*Постоји један
нагласак, налик краткосилазном, који може бити на било ком слогу у речи. Нагласак није променио положај у речи у односу на
старосрпски. Положај нагласка је сличан оном у
косовско-ресавском дијалекту, као и свим
староштокавским дијалектима.
*
Падежни систем је аналитички - у синтетичком облику постоји
номинатив,
акузатив и
вокатив, где је акузатив, уз предлог, преузео улогу коју у стандардном језику има већина других падежа (дошъл са снају - дошао са снахом, разговара од дете - разговара о детету).
Преглед падежа по изворима
[1] из 1903. године:
1. падеж. - У 1. падежу стоји предмет: Ја говорим. - Ти писуеш (пишеш). - Он спие (спава). - Ми појемо (певамо). - Ви обедуете.
2. падеж. - 2. падежом казује се присвајање и припадање:
Ова је кућа на мојега брата. Ја стадо куде (код) врата, а искочи на нашег Петра мајка. (у неким крајевима - нашему Петру мајка) Од овуја девојку брат и од њојног оца сестра одоше на жетву.
(у неким крајевима - Ове девојке брат и њојном оцу сестра отоше на жетву.)
Дај на то дете леба да не плаче.
3. падеж. - 3. падеж иде са свим предлозима: У наше село има свакави луђи, с'с неки живујем, с'с неки с'м у омражу. - Куд мојега брата у бачу (башту) славуји појев (славуји певају). - Јутредан (сутрадан) дојде Милева у нашу кућу а по њума (за њом) идеше њојна ћерка.
4. падеж. - У 4. падежу стоји предмет: Куј си нема оно што му треба, мора да си набави.
5. падеж. - 5. падеж се користи за дозивање! - Мој девере, грано од босиљак! - Мој синко! - Мајке моја!
Облика других падежа нема.
*Без Х
Сугласника х нема (грехота - греота; хлеб - леб; страх - стра (Стра лојзе чува.); механа - меана; махала - ма'ала - мала (Из коју си малу?). Тамо где се без х губи смисао речи, х прелази у к - плех - плек. У аористу првог лица једнине се уместо Х на крају речи наглашава самогласник - Виде ли? - Видо'. Чу ли ме ти ја што ти зборим? - Чу'. Тури ли кафу? - Тури'. Написа ли домаћи? - Написа'. Уради ли све? - Уради'.
Заменица Си
Честа употреба повратне заменице "си“:
Идем си дома. Ћути си. Спремише си једење и једоше си. Одоше си гости. Глеј си работу (гледај своја посла).
Типично Ги, Га, Гу
Једна од најупадљивијих карактеристика овог дијалекта су заменице за треће лице које у већини случајева почињу са Г; уместо облика "њој" или "јој" користи се "гу": Да јој дам - да гу дадем; "њих" или "их" је "ги": Ете ги па - ето их опет. Дај ги да једев - дај им да једу. Али, "њима", "њих" постају "њи", у многим случајевима: Иди с њи - иди с њима; Дај то њима - дај тој на њи (дај ги). Био сам са њима - бија сам с њи.
Ћу/Ће на почетку
Реченице у футуру почињу са Ће, односно Ћу: Ће дојдем вечерас. - Доћи ћу вечерас. Ће ти дам, њекња. - Даћу ти, мало сутра. (њекња значи пре неки дан). Ће дојдеш јутре? - Хоћеш ли доћи сутра?
Кво/Што
У неким крајевима се уместо упитне речце
шта користи речица
какво или
кво, а негде и
које (са акцентом на крају речи).
Какво/Кво/Које работиш? - Шта радиш?
Какво/Кво си работил? - Шта си радио? (у неким крајевима је
работио уместо
работил; Јужније се каже
работија (Лесковац, Врање). У Врању се
кво и
какво не користе, већ облик
што:
Што си ги там причаја за мене? Што оћеш? Што ти неје јасно? (Шта ти није јасно?)
Самогласно л
Дијалект је на много места сачувао старо самогласно /л/, које, као и самогласно /р/ може без самогласника чинити слог. Ова особина се сачувала само још у
чешком и
словачком. У стандардном српском, хрватском и бошњачком, самогласно /л/ је постало /у/ или /о/. У бугарском, пре оваквог /л/ је обично полугласник ъ. Нису сви торлачки поддијалекти сачували ову особину у потпуности, већ се она на неким местима и мења у [ə],
, [ɔ] или [a].[1]
Призренско-
тимочки
дијалект | Крашовани | влк /vlk/ | пек'л /pεkəl/ | с'лза /səlza/ | жлт /ʒlt/ |
|---|
| Северни (Сврљиг) | вук /vuk/ | пекал /pεkəl/ | суза /suza/ | жл'т /ʒlət/ | |
|---|
| Централни (Лужница) | вук /vuk/ | пек'л /pεkəl/ | сл'за /sləza/ | жл'т /ʒlət/ | |
|---|
| Јужни (Врање) | в'лк /vəlk/ | пекал /pεkal/ | солза /sɔlza/ | ж'лт /ʒəlt/ | |
|---|
| Западни (Призрен) | вук /vuk/ | пекл /pεkl/ | слуза /sluza/ | жлт /ʒlt/ | |
|---|
| Источни (Трн, Брезник) | вук | пекл | слза | жлт | |
|---|
| Североисточни (Белоградчики) | влк | пекл | слза | жлт | |
|---|
| Југоисточни (Куманово) | вук | пекъл | слъза | жут | |
|---|
Стандардни српски | вук /vuk/ | пекао /pεkaɔ/ | суза /suza/ | жут /ʒut/ | |
|---|
Стандардни бугарски | вълк /vəlk/ | пекъл /pεkəl/ | сълза /səlza/ | жълт /ʒəlt/ | |
|---|
Стандардни македонски | волк /vɔlk/ | пекол /pεkol/ | солза /sɔlza/ | жолт /ʒɔlt/ | |
|---|
" облик би био слнце.
%
