stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Само три чувена падежа у призренско-тимочком дијалекту, номинатив, вокатив и генитив. Номинатив са предлозима преузима функцију осталих падежа.

Промена личне заменице ти:
1. Ти
2. Од тебе
3. На тебе
4. Тебе
5. Ти
6. Са тебе
7. О тебе
У мушком роду ти се апсолутно не мења ништа у именици која подлеже падежима

Муж
Од муж
На муж
Муж
Мужу
С'с муж
О муж

А женске се мењају по правилу општег падежа

1. Жена
2. Од женУ
3. На женУ
4. ЖенУ
5. ЖенО
6. С'с женУ
7. О женУ
 
У мушком роду ти се апсолутно не мења ништа у именици која подлеже падежима

Муж
Од муж
На муж
Муж
Мужу
С'с муж
О муж

А женске се мењају по правилу општег падежа

1. Жена
2. Од женУ
3. На женУ
4. ЖенУ
5. ЖенО
6. С'с женУ
7. О женУ
Ja znam da se menja isto kao i ženski rod i da ima tri padeža, sad možda je negde u nekom delu drugačije.
 
Ja znam da se menja isto kao i ženski rod i da ima tri padeža, sad možda je negde u nekom delu drugačije.
Знаш за Врање, најчувенија деклинација

Ко шта - Врање
Од кога од чега - од Врање
Коме чему - на Врање
Кога шта - Врање
Хеј - Врање!
С ким, с чим - С'с Врање
О коме о чему - О Врање
 
STRA' ME
Godine se nizev ko niske na djerdance..A se okrenes a dan izmakja.Moz ti zivot budne ko livada puna sas onoj najubave kitke ne moz gu udrzis,dojde vreme za kosenje,precvetaju kitke i prestasa trava...Takoj ti je toj al koje moz ziv covek koji je samo gos na zemlju... Da je covek sam` gos na zemlju i da moz otide i kad mu jos ne vreme toj leto na seljani dokaza i Boza Smiljanin.
Od kako se rodilo ko da se rodilo na glavu..Sve sto ne treba je rabotilo po selo jos ko dete..Na deda Simu i boba Milenu u sred sredijac zimu zapusi odzak..Jadnici dzabe podlozuju ,dim se vrca u kucu pa nesrecnici vise napolje na sneg nego u kucu...Na vrata i prozori sam dim kulja.Sima ne kadar da se ukaci na krov,,izdala ga snaga i koj znaje kako bi noc prezivel da uz plot ne vidose mladoga Dragana Petrijinoga...
Sinko ..vika Sima a glas mu se odvaj cuje ...dojdi popogledni nema li nesto u dimnjak ,furuna nec povuce pa gu onodi..
Palimo i krpe i kvo ti ne al nece cuvne.
Dragan se ukaci na nisko krovce ,zirnu u odzak a on ozgor zakrpen s glinu.. Glina se spekla te gu jedva s pesnice razrga..
S`g slobodno lozite i vodite racun koj vi se po krov kaci..
Sram da ga od guzicu budne..
Toj je samo jedna od muku sto gu na seljani pravese...Poraste taj Boza u ubavoga al mlogo prekoga momka,posle i u muza i roditelja...Ne imaja akal koga ce udari kad ga svativ lutke..Zenu je redovno zazviznjuvaja , posle vu naucno objasni kako zena treba svaki dan da se tepa..Ako on ne zna za koje gu tepa ona zna..Jedan dan prearni s tepanje...
Prvo otepa zenu,kad deca uspistase udari najstaru cerkicu i krv vu polete na usi...
Neje mlogo vreme proslo kad majka primeti da vu dete nista ne cuje na toj uvo..
Otvrdnu majka ko kamen...cak poce i namerno da ga izaziva da gu tepa..Kako se on zaleti na nju ,takoj ona sve po besna...
Jedno vece taman gotovese veceru za deca,kad se on pijan dovuce od zadrugu i saplete se od tronosku stolicu..
Poce da psuje a deca se nabise u cosku u krevet jedno preko drugo cekajci koga ce prvo dovati s kais..Batali nji pa krenu na zenu..
Doceka ga ona s mesarski noz..
Sam nalete dvaput -triput na njega..
Toj vece bese bas mrackavo..Milan vec stasaja u momce..Ne bas mlogo ubav al kad pocne da prica nema koje devojce ne moz smota..Toj leto ko i prosla leta ,puno selo s devojciki i momciki iz gradovi..Raspus pa gi roditelji isprativ kude babe i dede da se loza i koren ne zaboravu..U selo disko u staru zadruznu zgradu,koja poceta pa ne skroz zavrsena zatoj sto iz partiju izbacise Ljubu Mircinoga...
Nesto izgleda maznjuvaja od tej pare date za taj dom...Nesu ljudi ni sumnjali da on nesto ne kradne kad kupi plac u grad i napravi ocas kucu..
Toj pa sto se kurcija po selo kako je gazda za svi nji toj pa posebno.. Kad ga izvrljise iz partiju ,jedno vreme se jos prcese a posle poce snavadja glavu i kad mu jedno vece rece Mrgud...Kude si bre lopove sto zbog tebe stoji onaj zgrada ne zavrsena?.. on potuli glavu i ne bi malko odseli se u grad..
E u tuj zgradu mladinja opremi jedno sopce,prikacise struju,Milanca donese gramofon sto ga s majku zaradija u branje pecurke ,baska ploce i igranka nocom bez prestanka... E bas toj jedno vece Milanca zamanda jedno Beogradsko devojce..Drugaru rece da mesto njega pusta ploce a on izvede devojce napolje...Setase malko do crkveno livace sve s`am pricajci..Tuj bas pored napustenu crkvu posedase na travu..On gu polak uvati za ruku ...Ona s`am cuti a on osica kako mu srce izripa iz grudi...Pa opusti ruku te gu pipnu za kosu...Ona pa cuti...Cuje vu ubrzano disanje i sve se polak vise primica do nju..Na kraj vu s usne dovati njojne...Mrak gi poklopija i ko da onija svici sto prolitav pozdravljaju jednu mladu ljubav koja ete pocinja da cveta tuj u travu pored zid od napustenu crkvu..Taman se sunu da vu otkopca dugme na kosuljce kad ga vide..Tuj na dva metra od njega i devojce stoji Boza...Na glavu mu crn sesir a na njega i ako je napolje toplo crn ,dugacak kaput.. Milanci ruka ostade u vazduh a oci ko omadjijane s`am u Bozu gledaju.. Devojce se primace do njega al on gleda u jedan pravac i ne moz se makne.. Odjemput Boza nestade...
Milanca se pruci po travu kolko je dugacak...Devojce se pomace od njega,poce se pridiza i on cu kude mu vika...Ja idem kuci..
On se opasulji...podize se sve se osvrcuvajci oko sebe ne li ga pa od negde gleda Boza...Rec ne progovori ni ona ni on...Na kraj da se dibidus obruka zamoli gu da ga doprati do kucu..
.Ja tebe?rece mu ona puna s prezir... Sram te bilo...rece i udje u disko...
Trcao je kroz sljivari do kucu dok ga je granje udaralo po snagu...Kad utrca u kucu pade na krevet.. Majke vido Bozu Smiljaninoga...rece i ko da se zanesvesti..
Majka ga poprska s vodu da se povrne sve tresejci se u seb` da su mu se straovi vrnuli..
Kako ga vide?Sam li bese u mrak pa ti se precini?
Vido ga majke sas crn sesir na glavu i crn dugacak kaput..
De ,de ...toj ti se precinilo...Strasljiv si sinko ko zec.Koj nosi kaput u leto?
Odjemput vu sinu u glavu...Stvarno u sanduk turise pored njega crn kaput i stvarno mu na glavu seljaci turise crn sesir...
Kuku ,crna kukavica ...moram da vidim u koji sam ga dan rodila ovoga mojega Milana...Moz u zadusnu subotu te vidja mrtvi ljudi...Cel noc ne sklopi oko ni ona ni Milan i ako je sijalica gorela...nastavice se Jagoda Savic...
 
Знаш за Врање, најчувенија деклинација

Ко шта - Врање
Од кога од чега - од Врање
Коме чему - на Врање
Кога шта - Врање
Хеј - Врање!
С ким, с чим - С'с Врање
О коме о чему - О Врање
Da ali Vranje je u akuzativu i infinitivu isto, pa su svi oblici sa predlozima u stvari predlog+akuzativ.
 
STRA ME 2
Koja te muka zeno natera te dojde kude mene? pituje Vera i pomiluva Milana po glavu. Mila zeno ovoj dete mi po cel` noc ne spije...poce Milena svoju muku. Preko dan se uspije kude zavrne,pod kiselicu ,u ladovinu pod poveci grm,tam kude je nekad bila crkva...ma ne bira kude ceJucerke mi se na put uspaja a ovce vatile po zabranene livade..
De sedite.. vika vu Vera a sve pogledjuje koje vu je u krosnju donela..
Svaki od nas ima po neku muku i sve one se moz pobediv samo ako se na vreme dojde kude mene.. Ti ne moz ni zamislis kakve su kude mene ucene glave dodile.. Trciv po dokturi pa kad im ne pomognu oni gi tekude mene. Znajes li ti da i moja deca posvrsavase skole sve ucejci od takvi ljudi...Ete onaj postar se zaposli u opstinu...cerka ovde ,pomlad onde...prica Vera i sve se primica do krosnju. Prebila si se s jednu panicu pasulj..Vi seljaci...vika ...mislite da vi se pomogne a proseno vi zrno iz dupe ne ispada.. Milena poce gleda u patos sve crvenejci.. A mori dado ti znajes da smo mi sirotinja.. Pera zaradi po neki dinar u planinu al sparamo da ovaj deca bar skolu zavrsiv ,da ne budu slepci kude oci..
Ne mora bas svako dete skolu da zavrsi.. vika Vera a Mileni suze na vr oci..
Pa kako je tebe milo sto su tvoja zavrsila ,takoj ce i nam?
Eee.... vi i ja ,toj ti je ko Bog i secerdzija.. Mene me on obdarija na ljudi da pomagam.. prica i presipuje pasulj iz panicu u veliku tepsiju u koju drzi pasulj od razne vrste.. Milena vide da ima i onaj positan zut,ima i onaj crn i krupan i sitan bel i skoro svaki od onaj koji ovde seljaci sadiv.. Plaknu Mileninu panicu pa naprska zemljani patos..Taman ce se prosusi ...vika.. dok si pojdete ne stigo od jutros da izmetem kucu..navalili ljudi od zorom vika i rcka po sporet da se naprajiv zarciki.. Nasipa u panice vodu te izvadi u plekani tanjir zarciki i sede na tronozac predi nji.. Milan se poce vrpolji...neki stra ga poce vata dok gleda u zarciki sve mislejci da ce ga ovaj debela zena nekako oprzi s nji.
Vis...vis kako mu djavol ne dava mirku?vika na Milenu.. al djavol ne znaje s koga se u kolo vatija..
Poce spusca s lozicu zarciki u vodu a oni cvrcu i gasiv se.. Ona gi naminjuje od svi ukucani a nekolko i od rodbinu i komsije.. Milena gleda u nju ,gleda vu oci ,lice i usne koje se pomrdav a i vedje vu se cas spustav i podizav..
Zeno,zeno...poce Vera ozbiljna i nacisto zabrinuta.. Ovaj vas slucaj je malko potezak..Na ovoj dete je ucinjeto da nocom ne spije..U vasu avliju je rasipana voda od mrtvaca a i po dete je lupano u tanjir iz koga je taj nesrecnik poslednji zalak usta turija.. Imas ti veliku srecu sto njega cuvav samovile te spije preko dan. .Vis da svi zarciki od vas iz kucu se zbrase na jedno mesto a ovaj od tuj sto vi je sipuvala vodu po avliju pobeze ovde u kraj...vika i pipka s lozicu ugasen zar. Veliku srecu si imala sto si ga na vreme kude mene dovela. Nece ovaj muka tek tako projde ...vika vu..ce moras da ga dovodis jos nekolko put da mu gasim zarciki a naposletku i da mu prebajem.. Moz li mu s`g prebajes bar kolko ...tolko da vati s`n nocu..
A jok...Bajanje na kraj ide..
Zamisli se Vera malko pa ce ...
Ako oces mogu ti i kazem koja zena ti je toj urabotila ako mi obecas da ce mi izatkajes jednu crgu od onej s kitke...ja cu ti dadem mustru..
Milena se poce snebiva mislejci se kako ce crgu Peri da opravda al naposletku rece ..ako.
Pa toj ti je zeno zena iz prvu kucu s desnu stranu kad iskocis iz avliju..Njojna izlazna vrata gledav u vasu kucu i ona kad iskoci prvo osipe sinje kletve po vas al vas ne stiza nego ovoj dete jer ono ne moz da se brani zatoj sto ne spije ...
A toj sas spijenje mu je ona onakoj naprajila kako ti reko.. Milena poce razmislja koja toj bese desna strana jel gu ovaj zena nacisto osanta..
Ma toj ne moz bude...misli se u seb.. Moja dada jetrva mi je ko sestra.. Doseti se i da vu ulazna vrata ne gledav u njinu avliju. Rece toj Veri a ovaj ce ..
E zenice,zenice pa ona cim izlezne na taj vrata sto ne gledav u vasu avliju ona gi s madjije okrene i zle oci vi odma prokunu..
Ete ce vidis da pravo zborim kad ti dete cel noc spije nocas ...vika i zavati vodu iz panicu s ruku te omi Milana po oci..
Isprati gi na kapiju pa poviknu po Milenu...Cuvaj se od ovuj zenu i kad pa dojdes za nedelju dana nemoj mi pasulj donosis...imam..Donesi neku vesaljku,neko kilo sirenje i neko jajce.. More nec ti mene vise vidis...sapce Milena dok grabi uz Kamenjak..Ti ce me svadjas s moju dadu..Ti ce mi kamcis prosnju iz kucu..Tebe cu tkajem crgu po mustru...Eve sve trcim...nema koje drugo da rabotim..Tvoja deca za skolu a moja nesu...E nec da moze ..Zarciki i sama znajem da butnem u vodu. Milan sve zadijan trci po nju a ona i ne oseca da pa ga vuce uz brdo..
Tek u Tisak poce gu pusca bes te pogleda u Milana sve crvenoga i oznojenoga.. Sinko ,sinko prascaj na ludu majku.Cu te vodim po vracarice ,cu iznosim iz kucu a od vasa usta da uzimam,cu slusam lopovi i civijasi...nec da moze ..vika .. i priviva mu glavu uz grudi a i ne osica da vu se suze trkaljav niz obrazi... Kad stize dom dovati se za zaostalu rabotu i nekako sas zebnju doceka noc.. Nekolko put je doodila do Milana da proveri spije li..Tuj noc je celu prespaja bez budenje....nastavice se..Jagoda Savic
 
STRA` ME
Sinko ,sto ti jos ne spijes? pituje majka svoje pomalecko dete . S`g cu majke nesto s`m se zamislija. Ona se vrca u krevet kude muza a sve se nesto misli da toj ic ne dobro da dete od cetiri godine nesto misli u polovin noc..Il je mlogo bistro il pa nesto ne kako treba.. Poce ona pocesto da se diza nocu al puno put ga pa zatekne zgrceno s otvoreni oci.. Postaro musko spije a ovoj malecko samo prokunja noc.. Danju ga pocese zaticav kako s ovce spije u ladovinu a one si lanzav kude ocev Jemput zorom ga pratise s ovce a ono se uspalo uz put... Ovce otisle u zabranete livade a ono na put spalo kad Stanca s volovi posja u zadrugu brasno da kupi.. Milenoooo,Milenooo ..vika on od kapiju.. a be ne li se nesto desilo na ovoj tvoje dete, ene ga lezi na desnu stranu od put?...Ne smeja ga diram da si neku muku ne natovarim na glavu s`m da ti kazem a ti si idi vidi zivo li je... Sa Stancu nesu bas bili u neku ubavu slogu zbog njivu u Prlevine al covek se na coveka nasloni a drvo na drvo. Milena uspista,spade vu samija od glavu te onakoj gologlavesta potrca niz put i zatece dete kako lezi i ne mica se na desnu stranu od put,tuj malko uz ivicu kude tockovi ne proodiv i kude je trava ubava i zelena.. Kuku sinkoooo...kuku meneee na sinju kukavicu,umrlo mi dete vika i zgrabuje ga u ruke a ono se promrda i otvori oci.. Koje ti je sinko moj? Koje ti je moj Milane ,oci moje ubave?kuka a komsije pocesev dotrcujev da vidu kvo se desava . Uspaja sam se majke...vika a i samo place sto majka place.. Nju zene povrnuse s vodu a Milan onakoj sanjiv i musav em place em jos ne znaje koje ga ovoj snajde.. U taj taras ete ga poljak Milun ciganin tera ovce ,zabuni se kad vide kuknjavu ,te s`m smagli usi i otide pa po livade...Da je bilo drukce naplatija bi im stetu a na majkinoga sina Milana bi dupe pojelo banicu.. Uvede ona dete u kucu ,turi ga i krevet i prevrlji crgu preko njega.. Lez` sine odspi,majka ce napase ovce..sve ga s ruku mazi po kosu a srce sam sto vu ne izripi od tugu i stra.. Pera muz vu na rabotu u planinu otisja a ona em mora ovce napase em sve dok je napolje mora misli na dete kako mu je..Onaj postar u skolu otisja on vec odripnuja a i s njega nema bas nikakve muke al ovoj malecko...misli ona i sve vrti ovce tuj oko kucu...Utrci zacas da vidi Milana,.on spije,dise a ona bi da ga pita boli li ga koje al vu zal da ga budi...Pipa ga s ruku po celo ...nema vatru..Na pladne dokara ovce a on jos spije..Omesi i leb i zgotovi rucak i teg` tag` te` ga on,poce trlja oci i dize se.. Majkino milo ...moje oci ubave ,naspa li se?...pituje ga a sve vu srce ripka od rados sto ete ne do njojno malecko dosla neka bolestina. Naspa se ...vika vu dok kusa pasulj i sviva vruc lebac.. Pa kako si se sinko na put uspaja? Spalo mi se majke? Sto ne spijes nocu? Ono se malko uzmuva na stolicu ..priseti se od komsije i od kukanje od jutros pa ce vu.. Stra ` me majke...Cim utulis svecu i onaj mrak me dovati, oko ne smem sklopim.. Pa od koga se plasis? Ne znam...vika dete .. Pero ja cu ovoj dete da vodim kude Veru Masinsku da mu prebaje,ce ni dete prevrgne od stra i od nespanje.. More kad bi mu ja dupe isaraja s kais da vis` kako bi spalo ...nego vi zene od deca pravite rasplazi.. Vodi ga ...rece na posletku sve mumlajci sebe u bradu.. Znaje taj Vera matrak nego sam` ce ti uzne kilo pasulj.. Milena odvati s panicu pasulj iz dzak,turi panicu u krosnju ,zavrza na glavu novu samiju i uvati Milana za ruku.. Aj sine da ti zena vrlji zarciki i da mi se od nikoga i od nista ne plasis..Pojdose niz put..nastavice se. Jagoda Savic
 
STRA` ME 3
Najutro t`man izmuze kravu i onakoj sa svema kotle uz stepenice te` gu dada.. U ruke zamotala nesto u tanjir a ono se pusi kroz krpu.. Sunce vu obasjalo lice te Milena vide onaj njojan sirok osmeh i oci sto se same smejev..
Miko eve peko banicu pa odvoji za deca da doruckujev ...vika i ulazi po Milenu u kucu..Uvek su one takoj s tanjirciki jedna drugu jutrom podlazile al se s`g Mileni srce stegnulo i nekako oseca da vu se cela snaga oduzima.. Rece vu juce Vera da ce vu taj zena dojde najutro i ce gu pita za Milana..
Sedi dade da turim kafu da popijemo...odvaj prozbori..
Aj turi.... ovija moji povatase kude koji..Toma s Peru otide na rabotu a deca otidose u skolu..prica i gleda postaroga Zorana ,kude tura knjige u torbice ,odlomi malko od njojnu banicu i potrca da ne zakasni u skolu...
Brgo,brgo! ...viknu po njega dada...ovija moji su gore do Stojadinovu stalu sigurno ce gi stignes..
Mogli su ga oknu kad su posli...prekori Milena a sve ceka kad ce gu dada pita za Milana ...onakoj ko sto vu rece vracarica al ona razvrza od neku mustru za cilim,od Sovice sto ga isprosili u neko selo ,od sve i svasta i naposletku si otide da Milana i ne spomenu..
T`man ona zamace na kapiju te gu Mira Tisina..
Zeno ..vika vu od kapiju..Kako je na onoj tvoje dete onaj d`n ni iz mozak iskara?
Dobro je dobro..rece vu i pomisli kako je Vera sve pobrkala pa vu pa dojde na misal kako ona ne znaje nista al pa kako dete cel noc prespa..
Cel noc vu je lampa gorela sam` da vidi dal ce spije il ce se samo praji da spije al ono sam dise normalno i sve bese kako treba.. Mozak vu vika cas ovakoj ,cas onakoj dok odlita po rabotu i sve se brsi kad pomisli na noc..Milan s ovce na Goli Rid sam se igra s klis ,jedar i naspan.. Nocom sam gleda prema Milanov krevet ,tuj preko put njin ,dete se vrti,uzdisa,grci se al mu oci ne vidi,mesecina gu nema nigde..
Milane spijes li?
On cuti..
Ona upali lampu i pride do njega a njemu mu suze na trepke.. Kuku sinko ti pa ne spis...poce se krsi od muku..
Posede takoj uz njegovu glavu a lampa vu u ruke..
Majke ne gasi lampu mlogo me od noc stra`..vika Milan i polak tone u san.. Ona malko zatuli lampu da podugacko traji gas i fitilj i leze..Gleda u njega a neki mir vu se uvuce u srce ..S`g znaje kako dete da vu nocu spije.. Jutredan otide u selo do zadrugu ,nakupuva nekolko flase gas ,srete na tapiju Veru a ovaj gu pituje poce li vu tkaje crgu...
Eve ...vika Milena S`m sto nesam pocela..i pozuri uz Kamenjak dok gu oci od vracaricu ispratise..Umace vu jedna zrtva al ona manu s ruku i s`m rece u seb` ..Jedna otisla...druga dosla.. Neje Vera glupava k`d je zamantosala onolko ljudi i deca na put izvela i nikad bas nikad u tudju njivu ne za dnevnicu kopala.. Nemoz ga svi meru s Veru..zadovoljno pomisli i uleze u zadrugu..nastavice se Jagoda Savic
 
STRA` ME 3
Najutro t`man izmuze kravu i onakoj sa svema kotle uz stepenice te` gu dada.. U ruke zamotala nesto u tanjir a ono se pusi kroz krpu.. Sunce vu obasjalo lice te Milena vide onaj njojan sirok osmeh i oci sto se same smejev..
Miko eve peko banicu pa odvoji za deca da doruckujev ...vika i ulazi po Milenu u kucu..Uvek su one takoj s tanjirciki jedna drugu jutrom podlazile al se s`g Mileni srce stegnulo i nekako oseca da vu se cela snaga oduzima.. Rece vu juce Vera da ce vu taj zena dojde najutro i ce gu pita za Milana..
Sedi dade da turim kafu da popijemo...odvaj prozbori..
Aj turi.... ovija moji povatase kude koji..Toma s Peru otide na rabotu a deca otidose u skolu..prica i gleda postaroga Zorana ,kude tura knjige u torbice ,odlomi malko od njojnu banicu i potrca da ne zakasni u skolu...
Brgo,brgo! ...viknu po njega dada...ovija moji su gore do Stojadinovu stalu sigurno ce gi stignes..
Mogli su ga oknu kad su posli...prekori Milena a sve ceka kad ce gu dada pita za Milana ...onakoj ko sto vu rece vracarica al ona razvrza od neku mustru za cilim,od Sovice sto ga isprosili u neko selo ,od sve i svasta i naposletku si otide da Milana i ne spomenu..
T`man ona zamace na kapiju te gu Mira Tisina..
Zeno ..vika vu od kapiju..Kako je na onoj tvoje dete onaj d`n ni iz mozak iskara?
Dobro je dobro..rece vu i pomisli kako je Vera sve pobrkala pa vu pa dojde na misal kako ona ne znaje nista al pa kako dete cel noc prespa..
Cel noc vu je lampa gorela sam` da vidi dal ce spije il ce se samo praji da spije al ono sam dise normalno i sve bese kako treba.. Mozak vu vika cas ovakoj ,cas onakoj dok odlita po rabotu i sve se brsi kad pomisli na noc..Milan s ovce na Goli Rid sam se igra s klis ,jedar i naspan.. Nocom sam gleda prema Milanov krevet ,tuj preko put njin ,dete se vrti,uzdisa,grci se al mu oci ne vidi,mesecina gu nema nigde..
Milane spijes li?
On cuti..
Ona upali lampu i pride do njega a njemu mu suze na trepke.. Kuku sinko ti pa ne spis...poce se krsi od muku..
Posede takoj uz njegovu glavu a lampa vu u ruke..
Majke ne gasi lampu mlogo me od noc stra`..vika Milan i polak tone u san.. Ona malko zatuli lampu da podugacko traji gas i fitilj i leze..Gleda u njega a neki mir vu se uvuce u srce ..S`g znaje kako dete da vu nocu spije.. Jutredan otide u selo do zadrugu ,nakupuva nekolko flase gas ,srete na tapiju Veru a ovaj gu pituje poce li vu tkaje crgu...
Eve ...vika Milena S`m sto nesam pocela..i pozuri uz Kamenjak dok gu oci od vracaricu ispratise..Umace vu jedna zrtva al ona manu s ruku i s`m rece u seb` ..Jedna otisla...druga dosla.. Neje Vera glupava k`d je zamantosala onolko ljudi i deca na put izvela i nikad bas nikad u tudju njivu ne za dnevnicu kopala.. Nemoz ga svi meru s Veru..zadovoljno pomisli i uleze u zadrugu..nastavice se Jagoda Savic
Овај текст је доста бољи што се уплива тиче али има и овде по који
 
Пиротски говор поседује пост-позитивне чланове, који се користе на крају речи. У примеру би овако изгледало: Мачката је скочила са крова, што би значило Она мачка је скочила са крова.

Пироћанци уместо ги, га, гу користе ђи, ђа, ђу.
 
Пиротски говор поседује пост-позитивне чланове, који се користе на крају речи. У примеру би овако изгледало: Мачката је скочила са крова, што би значило Она мачка је скочила са крова.

Пироћанци уместо ги, га, гу користе ђи, ђа, ђу.
Да, и у бити имају склоност да к и г претварају у ћ и ш.

Па тако кажу српсћи, а не српски итд...

Говорници тимочке варијанте ПТ дијалекта имају то 'т, та и то. Мачката, детето, кучето, кућата, прозор'т, пенџер'т...

Мислим да је и у сврљишко заплањском такође то присутно

Рекао бих да је то било присутно и у призренско-јужноморавском али се изгубило због мешања са стандардним језиком и косовско-ресавским

Јако мало, готово нико данас ко пише на ПТ не поштује сва његова изворна правила. Него мешају.

Па тако имаш да неко напише

Саг (ћу/ће) ти рекнем. Данаске сам отишал у једно село куде Пирот, и там сам у шуму видел један вук.

А најизворније по правилима ПТ би то било оваки

С'г ће ти рекнем. Д'н'ска с'м отиш'л у једно село(то) куде Пирот, и там с'м видел јед'н влк.
 
Да, и у бити имају склоност да к и г претварају у ћ и ш.

Па тако кажу српсћи, а не српски итд...

Говорници тимочке варијанте ПТ дијалекта имају то 'т, та и то. Мачката, детето, кучето, кућата, прозор'т, пенџер'т...

Мислим да је и у сврљишко заплањском такође то присутно

Рекао бих да је то било присутно и у призренско-јужноморавском али се изгубило због мешања са стандардним језиком и косовско-ресавским

Јако мало, готово нико данас ко пише на ПТ не поштује сва његова изворна правила. Него мешају.

Па тако имаш да неко напише

Саг (ћу/ће) ти рекнем. Данаске сам отишал у једно село куде Пирот, и там сам у шуму видел један вук.

А најизворније по правилима ПТ би то било оваки

С'г ће ти рекнем. Д'н'ска с'м отиш'л у једно село(то) куде Пирот, и там с'м видел јед'н влк.
Да к и г претварају у ћ и ђ**
 
Рекао бих да је то било присутно и у призренско-јужноморавском али се изгубило због мешања са стандардним језиком и косовско-ресавским
Ne, nikada nisu postojali ti post-pozitivni članovi (valjda se tako zovu) u prizrensko-južnimoravskom dijalektu. Bar ih ja nisam čuo. Ma nisu sigurno to sam tek kod Piroćanaca prvi put čuo.
 
Пиротски говор поседује пост-позитивне чланове, који се користе на крају речи. У примеру би овако изгледало: Мачката је скочила са крова, што би значило Она мачка је скочила са крова.

Пироћанци уместо ги, га, гу користе ђи, ђа, ђу.
Чувена је пиротска ћисела баница
 
U Kumanovu ne, a u skopskoj CG i Tetovu da.
Скопска ЦГ и Тетово се преплићу са западномакедонским дијалектима као и говор горанаца, али су у корену призренскотимочки.

За куманово, видиш, нисам знао, али моја је нека претпоставка била да су се суфикси користили на територији целог ПТ говора.

Мада, моја је логична претпоставка да се сами по себи и западномакедонски и источномакедонски дијалекти природно настављају на ПТ. Можда је њихово порекло исто, али су у македонији подлегли већој бугаризацији, кроз егзархат, кроз школство...
 
Скопска ЦГ и Тетово се преплићу са западномакедонским дијалектима као и говор горанаца, али су у корену призренскотимочки.

За куманово, видиш, нисам знао, али моја је нека претпоставка била да су се суфикси користили на територији целог ПТ говора.
Ceo taj kumanovsko-kratovski je sličan prizrensko-južnomoravskom tako da ne verujem da postoje ti post-pozitivni članovi, jer sugurno ne postoje u prizrensko-južnomoravskom.
Evo i geografske distribucije:
Makedonski_dijalekti-prilagodeno.png
 
Мада, моја је логична претпоставка да се сами по себи и западномакедонски и источномакедонски дијалекти природно настављају на ПТ. Можда је њихово порекло исто, али су у македонији подлегли већој бугаризацији, кроз егзархат, кроз школство...
Nema to veze sa bugarizacijim, jednostavno je ima drugačiji razvoj jer Makedonija nije bila u sastavu srpske države, nešto malo u Dušanovom carstvu,. Makedonski jezik, koji je ustanivljen na skopskom dijalektu, ne pripada srpskom jeziku. Jednostavno je dovollno različit da bi se smatrao da bi se smatrao zasebnim jezikom.
 
Ceo taj kumanovsko-kratovski je sličan prizrensko-južnomoravskom tako da ne verujem da postoje ti post-pozitivni članovi, jer sugurno ne postoje u prizrensko-južnomoravskom.
Evo i geografske distribucije:
Pogledajte prilog 1325108
Кумановско-кратовски и јесте у бити призренско-јужноморавски, само га у македонији тако зову и цртају до границе. Зову га и северномакедонски такође.

Нисам лингвиста већ сам слухиста, и за музику, и за говоре :D али нисам баш ни тотални лаик, имам и теоретског знања с обзиром да доста читам о томе и истражујем...

Мој је став да су македонски дијалекти ипак мало бугаризованија верзија призренско-тимочког, као што сам горе рекао, због скоро век и по бугарске пропаганде у мкд, ширења бугарске егзархије, па онда и бугарског књижевног језика...

Све у свему ПТ и македонски творе једну целину коју ја ипак не бих делио. Та подела је врло политичка.

Такође, призренско тимочки дијалект који данас познајемо је врло другачији од његовог облика од пре 100, 150 година. Данас је то мешавина књижевног и тог старог говора.

Оче наш, куј/кој си на небеса,
дека се свети име Твоје,
дека дојде царство Твоје,
дека биде волја Твоја,
како на небо, тека/текој и на земју;
Леб наш насушън дај ни га дънъска
и прости ни ги дългови наши
како и мија што им ги проштевамо на нашија дължници;
и не уведувај не у искушење,
но избави не од лукави
Зашто Tвоје је царство
и сила и слава у сви векови.
Амин!

Ово је пример ПТ са свим његовим елементима. Јако је мало познато да се у ПТ, као и у деловима косовско-ресавског користе заменице "ве" за "вас" и "не"за "нас".

Такође и облик дека/да се активно користи поготово у тимочко-лужничком, али и у призренско-јужноморавском.

Ту су и облици с'г, к'г и т'г али ништа од овога се данас не користи доследно, те у неким текстовима имамо саг, к'т, таг, т'д...
 
Мој је став да су македонски дијалекти ипак мало бугаризованија верзија призренско-тимочког, као што сам горе рекао, због скоро век и по бугарске пропаганде у мкд, ширења бугарске егзархије, па онда и бугарског књижевног језика...
Nisu oni imali kada da ga bugarizuju jer Makedonija u 19. i 20. veku nije nikada bila u sastavu Bugarske, tako da nije mogao potpasti pod bugarski obrazovni sistem. Moje mišljenje je da se makedonski jezik jednostavno zasebno razvio, jer su Makedonski Sloveni bili više okrenuti Egejskom moru tokom turske vladavine.
 
Nisu oni imali kada da ga bugarizuju jer Makedonija u 19. i 20. veku nije nikada bila u sastavu Bugarske, tako da nije mogao potpasti pod bugarski obrazovni sistem. Moje mišljenje je da se makedonski jezik jednostavno zasebno razvio, jer su Makedonski Sloveni bili više okrenuti Egejskom moru tokom turske vladavine.
Није директно лингвистички одговор , али је битно за тумачење тог мог става о бугаризацији у македонији. Па ако имаш времена прочитај :)

Приликом стварања Бугарске егзархије, турски султан је у ферману од 28. фебруара 1870. године поименично назначио епархије које је требало пренети у њену надлежност. Поред епархија на бугарском етничком подручју, у султански ферман су уврштене и епархије на српском етничком подручју (Нишке епархије и Нишавске (Пиротске) епархије). Бугарски егзархисти су имали претензије и на Рашко-призренску епархију, али нису успели да их остваре. Међутим, егзархисти су успели да поставе своје владике у Македонији (Скопљу, Битољу и Охриду). Тиме је на поменутим просторима, поред канонских епархија Цариградске патријаршије створена мрежа неканонских егзархијских епархија, а православно становништво се поделило на "патријаршисте" и "егзархисте".[4]

Православна црква у Кнежевини Србији није благовремено препознала опасност од стварања Бугарске егзархије, првенствено због тога што је београдски митрополит Михаило Јовановић био искрени поборник српско-бугарске сарадње, те је стога био затечен посезањем бугарских егзархиста за епархијама у српским областима и њиховом потоњом све израженијом антисрпском делатношћу. Пошто је Бугaрска егзархија била створена уз подршку Русије, митрополит Михаило није прихватио позив цариградског патријарха да 1872. године учествује на помесном сабору у Цариграду, на којем је Бугарска егзархија оптужена за изазивање етнофилетизма и осуђена као расколничка организација. То су потом искористили бугарски егзархисти, који су међу српским становништвом у запоседнутим епархијама ширили лажне вести о наводној "сагласности" српске јерархије са оснивањем Бугарске егзархије.[5]

Почев од оснивања Бугарске егзархије и добијања јурисдикције над територијом Македоније, а и због деловања пробугарске ВМРО, Бугарски егзархат је настојао да спречи функционисање Српске православне цркве у делу Старе Србије који углавном обухвата данашњу Северну Македонију. Бугарски егзархат се након Берлинскога конгреса једно време повукао из Македоније, да би 1890. од турских власти добио дозволу за повратак у охридску и скопску епархију, а 1894. у велешку и неврокопску епархију.[6] Након 1897. делују у битољској, струмичкој и дебарској епархији. Осниване су многе бугарске школе новцем добијаним од бугарске државе за пропагандне сврхе.[6] Почели су да забрањују слављење славе и да се славе српски свеци.[6] Српске књиге су избацивали из школа и цркава.[6] Многи су због тога напуштали бугарску егзархију и враћали се цариградској патријаршији, која је постала попустљивија дозволивши словенско богослужење. Турци никако нису дозвољавали обнову пећке патријаршије. Међутим након дуготрајних и упорних захтева српских народних првака и након дипломатскога посредовања Русије, Србије и Црне Горе издејствовано је да цариградски патријарх постави Србе за епископе у Призрену 1896. и Скопљу 1897.[6] Српски епископи су онда почели да отварају школе уз помоћ новца добијенога из Србије.[6] Тек тада су почели да се такмиче са дубоко укорењеном бугарском пропагандом. Читави крајеви су почели да се одвајају од бугарске егзархије и да прилазе српским епископима.[6] Бугари су онда од 1902. почели да организују разбојничке чете, које су поубијале много српских истакнутих људи, а нарочито су се окомили на свештенике и учитеље.[6] Као последица терора ВМРО а и албанских и турских башибозука над Србима у Старој Србији и Македонији у патриотским круговима у Београду, Врању, Скопљу и Битољу се родила идеја о формирању српске четничке организације која би спроводила координирану оружану одбрану Срба.

Све до Првог балканског рата (1912-1913) и протеривања Турака из Старе Србије, Бугарска егзархија је често (помоћу ВМРО комита) спроводила ликвидације српских свештеника и учитеља. За време Првог светског рата (1914-1918), Бугарска егзархија је искористила бугарску окупацију источне и јужне Србије од 1915. до 1918. године за поновно успостављање својих структура у запоседнутим српским областима, што се поновило и током Другог светског рата, када је бугарска окупација истих области од 1941. до 1944. године послужила Бугарској егзархији за нови упад на канонска подручја Српске православне цркве.
 
Основна особина западних бугарских говора јесте да су они екавски - уместо старословенског јата (Ѣ) доследно се изговара е. Источни говори припадају јакавици, где се старо јат изговара као два гласа "ја". Ово је првенствени разлог зашто су неки дијалектолози (попут Александра Белића) ове говоре сматрали делом српског језика.

Остале особине које ове дијалекте повезују са српским (и македонским) језиком су:

Изговор гласова ћ (ќ), ђ (ѓ): цвèће, грòзђе (уместо бугарског к, г и сл.)
Сачувано старословенско Ѕ (сливено дз) које се изговара и у македонским и староштокавским и средњоштокавским српским говорима: ѕвезда, ѕид, ѕвоно, ѕвер, итд.
Наставак -ње за глаголске именице: орàње, косèње, спањè, мèсење, ỳчење (уместо бугарског наставка -ние и -не)
Множина именица понекад на -е уместо на бугарско -и: прстèње, чàше, шàпке, жàбе
Наставак -ам и -ем за прво лице множине презента: читам, четем, пишам (уместо бугарског -(ј)а)
Наставак -ме за прво лице множине презента: јадèме, мòлиме, нòсиме, свѝриме, дàваме, купỳваме (уместо бугарског наставка -м)
Прво лице једнине личног глагола: ја и јас (уместо бугарског: аз)
Треће лице једнине личног глагола: он, она (уместо бугарског: тој, тја)
Треће лице множине личног глагола: они (уместо бугарског: те)
Српско штокавско што уместо бугарског какво
Коришћењем српских и македонских речи којих нема у бугарском језику: нога (буг. крак - премда се реч "крак" јавља и у западним дијалектима па чак дијалектално и у јужносрпском дијалекту), разбој (буг. стан), кошуља (буг. риза), жежак/жежок (буг. горещ=горешт), немој (буг. недей=недеј), мачка (буг. котка), итд.
Бугарске особине ових говора јесу:

Западни бугарски говори имају аналитичку структуру, немају падеже и користе предлошке конструкције
Поседовање пост-позитивних чланова
Једноставнији систем акцентовања (мада није исти као у бугарском књижевном језику)
Синтакса
 
Odlika prizrensko-timočkog dijalekta (bar njegovog većeg dela prizrensko-južnomoravskog) je čista ekavica. Dok se u standardnom srpskom jeziku koristi ikavizam ,,nisam", u ovom dijalektu se koristi ekavizam ,,nesam".

Postoji slovo s (dz) koje postoji u makedonskom jeziku, a postojalo je u staroslovenskom jeziku.

Koristi se ,,meko" ć i đ ili dž, pa se koriste oblici kuća/kuča, međa/medža.

Akcentovanje je, za razliku od standardnog srpskog jezika, uglavnom na zadnjem slogu, ili što bliže zadnjem slogu. To je jedini akcenat, nalik kratkosilaznom, koji postoji u tom dijalektu, za razliku od standrardnog srpskog jezika gde postoje četiri akcenata, i nikako se ne mogu nalaziti na zadnjem slogu u reči.
To su tzv “superekavski” govori.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top