснива на вештини која се практикује, и она иде од учитеља-инструктора, до ученика-почетника. У принципу учитељима треба један, највише два асистента-помоћника који ће му помагати у тренизима и који осим одређеног нивоа талента, морају поседовати и неограничену оданост према учитељу, јер ће се у супротном за пар година осамосталити, отворити своју школу и постати му конкуренција.
Флуктација ученика у свим клубовима је велика: многи одлазе, али многи и долазе што је по учитеља и најбоља комбинација, јер притом већина ученика никада не достигне ни средњи степен вештине. Проблем настаје када у клуб дође талентован ученик, што учитељ може да процени већ након првог тренинга. У том тренутку он угрожава читаву структуру клуба - пре свега асистенте, али гледано на дужи период, и учитеља. Први ће се осетити угорженим асистенти јер знају да су за разлику од учитеља, они замењиви. Стога ће се (један или оба) трудити да преко ученика које контролишу (а сваки од њих има унапред оформљену "групу за подршку") "испипају" придошлицу, пронађу нешто што ће га компромитовати у очима осталих вежбача (и учитеља), или уколико у томе не успеју, онда усмере ученике да га отворено бојкотују уз немушту поруку: "Што не идеш кући, видиш да те овде нико не воли".
Ово могу организовати асистенти без знања учитеља, али и уз његов прећутни наговор, што зависи од психолошке структуре особе која се представља као "учитељ".
Original postavio Parsifal
Но највећа опасност се огледа у томе што ако покажете таленат, можете од стране самог инструктора бити схваћени као могући конкурент кроз пар година, те ће вас у том случају уз помоћ ученика-провокатора, одстранити из школе.
.
Mozes li ovo malo bolje da objasnis. Jasno mi je kako to moze da funkcionise kod kontaktnih vestina, ali ne i u Tai Chi-u.
У сваком клубу постоји успостављена хијерархија моћи, која би требала да се заснива на вештини која се практикује, и она иде од учитеља-инструктора, до ученика-почетника. У принципу учитељима треба један, највише два асистента-помоћника који ће му помагати у тренизима и који осим одређеног нивоа талента, морају поседовати и неограничену оданост према учитељу, јер ће се у супротном за пар година осамосталити, отворити своју школу и постати му конкуренција.
Флуктација ученика у свим клубовима је велика: многи одлазе, али многи и долазе што је по учитеља и најбоља комбинација, јер притом већина ученика никада не достигне ни средњи степен вештине. Проблем настаје када у клуб дође талентован ученик, што учитељ може да процени већ након првог тренинга. У том тренутку он угрожава читаву структуру клуба - пре свега асистенте, али гледано на дужи период, и учитеља. Први ће се осетити угорженим асистенти јер знају да су за разлику од учитеља, они замењиви. Стога ће се (један или оба) трудити да преко ученика које контролишу (а сваки од њих има унапред оформљену "групу за подршку") "испипају" придошлицу, пронађу нешто што ће га компромитовати у очима осталих вежбача (и учитеља), или уколико у томе не успеју, онда усмере ученике да га отворено бојкотују уз немушту поруку: "Што не идеш кући, видиш да те овде нико не воли".
Ово могу организовати асистенти без знања учитеља, али и уз његов прећутни наговор, што зависи од психолошке структуре особе која се представља као "учитељ".
Poslednja izmena: