Svehrvatski katolički kongres 1900 u Zagrebu (informacije)

[Urvan Hroboatos]

Какве ово има везе са Крлежом и Виктором Новаком?

Ima s prtljavinom "Magnum crimen".

 

[psmaniac]

Ima s prtljavinom "Magnum crimen".

Шта мислиш о овоме? Зашто је Тито инсистирао на ликвидацији
ових свештеника?

 

[Urvan Hroboatos]

Шта мислиш о овоме? Зашто је Тито инсистирао на ликвидацији
ових свештеника?
Pogledajte prilog 650905

Nemam iluzija o Brozu, no mislim da se to zbilo "na terenu", te da on nije ni bio pitan. Kasnije je morao "pokrivati tragove". To mi je slično pasjim grobljima u CG Pijadea, Đilasa, Drapšina, Milutinovića, Save Kovačevića....

"Zaigrali se".

 

[jevropa]

Ima s prtljavinom "Magnum crimen".

A ti bas uporno mislis da je magnum crimen jedina knjiga koja svedoci o katolickoj crkvi kao sataninom leglu, i katolickim vernicima kao satanama, medju kojima ste vi prvi medj jednakima.

 

[Лекизан]

Ima s prtljavinom "Magnum crimen".

Што си га реплицирао на текст о Крлежи онда?

Јуре ти се мало залетео, Новак је материјал скупљао 40 година и требало је да буде трилогија, тако да није тачна тврдња да је то издато само због суђења Степинцу као што каже, уз то и Новак је католички свештеник.

А шта тек рећи о аутору који изјави да је КПЈ преузела "великосрпске идеје", агресији Срба на Хрвате у БиХ, Србији реметилачком фактору а СПЦ као узроку нестабилности, него празна тлапња у Загорју зеленом.

Још један усташки шалабајзер сасвим сигурно, реч "великосрпство" му не излази из главе.

 

[psmaniac]

Nemam iluzija o Brozu, no mislim da se to zbilo "na terenu", te da on nije ni bio pitan. Kasnije je morao "pokrivati tragove". To mi je slično pasjim grobljima u CG Pijadea, Đilasa, Drapšina, Milutinovića, Save Kovačevića....

"Zaigrali se".

Ја ипак мислим да је разлог много перфиднији.
Постоје индиције да је лично наредио жесток обрачун
са Широкобријешким фрањевцима и на тај начин подстицао
сопствено људство на борбу без заробљеника.
Као Ковачевић у Прозору што је личним примером сломивши
врат Талијанском заробљенику саопштио људству да се имају
ликвидирати сви заробљени противници.
Тито је предуго остао на разговору са Пијем 12-им и мислим да
је ту добио инструкције шта да ради са упућеним сведоцима
фрањевцима.

Vicepostulator Stojić pojasnio je povijesne okolnosti koje su prethodile masakru nad pripadnicima samostanske zajednice na Širokom Brijegu 7. veljače 1945. »Nikakvo oružje niti ikakve vojne utvrde nisu bile u franjevačkim prostorima. O svemu najbolje svjedoče jugokomunistički planovi za napad koje su izradili njihovi vojni obavještajci. Fra Andrija Nikić je te planove 1971. pronašao u Arhivu vojnoistorijskog instituta u Beogradu pa ih tamo jamačno može pronaći i Ivo Josipović ako mu je stalo do istine«, naveo je fra Miljenko Stojić.
Podsjetio je kako širokobriješki fratri nisu pobijeni u »žaru borbe«, nego tek nakon okončanja bojevih djelovanja, kada se crta bojišnice pomakla prema Mostaru. »Jugokomunisti su ušli u samostanske prostore oko 10 sati, a ubijanje franjevaca je počelo oko 16 sati, što znači da nisu pobijeni prilikom pružanja oružanog otpora. I to Ivo Josipović može pronaći ili u rečenom arhivu ili u dijelu jugokomunističke literature, pa i u njemačkim izvorima«, decidiran je fra Miljenko.
Osvrnuo se i na vlastita istraživanja tijekom kojih je razgovarao s nizom civila koji su tih dana utočište potražili u samostanskim prostorijama, ali i pripadnicima partizanskih postrojbi koji su među prvima ušli u samostan na Širokom Brijegu, smještenom iza tadašnje crte bojišnice. »Osim civila, koji su se bili sklonili u samostanske prostore, kao vicepostulator ispitao sam i mnogo jugokomunističkih boraca koji su prodrli u samostan. Svi su potvrdili već navedeno. Ivo Josipović očito sve ovo nije napravio, odnosno čitao je samo literaturu jugokomunističkih komesara koji su pisali po narudžbi oblikujući neku novu stvarnost«, izjavio je fra Miljenko Stojić.

На овај начин постигнута је двојна победа Хрватске и Ватиканске ствар,
прикривање природе геноцида над србима и стварање будућих мученика
после стварања нове 'независне' Хрватске.
Нећемо се правити блесави, овај задњи рат се и водио због прикривања
усташког геноцида из ДСР-а и претварања жртве у џелата.

Данас обновљена костурница изгледа исто али нема костију које су Хрватске постројбе разнеле у прах,
понављајући злочин над истим жртвама(дословно), што историја није забележила.

И за чије је интересе радио црвени фрањевац?

П.С. Заборавих да нагласим да су на овај начин Хрвати победили три пута у ДСР-у.

 

[psmaniac]

Што си га реплицирао на текст о Крлежи онда?

Јуре ти се мало залетео, Новак је материјал скупљао 40 година и требало је да буде трилогија, тако да није тачна тврдња да је то издато само због суђења Степинцу као што каже, уз то и Новак је католички свештеник.

А шта тек рећи о аутору који изјави да је КПЈ преузела "великосрпске идеје", агресији Срба на Хрвате у БиХ, Србији реметилачком фактору а СПЦ као узроку нестабилности, него празна тлапња у Загорју зеленом.

Још један усташки шалабајзер сасвим сигурно, реч "великосрпство" му не излази из главе.

Ма добар је Хроби, само има проблема са Вуком, неће да чита како је написано, па макар га звали усташом.

 

[jevropa]

. Hrvati u svetlu istorijske istine – Veliša Raičević Psunjski PREDGOVOR SLOVENAČKOM IZDANjU IZ 2006. Zmago Jelinčič Plemeniti O knjizi i autorstvu Knjiga Hrvati u svetlu istorijske istine, autora Psunjskog, za kojega skoro sa sigurnošću možemo tvrditi, da je to bio Veliša Raičević, dolazi među slovenačke čitaoce baš u pravom trenutku, u doba približavanja susedne Hrvatske evropskoj uniji demokratskih država, a gde po mojem uverenju nikako ne spada. Bar ne za onoliko vreme, dokle se ne razjasne i isprave istorijske laži i krivice kako prema srpskom, tako prema slovenačkom narodu. Uveren sam, da će se s mojim stanovištem složiti većina onih, koji knjigu budu pročitali. Knjiga je sigurno nastajala dosta dugo, a odštampana je bila u Beogradu marta 1944., nešto pre oslobođenja grada. Gestapo, tajna policija nemačkoga rajha je, izvesno zbog izdaje, upala u štampariju u kojoj je bila knjiga štampana, i zaplenila skoro celokupan tiraž. Nemci nisu želeli da se otkrije istina o istoriji Srba i lažLjivosti Hrvata u njihovom falsifikovanju istorije. Na kraju krajeva, Hrvatska je bila saveznica, a Srbija samo okupirana i sa privremenom vladom. Odmah po oslobođenju preostale primerke je tražila i zaplenila jugoslovenska tajna policija, a štampara Antuna Rota su krajem 1944. godine proglasili za okupatorskog saučesnika i ubili ga na nepoznatom mestu. Za Psunjskog se nije znalo ko je, pa je mogao da se izvuče. Većinu primeraka knjige su pronašli, a njihovi vlasnici su, po običaju, završili na Golom otoku. Zvanična institucija, Narodna biblioteka Srbije prvi primerak knjige dobila je tek 1981. godine, posle smrti Josipa Broza - Tita. Primerak u svom arhivu ima još i Srpska pravoslavna crkva, a nekoliko primeraka imaju nekadašnji autorovi prijateLji, koji vešto prikrivaju svoj originalni primerak, jer knjiga nije pisana niz dlaku ni današnje srpske vlasti. Međutim, jedan primerak knjige je u Sloveniji čiji prevod i objavLjujemo. Ko se skriva iza pseudonima Psunjski, nije bilo poznato sve do kasnih 1990-tih. Bez sumnje ga je to očuvalo u životu, jer su štampar njegove knjige, kao i ceo niz Ljudi, koji su tu knjigu imali kod sebe, zbog nje umrli. Uprkos svemu, neki istoričari još danas zagovaraju različite teze. Jedna od njih je i da je knjigu napisao pesnik Milan DobrovoLjac Žmigavac, biskup Hrvatske starokatoličke crkve, a druga knjigu pripisuje gospodinu Rašajskome, službeniku zagrebačkog univerziteta, koji je živeo u Beogradu i Sarajevu i zbog toga imao pristup dokumentima o poreklu Hrvata i odnosima između Srba i Hrvata. U prilog prve teze najviše govori podudarnost slogova u pesmi objavLjenoj na početku knjige, ali obara ju to, što se protiv knjige obratio čak hrvatski Glas 2

. Hrvati u svetlu istorijske istine – Veliša Raičević Psunjski 3koncila, jer je po njegovom puna antikatolicizma, i zato veoma antihrvatska, tako da je njeno predviđeno izdanje u SAD zabranio čak tadašnji predsednik Džordž Buš stariji. Određeni krugovi u Beogradu autorstvo knjige pripisivali su čak dvojici pisaca, doduše literarnom istoričaru i germanisti prof. dr. Peri Slijepčeviću i istoričaru prof. dr. Radoslavu Grujiću. čak se javLja mišLjenje, da samo dva autora ne bi bila dovoLjna, i stoga misao, da je knjigu napisala grupa istoričara. Još jedno ime se javLja u vezi sa ovom knjigom, i to Bogunović, inspektor za prosvetu između dva rata, rodom iz Psunja. Ali ipak je, po mišLjenju većine ozbiLjnih istraživača, pseudonim Psunjski pripadao Veliši Raičeviću koji je, pored pomenute knjige, pod istim pseudonimom izdao još i knjigu U ime Hrista –svetinje u plamenu. Uprkos tome što knjiga opisuje istorijske događaje, koji se tiču Srba od najstarijih vremena pa sve do (skorašnjeg) kraja ustaške tvorevine Nezavisne države Hrvatske, pronicLjiv čitalac će naći čak ceo niz paralela sa događajima iz vremena kada smo sa Hrvatima imali zajedničku istoriju. I te ga paralele mogu ispuniti strepnjom šta nam se sve još može desiti. Hrvati u svetlu slovenačke istine Nakon raspada austrougarske monarhije, Hrvati su se na brzinu organizovali i Međumurje ubrzo proglasili za svoje. Štaviše, ubrzo je određena politička frakcija počela da se zauzima za odcepLjenje od KraLjevine Srba, Hrvata i Slovenaca i za povezivanje sa Mađarskom i za zajednički savez sa Italijom. U KraLjevini Jugoslaviji se ovo razmišLjanje kasnije manifestovalo ubistvom kraLja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marseju, koje su uz pomoć Italijana organizovali hrvatski ustaše. U vezi sa drugim svetskim ratom, nikako se ne može prevideti činjenica, da su Hrvati odmah nakon napada 6. aprila 1941. i kapitulacije KraLjevine Jugoslavije već 10. aprila proglasili NDH, skoro odmah zatim pristupili nacifašističkoj koaliciji i tako sa ministrom inostranih poslova nemačkog rajha Ribentropom (Otto von Ribbentrop) završili započetu operaciju. Već 26. avgusta 1939. su proglasili Banovinu Hrvatsku, koja je srpskim i bosanskim teritorijama oduzela srezove Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko, Gradačac, Derventu, Travnik i Fojnicu, prikLjučila ih svojoj teritoriji i stvar dovršila sa nastankom nacističke državne tvorevine, za koju je nekadašnji predsednik Tuđman izjavio, da je prethodnica današnje Hrvatske. Odmah nakon prekrajanja slovenačke teritorije, Hrvatska je takođe uzela svoj deo krvavoga plena, u hrvatskim logorima smrti izginuo je nemali broj Slovenaca. U najvećem koLjačkom projektu ustaša, kako su nazvali logor Jasenovac, usmrtili su i osamdeset sveštenika iz Štajerske. Nakon drugog svetskog rata hrvatska vlast se na brzinu preokrenula i zaboravila, da je bila do zadnjega dana na strani nacista i da ju je samo velika žeLja Josipa Broza - Tita za velikom državom, koju su mu saveznici i omogućili, spasla od denacifikacije, koja ni do danas nije izvršena. Odmah su nastavili akcije, započete na zasedanju ZAVNOH-a 1944. godine, i pripojili si Istru, razume se, uz drugarsko odobravanje slovenačkih partijaca. Jedan od većih obmanjujućih prikaza demografskog stanja Istre onoga vremena je sigurno knjiga Cadastre national del'Istrie (Nakladni zavod Hrvatske, Sušak, 1946), u kojoj su autori po pravilu sve Istrane, čije se prezime završavalo na -ić ili ič, proglasili za Hrvate. Šteta što su među odobravaocima bili i Fran Ramovši Lavo ČermeLj, za neke veliki Slovenci.

. Hrvati u svetlu istorijske istine – Veliša Raičević Psunjski 4Još jedan račun čeka na izmirenje. To je ubistvo 37 Slovenaca u Štrigovi, koje su hrvatske vlasti pobile odmah nakon rata, jer su tvrdili da je to slovenačka zemLja. I bili su u pravu! Još se manje zna o deportaciji približno 3000 Slovenaca iz Rijeke na Goli otok, gde, međutim, nisu dospeli, jer nisu disali po hrvatski i znali su one koji su na brzinu promenili uniforme. Takođe, kasnije pozivanje i priča o nekakvim avnojskim zakLjučcima su besmisleni, jer na drugom zasedanju Avnoja u Jajcu nije bilo razgovora o granicama unutar nove Jugoslavije. I da upozorim na još jednu istinu: tokom drugog svetskog rata, kao ni pre njega, Istra nije spadala u jugoslovenski okvir, a kamoli u hrvatski. Čak je ni Hitler posle kapitulacije Italije 9. septembra 1943. nije prikLjučio državi svojega saveznika Ante Pavelića. Ako se osvrnemo na naš rat za samostalnost, ne možemo prevideti činjenicu, da su u napadu na Sloveniju upravo hrvatske vlasti dozvolile da naša jedva rođena država bude napadnuta sa njihove teritorije, iz njihovih kasarni, sa njihovih aerodroma. Samostalnost su proglasili istog dana kao i mi i bili su dakle prema međunarodnom vojnom pravu agresori, iako su jedinice bile deo Jugoslovenske narodne armije. Prema međunarodnom pravu, agresor je i ona država, koja svoju teritoriju prepusti tuđoj sili za napad na treću državu. A to se ovde desilo. Pošto to još nije bilo dovoLjno, našim jedinicama teritorijalne odbrane i policije namerno su poslali pogrešne podatke o smeru napredovanja jedinica JNA. Ljude koji su u Zagrebu hteli da spreče izlazak tenkovskih jedinica iz kasarni, rasterala je hrvatska vlast. Tada je naredila da se uklone sve mine, tako da su tenkovi prema Sloveniji imali slobodan put. Nažalost, neki naši autonomaši su tada bili nepažLjivi, ali pre svega, tada je još uvek na našoj strani bilo previše pristalica jugoslovenstva, koji nisu reagovali na informaciju nemačke obaveštajne službe, da je general Čad u Rijeci spreman da se preda slovenačkoj vojsci. U Rijeku nisu poslali oružane vojne jedinice, a mene su nakon četvrtog dana rata za osamostaLjenje uhapsili. Da tada nije bilo pristalica nekadšanjega režima, makar bi moja jedinica išla na Rijeku, pa bi onda bilo šta bi bilo. A sigurno bi početna pozicija za pogađanja, da dobijemo nazad Istru, koja nikad u istoriji nije bila hrvatska, bila suštinski drugačija. A možda je kod svih zajedno preovladavalo političko mišLjenje o zajedničkoj konfederaciji Slovenije i Hrvatske, koje je sve do posete hrvatskog predsednika Tuđmana Sloveniji, još bilo živo. Razume se da Ljudi o tome ništa nisu znali. Možda se na to nadovezala i nezaiteresovanost za održani referendum o pripajanju matičnoj domovini Sloveniji, koji je održan na Žumberku, na kojem su se samo poštar i župnik izjasnili protiv pripajanja Sloveniji. Tako su tadašnji predsednik države Kučan kao i predsednik skupštine dr. Bučar svu dokumentaciju, koju su pregledali, bacili s objašnjenjem “ a šta ćemo s tom sirotinjom”. Hrvati su plan shvatili prokleto ozbiLjno i njegovog glavnog pobornika Drakulića i još dosta drugih zbog veleizdaje na duže vreme bacili u zatvor. I to, uprkos tome da je svima bilo poznato, da su granice unutar nekadašnje SFRJ bile samo administrativne – odredila ih je komunistička partija, a nije bilo sklapanja nikakvih republičkih, međurepubličkih, međudržavnih ili međunarodnih sporazuma o razgraničenjima među republikama. Posledica toga je činjenica da su Hrvati postavili granicu kod SečovLja na levom brdu Dragonje, a zatim je čak premestili na desno brdo, iako je međurepublička granica u nekadašnjoj državi SFRJ bila čak na vrhu brežuLjka, kod kamenoloma. Nakon toga se samo daLje nastavLjalo. Hrvati su krali najboLje smreke na Tomšičevoj parceli u Snežničkim šumama, pred Ljutitim Slovencima pa su ih čak čuvali slovenački policajci. Agresivno su okupirali četiri zaseoka uz Dragonju, ukrali zemLju kod Hotize, uz Muru, kod Ormoža... Ministar unutrašnjih poslova bio je Igor Bavčar. A i istarske železnice su u doba Lojzeta Peterlea prešle u hrvatske ruke.

. Hrvati u svetlu istorijske istine – Veliša Raičević Psunjski 5Kasnije je ulogu darodavca slovanačke teritorije preuzeo sadašnji predsednik države dr. Janez Drnovšek, koji je uprkos usvajanju deklaracije Državnoga zbora Republike Slovenije o celovitosti piranskog zaliva njegovu, otprilike, polovinu ponudio Hrvatima. Hvala bogu, da to nisu usvojili, makar i zbog prevelike proždrLjivosti. Svemu ovome možemo naći paralele u knjizi Psunjskog. Na kraju krajeva, šta bismo mogli očekivati od države, čiji politički vrhovi danas iznova zagovaraju teze o hrvatskom narodu, koje su bile zvanično ispravne u doba ustaške vladavine? I šta bismo mogli očekivati od države, koja svoju državnost temeLji na nikad postojećoj nagodbi, koju žele prikazati kao dogovor sa Ugarskom (Mađarskom) o preuzimanju vlasti u svoje ruke i koju nazivaju Pacta conventa, za koju lažu da je bila napisana 1102. godine, kada je celoj svetskoj istorijskoj javnosti inače poznato, da se radi o falsifikatu iz 14. veka. Možemo još što šta naučiti iz ove knjige, kao npr. o sopstvenim greškama i o sopstvenim izdajnicima. Zato da greške ne bismo ponavLjali i da bismo izdajnike lakše prepoznali. Susede će nam u priličnoj meri predstaviti sama knjiga. Neka prevod ove knjige na slovenački jezik bude trajni spomenik činjenici, da istinu nije moguće sakriti, i opomena svim onima, koji previše veruju zvaničnoj politici, a Veliši Raičeviću - Psunjskom zahvalnica što je očuvao istinu i osvetlio zločine, koji ne smeju ostati u tami.

 

[Лички гусар]

. Hrvati u svetlu istorijske istine – Veliša Raičević Psunjski PREDGOVOR SLOVENAČKOM IZDANjU IZ 2006. Zmago Jelinčič Plemeniti O knjizi i autorstvu Knjiga Hrvati u svetlu istorijske istine, autora Psunjskog, za kojega skoro sa sigurnošću možemo tvrditi, da je to bio Veliša Raičević, dolazi među slovenačke čitaoce baš u pravom trenutku, u doba približavanja susedne Hrvatske evropskoj uniji demokratskih država, a gde po mojem uverenju nikako ne spada. Bar ne za onoliko vreme, dokle se ne razjasne i isprave istorijske laži i krivice kako prema srpskom, tako prema slovenačkom narodu. Uveren sam, da će se s mojim stanovištem složiti većina onih, koji knjigu budu pročitali. Knjiga je sigurno nastajala dosta dugo, a odštampana je bila u Beogradu marta 1944., nešto pre oslobođenja grada. Gestapo, tajna policija nemačkoga rajha je, izvesno zbog izdaje, upala u štampariju u kojoj je bila knjiga štampana, i zaplenila skoro celokupan tiraž. Nemci nisu želeli da se otkrije istina o istoriji Srba i lažLjivosti Hrvata u njihovom falsifikovanju istorije. Na kraju krajeva, Hrvatska je bila saveznica, a Srbija samo okupirana i sa privremenom vladom. Odmah po oslobođenju preostale primerke je tražila i zaplenila jugoslovenska tajna policija, a štampara Antuna Rota su krajem 1944. godine proglasili za okupatorskog saučesnika i ubili ga na nepoznatom mestu. Za Psunjskog se nije znalo ko je, pa je mogao da se izvuče. Većinu primeraka knjige su pronašli, a njihovi vlasnici su, po običaju, završili na Golom otoku. Zvanična institucija, Narodna biblioteka Srbije prvi primerak knjige dobila je tek 1981. godine, posle smrti Josipa Broza - Tita. Primerak u svom arhivu ima još i Srpska pravoslavna crkva, a nekoliko primeraka imaju nekadašnji autorovi prijateLji, koji vešto prikrivaju svoj originalni primerak, jer knjiga nije pisana niz dlaku ni današnje srpske vlasti. Međutim, jedan primerak knjige je u Sloveniji čiji prevod i objavLjujemo. Ko se skriva iza pseudonima Psunjski, nije bilo poznato sve do kasnih 1990-tih. Bez sumnje ga je to očuvalo u životu, jer su štampar njegove knjige, kao i ceo niz Ljudi, koji su tu knjigu imali kod sebe, zbog nje umrli. Uprkos svemu, neki istoričari još danas zagovaraju različite teze. Jedna od njih je i da je knjigu napisao pesnik Milan DobrovoLjac Žmigavac, biskup Hrvatske starokatoličke crkve, a druga knjigu pripisuje gospodinu Rašajskome, službeniku zagrebačkog univerziteta, koji je živeo u Beogradu i Sarajevu i zbog toga imao pristup dokumentima o poreklu Hrvata i odnosima između Srba i Hrvata. U prilog prve teze najviše govori podudarnost slogova u pesmi objavLjenoj na početku knjige, ali obara ju to, što se protiv knjige obratio čak hrvatski Glas 2

. Hrvati u svetlu istorijske istine – Veliša Raičević Psunjski 3koncila, jer je po njegovom puna antikatolicizma, i zato veoma antihrvatska, tako da je njeno predviđeno izdanje u SAD zabranio čak tadašnji predsednik Džordž Buš stariji. Određeni krugovi u Beogradu autorstvo knjige pripisivali su čak dvojici pisaca, doduše literarnom istoričaru i germanisti prof. dr. Peri Slijepčeviću i istoričaru prof. dr. Radoslavu Grujiću. čak se javLja mišLjenje, da samo dva autora ne bi bila dovoLjna, i stoga misao, da je knjigu napisala grupa istoričara. Još jedno ime se javLja u vezi sa ovom knjigom, i to Bogunović, inspektor za prosvetu između dva rata, rodom iz Psunja. Ali ipak je, po mišLjenju većine ozbiLjnih istraživača, pseudonim Psunjski pripadao Veliši Raičeviću koji je, pored pomenute knjige, pod istim pseudonimom izdao još i knjigu U ime Hrista –svetinje u plamenu. Uprkos tome što knjiga opisuje istorijske događaje, koji se tiču Srba od najstarijih vremena pa sve do (skorašnjeg) kraja ustaške tvorevine Nezavisne države Hrvatske, pronicLjiv čitalac će naći čak ceo niz paralela sa događajima iz vremena kada smo sa Hrvatima imali zajedničku istoriju. I te ga paralele mogu ispuniti strepnjom šta nam se sve još može desiti. Hrvati u svetlu slovenačke istine Nakon raspada austrougarske monarhije, Hrvati su se na brzinu organizovali i Međumurje ubrzo proglasili za svoje. Štaviše, ubrzo je određena politička frakcija počela da se zauzima za odcepLjenje od KraLjevine Srba, Hrvata i Slovenaca i za povezivanje sa Mađarskom i za zajednički savez sa Italijom. U KraLjevini Jugoslaviji se ovo razmišLjanje kasnije manifestovalo ubistvom kraLja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marseju, koje su uz pomoć Italijana organizovali hrvatski ustaše. U vezi sa drugim svetskim ratom, nikako se ne može prevideti činjenica, da su Hrvati odmah nakon napada 6. aprila 1941. i kapitulacije KraLjevine Jugoslavije već 10. aprila proglasili NDH, skoro odmah zatim pristupili nacifašističkoj koaliciji i tako sa ministrom inostranih poslova nemačkog rajha Ribentropom (Otto von Ribbentrop) završili započetu operaciju. Već 26. avgusta 1939. su proglasili Banovinu Hrvatsku, koja je srpskim i bosanskim teritorijama oduzela srezove Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko, Gradačac, Derventu, Travnik i Fojnicu, prikLjučila ih svojoj teritoriji i stvar dovršila sa nastankom nacističke državne tvorevine, za koju je nekadašnji predsednik Tuđman izjavio, da je prethodnica današnje Hrvatske. Odmah nakon prekrajanja slovenačke teritorije, Hrvatska je takođe uzela svoj deo krvavoga plena, u hrvatskim logorima smrti izginuo je nemali broj Slovenaca. U najvećem koLjačkom projektu ustaša, kako su nazvali logor Jasenovac, usmrtili su i osamdeset sveštenika iz Štajerske. Nakon drugog svetskog rata hrvatska vlast se na brzinu preokrenula i zaboravila, da je bila do zadnjega dana na strani nacista i da ju je samo velika žeLja Josipa Broza - Tita za velikom državom, koju su mu saveznici i omogućili, spasla od denacifikacije, koja ni do danas nije izvršena. Odmah su nastavili akcije, započete na zasedanju ZAVNOH-a 1944. godine, i pripojili si Istru, razume se, uz drugarsko odobravanje slovenačkih partijaca. Jedan od većih obmanjujućih prikaza demografskog stanja Istre onoga vremena je sigurno knjiga Cadastre national del'Istrie (Nakladni zavod Hrvatske, Sušak, 1946), u kojoj su autori po pravilu sve Istrane, čije se prezime završavalo na -ić ili ič, proglasili za Hrvate. Šteta što su među odobravaocima bili i Fran Ramovši Lavo ČermeLj, za neke veliki Slovenci.

. Hrvati u svetlu istorijske istine – Veliša Raičević Psunjski 4Još jedan račun čeka na izmirenje. To je ubistvo 37 Slovenaca u Štrigovi, koje su hrvatske vlasti pobile odmah nakon rata, jer su tvrdili da je to slovenačka zemLja. I bili su u pravu! Još se manje zna o deportaciji približno 3000 Slovenaca iz Rijeke na Goli otok, gde, međutim, nisu dospeli, jer nisu disali po hrvatski i znali su one koji su na brzinu promenili uniforme. Takođe, kasnije pozivanje i priča o nekakvim avnojskim zakLjučcima su besmisleni, jer na drugom zasedanju Avnoja u Jajcu nije bilo razgovora o granicama unutar nove Jugoslavije. I da upozorim na još jednu istinu: tokom drugog svetskog rata, kao ni pre njega, Istra nije spadala u jugoslovenski okvir, a kamoli u hrvatski. Čak je ni Hitler posle kapitulacije Italije 9. septembra 1943. nije prikLjučio državi svojega saveznika Ante Pavelića. Ako se osvrnemo na naš rat za samostalnost, ne možemo prevideti činjenicu, da su u napadu na Sloveniju upravo hrvatske vlasti dozvolile da naša jedva rođena država bude napadnuta sa njihove teritorije, iz njihovih kasarni, sa njihovih aerodroma. Samostalnost su proglasili istog dana kao i mi i bili su dakle prema međunarodnom vojnom pravu agresori, iako su jedinice bile deo Jugoslovenske narodne armije. Prema međunarodnom pravu, agresor je i ona država, koja svoju teritoriju prepusti tuđoj sili za napad na treću državu. A to se ovde desilo. Pošto to još nije bilo dovoLjno, našim jedinicama teritorijalne odbrane i policije namerno su poslali pogrešne podatke o smeru napredovanja jedinica JNA. Ljude koji su u Zagrebu hteli da spreče izlazak tenkovskih jedinica iz kasarni, rasterala je hrvatska vlast. Tada je naredila da se uklone sve mine, tako da su tenkovi prema Sloveniji imali slobodan put. Nažalost, neki naši autonomaši su tada bili nepažLjivi, ali pre svega, tada je još uvek na našoj strani bilo previše pristalica jugoslovenstva, koji nisu reagovali na informaciju nemačke obaveštajne službe, da je general Čad u Rijeci spreman da se preda slovenačkoj vojsci. U Rijeku nisu poslali oružane vojne jedinice, a mene su nakon četvrtog dana rata za osamostaLjenje uhapsili. Da tada nije bilo pristalica nekadšanjega režima, makar bi moja jedinica išla na Rijeku, pa bi onda bilo šta bi bilo. A sigurno bi početna pozicija za pogađanja, da dobijemo nazad Istru, koja nikad u istoriji nije bila hrvatska, bila suštinski drugačija. A možda je kod svih zajedno preovladavalo političko mišLjenje o zajedničkoj konfederaciji Slovenije i Hrvatske, koje je sve do posete hrvatskog predsednika Tuđmana Sloveniji, još bilo živo. Razume se da Ljudi o tome ništa nisu znali. Možda se na to nadovezala i nezaiteresovanost za održani referendum o pripajanju matičnoj domovini Sloveniji, koji je održan na Žumberku, na kojem su se samo poštar i župnik izjasnili protiv pripajanja Sloveniji. Tako su tadašnji predsednik države Kučan kao i predsednik skupštine dr. Bučar svu dokumentaciju, koju su pregledali, bacili s objašnjenjem “ a šta ćemo s tom sirotinjom”. Hrvati su plan shvatili prokleto ozbiLjno i njegovog glavnog pobornika Drakulića i još dosta drugih zbog veleizdaje na duže vreme bacili u zatvor. I to, uprkos tome da je svima bilo poznato, da su granice unutar nekadašnje SFRJ bile samo administrativne – odredila ih je komunistička partija, a nije bilo sklapanja nikakvih republičkih, međurepubličkih, međudržavnih ili međunarodnih sporazuma o razgraničenjima među republikama. Posledica toga je činjenica da su Hrvati postavili granicu kod SečovLja na levom brdu Dragonje, a zatim je čak premestili na desno brdo, iako je međurepublička granica u nekadašnjoj državi SFRJ bila čak na vrhu brežuLjka, kod kamenoloma. Nakon toga se samo daLje nastavLjalo. Hrvati su krali najboLje smreke na Tomšičevoj parceli u Snežničkim šumama, pred Ljutitim Slovencima pa su ih čak čuvali slovenački policajci. Agresivno su okupirali četiri zaseoka uz Dragonju, ukrali zemLju kod Hotize, uz Muru, kod Ormoža... Ministar unutrašnjih poslova bio je Igor Bavčar. A i istarske železnice su u doba Lojzeta Peterlea prešle u hrvatske ruke.

. Hrvati u svetlu istorijske istine – Veliša Raičević Psunjski 5Kasnije je ulogu darodavca slovanačke teritorije preuzeo sadašnji predsednik države dr. Janez Drnovšek, koji je uprkos usvajanju deklaracije Državnoga zbora Republike Slovenije o celovitosti piranskog zaliva njegovu, otprilike, polovinu ponudio Hrvatima. Hvala bogu, da to nisu usvojili, makar i zbog prevelike proždrLjivosti. Svemu ovome možemo naći paralele u knjizi Psunjskog. Na kraju krajeva, šta bismo mogli očekivati od države, čiji politički vrhovi danas iznova zagovaraju teze o hrvatskom narodu, koje su bile zvanično ispravne u doba ustaške vladavine? I šta bismo mogli očekivati od države, koja svoju državnost temeLji na nikad postojećoj nagodbi, koju žele prikazati kao dogovor sa Ugarskom (Mađarskom) o preuzimanju vlasti u svoje ruke i koju nazivaju Pacta conventa, za koju lažu da je bila napisana 1102. godine, kada je celoj svetskoj istorijskoj javnosti inače poznato, da se radi o falsifikatu iz 14. veka. Možemo još što šta naučiti iz ove knjige, kao npr. o sopstvenim greškama i o sopstvenim izdajnicima. Zato da greške ne bismo ponavLjali i da bismo izdajnike lakše prepoznali. Susede će nam u priličnoj meri predstaviti sama knjiga. Neka prevod ove knjige na slovenački jezik bude trajni spomenik činjenici, da istinu nije moguće sakriti, i opomena svim onima, koji previše veruju zvaničnoj politici, a Veliši Raičeviću - Psunjskom zahvalnica što je očuvao istinu i osvetlio zločine, koji ne smeju ostati u tami.

А сад ми ти (или неко од вас) реци, какви су тек Срби кад су имали посла са таквим људима, звали их најближим другом и братом??

 

[psmaniac]

А сад ми ти (или неко од вас) реци, какви су тек Срби кад су имали посла са таквим људима, звали их најближим другом и братом??

Сила Бога не моли! Ти као да ниси из Лике, зар није из тих
крајева случај преживеле девојке извађене из јаме која је
све до деведесетих са својим сељанима живела поред
злочинца који је учествовао у том злочину.
Какви су данас Срби у Босни и Херцеговини кад живе
са таквим људима? Јеси ли ти друговао, које си годиште.
Ако ниси имао у кући познаваоца ситуације из ДСР-а
да те упути у дешавање, где си могао да се информишеш
да ти дотични имагинарни није ни друг ни брат и да је
његов ћаћа или дид бацио у јаму твог комшију, стрица,
деду, бабу...
Некада ми твоји испади надрнданости нису баш јасни.

 

[psmaniac]

А у Лондону мук, мук ј*еботе!!!

 

[Mrkalj]

А сад ми ти (или неко од вас) реци, какви су тек Срби кад су имали посла са таквим људима, звали их најближим другом и братом??

Da nema "tek" u pitanju odgovorio bih - naivni. Ovako, pitanje je proizvod unutrašnjih konflikata postavljača.

Objasnio sam ti tvoj problem. Poradi na sebi.

 

[Mrkalj]

Genocidom-Do-Velike-Hrvatske-Vasilije-Krestic

https://www.scribd.com/document/54740737/Genocidom-Do-Velike-Hrvatske-Vasilije-Krestic

 

[Лички гусар]

Сила Бога не моли! Ти као да ниси из Лике, зар није из тих
крајева случај преживеле девојке извађене из јаме која је
све до деведесетих са својим сељанима живела поред
злочинца који је учествовао у том злочину.
Какви су данас Срби у Босни и Херцеговини кад живе
са таквим људима? Јеси ли ти друговао, које си годиште.
Ако ниси имао у кући познаваоца ситуације из ДСР-а
да те упути у дешавање, где си могао да се информишеш
да ти дотични имагинарни није ни друг ни брат и да је
његов ћаћа или дид бацио у јаму твог комшију, стрица,
деду, бабу...
Некада ми твоји испади надрнданости нису баш јасни.

Моји "испади" нијесу баш "моји" него ми је пун к. српске шизофреније. Тек кад сам са собом расчистиш да си усрао све могуће и да 90% проблема произилазе из твог ЈУГОСЛОВЕНСКОГ правца, тек онда мореш кривити друге и безбројне вековне српске непријатеље.

 

[Лички гусар]

Da nema "tek" u pitanju odgovorio bih - naivni. Ovako, pitanje je proizvod unutrašnjih konflikata postavljača.

Objasnio sam ti tvoj problem. Poradi na sebi.

Истина, ја имам своји проблема, али ниједан није те врсте.
На себи радим константно, то је дјелом и смисао живота. Или идеш напријед или пропадаш. Срби (а и ја сам дио тога и то је обиљежило мој живот у великој мјери) стално срљају у пропаст 90% својом вољом и за то криве друге.
Да, криви су Руси, Енглези, Американци, Французи, Талијани, Турци итд. итд.

Прошао сам свијета, видио људи, прочитао, сазнао, прозборио... Многи странци се нијесу могли начудити ШТА ВАМ ЈЕ ТО СВЕ ТРЕБАЛО?
Југа, Југа,... нема живота брез наше Југе.
Све има цијени. Југовање је скупо плаћено а и плаћаће се још дуго.

Срби сами по себи нијесу нитша ни бољи ни гори од другије народа. Али правац којим иду је гори од другије. "Мудре" главе нас сатраше.
Сто пута сам био свједок како су српске одлуке довеле до пропаст ђе смо имали све адуте у рукама и ђе смо били јачи.
Недостатак памети на првом мјесту, а онда и муда, КОШТА скупо.

 

[Mrkalj]

Прошао сам свијета, видио људи, прочитао, сазнао, прозборио... Многи странци се нијесу могли начудити ШТА ВАМ ЈЕ ТО СВЕ ТРЕБАЛО?
Југа, Југа,... нема живота брез наше Југе.
Све има цијени. Југовање је скупо плаћено а и плаћаће се још дуго.

Srbija nije imala izbor 1915-1918. Isto 1944. Ti koji ti se čude su oni čije vlade prave taj cirkus sa nama.

 

[Brozek]

Истина, ја имам своји проблема, али ниједан није те врсте.
На себи радим константно, то је дјелом и смисао живота. Или идеш напријед или пропадаш. Срби (а и ја сам дио тога и то је обиљежило мој живот у великој мјери) стално срљају у пропаст 90% својом вољом и за то криве друге.
Да, криви су Руси, Енглези, Американци, Французи, Талијани, Турци итд. итд.

Прошао сам свијета, видио људи, прочитао, сазнао, прозборио... Многи странци се нијесу могли начудити ШТА ВАМ ЈЕ ТО СВЕ ТРЕБАЛО?
Југа, Југа,... нема живота брез наше Југе.
Све има цијени. Југовање је скупо плаћено а и плаћаће се још дуго.

Срби сами по себи нијесу нитша ни бољи ни гори од другије народа. Али правац којим иду је гори од другије. "Мудре" главе нас сатраше.
Сто пута сам био свједок како су српске одлуке довеле до пропаст ђе смо имали све адуте у рукама и ђе смо били јачи.
Недостатак памети на првом мјесту, а онда и муда, КОШТА скупо.

OK Boomer.

 

[Лички гусар]

Srbija nije imala izbor 1915-1918. Isto 1944. Ti koji ti se čude su oni čije vlade prave taj cirkus sa nama.

Опет, циркус не праве они него твоје тј. ваше братство са Брозеком и сличнима. То није него за спрдњу и за циркус.
Озбиљни и нормални људи се тиме не баве.
И онда вам црни ђаво крив.

Људи са којима сам причао имају докторате, имају војно, политичко искуство први земаља свијета (и симпатије за Србе). Можда вама то изгледа као циркус, мени ваши политички правци пуни погибељи изгледају ко циркус.

 

[psmaniac]

Моји "испади" нијесу баш "моји" него ми је пун к. српске шизофреније. Тек кад сам са собом расчистиш да си усрао све могуће и да 90% проблема произилазе из твог ЈУГОСЛОВЕНСКОГ правца, тек онда мореш кривити друге и безбројне вековне српске непријатеље.

Ја никада нисам дао подршку стварању Југославије, једноставно тада нисам
егзистирао. Усташки погром над Србима би се догодио и без постојања Југославије,
тако да је о томе песпредметно расправљати. Наши непријатељи нису то због
Југославенства већ ради Српства.

 

[Urvan Hroboatos]

. Hrvati u svetlu istorijske istine – Veliša Raičević Psunjski PREDGOVOR SLOVENAČKOM IZDANjU IZ 2006. Zmago Jelinčič Plemeniti O knjizi i autorstvu Knjiga Hrvati u svetlu istorijske istine, autora Psunjskog, za kojega skoro sa sigurnošću možemo tvrditi, da je to bio Veliša Raičević, dolazi među slovenačke čitaoce baš u pravom trenutku, u doba približavanja susedne Hrvatske evropskoj uniji demokratskih država, a gde po mojem uverenju nikako ne spada. Bar ne za onoliko vreme, dokle se ne razjasne i isprave istorijske laži i krivice kako prema srpskom, tako prema slovenačkom narodu. Uveren sam, da će se s mojim stanovištem složiti većina onih, koji knjigu budu pročitali. Knjiga je sigurno nastajala dosta dugo, a odštampana je bila u Beogradu marta 1944., nešto pre oslobođenja grada. Gestapo, tajna policija nemačkoga rajha je, izvesno zbog izdaje, upala u štampariju u kojoj je bila knjiga štampana, i zaplenila skoro celokupan tiraž. Nemci nisu želeli da se otkrije istina o istoriji Srba i lažLjivosti Hrvata u njihovom falsifikovanju istorije. Na kraju krajeva, Hrvatska je bila saveznica, a Srbija samo okupirana i sa privremenom vladom. Odmah po oslobođenju preostale primerke je tražila i zaplenila jugoslovenska tajna policija, a štampara Antuna Rota su krajem 1944. godine proglasili za okupatorskog saučesnika i ubili ga na nepoznatom mestu. Za Psunjskog se nije znalo ko je, pa je mogao da se izvuče. Većinu primeraka knjige su pronašli, a njihovi vlasnici su, po običaju, završili na Golom otoku. Zvanična institucija, Narodna biblioteka Srbije prvi primerak knjige dobila je tek 1981. godine, posle smrti Josipa Broza - Tita. Primerak u svom arhivu ima još i Srpska pravoslavna crkva, a nekoliko primeraka imaju nekadašnji autorovi prijateLji, koji vešto prikrivaju svoj originalni primerak, jer knjiga nije pisana niz dlaku ni današnje srpske vlasti. Međutim, jedan primerak knjige je u Sloveniji čiji prevod i objavLjujemo. Ko se skriva iza pseudonima Psunjski, nije bilo poznato sve do kasnih 1990-tih. Bez sumnje ga je to očuvalo u životu, jer su štampar njegove knjige, kao i ceo niz Ljudi, koji su tu knjigu imali kod sebe, zbog nje umrli. Uprkos svemu, neki istoričari još danas zagovaraju različite teze. Jedna od njih je i da je knjigu napisao pesnik Milan DobrovoLjac Žmigavac, biskup Hrvatske starokatoličke crkve, a druga knjigu pripisuje gospodinu Rašajskome, službeniku zagrebačkog univerziteta, koji je živeo u Beogradu i Sarajevu i zbog toga imao pristup dokumentima o poreklu Hrvata i odnosima između Srba i Hrvata. U prilog prve teze najviše govori podudarnost slogova u pesmi objavLjenoj na početku knjige, ali obara ju to, što se protiv knjige obratio čak hrvatski Glas 2

. Hrvati u svetlu istorijske istine – Veliša Raičević Psunjski 3koncila, jer je po njegovom puna antikatolicizma, i zato veoma antihrvatska, tako da je njeno predviđeno izdanje u SAD zabranio čak tadašnji predsednik Džordž Buš stariji. Određeni krugovi u Beogradu autorstvo knjige pripisivali su čak dvojici pisaca, doduše literarnom istoričaru i germanisti prof. dr. Peri Slijepčeviću i istoričaru prof. dr. Radoslavu Grujiću. čak se javLja mišLjenje, da samo dva autora ne bi bila dovoLjna, i stoga misao, da je knjigu napisala grupa istoričara. Još jedno ime se javLja u vezi sa ovom knjigom, i to Bogunović, inspektor za prosvetu između dva rata, rodom iz Psunja. Ali ipak je, po mišLjenju većine ozbiLjnih istraživača, pseudonim Psunjski pripadao Veliši Raičeviću koji je, pored pomenute knjige, pod istim pseudonimom izdao još i knjigu U ime Hrista –svetinje u plamenu. Uprkos tome što knjiga opisuje istorijske događaje, koji se tiču Srba od najstarijih vremena pa sve do (skorašnjeg) kraja ustaške tvorevine Nezavisne države Hrvatske, pronicLjiv čitalac će naći čak ceo niz paralela sa događajima iz vremena kada smo sa Hrvatima imali zajedničku istoriju. I te ga paralele mogu ispuniti strepnjom šta nam se sve još može desiti. Hrvati u svetlu slovenačke istine Nakon raspada austrougarske monarhije, Hrvati su se na brzinu organizovali i Međumurje ubrzo proglasili za svoje. Štaviše, ubrzo je određena politička frakcija počela da se zauzima za odcepLjenje od KraLjevine Srba, Hrvata i Slovenaca i za povezivanje sa Mađarskom i za zajednički savez sa Italijom. U KraLjevini Jugoslaviji se ovo razmišLjanje kasnije manifestovalo ubistvom kraLja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marseju, koje su uz pomoć Italijana organizovali hrvatski ustaše. U vezi sa drugim svetskim ratom, nikako se ne može prevideti činjenica, da su Hrvati odmah nakon napada 6. aprila 1941. i kapitulacije KraLjevine Jugoslavije već 10. aprila proglasili NDH, skoro odmah zatim pristupili nacifašističkoj koaliciji i tako sa ministrom inostranih poslova nemačkog rajha Ribentropom (Otto von Ribbentrop) završili započetu operaciju. Već 26. avgusta 1939. su proglasili Banovinu Hrvatsku, koja je srpskim i bosanskim teritorijama oduzela srezove Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko, Gradačac, Derventu, Travnik i Fojnicu, prikLjučila ih svojoj teritoriji i stvar dovršila sa nastankom nacističke državne tvorevine, za koju je nekadašnji predsednik Tuđman izjavio, da je prethodnica današnje Hrvatske. Odmah nakon prekrajanja slovenačke teritorije, Hrvatska je takođe uzela svoj deo krvavoga plena, u hrvatskim logorima smrti izginuo je nemali broj Slovenaca. U najvećem koLjačkom projektu ustaša, kako su nazvali logor Jasenovac, usmrtili su i osamdeset sveštenika iz Štajerske. Nakon drugog svetskog rata hrvatska vlast se na brzinu preokrenula i zaboravila, da je bila do zadnjega dana na strani nacista i da ju je samo velika žeLja Josipa Broza - Tita za velikom državom, koju su mu saveznici i omogućili, spasla od denacifikacije, koja ni do danas nije izvršena. Odmah su nastavili akcije, započete na zasedanju ZAVNOH-a 1944. godine, i pripojili si Istru, razume se, uz drugarsko odobravanje slovenačkih partijaca. Jedan od većih obmanjujućih prikaza demografskog stanja Istre onoga vremena je sigurno knjiga Cadastre national del'Istrie (Nakladni zavod Hrvatske, Sušak, 1946), u kojoj su autori po pravilu sve Istrane, čije se prezime završavalo na -ić ili ič, proglasili za Hrvate. Šteta što su među odobravaocima bili i Fran Ramovši Lavo ČermeLj, za neke veliki Slovenci.

. Hrvati u svetlu istorijske istine – Veliša Raičević Psunjski 4Još jedan račun čeka na izmirenje. To je ubistvo 37 Slovenaca u Štrigovi, koje su hrvatske vlasti pobile odmah nakon rata, jer su tvrdili da je to slovenačka zemLja. I bili su u pravu! Još se manje zna o deportaciji približno 3000 Slovenaca iz Rijeke na Goli otok, gde, međutim, nisu dospeli, jer nisu disali po hrvatski i znali su one koji su na brzinu promenili uniforme. Takođe, kasnije pozivanje i priča o nekakvim avnojskim zakLjučcima su besmisleni, jer na drugom zasedanju Avnoja u Jajcu nije bilo razgovora o granicama unutar nove Jugoslavije. I da upozorim na još jednu istinu: tokom drugog svetskog rata, kao ni pre njega, Istra nije spadala u jugoslovenski okvir, a kamoli u hrvatski. Čak je ni Hitler posle kapitulacije Italije 9. septembra 1943. nije prikLjučio državi svojega saveznika Ante Pavelića. Ako se osvrnemo na naš rat za samostalnost, ne možemo prevideti činjenicu, da su u napadu na Sloveniju upravo hrvatske vlasti dozvolile da naša jedva rođena država bude napadnuta sa njihove teritorije, iz njihovih kasarni, sa njihovih aerodroma. Samostalnost su proglasili istog dana kao i mi i bili su dakle prema međunarodnom vojnom pravu agresori, iako su jedinice bile deo Jugoslovenske narodne armije. Prema međunarodnom pravu, agresor je i ona država, koja svoju teritoriju prepusti tuđoj sili za napad na treću državu. A to se ovde desilo. Pošto to još nije bilo dovoLjno, našim jedinicama teritorijalne odbrane i policije namerno su poslali pogrešne podatke o smeru napredovanja jedinica JNA. Ljude koji su u Zagrebu hteli da spreče izlazak tenkovskih jedinica iz kasarni, rasterala je hrvatska vlast. Tada je naredila da se uklone sve mine, tako da su tenkovi prema Sloveniji imali slobodan put. Nažalost, neki naši autonomaši su tada bili nepažLjivi, ali pre svega, tada je još uvek na našoj strani bilo previše pristalica jugoslovenstva, koji nisu reagovali na informaciju nemačke obaveštajne službe, da je general Čad u Rijeci spreman da se preda slovenačkoj vojsci. U Rijeku nisu poslali oružane vojne jedinice, a mene su nakon četvrtog dana rata za osamostaLjenje uhapsili. Da tada nije bilo pristalica nekadšanjega režima, makar bi moja jedinica išla na Rijeku, pa bi onda bilo šta bi bilo. A sigurno bi početna pozicija za pogađanja, da dobijemo nazad Istru, koja nikad u istoriji nije bila hrvatska, bila suštinski drugačija. A možda je kod svih zajedno preovladavalo političko mišLjenje o zajedničkoj konfederaciji Slovenije i Hrvatske, koje je sve do posete hrvatskog predsednika Tuđmana Sloveniji, još bilo živo. Razume se da Ljudi o tome ništa nisu znali. Možda se na to nadovezala i nezaiteresovanost za održani referendum o pripajanju matičnoj domovini Sloveniji, koji je održan na Žumberku, na kojem su se samo poštar i župnik izjasnili protiv pripajanja Sloveniji. Tako su tadašnji predsednik države Kučan kao i predsednik skupštine dr. Bučar svu dokumentaciju, koju su pregledali, bacili s objašnjenjem “ a šta ćemo s tom sirotinjom”. Hrvati su plan shvatili prokleto ozbiLjno i njegovog glavnog pobornika Drakulića i još dosta drugih zbog veleizdaje na duže vreme bacili u zatvor. I to, uprkos tome da je svima bilo poznato, da su granice unutar nekadašnje SFRJ bile samo administrativne – odredila ih je komunistička partija, a nije bilo sklapanja nikakvih republičkih, međurepubličkih, međudržavnih ili međunarodnih sporazuma o razgraničenjima među republikama. Posledica toga je činjenica da su Hrvati postavili granicu kod SečovLja na levom brdu Dragonje, a zatim je čak premestili na desno brdo, iako je međurepublička granica u nekadašnjoj državi SFRJ bila čak na vrhu brežuLjka, kod kamenoloma. Nakon toga se samo daLje nastavLjalo. Hrvati su krali najboLje smreke na Tomšičevoj parceli u Snežničkim šumama, pred Ljutitim Slovencima pa su ih čak čuvali slovenački policajci. Agresivno su okupirali četiri zaseoka uz Dragonju, ukrali zemLju kod Hotize, uz Muru, kod Ormoža... Ministar unutrašnjih poslova bio je Igor Bavčar. A i istarske železnice su u doba Lojzeta Peterlea prešle u hrvatske ruke.

. Hrvati u svetlu istorijske istine – Veliša Raičević Psunjski 5Kasnije je ulogu darodavca slovanačke teritorije preuzeo sadašnji predsednik države dr. Janez Drnovšek, koji je uprkos usvajanju deklaracije Državnoga zbora Republike Slovenije o celovitosti piranskog zaliva njegovu, otprilike, polovinu ponudio Hrvatima. Hvala bogu, da to nisu usvojili, makar i zbog prevelike proždrLjivosti. Svemu ovome možemo naći paralele u knjizi Psunjskog. Na kraju krajeva, šta bismo mogli očekivati od države, čiji politički vrhovi danas iznova zagovaraju teze o hrvatskom narodu, koje su bile zvanično ispravne u doba ustaške vladavine? I šta bismo mogli očekivati od države, koja svoju državnost temeLji na nikad postojećoj nagodbi, koju žele prikazati kao dogovor sa Ugarskom (Mađarskom) o preuzimanju vlasti u svoje ruke i koju nazivaju Pacta conventa, za koju lažu da je bila napisana 1102. godine, kada je celoj svetskoj istorijskoj javnosti inače poznato, da se radi o falsifikatu iz 14. veka. Možemo još što šta naučiti iz ove knjige, kao npr. o sopstvenim greškama i o sopstvenim izdajnicima. Zato da greške ne bismo ponavLjali i da bismo izdajnike lakše prepoznali. Susede će nam u priličnoj meri predstaviti sama knjiga. Neka prevod ove knjige na slovenački jezik bude trajni spomenik činjenici, da istinu nije moguće sakriti, i opomena svim onima, koji previše veruju zvaničnoj politici, a Veliši Raičeviću - Psunjskom zahvalnica što je očuvao istinu i osvetlio zločine, koji ne smeju ostati u tami.

Ispušili ste q.., pa vam je neki šarlatan kao povijesni izvor, jer vam je to meHlem na ranu što ste dobili po tamburi.

Ma znam ja vas....

 

[suave]

Ispušili ste q.., pa vam je neki šarlatan kao povijesni izvor, jer vam je to meHlem na ranu što ste dobili po tamburi.

Ma znam ja vas....

Znamo i mi vas...

Nego kako crijep na kući Hrobi?

 

[Urvan Hroboatos]

Znamo i mi vas...

Nego kako crijep na kući Hrobi?

Crijep je OK, nego je buđenje bilo neugodno, jezovita huka....

 

[jevropa]

Ispušili ste q.., pa vam je neki šarlatan kao povijesni izvor, jer vam je to meHlem na ranu što ste dobili po tamburi.

Ma znam ja vas....

posto je citat o ww2, predpostavljam da si hteo reci da ste vi pobedili, a mi ispusili,
na tvom mestu bi se malo zamislila, mozete da "pobedjujete" dok pobedjuju oni koji vas brane,
al trenutno stvari stoje mnogo lose po vase branioce

 

[Urvan Hroboatos]

posto je citat o ww2, predpostavljam da si hteo reci da ste vi pobedili, a mi ispusili,
na tvom mestu bi se malo zamislila, mozete da "pobedjujete" dok pobedjuju oni koji vas brane,
al trenutno stvari stoje mnogo lose po vase branioce

Nije o ww2, nego o 90im. Tekst nisam ni čitao. O ww2 sam napisao kratko što mislim na eng., a ne da mi se prevoditi

* during 1918-1939 period, Yugoslavia was basically a softer version of Greater Serbia, with all nations-except Slovenes- oppressed. Close to 400 Croats & ca. 2000 Muslims had been killed by Serbian paramilitaries & government forces during “peaceful” period in the 1920s & 1930s. The turning point was assassination of Croatian leader Stjepan Radić, a sort of Croatian Gandhi, by a Serb nationalist in Yugoslav parliament in 1928. This convinced some Croats that any Yugoslavia was insufferable, and the most influential among them was future Poglavnik/”Leader” Ante Pavelić, who emigrated & founded a revolutionary terrorist organization ustaše (ca. 200-300 people).



* after the collapse of Yugoslavia in the April war 1941, situation in Croatia & Bosnia and Herzegovina was something like a vacuum. No Croatian politician wanted to become the head of state patronized by Nazi German authorities, but at the same time there was a sense of jubilation: Croats got independent (in theory) country, after decades of Serbian oppression. In this vacuum, Pavelić was installed by Hitler and Mussolini as a kind of puppet. In this country, ca. 50-60% were Croats & more than 30% were Serbs (the rest were Bosnian Muslims, considered to be Croats).


* Pavelić assumed power on April the 10th 1941. But even a week before that, Serb paramilitaries had started killing Croats & some 200-400 people were killed in the interregnum. After he had been installed, Pavelić actually dissolved parliament & established a dictatorship; Croatia was crippled & many vital areas, especially in Dalmatia, were given to Mussolini’s Italy. Also, he introduced racial laws for Jews & started to persecute Serbs- both as a revenge for their participation in royalis Yugoslavia period terror & their atrocities during interregnum. In next few months perhaps 5-20,000 Serbs were killed by ustaše in various areas of NDH/Independent State of Croatia.


Basically, it was a terrorist regime & most Croats disapproved of it, but were expecting to get rid of ustaše in some future & retain statehood under democratic circumstances. So, Croats wanted a truly independent country.


* Serbs, being persecuted (along with Jews & Gypsies) rebelled on a massive scale in the last quarter of 1941 & many areas of NDH had become virtually defunct. This resulted in further Pavelić’s dependence on Hitler. On the other hand, communist partisans, led by a Croat, Josip Broz Tito, after their defeat in Serbia fled with remnants of their “army” to the NDH territory. There, they found refuge among Serbs, while many of them defected to royalist Četniks led by Serbian colonel Mihailović. Četniks had killed, during 1941, ca. 12-15.000 Muslim & Croat civilians, mostly in the eastern Bosnia regions.


From 1941-1945 there was a civil war in all of Yugoslavia, with various factions fighting for different aims. In Croatia, more Croats had been coming to partisans, especially after 1943 (fall of Italy) & thus partisans became a respectable force. For instance, Croatia had 5 partisan corpses (4 of them with clear Croatian majority), while Slovenia had 2, Bosnia & Herzegovina 2, Serbia proper 2 etc.


* in may 1945, war was over & partisans had won. But, in 2- 6 weeks after the end of war, they committed mass atrocities, killing ca. 80,000 Croatian soldiers & civilians, perhaps 10,000 Serbian Četniks & up to 4,000 Slovenian white guards.


Modern unbiased historical investigations have dispelled many myths, especially those re number of victims in Yugoslavia & NDH in particular. In sum, in all of Yugoslavia, ca. 500,000 Serbs had died unnatural deaths & this included some 300,000 Serbs in NDH. Of these, perhaps over 100,000 had been killed by ustaše, while others died of typhoid, were killed by Germans, Četniks etc. Among Croats, ca. 200,000 died of unnatural causes, virtually all of them in NDH on various sides. Percentage-wise, the biggest losses were among Bosnian Muslims, over 80,000.

 

[Urvan Hroboatos]

Hrvati su, zapravo- svi i svuda. No mi nismo cicije, pa dopuštamo pravoslavcima i muhamedancima da budu ono što nisu...