Сведочанства о Србима у Бугарској

[leki1]

Interesantno

Tašmajdanski park u Beogradu. Na spomeniku je napisano na srpskom i bugarskom: „U junu 1862. u borbama sa turskim garnizonom na Kalemegdanu, učestvovali su i dobrovoljci iz Bugarske legije koju je osnovao Georgi Rakovski. Među njima je bio i apostol slobode Vasil Levski

 

[Сребрена]

Interesantno

Tašmajdanski park u Beogradu. Na spomeniku je napisano na srpskom i bugarskom: „U junu 1862. u borbama sa turskim garnizonom na Kalemegdanu, učestvovali su i dobrovoljci iz Bugarske legije koju je osnovao Georgi Rakovski. Među njima je bio i apostol slobode Vasil Levski

Јесте интересантно да је најагилнији заступник великобугарске пропаганде српскога порекла.
Мало познати Сава Поповић у историји је, заправо, Георги Раковски - отац бугарске савремене нације. Био је чистокрвни Србин по пореклу, од оца Стојка Поповића (скромног кројача борбеног духа који се више пута успротивио османским властима) , па га зато Бугари потписују негде као Георги Стојко Раковски, а негде као Георги Саво Раковски, а нигде као Сава Поповић.

Шездесет километара од места рођења Саве Поповића/Георги Раковског и шездесетак година после његовог рођења Котел (родно место Раковског) броји 4000 Срба, Сливен 2500 Срба итд.

„Тако исто у наводећих се 32 села Јамболске нахије, као и у самом Јамболу, живе чисти Срби, који до данашњег дана славе (славу), не мешају се и не орођавају се с Блгарима...
Сливен, са 6.000 кућа, од којих је: 2.500 Срба, 4000 Ермена, 100 Евреја, 180 Цигана и 2.820 разних мухамеданаца...
Котел, са 4.000 кућа само чистих Срба...
Карнабат, са 600 кућа, од којих је: 100 мухамеданаца, 100 Срба, ...“

Гл. Српство, књижевни лист у Београду 1886. г. бр. 7, стр. 51
https://www.viamichelin.com/web/Maps/Map-Jambol-Bulgaria

 

[Старо Браничево]

Јесте интересантно да је најагилнији заступник великобугарске пропаганде српскога порекла.
Мало познати Сава Поповић у историји је, заправо, Георги Раковски - отац бугарске савремене нације. Био је чистокрвни Србин по пореклу, од оца Стојка Поповића (скромног кројача борбеног духа који се више пута успротивио османским властима) , па га зато Бугари потписују негде као Георги Стојко Раковски, а негде као Георги Саво Раковски, а нигде као Сава Поповић.

И био је масон!

 

[Boris T]

Ето решења за бугарску националну мањину у Србији, ја сам увек говорио да је реципроцитет најбоље решење.

На пример, можете вратити бугарске територије које су Србији дале те исте западне силе које су учествовале у бомбардовању Србије 1999. године.

 

[Boris T]

Мало познати Сава Поповић у историји је, заправо, Георги Раковски - отац бугарске савремене нације. Био је чистокрвни Србин по пореклу, од оца Стојка Поповића (скромног кројача борбеног духа који се више пута успротивио османским властима) , па га зато Бугари потписују негде као Георги Стојко Раковски, а негде као Георги Саво Раковски, а нигде као Сава Поповић.

Морам да те разочарам и овде да нема документарних доказа да Раковски потиче из српске породице. Штавише, он је један од прилично радикалних бугарских препородитеља, који територије од Видина до Крагујевца доживљава као бугарске.

 

[Сребрена]

 

[Boris T]

Pogledajte prilog 1249309

Нити је Лесковац (буг. Љасковец) типичан српски топоним – нити Разград има везе са РАС, јер Рас првобитно није био српска територија, већ је почетком 9. века био у саставу бугарске државе.
Не мучи се више...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Нити је Лесковац (буг. Љасковец) типичан српски топоним – нити Разград има везе са РАС, јер Рас првобитно није био српска територија, већ је почетком 9. века био у саставу бугарске државе.
Не мучи се више...

Ona to čita svaki latinicu kao srpski latinicu, pa zato pomišlja tako svašta na osnovu starih karata.

 

[Boris T]

Ona to čita svaki latinicu kao srpski latinicu, pa zato pomišlja tako svašta na osnovu starih karata.

јесте, она мисли да ако су Љасковец и Разград на некој англосаксонској карти пре 250 година исписани латиницом, све је то српско...колико мораш бити залуџен или провокативан да тврдиш такве ствари...

 

[Сребрена]

 

[Boris T]

Pogledajte prilog 1249501
Pogledajte prilog 1249502

Па из овог писма се разуме да је било Срба у западним бугарским крајевима и то нико не пориче – сасвим је нормално да желе да се припоје Србији. Писмо звучи прилично провокативно и сасвим је нормално да је краљ Милан одбио захтев и већина територија остаје у такозваној Санстефанској Бугарској – не задуго, али ипак у Бугарској.

 

[Старо Браничево]

Па из овог писма се разуме да је било Срба у западним бугарским крајевима и то нико не пориче – сасвим је нормално да желе да се припоје Србији. Писмо звучи прилично провокативно и сасвим је нормално да је краљ Милан одбио захтев и већина територија остаје у такозваној Санстефанској Бугарској – не задуго, али ипак у Бугарској.

Краљ Милан пред Берлински конгрес није уопште тражио да се ове територије безусловно припоје Србији, он је тражио плебисцит у овим крајевима под међународном контролом, да би се коначно утврдила истина где су тамо Срби и где се простиру, односно има ли их уопште, али су то категорично одбили. Зашто, закључи сам!

 

[Boris T]

Краљ Милан пред Берлински конгрес није уопште тражио да се ове територије безусловно припоје Србији, он је тражио плебисцит у овим крајевима под међународном контролом, да би се коначно утврдила истина где су тамо Срби и где се простиру, односно има ли их уопште, али су то категорично одбили. Зашто, закључи сам!

Берлински конгрес је био апсолутни фијаско за Бугарску. Није тајна да присуство грофа Игњатијева било је крајње непожељно на овом конгресу. Нажалост, у стварности се управо то догодило: он никада није стигао на Берлинску конференцију. Као и ниједан бугарски представник. Немогуће је да конференција која у основи одлучује о судбини Бугарске нема бугарског представника.
Да није било спретности Шувалова, Бугарска би вероватно изгубила цео Софијски санџак и Варну, који су у саставу Источне Румелије требало да остану под турском влашћу.
Берлински конгрес је био добро оркестрирана афера између Русије, Енглеске, Немачке и Аустрије, која је поставила темеље познате и злогласне „Велике источне кризе“ које је, нажалост, и до данас остало нерешено.

 

[cronnin]

Молим само да не ширите тему на Берлински конгрес. Ако желите да наставите у том правцу, имамо овде:
https://forum.krstarica.com/threads/berlinski-kongres-1878-godine.746453/

 

[Сребрена]

Назив родног места Саве Поповића/Георги Раковског- КОТЕЛ, јесте назив по тимочко-призренском наречју српског језика. Ради се о котлу:

Spojler: Кот'л

Јесте интересантно да је најагилнији заступник великобугарске пропаганде српскога порекла.
Мало познати Сава Поповић у историји је, заправо, Георги Раковски - отац бугарске савремене нације. Био је чистокрвни Србин по пореклу, од оца Стојка Поповића (скромног кројача борбеног духа који се више пута успротивио османским властима) , па га зато Бугари потписују негде као Георги Стојко Раковски, а негде као Георги Саво Раковски, а нигде као Сава Поповић.

Шездесет километара од места рођења Саве Поповића/Георги Раковског и шездесетак година после његовог рођења Котел (родно место Раковског) броји 4000 Срба, Сливен 2500 Срба итд.

Видесмо да је и 60 година након рођења Саве Поповића/Раковског у родном тракијском Котлу било 4000 Срба. Градић ссе налази у сливу реке Камчије. Неки од познатијих људису, поЈиречековом списку : Стојко Владиславов, каснији врачански владика Софроније, Гаврил Крстевич, Петар хаџи Беровић-Берон, лекар и писац.

"До ослобођења Бугарске - писао је касније Јован Цвијић у своме делу Балканско полуострво и Јужнословенске земље - становништво ове области се поглавито бавило сточарством и кириџијањем. ... начин живота се ипак знатно приближава животу Динараца. Исти су обичаји, иста веровања, ...... Георги Константинов је написао како "детињство Раковског пада у време када је бугарска народна свест била још слаба, можда тек у повоју. Народ је био без вођа и без јасно одређених идеала. Огромна већина народа била је врло сиромашна и није имала могућности да се организује. ...нема ко да поведе хришћане, да искористе стање у држави и да извојују себи слободу. ... Сви отреситији и имућнији младићи уче грчки и читају грчке књиге. "

Поменимо још Срба из Котла тракијског:

Превео је тако са руског на славено-бугарски језик, једну теолошку књигу учени Србин из Котела - Анастас Стојановић и Антоније Јовановић. Ту књигу су финансијски помогли Котелци Срби - Афанас Беровић и Тини Драгановић. Купили су исту књигу у Букурешту читаоци: "Благородниј господин Бухурдандзи-баша Теодориди Петровић от Котел и Стојко Геновић абаџија из Котела.[1] Другу књигу о општој историји, на бугарском језику набавио је 1836. године у Казану - Иванчо Хаџи Недељковић.[2] Популарно Илићево забавно штиво читало се 1839. године у "Казану". У Видину су га узели пренумеранти: Дионизије од Казан јерођакон код видинског митрополита и Теохар Поповић "житељ казански, љубитељ Книжества".[3]

+

Петар Хаджи Беровић, аутор првог буквара за бугарска училишта (објављеног уз помоћ Антонија Јовановића из Кот-е-ла)

---

 

[Boris T]

Назив родног места Саве Поповића/Георги Раковског- КОТЕЛ, јесте назив по тимочко-призренском наречју српског језика. Ради се о котлу:

Spojler: Кот'л

Видесмо да је и 60 година након рођења Саве Поповића/Раковског у родном тракијском Котлу било 4000 Срба. Градић ссе налази у сливу реке Камчије. Неки од познатијих људису, поЈиречековом списку : Стојко Владиславов, каснији врачански владика Софроније, Гаврил Крстевич, Петар хаџи Беровић-Берон, лекар и писац.

"До ослобођења Бугарске - писао је касније Јован Цвијић у своме делу Балканско полуострво и Јужнословенске земље - становништво ове области се поглавито бавило сточарством и кириџијањем. ... начин живота се ипак знатно приближава животу Динараца. Исти су обичаји, иста веровања, ...... Георги Константинов је написао како "детињство Раковског пада у време када је бугарска народна свест била још слаба, можда тек у повоју. Народ је био без вођа и без јасно одређених идеала. Огромна већина народа била је врло сиромашна и није имала могућности да се организује. ...нема ко да поведе хришћане, да искористе стање у држави и да извојују себи слободу. ... Сви отреситији и имућнији младићи уче грчки и читају грчке књиге. "

Поменимо још Срба из Котла тракијског:

Превео је тако са руског на славено-бугарски језик, једну теолошку књигу учени Србин из Котела - Анастас Стојановић и Антоније Јовановић. Ту књигу су финансијски помогли Котелци Срби - Афанас Беровић и Тини Драгановић. Купили су исту књигу у Букурешту читаоци: "Благородниј господин Бухурдандзи-баша Теодориди Петровић от Котел и Стојко Геновић абаџија из Котела.[1] Другу књигу о општој историји, на бугарском језику набавио је 1836. године у Казану - Иванчо Хаџи Недељковић.[2] Популарно Илићево забавно штиво читало се 1839. године у "Казану". У Видину су га узели пренумеранти: Дионизије од Казан јерођакон код видинског митрополита и Теохар Поповић "житељ казански, љубитељ Книжества".[3]

+

Петар Хаджи Беровић, аутор првог буквара за бугарска училишта (објављеног уз помоћ Антонија Јовановића из Кот-е-ла)

---

Одакле су ти подаци о 4.000 Срба у Котелу, ово си већ 5. пут писала , а ми још нисмо видели одакле подаци.... Укупан број становника у 19. веку у Котелy је био 5.000..... ...

 

[Boris T]

Одакле су ти подаци о 4.000 Срба у Котелу, ово си већ 5. пут писала , а ми још нисмо видели одакле подаци.... Укупан број становника у 19. веку у Котелy је био 5.000..... ...

Гл. Српство, књижевни лист у Београду 1886. г. бр. 7, стр. 51

Сада буди добра - пронађи и постави овај документ. Да би српски документ из 1886. године садржао податке о етничкој статистици у источној Бугарској, мора постојати референца одакле су подаци дошли.

 

[Старо Браничево]

Гл. Српство, књижевни лист у Београду 1886. г. бр. 7, стр. 51

Сада буди добра - пронађи и постави овај документ. Да би српски документ из 1886. године садржао податке о етничкој статистици у источној Бугарској, мора постојати референца одакле су подаци дошли.

Ала си ти досадааан!

 

[Старо Браничево]

Назив родног места Саве Поповића/Георги Раковског- КОТЕЛ, јесте назив по тимочко-призренском наречју српског језика. Ради се о котлу:

Spojler: Кот'л

Видесмо да је и 60 година након рођења Саве Поповића/Раковског у родном тракијском Котлу било 4000 Срба. Градић ссе налази у сливу реке Камчије. Неки од познатијих људису, поЈиречековом списку : Стојко Владиславов, каснији врачански владика Софроније, Гаврил Крстевич, Петар хаџи Беровић-Берон, лекар и писац.

"До ослобођења Бугарске - писао је касније Јован Цвијић у своме делу Балканско полуострво и Јужнословенске земље - становништво ове области се поглавито бавило сточарством и кириџијањем. ... начин живота се ипак знатно приближава животу Динараца. Исти су обичаји, иста веровања, ...... Георги Константинов је написао како "детињство Раковског пада у време када је бугарска народна свест била још слаба, можда тек у повоју. Народ је био без вођа и без јасно одређених идеала. Огромна већина народа била је врло сиромашна и није имала могућности да се организује. ...нема ко да поведе хришћане, да искористе стање у држави и да извојују себи слободу. ... Сви отреситији и имућнији младићи уче грчки и читају грчке књиге. "

Поменимо још Срба из Котла тракијског:

Превео је тако са руског на славено-бугарски језик, једну теолошку књигу учени Србин из Котела - Анастас Стојановић и Антоније Јовановић. Ту књигу су финансијски помогли Котелци Срби - Афанас Беровић и Тини Драгановић. Купили су исту књигу у Букурешту читаоци: "Благородниј господин Бухурдандзи-баша Теодориди Петровић от Котел и Стојко Геновић абаџија из Котела.[1] Другу књигу о општој историји, на бугарском језику набавио је 1836. године у Казану - Иванчо Хаџи Недељковић.[2] Популарно Илићево забавно штиво читало се 1839. године у "Казану". У Видину су га узели пренумеранти: Дионизије од Казан јерођакон код видинског митрополита и Теохар Поповић "житељ казански, љубитељ Книжества".[3]

+

Петар Хаджи Беровић, аутор првог буквара за бугарска училишта (објављеног уз помоћ Антонија Јовановића из Кот-е-ла)

---

Тако рећи Казан!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Гл. Српство, књижевни лист у Београду 1886. г. бр. 7, стр. 51

Сада буди добра - пронађи и постави овај документ. Да би српски документ из 1886. године садржао податке о етничкој статистици у источној Бугарској, мора постојати референца одакле су подаци дошли.

„Тако исто у наводећих се 32 села Јамболске нахије, као и у самом Јамболу, живе чисти Срби, који до данашњег дана славе (славу), не мешају се и не орођавају се с Блгарима...
Сливен, са 6.000 кућа, од којих је: 2.500 Срба, 4000 Ермена, 100 Евреја, 180 Цигана и 2.820 разних мухамеданаца...
Котел, са 4.000 кућа само чистих Срба...
Карнабат, са 600 кућа, од којих је: 100 мухамеданаца, 100 Срба, ...“

Гл. Српство, књижевни лист у Београду 1886. г. бр. 7, стр. 51
https://www.viamichelin.com/web/Maps/Map-Jambol-Bulgaria

Ovde je reč o Milojku V. Veselinoviću. To je jedan kratki list koji je izlazio između 1886. i 1888. godine i bavio se uglavnom tim nacionalnim temama.

Baš ću pogledati kada budem imao prilike šta piše u 7. broju tj. citira li Veselinović nekoga il' su to njegove reči, ali svakako je moguće da je reč o projekciji demografske slike centralnog Balkana koju je Veselinović imao.

To je Veselinoviću bila svojevremeno tema od velikog interesovanja; područje zapadne Bugarske. Nešto detaljnije sam pisao o tome na drugim temama, između ostalog po pitanju dijalektike:
https://forum.krstarica.com/threads/istorija-bugara.798616/post-41926932
https://forum.krstarica.com/threads...bije-u-periodu-1878-1908.894829/post-38884136

 

[Boris T]

Ovde je reč o Milojku V. Veselinoviću. To je jedan kratki list koji je izlazio između 1886. i 1888. godine i bavio se uglavnom tim nacionalnim temama.

Baš ću pogledati kada budem imao prilike šta piše u 7. broju tj. citira li Veselinović nekoga il' su to njegove reči, ali svakako je moguće da je reč o projekciji demografske slike centralnog Balkana koju je Veselinović imao.

To je Veselinoviću bila svojevremeno tema od velikog interesovanja; područje zapadne Bugarske. Nešto detaljnije sam pisao o tome na drugim temama, između ostalog po pitanju dijalektike:
https://forum.krstarica.com/threads/istorija-bugara.798616/post-41926932
https://forum.krstarica.com/threads...bije-u-periodu-1878-1908.894829/post-38884136

Хвала за објашњење.
Као српски посланик у Битољу и Скопљу у периоду до 1904. године., Веселиновић је био део српске пропаганде у Македонији. Моје питање је који су му извори информација о сливенском крају, укључујући и Котел.

 

[Boris T]

projekciji demografske slike centralnog Balkana koju je Veselinović imao.

Гледајући карту и видевши да Веселиновић све западно од линије Бјала Слатана - Ихтиман сматра српском земљом је, благо речено, упоредиво са Милојевичем.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Гледајући карате и видевши да Веселиновић све западно од линије Бјала Слатана - Ихтиман сматра срубском земљом је, благо речено, упоредиво са Милојевичем.

Pa malčice je kompleksnije od toga. Reč je prevashodno o liniji Lom-Ćiprovac-Linija-Dupnica. Kako kaže, zapadno od te linije značajno je bliže Srbiji i srpskom narodu nego prosečnom Bugarinu.

Sad, morao bih da se podsetim, ali za ove istočno od te linije mislim da vidi kao dosta više Bugare, iako sa srpskim osobinama.

Pa mislim da jeste bio ortak Milojevića; s njim se i borio.

 

[Boris T]

Pa malčice je kompleksnije od toga. Reč je prevashodno o liniji Lom-Ćiprovac-Linija-Dupnica. Kako kaže, zapadno od te linije značajno je bliže Srbiji i srpskom narodu nego prosečnom Bugarinu.

Sad, morao bih da se podsetim, ali za ove istočno od te linije mislim da vidi kao dosta više Bugare, iako sa srpskim osobinama.

Pa mislim da jeste bio ortak Milojevića; s njim se i borio.

Исцртавање граница у политичке сврхе где се укрштају две изоглосе никада није било исправно.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Исцртавање граница у политичке сврхе где се укрштају две изоглосе никада није било исправно.

Pitanje je šta znači ispravno...polovina naše istorije je takva; teritorijalne pretenzije i onda kako ih naučno uoblikovati i u neku oblandu zaviti. To posebno važi za vreme u kojem su Veselinović i Milojević živeli. Nekada nešto pametno i korisno zna da izađe iz toga, ali istorija uglavnom ne pamti kada te stvari ne budu više aktuelne, ali Srbi dotično nisu niti izumeli, niti jedini praktikovali. Ako išta, kod Bugara je to bilo čak i više zastupljeno. Delovi tadašnje bugarske elite su tretirali čak i Bosnu kao istorijsku bugarsku zemlju, a usudio bih se reći da se vide jaki ostaci etnografske mitomanije kod Bugara čak i danas, i to i više izraženi jerbo je jugoslovensko iskustvo ipak uticalo da se kod Srba stvore izvesne rezerve koje su uobičajene u multietničkim zajednicama, a kroz šta Bugari u neku ruku bukvalno tek sad počinju prvi put da prolaze, kroz iskustvo EU.