Али овде није ни чудо, што су српски и бугарски били толико блиски да један Немац у 16. веку није могао да види разлику. А што се тиче Једрена, можда је то било икада улазна тачка у Бугарску, али само ако долазите са југа.
Не знам какво извињење тражиш и од кога? Нико те није вређао - напротив, ти стално вређаш форум када постављаш спекулације ВАН КОНТЕКСТА (тј. фалсификата) и самим тим не наводиш изворе. Када се открије манипулација, почињеш да се скрећеш са теме. Кажи ми сада како историјско дело Кајданова има везе са списком објављеним у бугарском преводу, из којег се јасно види да су сви ови људи помагачи – родољуби за бугарску књижевност? Где у тексту има бар један наговештај да ти људи нису Бугари?
Дај нам још једног таквог аутора од пре 200 година па да се посмејемо...."Срби покорили Готе и силом им узели земљу "
Да ли је случајно мајка тадашњег руског цара Александра II била сестра Вилхелма I Немачки ?
Karadjordjev Dragan je rodom iz Polomja ( Berkovica, ondašnja Turska- današnja Bugarska), turskog prezimena, krvi srpske, a srca junačkog..Rodno mesto je udaljeno 15 km od današnje srpske granice.
Хајдук Вељко је, такође, и данас присутан у усменом предању. Ево записане легенде у Бдину, (Бононија, данашњи Видин у Бугарској), где се описује како је стена изнад Београдчика која носи његово име израсла за једну ноћ , одн. у току ноћи на највишој и најуочљивијој стени образовао се Вељков лик, како народ не би туговао због његове смрти него имао наду у спасење:
Село је сигурно било у саставу Пећке патријаршије у XVI веку.Pogledajte prilog 1270841
Pogledajte prilog 1270842
У прозном делу "Блгари старог времена" описан је Генчо, легенда Коприштице, Пазарджика и Плевена .
И нису заборављене епске песме уз гусле о Краљевићу Марку
Pogledajte prilog 1270840
https://books.google.rs/books?id=z7x5EAAAQBAJ&pg=PT6&dq=село+крали+марко+пазарджик&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjy0YXG9fn7AhVEi_0HHRsGBKUQuwV6BAgJEAk#v=onepage&q=село крали марко пазарджик&f=false
Ту је био средњовековни град, у Косову на Јантри
Где си нашла ову карту?Ovde su imena Srba #236 , deo sam stavila na drugu temu.. i Kajdanov je izvor, baš iz 1836.godine. Prenumeranti, to ti je poznat pojam.
Traži upornije, naći ćeš.
Slično nam se desilo kad smo utvrđivali mesto rođenja Nemanje, da je baš samo u jednom prevodu odn.jednom ozdanju bilo naznačeno da je rođen Helmskoj planini, dakle u Raškoj dolini ispod Kalofera..a u drugim izdanjima nije bilo toga.
Kad već pomenuh Kalofer, da povežemo (opet po pretplatnicima 1836.budimskog izdanja Kajdanova):
Srbi u Kaloferu
U Kaloferu je pored Bugara bilo "Šopova" , koji su se od njih razlikovali po imenima i prezimenima. Ona su bila tipično srpska po formi, ali su se u drugoj polovini 19. veka bugarizovali. U Srbiju su dolazili stočarski trgovci iz Bugarske iz više bugarskih mesta. Oni su tokom maja i juna kupovali ovce i drugu stoku i terali u Bugarsku. Tako se javljaju iz Kalofera: maja 1842. godine Nedeljko Dimitrijević kupio 826 ovnova, Stail Stojković kupio 300 ovnova. Istog pomenuti dana Stail Stojković kupio je 430 ovnova za 215 groša, Stanča Stojanović uzeo 635 ovnova za 317,20 groša, a Dragan Marković pogodi kupovinu 400 ovnova za 200 turskih groša.[1]
Nakon pojavljivanja Garašaninovog "Načertanija" 1844. godine, krenulo se sa realizacijom ideja o ujedinjenju svih južnih Slovena. Osnovano je u to vreme "Tajno društvo ili radnja" u koje su najpre ušli Srbi i Bugari. Sa bugarske strane član je postao Hrisant Jovanović iz Kalofera. Hrizant je bio đakon i učenik Neofita hilandarskog, a došao je u Srbiju juna 1844. godine gde je dobio srpsku državnu stipendiju i upisao se beogradski Licej.[2] Srpsku knjigu nabavio je u Beogradu, pomenuti Hrisant Jovanović iz Kalofera.[3] Jednu bugarsku knjigu kupili su u Odesi, stanovnici Kalofera: Stefan Dmitrijev Tošković i Lazar Stojkov Petrović.[4]
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Калофер#
Путописац Ами Буе бележи 1854.године:
Од Павла (село у области Поибрене ) се стиже до Илиџе или Лизе у долини Рашке, која носи то или турско име Вопче.Ако се иде од Филипоља(данас Пловдив) стиже се преко Чобан Бунара у долину Вопче. Очигледно је да карта г. Киперта је у овом делу погрешна, а бечка је заправо тачна,зато што ме је г. Фрер уверио са сигурношћу,да када се прође водоразделница Рашке и Тунџе ,долази се до села Калофер.
По Кипертовој мапи из1853.:
То је бугарски западно (знам) и источно - књижевни (знаја) од Јатове границе. Трн је једини град у Бугарској где се говори прави транзициони дијалект (у Србији на Власини) између бугарског и српског који и једнима и другима звучи као језик друге стране. Могуће је да се постане Србин и ако те неко у Бугарској исмева “што говориш српски”.Да ли заиста верујете да у Бугарскоj имало више од 500 Срба?
Толико има и данас.
Таj човек Гопчевић поjма нема шта je бугарски jeзик и ко су Бугари!
Да ли исто и jа могу да кажу да су Бугари ове шта кажу "анђелски" и Срби, ове шта кажу "анђеоски"?
Па ниje тако "знаja" и "знам" на бугарском je подједнако тачно:
http://kaksepishe.com/znam-znaya/
Прави бугарски у Димитровграду?!! Ахаха! А који се језик говори у Пироту?
Nije uopšte isti jezik, ni pod razno, iako ih ostatak Srbije percipira kao “iste” zbog reduciranog psdežnog sistema. Lingvistika “na sluh” dovodi do nebuloza tipa “Šopi u Srbiji” i ludorija kakva je ideološki motivisana izjava @Emilia Marty (nije ona smislila nego peočitala u drugosrbijanskim medijima) o “asimilaciji” Šopa u Srbe.
