Назив родног места Саве Поповића/Георги Раковског- КОТЕЛ, јесте назив по тимочко-призренском наречју српског језика. Ради се о
котлу:
Видесмо да је и 60 година након рођења Саве Поповића/Раковског у родном тракијском Котлу било 4000 Срба. Градић ссе налази у сливу реке Камчије. Неки од познатијих људису, поЈиречековом списку : Стојко Владиславов, каснији врачански владика Софроније, Г
аврил Крстевич, Петар хаџи Беровић-Берон, лекар и писац.
"До ослобођења Бугарске - писао је касније Јован Цвијић у своме делу
Балканско полуострво и Јужнословенске земље - становништво ове области се поглавито бавило сточарством и кириџијањем. ..
. начин живота се ипак знатно приближава животу Динараца. Исти су обичаји, иста веровања, ...... Георги Константинов је написао како "
детињство Раковског пада у време када је бугарска народна свест била још слаба, можда тек у повоју. Народ је био без вођа и без јасно одређених идеала. Огромна већина народа била је врло сиромашна и није имала могућности да се организује. ...нема ко да поведе хришћане, да искористе стање у држави и да извојују себи слободу. ... Сви отреситији и имућнији младићи уче грчки и читају грчке књиге. "
Поменимо још Срба из Котла тракијског:
Превео је тако са руског на славено-бугарски језик, једну теолошку књигу учени Србин из Котела -
Анастас Стојановић и Антоније Јовановић. Ту књигу су финансијски помогли Котелци Срби -
Афанас Беровић и Тини Драгановић. Купили су исту књигу у Букурешту читаоци: "Благородниј
господин Бухурдандзи-баша Теодориди Петровић от Котел и Стојко Геновић абаџија из Котела.
[1] Другу књигу о општој историји, на бугарском језику набавио је 1836. године у Казану -
Иванчо Хаџи Недељковић.[2] Популарно Илићево забавно штиво читало се 1839. године у "Казану". У Видину су га узели пренумеранти:
Дионизије од Казан јерођакон код видинског митрополита и
Теохар Поповић "житељ казански, љубитељ Книжества".
[3]
+
Петар Хаджи Беровић, аутор првог буквара за бугарска училишта (објављеног уз помоћ Антонија Јовановића из Кот-е-ла)
Тако рећи Казан!