Све о призренско-тимочком дијалекту српског језика

[Casual Observer]

Aјде, објасни нам који још члан осим одређеног постоје у бугарском језику или у било ком словенском језику.
Докле ћеш тровати форум својим безобразлуком?

U makedonskom recimo ima više članova od kojih dva nisu određeni, to je onaj poznati trojni član koji tako smeta vama bugarskim nacionalistima, takođe, lužnički poddijalekt ima 15-18 članova, a član član postoji i u severnoruskim rubnim dijalektima u koji su dodiru sa finskim/karelijskim.

Postojanje člana za blizinu i člana za udaljenost u makedonskom jeziku nije moj bezobrazluk već dokaz tvoje sanstefanske tolerantnosti:


Makedonski jezik je južnoslavenski jezik. Zbog toga posjeduje zajedničke osobine i s ostalim slavenskim jezicima, prije svega sa srpskim, hrvatskim i bugarskim jezikom. I pored toga, makedonski ima neke osobine koje se ne mogu naći kod ostalih slavenskih jezika, kao što su:

• gubljenje padeža – umjesto padeža makedonski jezik rabi sustav prijedlogâ i članova koji vrše padežne funkcije; pr: Čovjek čita knjigu > Čovekot ja čita knigata.
• naglasak na trećem slogu – naglasak u makedonskom jeziku uvijek pada na trećem slogu s kraja, osim nekih stranih riječi; pla'nina
• dvojni objekt; nego go vidov (njega sam vidio)
• trojni član – postoje tri vida člana, određeni član, član za blizinu i član za udaljenosti.
• tvorba prošlog vremena pomoćnim glagolom 'imati'
• tvorba prošlog vremena pomoćnim glagol 'sum' i glagolskim pridjevom
• prošlo-buduće vrijeme

https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Makedonski_jezik

 

[Casual Observer]

Ali bukvalno. Čovek je prvo tvrdio da ne postoji član, a zatim je tvrdio da to i nije član nego postpozitivna zamenica što član u suštini i jeste. Pa je zatim okrenuo priču u pravcu da postoji neki poseban trojni lužnički član iako se taj član ne upotrebljava u Lužnici nego u Zaplanju A kad sam mu pokazao pirotski govor i dokazao da postoji član e onda je to samo periferno. Naravno on tvrdi da je pirotski govor srpski, a kad ja pišem na pirotskom onda mi tad govori da ne pišem na bugarskom.

Ti si ovde već izgradio reputaciju čoveka koji “dokazuje” da se u Pirotu “govori bugarski” a tezu “dokazuješ” izmišljenim primerima i rečima iz bugarskog jezika.

 

[Casual Observer]

Najverovatnije je pirotski u srednjem veku bio deo severozapadnih bugarskih govora koji se protežu do Vrace na severu i do Plevena na istoku, a Vranje je bilo deo jugozapadnih govora. Otuda i tolike razlike u upotrebi i neupotrebi članova. Kasnije su se tu razvili prelazni govori pod uticajem srednjovekovne srpske okupacije i pod uticajem Pećke patrijaršije koja je vladala tim krajevima od Sulejmana II sve do 1762. Bukvalno taj kraj je bio izložen posrbljavanju i pre pojave savremenih država Srbije i Bugarske.

Po sanstefanskoj teoriji i Srbi iz Bosne su “u stvari Bugari”. Kakva je to bila srednjevekovna “srpska okupacija” Srbije?

 

[Casual Observer]

Ne koristi se možda u tvom selu ali u Babušnici je normalno da se čuje "deteto".

Sad si postao i ekspert za Babušnicu? Već si tvrdio da si iz: Pirota, Lekovca, Niša i Vranja, Crne Gore i Loznice, a sada si i “iz Babušnice”? Kad je to opština Dimitrovgrad dobila točkove pa se šeta uzduž i popreko po Srbiji i CG? Možda u stvari ima noge?

 

[Boris T]

U makedonskom recimo ima više članova od kojih dva nisu određeni, to je onaj poznati trojni član koji tako smeta vama bugarskim nacionalistima, takođe, lužnički poddijalekt ima 15-18 članova, a član član postoji i u severnoruskim rubnim dijalektima u koji su dodiru sa finskim/karelijskim.

Postojanje člana za blizinu i člana za udaljenost u makedonskom jeziku nije moj bezobrazluk već dokaz tvoje sanstefanske tolerantnosti:


Makedonski jezik je južnoslavenski jezik. Zbog toga posjeduje zajedničke osobine i s ostalim slavenskim jezicima, prije svega sa srpskim, hrvatskim i bugarskim jezikom. I pored toga, makedonski ima neke osobine koje se ne mogu naći kod ostalih slavenskih jezika, kao što su:

• gubljenje padeža – umjesto padeža makedonski jezik rabi sustav prijedlogâ i članova koji vrše padežne funkcije; pr: Čovjek čita knjigu > Čovekot ja čita knigata.
• naglasak na trećem slogu – naglasak u makedonskom jeziku uvijek pada na trećem slogu s kraja, osim nekih stranih riječi; pla'nina
• dvojni objekt; nego go vidov (njega sam vidio)
• trojni član – postoje tri vida člana, određeni član, član za blizinu i član za udaljenosti.
• tvorba prošlog vremena pomoćnim glagolom 'imati'
• tvorba prošlog vremena pomoćnim glagol 'sum' i glagolskim pridjevom
• prošlo-buduće vrijeme

https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Makedonski_jezik

Tроjни члан је начин изражавања категорије одређености. Односно, cва три су одређени члан.

 

[Casual Observer]

Ali bukvalno. Čovek je prvo tvrdio da ne postoji član, a zatim je tvrdio da to i nije član nego postpozitivna zamenica što član u suštini i jeste. Pa je zatim okrenuo priču u pravcu da postoji neki poseban trojni lužnički član iako se taj član ne upotrebljava u Lužnici nego u Zaplanju A kad sam mu pokazao pirotski govor i dokazao da postoji član e onda je to samo periferno. Naravno on tvrdi da je pirotski govor srpski, a kad ja pišem na pirotskom onda mi tad govori da ne pišem na bugarskom.

Ne znaš razliku između tvrdog i mekog poluglasa, a praviš se da si lingvista. U kojem se to jeziku piše svetьc, a legendo? Meki znak je u staroslovenskom na kraju sloga, a ne u sredini. Redukovani jat je u pirotskom prešao u zvuk ъ. Plus što je u reči svetъc akcenat na ъ, dok ь ne može biti nosilac akcenta. Smanji malo pametovanje.

Слажем се да је ово пример чистог ПТ говора, само бих ја уместо оТ написао оД

Mož se čue i jednoto i drugoto. PT nema jednačenje suglasnika po zvučnosti. Arabski se uvek čita arabski, ne arapski kao u srpskom i makedonskom.

На основу чега тврдиш да је један или други?

Evo primera gde @Nenad1331 iznosi svoje izmišljotine konstruisane na osnovu sanstefanskih teorija. Uz to i pomalo lupa, onako napamet, zapaziti samo notornu glupost iznad, onu o “nastanku poluglasa iz redukovanog jata”!

1) Ilustracija činjenice da Nenad1331 prikazuje što bugarski oblik reči što konstrukcije sračunato napravljene tako da budu čak i više bugarske od standardnog bugarskog jezika kao nešto “što se govori u jugoistočnoj Srbiji”: dijalekatski oblik reči svetac je светьц (svet’c - i u Pirotu i u Lužnici), u bugarskom jeziku je ‘светец’, a ti “dokazuješ” da se piše “svetъc”, što se na bugarskom izgovara ‘svetac’.

Drugi primer su njegove konstrukcije “prvoto” i “drugoto” - toga u Prizrensko-timočkom nema, to je makedonski jezik.

Љубисав Ћирић, Речник говора Лужнице:

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/12747/ciric.luznica.2018.pdf

 

[Casual Observer]

Због присуства у крајњим говорима и највероватнијег губитка под утицајем средишњих српских говора

Belić je primetio član najistočnije u zaplanjskom, mada ga sada uopšte nema, tako da ostaje mogućnost da je sreo nekog ko je išao u egzarhijsku školu. U Nišu, Leskovcu i Vranju se nikada nije koristio član.

Inače, član se, ratno gde se uopšte i koristi upotrebljava kao vrsta postpozitivne pokazne zamenice, ekvivalenta određenog člana u tim govorima nema, nadaleko i naširoko.

Prosto, englesko the house bi u Lužnici bilo samo kuća. Klasičnog gramatičkog određenog člana kao u makedonskom i bugarskom nema.

Pogledajte prilog 1496681

 

[gost 434892]

Kako nije? Stefan Nemanja kada je zauzeo Niš spalio je grad i pobio polovinu stanovništva. Nije da se baš ponašao kao prema svom narodu.Njegov sin, Stefan Prvovenčani je nakon zauzimanja doline Južne Morave oko 1214. uveo pravo prve bračne noći. Stanovništvo je bilo slovensko ali pod jarmom Srba koji su došli iz zapadnih krajeva da bi bili gospodari, odnosno Raška vlastela je upravljala pokorenim zemljama i narodom. Šta misliš otkud Mrnjavčevići iz Hercegovine u Prilepu?

Нећу ништа од тога да оповргавам јер не знам за све ово, ако имаш, реци одакле знаш, али знај да су ти градови поготово поморавље били под византијом и грцима. Македонија је у саставау српске државе била мало, али је то становништво за свега стотињак година скроз усвојило српско име, за пример

 

[Casual Observer]

Mogu se sloziti sa vecinom ali ipak idalje mislim da su -ta -'t i -to ipak postojali u svim govorima PT predela

To je kratki član. U većini Bugarske to bi bio kratki član -a, i član -o je njegov drugi refleks od izvornog Ъ. Taj kratki član -o nije karakterističan samo za Bosilegrad, tako govore i u ovčepoljskom, kratovskom i u maleševskom dijalektu. Delovi jugozapadne Bugarske poput Kjustendila i Blagoevgrada takođe imaju samo -o. U pesmi Jovano Jovanke se peva "na Vardaro", a književno bugarski je "na Vardara". Većina bugarskih govora, osim književnih centralnih od Loveča do Velikog Trnova, uopšte ne koriste pun član -ът za muški rod. Moja žena film "Егзорцистът на папата" naziva "Егзорциста на папата".

Због присуства у крајњим говорима и највероватнијег губитка под утицајем средишњих српских говора

Aјде, објасни нам који још члан осим одређеног постоје у бугарском језику или у било ком словенском језику.
Докле ћеш тровати форум својим безобразлуком?

Tроjни члан је начин изражавања категорије одређености. Односно, cва три су одређени члан.

Upotreba postpozitivnih članskih morfema u lužničkom poddijalektu. Zapaziti da ima 15-18 postpozitivnih pokaznih morfema koje vrše člansku funkciju ali da pravog određenog člana nema.

Inače, upotreba člana i reducirani padežni sistem su karakteristika svih jezika iz Balkanskog jezičkog saveza: grčkog, albanskog, rumunskog, makedonskog i bugarskog, uz deo prizrensko-timočkih govora. Balkanski jezički savez ≠ bugarski jezik kako bi bugarski nacionalisti želeli da predstave.

Takođe, zapazimo da se član ne koristi uz brojeve, primeri “prvoto” i “drugoto” koje tendenciozno navodi forumaš @Nenad1331 kao “pirotski govor” su iz makedonskog jezika:

Говор Лужнице, Љубисав Ћирић:

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6014

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/6014/ciric.luznica.1983.pdf

 

[Casual Observer]

Pa ne znam kako misliš da su sličniji srpskom. Ima nekih osobina koje ga približavaju srpskom ali mnogo više osobina te govore približavaju bugarskom. Svakako su ti govori više razumljiviji Bugarima nego Srbima. Nisu istočnobugarski govori književni kako to neki na forumu misle već centralni dijalekat.

Ovo je potpuno proizvoljna i tendenciozna tvrdnja: Bugarima već u Pirotu treba prevodilac.

 

[Casual Observer]

Kako nije? Stefan Nemanja kada je zauzeo Niš spalio je grad i pobio polovinu stanovništva. Nije da se baš ponašao kao prema svom narodu.Njegov sin, Stefan Prvovenčani je nakon zauzimanja doline Južne Morave oko 1214. uveo pravo prve bračne noći. Stanovništvo je bilo slovensko ali pod jarmom Srba koji su došli iz zapadnih krajeva da bi bili gospodari, odnosno Raška vlastela je upravljala pokorenim zemljama i narodom. Šta misliš otkud Mrnjavčevići iz Hercegovine u Prilepu?

Нећу ништа од тога да оповргавам јер не знам за све ово, ако имаш, реци одакле знаш, али знај да су ти градови поготово поморавље били под византијом и грцима. Македонија је у саставау српске државе била мало, али је то становништво за свега стотињак година скроз усвојило српско име, за пример

Ovo o “spaljivanju Niša” su već tvoje lične velikobugarske konstrukcije: Stefan Nemanja je oslobodio Niš od Vizantije, Bugarska nije imala nikakve veze s tim, tj dok Kalojan nije pokušao da otme Niš Srbima (i uništi , tj potpuno osvoji Srbiju), kao i skoro svaki bugarski vladar pre njega, počev od kanova Kruma i Presijana.

Samo tvoje pitanje o tome “otkud srpska vlastela u Prilepu” je posledica naknadno konstruisane sanstefanske mitologije o “bugarskim zemljama” po Srbiji i Makedoniji, sve do Albanije, Crne Gore i Bosne: Istorijska istina je da je Car Dušan osvojio Makedoniju od Vizantije, ona tada uopšte nije pripadala Bugarskoj, bez obzira na to što se u bugarskoj istoriografiji to prikazuje kao “srpsko osvajanje bugarskih zemalja” - u pitanju je naknadna nacional-romantičarska teorija o “paralelnom razvoju bugarske nacije u Bugarskoj i Makedoniji”. Po istom kriterijumu po kom su Makedonci i stanovništvo jugoistočne Srbije “Bugari” moguće je proglasiti i bugarski za “srpski bez padeža”, a posle iz takvog “zaključka” recimo teoretisati i o nekakvim “crnomorskim Srbima” koji “eto, nekako veruju da nisu Srbi već Bugari”.

Više o srpsko-bugarskim ratovima tokom Srednjeg veka:

https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/Српско-бугарски_ратови_(средњовековни)

O Bugarskoj egzarhiji i sanstefanskoj ideologiji:

 

[Nenad1331]

Нећу ништа од тога да оповргавам јер не знам за све ово, ако имаш, реци одакле знаш, али знај да су ти градови поготово поморавље били под византијом и грцима. Македонија је у саставау српске државе била мало, али је то становништво за свега стотињак година скроз усвојило српско име, за пример

Srpsko ime se na jug širilo otvaranjem srpskih škola početkom 1830ih. Prve srpske škole u Pomoravlju i Makedoniji je otvorio knez Miloš Obrenović. Čak i kada je narod tamo dobio svoju bugarsku egzarhiju ove srpske škole su i dalje funkcionisale i širile pro-srpsku propagandu i mržnju. Bugarski učitelji i sveštenici su bili lokalci, a srpski učitelji su po zadatku slani iz Kneževine Srbije.

 

[gost 434892]

Ovo je potpuno proizvoljna i tendenciozna tvrdnja: Bugarima već u Pirotu treba prevodilac.

послушати говор ових жена и видети колико се разуме од стране срба и колико бугарска водитељица тешко хвата

 

[gost 434892]

Ovo o “spaljivanju Niša” su već tvoje lične velikobugarske konstrukcije: Stefan Nemanja je oslobodio Niš od Vizantije, Bugarska nije imala nikakve veze s tim, tj dok Kalojan nije pokušao da otme Niš Srbima (i uništi , tj potpuno osvoji Srbiju), kao i skoro svaki bugarski vladar pre njega, počev od kanova Kruma i Presijana.

Samo tvoje pitanje o tome “otkud srpska vlastela u Prilepu” je posledica naknadno konstruisane sanstefanske mitologije o “bugarskim zemljama” po Srbiji i Makedoniji, sve do Albanije, Crne Gore i Bosne: Istorijska istina je da je Car Dušan osvojio Makedoniju od Vizantije, ona tada uopšte nije pripadala Bugarskoj, bez obzira na to što se u bugarskoj istoriografiji to prikazuje kao “srpsko osvajanje bugarskih zemalja” - u pitanju je naknadna nacional-romantičarska teorija o “paralelnom razvoju bugarske nacije u Bugarskoj i Makedoniji”. Po istom kriterijumu po kom su Makedonci i stanovništvo jugoistočne Srbije “Bugari” moguće je proglasiti i bugarski za “srpski bez padeža”, a posle iz takvog “zaključka” recimo teoretisati i o nekakvim “crnomorskim Srbima” koji “eto, nekako veruju da nisu Srbi već Bugari”.

Više o srpsko-bugarskim ratovima tokom Srednjeg veka:

https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/Српско-бугарски_ратови_(средњовековни)

O Bugarskoj egzarhiji i sanstefanskoj ideologiji:

Pogledajte prilog 1496733

Слажем се

 

[gost 434892]

Srpsko ime se na jug širilo otvaranjem srpskih škola početkom 1830ih. Prve srpske škole u Pomoravlju i Makedoniji je otvorio knez Miloš Obrenović. Čak i kada je narod tamo dobio svoju bugarsku egzarhiju ove srpske škole su i dalje funkcionisale i širile pro-srpsku propagandu i mržnju. Bugarski učitelji i sveštenici su bili lokalci, a srpski učitelji su po zadatku slani iz Kneževine Srbije.

Не могу се баш сложити. Прочитати цео чланак https://sr.m.wikipedia.org/sr/Срби_у_Бугарској

 

[gost 434892]

Архиви српски чувају богату грађу о очајничким покушајима да се Срби отргну од "Бугарског загрљаја" 1878. године. Једну, шесту (цитирану у литератури) молбу су 16. јула 1878. године поднели општине и појединци, потврђујући је са 250 општинских печата и 600 потписа, српском кнезу Милану Обреновићу. Та молба је објављена, а у њој се тражило следеће: "Ми твој сиромашни и несрећни народ из округа Радомирског, Софијског, Самоковског, Дупничког, Ихтиманског, Ентропољског и околине свиколици чисти и прави Срби од старине - изузевши чорбаџије, попове, владике, учитеље, одборнике, војне капетане и све чиновнике, молимо те и преклињемо поново, ослободи нас скоро од ове беде и невоље и прими нас као квочка под твоја крила, да нас спасеш од овог бугарског господарства. Јер ми смо сви од памтивека прави и чисти Срби, па све до века! Амин." У наставку пише: "Ми смо молили и нашу руску браћу која су нас ослободила, да нас оставе под твојим крилима, јер смо чисти Срби. Они одговорише: свеједно, братко, свеједно, или Србин или Бугарин, бићете руска браћа; али ми не можемо бити ни Бугари ни Руси, и немамо за то времена. Зато те молимо узвишени владаоче, ослободи нас и саједини нас са нашом мајком Србијом. Ми ћемо Теби и Твом колену бити увек верни, као што бесмо некада својим краљевима Немањићима. Прими нас и ослободи нас од ових трипут проклетих Бугара, нећемо да будемо Бугари, чији је дух, изглед и језик од нашег различан. Ми смо овејани и прави Срби, славимо славу, певамо своје српске краљеве, говоримо српски, знамо од старине да смо Срби, како можемо дакле сада постати Бугари? Ми знамо да је наш свети краљ (Милутин) који је у Софији сахрањен Србин, да наш свети отац у Риму беше Србин, да све вароши, замци, цркве, манастири и старе гробнице у нашој земљи осташе од Срба. Ако хоћеш да изгубиш твој народ, унуке Немањића, онда нас остави Бугарима, који су још гори од Турака". Та молба се завршава речима: "Овако не можемо да живимо под Бугарима, нећемо да будемо Бугари, већ остајемо Срби, као што јесмо."

 

[Boris T]

Tvrdnje su što sa bugarskih nacionalističkih sajtova, što njegove lične antisrpske konstrukcije. Pogledaj šta sve dotićni piše na forumu:

Pogledajte prilog 1496704Pogledajte prilog 1496705Pogledajte prilog 1496706

@Lorelajn Молим, предузмите мере јер дотични корисник форума наставља да објављује исте снимке екрана са свог телефона можда већ 10 пута, након што сам га лично више пута пријавио за ово кршење. Шта треба да се деси да буде корисник @Casual Observer званично упозорен?

 

[Boris T]

Архиви српски чувају богату грађу о очајничким покушајима да се Срби отргну од "Бугарског загрљаја" 1878. године. Једну, шесту (цитирану у литератури) молбу су 16. јула 1878. године поднели општине и појединци, потврђујући је са 250 општинских печата и 600 потписа, српском кнезу Милану Обреновићу. Та молба је објављена, а у њој се тражило следеће: "Ми твој сиромашни и несрећни народ из округа Радомирског, Софијског, Самоковског, Дупничког, Ихтиманског, Ентропољског и околине свиколици чисти и прави Срби од старине - изузевши чорбаџије, попове, владике, учитеље, одборнике, војне капетане и све чиновнике, молимо те и преклињемо поново, ослободи нас скоро од ове беде и невоље и прими нас као квочка под твоја крила, да нас спасеш од овог бугарског господарства. Јер ми смо сви од памтивека прави и чисти Срби, па све до века! Амин." У наставку пише: "Ми смо молили и нашу руску браћу која су нас ослободила, да нас оставе под твојим крилима, јер смо чисти Срби. Они одговорише: свеједно, братко, свеједно, или Србин или Бугарин, бићете руска браћа; али ми не можемо бити ни Бугари ни Руси, и немамо за то времена. Зато те молимо узвишени владаоче, ослободи нас и саједини нас са нашом мајком Србијом. Ми ћемо Теби и Твом колену бити увек верни, као што бесмо некада својим краљевима Немањићима. Прими нас и ослободи нас од ових трипут проклетих Бугара, нећемо да будемо Бугари, чији је дух, изглед и језик од нашег различан. Ми смо овејани и прави Срби, славимо славу, певамо своје српске краљеве, говоримо српски, знамо од старине да смо Срби, како можемо дакле сада постати Бугари? Ми знамо да је наш свети краљ (Милутин) који је у Софији сахрањен Србин, да наш свети отац у Риму беше Србин, да све вароши, замци, цркве, манастири и старе гробнице у нашој земљи осташе од Срба. Ако хоћеш да изгубиш твој народ, унуке Немањића, онда нас остави Бугарима, који су још гори од Турака". Та молба се завршава речима: "Овако не можемо да живимо под Бугарима, нећемо да будемо Бугари, већ остајемо Срби, као што јесмо."

Сва ова писма послата су по налогу привремене српске администрације, која је чак после јула 1878. године ишла у сукоб са руским представницима, пошто је одбијала да напусти западне бугарске крајеве – Трн, Драгоман Радомир, Брезник, Годеч. Биће крајње пристрасно ако неко ове „захтеве становништва“ искористи као доказ о етничкој самосвести народа на овим просторима. О овоме сам давно писао - свако ко жели може да прочита мој пост и да процени.

 

[Nenad1331]

Не могу се баш сложити. Прочитати цео чланак https://sr.m.wikipedia.org/sr/Срби_у_Бугарској

Pa i taj Anastas Jovanović je posrbljeni Bugarin. U vreme nepostojanja druge slobodne hrišćanske države logično je da su pravoslavni Sloveni težili ka Srbiji. Pa i Vasil Levski je služio vojsku u Srbiji. Pročitaj ko je Dimitar Nikolov iz Đakovice. I pored života i školovanja u Kneževini Srbiji on nije podlegao posrbljavanju i izjašnjavao se kao Bugarin. Sad će ti casual reći da je to bio neki čorbadžija koji je sarađivao sa Turcima ali Dimitar Nikolov je bio balkanski Če Gevara i učestvovao je i u grčko-turskom ratu na strani Grka.

 

[Casual Observer]

послушати говор ових жена и видети колико се разуме од стране срба и колико бугарска водитељица тешко хвата

To je potpuno jasno i njima dvojici.

 

[Casual Observer]

Pa i taj Anastas Jovanović je posrbljeni Bugarin. U vreme nepostojanja druge slobodne hrišćanske države logično je da su pravoslavni Sloveni težili ka Srbiji. Pa i Vasil Levski je služio vojsku u Srbiji. Pročitaj ko je Dimitar Nikolov iz Đakovice. I pored života i školovanja u Kneževini Srbiji on nije podlegao posrbljavanju i izjašnjavao se kao Bugarin. Sad će ti casual reći da je to bio neki čorbadžija koji je sarađivao sa Turcima ali Dimitar Nikolov je bio balkanski Če Gevara i učestvovao je i u grčko-turskom ratu na strani Grka.

Ovo boldovano je Velikobugarska laž. Ko je tebe, a i bugarske nacionaliste opunomoćio da suvereno odlučuješ o tome ko je Bugarin a ko ne?

 

[milance19]

Tema se zaključava jer se ne vodi Kulturan dijalog