stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

bernardo

Veoma poznat
Poruka
12.871
Све о призренско-тимочком дијалекту српског језика. Пошто се ради о угроженом дијалекту у фази нестајања, ову тему ћу писати на призренско-тимочком.
Значи, тој је време да почнам с'с своје излагање. Призренско-тимочко наречје је наречје којо се зборува на југ и исток од Србију, како и у западну Блгарску и Северну Македонију. Свакој га иска да га ставе под кров на свој језик, искав га и Блгари, искав га и Македонци, а мија д'н'ска тука расправамо дека ли је ов'ј збор српски или неје. Ја ће с'г да вам даднам оној што знајем и што с'м мог'л да најдем на интерет о наше наречје. Т'г мож да се поврзав у расправу свија језикословци куј се разбирав у ов'ј говор а особито мож да се поврзав говорници на ов'ј говор.

Оној што с'м приметил к'г си луђи збоурував на ов'ј дијалект је да свакој улегува особине на свој стандардни језик у ов'ј говор и никој нема да си потруди дека зборува чист дијалект. Македонци улегував македонске особине, Блгари блгарске, а Срби - српске стандардне. Па т'г имамо да си куде не викав 'Он ће дође', иако тој неје природно за овија говори, или 'К'т, С'д, Саг, Таг' наместо 'К'г, С'г и Т'г', и тека...

С'г ће ја да вам дадмам оној што с'м наш'л на интернет: (на енглески)

Овој су гласовне особености:
  • Old Slavic ѣ (yat) is always pronounced as ɛ (as in standard Serbo-Croatian) vs. standard Bulgarian я/е (ʲa/ɛ)бел/бели
  • ч/џ or soft ћ/ђ (t͡ʃ/d͡ʒ) for Proto-Slavic *tʲ/*dʲ - леча, меџу, лећа, међу ("lentils", "between"). Partial manifestation of reflex ʒd for Proto-Slavic *dʲ (as in standard Bulgarian) in words like чужд ("foreign").[1] The future tense particle is че/ће
  • у for Old Slavic ѫ (yus) (as in standard Serbo-Croatian): мука vs. Standard Bulgarian мъка ("sorrow")
  • ə for Old Slavic ь and ъ in all positions: сън ("sleep")
  • Complete loss of consonant х (x) in all positions (preserved in both Bulgarian and Serbian): мъ vs. Standard Bulgarian мъх ("moss")
  • Preservation of final l (as in Bulgarian): бил ("was")
  • Articulation of voiced consonants at the end of the word (as in Serbian) in some areas/subdialects (Tran, Breznik) and devoicing (as in Bulgarian) in others (Bosilegrad, Tsaribrod, Godech, Belogradchik)[2]
  • Lack of phonemic pitch (as in standard Bulgarian)
  • Lack of phonemic length (as in standard Bulgarian)
  • Frequent stress on the final syllable in polysyllabic words (as in standard Bulgarian, not possible in standard Serbo-Croatian, though frequent in archaic Serbo-Croatian dialects): жен'а ("woman")
  • Complete loss of consonant f. It does not exist even in new words where it is usually replaced by v: венер vs. Standard Bulgarian фенер ("lantern")
Граматичке и правописне особености:

  • Definiteness realized with post-positive articles. The definite articles are usually -ът, -та, -то, -те as in standard Bulgarian
  • Breakup of the Old Slavic case system (as in standard Bulgarian). Apart from nominal forms, there is an agglomerative[clarification needed] form only for masculine animate names and feminine names
  • Loss of the infinitive (as in standard Bulgarian)
  • Full retention of the aorist and the imperfect (as in standard Bulgarian)
  • Doubling of objects with an additional object pronoun (as in standard Bulgarian)
  • Ending -e for plural of feminine nouns and adjectives (as in standard Serbo-Croatian): жене ("women")
  • The plural endings of adjectives vary from three (for each gender, as in standard Serbo-Croatian), to two (one for masculine and neuter and one for feminine) and one (as in standard Bulgarian), depending on dialect/subdialect
  • Ending -мо for 1st person pl. present time (as in standard Serbo-Croatian): носимо ("we carry")
  • Ending -ше for 3rd person pl. past tense (vs. -ха in Bulgarian): плетоше equal to Serbian imperfect tense, vs. standard Bulgarian плетоха ("they knitted")
 

Prilozi

  • Balkan_dialects_belic_1914.jpg
    Balkan_dialects_belic_1914.jpg
    195,4 KB · Pregleda: 12
Све о призренско-тимочком дијалекту српског језика. Пошто се ради о угроженом дијалекту у фази нестајања, ову тему ћу писати на призренско-тимочком.
Значи, тој је време да почнам с'с своје излагање. Призренско-тимочко наречје је наречје којо се зборува на југ и исток од Србију, како и у западну Блгарску и Северну Македонију. Свакој га иска да га ставе под кров на свој језик, искав га и Блгари, искав га и Македонци, а мија д'н'ска тука расправамо дека ли је ов'ј збор српски или неје. Ја ће с'г да вам даднам оној што знајем и што с'м мог'л да најдем на интерет о наше наречје. Т'г мож да се поврзав у расправу свија језикословци куј се разбирав у ов'ј говор а особито мож да се поврзав говорници на ов'ј говор.

Оној што с'м приметил к'г си луђи збоурував на ов'ј дијалект је да свакој улегува особине на свој стандардни језик у ов'ј говор и никој нема да си потруди дека зборува чист дијалект. Македонци улегував македонске особине, Блгари блгарске, а Срби - српске стандардне. Па т'г имамо да си куде не викав 'Он ће дође', иако тој неје природно за овија говори, или 'К'т, С'д, Саг, Таг' наместо 'К'г, С'г и Т'г', и тека...

С'г ће ја да вам дадмам оној што с'м наш'л на интернет: (на енглески)

Овој су гласовне особености:
  • Old Slavic ѣ (yat) is always pronounced as ɛ (as in standard Serbo-Croatian) vs. standard Bulgarian я/е (ʲa/ɛ)бел/бели
  • ч/џ or soft ћ/ђ (t͡ʃ/d͡ʒ) for Proto-Slavic *tʲ/*dʲ - леча, меџу, лећа, међу ("lentils", "between"). Partial manifestation of reflex ʒd for Proto-Slavic *dʲ (as in standard Bulgarian) in words like чужд ("foreign").[1] The future tense particle is че/ће
  • у for Old Slavic ѫ (yus) (as in standard Serbo-Croatian): мука vs. Standard Bulgarian мъка ("sorrow")
  • ə for Old Slavic ь and ъ in all positions: сън ("sleep")
  • Complete loss of consonant х (x) in all positions (preserved in both Bulgarian and Serbian): мъ vs. Standard Bulgarian мъх ("moss")
  • Preservation of final l (as in Bulgarian): бил ("was")
  • Articulation of voiced consonants at the end of the word (as in Serbian) in some areas/subdialects (Tran, Breznik) and devoicing (as in Bulgarian) in others (Bosilegrad, Tsaribrod, Godech, Belogradchik)[2]
  • Lack of phonemic pitch (as in standard Bulgarian)
  • Lack of phonemic length (as in standard Bulgarian)
  • Frequent stress on the final syllable in polysyllabic words (as in standard Bulgarian, not possible in standard Serbo-Croatian, though frequent in archaic Serbo-Croatian dialects): жен'а ("woman")
  • Complete loss of consonant f. It does not exist even in new words where it is usually replaced by v: венер vs. Standard Bulgarian фенер ("lantern")
Граматичке и правописне особености:

  • Definiteness realized with post-positive articles. The definite articles are usually -ът, -та, -то, -те as in standard Bulgarian
  • Breakup of the Old Slavic case system (as in standard Bulgarian). Apart from nominal forms, there is an agglomerative[clarification needed] form only for masculine animate names and feminine names
  • Loss of the infinitive (as in standard Bulgarian)
  • Full retention of the aorist and the imperfect (as in standard Bulgarian)
  • Doubling of objects with an additional object pronoun (as in standard Bulgarian)
  • Ending -e for plural of feminine nouns and adjectives (as in standard Serbo-Croatian): жене ("women")
  • The plural endings of adjectives vary from three (for each gender, as in standard Serbo-Croatian), to two (one for masculine and neuter and one for feminine) and one (as in standard Bulgarian), depending on dialect/subdialect
  • Ending -мо for 1st person pl. present time (as in standard Serbo-Croatian): носимо ("we carry")
  • Ending -ше for 3rd person pl. past tense (vs. -ха in Bulgarian): плетоше equal to Serbian imperfect tense, vs. standard Bulgarian плетоха ("they knitted")
Možeš ti da zboruvaš bulgarski kol'ko 'oćeš, al' neće me mene prevariš.
 
*Постоји један нагласак, налик краткосилазном, који може бити на било ком слогу у речи. Нагласак није променио положај у речи у односу на старосрпски. Положај нагласка је сличан оном у косовско-ресавском дијалекту, као и свим староштокавским дијалектима.

*Падежни систем је аналитички - у синтетичком облику постоји номинатив, акузатив и вокатив, где је акузатив, уз предлог, преузео улогу коју у стандардном језику има већина других падежа (дошъл са снају - дошао са снахом, разговара од дете - разговара о детету).

Преглед падежа по изворима [1] из 1903. године:

1. падеж. - У 1. падежу стоји предмет: Ја говорим. - Ти писуеш (пишеш). - Он спие (спава). - Ми појемо (певамо). - Ви обедуете.

2. падеж. - 2. падежом казује се присвајање и припадање:

Ова је кућа на мојега брата. Ја стадо куде (код) врата, а искочи на нашег Петра мајка. (у неким крајевима - нашему Петру мајка) Од овуја девојку брат и од њојног оца сестра одоше на жетву. (у неким крајевима - Ове девојке брат и њојном оцу сестра отоше на жетву.)

Дај на то дете леба да не плаче.

3. падеж. - 3. падеж иде са свим предлозима: У наше село има свакави луђи, с'с неки живујем, с'с неки с'м у омражу. - Куд мојега брата у бачу (башту) славуји појев (славуји певају). - Јутредан (сутрадан) дојде Милева у нашу кућу а по њума (за њом) идеше њојна ћерка.

4. падеж. - У 4. падежу стоји предмет: Куј си нема оно што му треба, мора да си набави.

5. падеж. - 5. падеж се користи за дозивање! - Мој девере, грано од босиљак! - Мој синко! - Мајке моја!

Облика других падежа нема.

*Без Х​

Сугласника х нема (грехота - греота; хлеб - леб; страх - стра (Стра лојзе чува.); механа - меана; махала - ма'ала - мала (Из коју си малу?). Тамо где се без х губи смисао речи, х прелази у к - плех - плек. У аористу првог лица једнине се уместо Х на крају речи наглашава самогласник - Виде ли? - Видо'. Чу ли ме ти ја што ти зборим? - Чу'. Тури ли кафу? - Тури'. Написа ли домаћи? - Написа'. Уради ли све? - Уради'.

Заменица Си​

Честа употреба повратне заменице "си“:

Идем си дома. Ћути си. Спремише си једење и једоше си. Одоше си гости. Глеј си работу (гледај своја посла).

Типично Ги, Га, Гу​

Једна од најупадљивијих карактеристика овог дијалекта су заменице за треће лице које у већини случајева почињу са Г; уместо облика "њој" или "јој" користи се "гу": Да јој дам - да гу дадем; "њих" или "их" је "ги": Ете ги па - ето их опет. Дај ги да једев - дај им да једу. Али, "њима", "њих" постају "њи", у многим случајевима: Иди с њи - иди с њима; Дај то њима - дај тој на њи (дај ги). Био сам са њима - бија сам с њи.

Ћу/Ће на почетку​

Реченице у футуру почињу са Ће, односно Ћу: Ће дојдем вечерас. - Доћи ћу вечерас. Ће ти дам, њекња. - Даћу ти, мало сутра. (њекња значи пре неки дан). Ће дојдеш јутре? - Хоћеш ли доћи сутра?

Кво/Што​

У неким крајевима се уместо упитне речце шта користи речица какво или кво, а негде и које (са акцентом на крају речи). Какво/Кво/Које работиш? - Шта радиш? Какво/Кво си работил? - Шта си радио? (у неким крајевима је работио уместо работил; Јужније се каже работија (Лесковац, Врање). У Врању се кво и какво не користе, већ облик што: Што си ги там причаја за мене? Што оћеш? Што ти неје јасно? (Шта ти није јасно?)

Самогласно л​

Дијалект је на много места сачувао старо самогласно /л/, које, као и самогласно /р/ може без самогласника чинити слог. Ова особина се сачувала само још у чешком и словачком. У стандардном српском, хрватском и бошњачком, самогласно /л/ је постало /у/ или /о/. У бугарском, пре оваквог /л/ је обично полугласник ъ. Нису сви торлачки поддијалекти сачували ову особину у потпуности, већ се она на неким местима и мења у [ə], , [ɔ] или [a].[1]

Призренско-
тимочки
дијалект
Крашованивлк /vlk/пек'л /pεkəl/с'лза /səlza/жлт /ʒlt/
Северни (Сврљиг)вук /vuk/пекал /pεkəl/суза /suza/жл'т /ʒlət/
Централни (Лужница)вук /vuk/пек'л /pεkəl/сл'за /sləza/жл'т /ʒlət/
Јужни (Врање)в'лк /vəlk/пекал /pεkal/солза /sɔlza/ж'лт /ʒəlt/
Западни (Призрен)вук /vuk/пекл /pεkl/слуза /sluza/жлт /ʒlt/
Источни (Трн, Брезник)вукпеклслзажлт
Североисточни (Белоградчики)влкпеклслзажлт
Југоисточни (Куманово)вукпекълслъзажут
Стандардни српски
вук /vuk/пекао /pεkaɔ/суза /suza/жут /ʒut/
Стандардни бугарски
вълк /vəlk/пекъл /pεkəl/сълза /səlza/жълт /ʒəlt/
Стандардни македонски
волк /vɔlk/пекол /pεkol/солза /sɔlza/жолт /ʒɔlt/
 
Možeš ti da zboruvaš bulgarski kol'ko 'oćeš, al' neće me mene prevariš.
Ја можем и да зборувам, и да вревим, и да оратим, и да думам, и да говорим, и да зборим, и да викам, и да прикажем... Али не на блгарски. Чим Србин, динар'ц чујев овој говор, одма га проглашува за блгарски. А блгари све искав да га узмев за себе си... :(
 
Ја можем и да зборувам, и да вревим, и да оратим, и да думам, и да говорим, и да зборим, и да викам, и да прикажем... Али не на блгарски. Чим Србин, динар'ц чујев овој говор, одма га проглашува за блгарски. А блгари све искав да га узмев за себе си... :(
Једино ако си из Пирота или околине , он је мало другачији од призренско-јужноморавског, јер је он део торлачког. Тако се он и дели, на призренско-јужноморавски и торлачки.
 
Једино ако си из Пирота, он је мало другачији од призренско-јужноморавског, јер је он део торлачког. Тако се он и дели, на призренско-јужноморавски и торлачки.
Предност овог дијалекта је јако богат речник и свака реч има по пар својих словенских алтернатива.

Ево један занимљив текст који нађох у једној царибродској ФБ групи:


Šopsći adet, jedenje
Šop ka je gladan može tova da napraji na poveče načina. Ako je arne gladan može da se: najede, naruča, natepa, ili utepa, namaa, napupa, nakrka, nagnjete, naropa, može da se naplješte, namandža, nasurli, natal'ndzi, može i da se namua, navrti, navrlja, nagl'ta i nasiti, nadznća, nadrnda, navrnda, da se nasuče, naali, izduje išćembi, izdzmbi, razžljambi, razljamči, rastakvoji, natakvoji, da se razjede, izvampiri, iznasili, izž'mbi, izvrndupi, nasova, namulja, nakljuca, nar'pče, naropče, naromče, naskrkče, nasuče, nar'nća, da se naduje, navrlja, napuca, natovari, da se pretovari, da se nad'lbe, da se naskube, nat'pka, da se arne istupanči, da se namaa ko svinja i da se naonode.
Ako mu nešto nesu svete koze na broj, Šop može: da se naruča ko altav, ko nenormalan, ko lud, ko nečitav, ko ned'gav, ko blesav, ko budala, ko raspran, ko mlatnut, može i da se raspukne odi jedenje, a može da jede i ko na gladnu godin, koka ne videl jedenje, koka mu je zadnjo, jede ko predi smrt, a ako je zorno, može da nap'lni crevata, da pop'lni šćembakat, da začepi prtkaloto, da smiri crevušljacite, da nap'lni dupeto, da zatisne guzicutu, i da namua torbeljakat.
Ako pak neje mnogo gladan, ili ako ga je sram, može malko da čalabrcne, da č'pne, da otćine malko, zalč'k lebac da izede, trošicu da turi u usta, da čini adet, da macne, da topne, da brcne, da štipne, da štrpne, da č'čne, da srkne...
Na Šopatoga, neka mu je blago jedenje, a na vas ubava zabava.
 
Источни штокавски, пре великих миграција на Балкану изазваних османским освајањима.
Pogledajte prilog 1312514
Мислим да сам наишао на расправу између тог човека који је правио карту и његових неистомишљеника, да карта није баш најтачнија.

Но да не идемо у тешки offtopic, зна се да је призренско-тимочки заузимао веће подручје него данас. Него д'н'ска. :D
 
Мислим да сам наишао на расправу између тог човека који је правио карту и његових неистомишљеника, да карта није баш најтачнија.

Но да не идемо у тешки offtopic, зна се да је призренско-тимочки заузимао веће подручје него данас. Него д'н'ска. :D
Mozda je bio i vecinski.
 
Mozda je bio i vecinski.
Врло могуће. Само ми је доста жао и глупо јер нико да се озбиљно позабави овим говорима.

Једни кажу да је настао под утицајем влашког, други да је најчистији словенски говор, најсличнији старословенском и прасловенском. Сви ко да гледају само да контрирају једни другима. Нико да каже нешто конкретно
 
Врло могуће. Само ми је доста жао и глупо јер нико да се озбиљно позабави овим говорима.

Једни кажу да је настао под утицајем влашког, други да је најчистији словенски говор, најсличнији старословенском и прасловенском. Сви ко да гледају само да контрирају једни другима. Нико да каже нешто конкретно
Trebalo bi da se posveti pažnja ovom dijalektu i njegovom proučavanju. Ono što je sigurno je da pripada istočnoj grupi staroštokavskog, u koji spadaju još i kosovsko-resavski i zetsko-raški dijalekat.
 
Trebalo bi da se posveti pažnja ovom dijalektu i njegovom proučavanju. Ono što je sigurno je da pripada istočnoj grupi staroštokavskog, u koji spadaju još i kosovsko-resavski i zetsko-raški dijalekat.
Слажем се потпуно. Надам се да ће се у расправу укључити још људи који се разумеју.

Куј си разбира нек нам улегне у расправу :D
 

Самогласно л​

Дијалект је на много места сачувао старо самогласно /л/, које, као и самогласно /р/ може без самогласника чинити слог. Ова особина се сачувала само још у чешком и словачком. У стандардном српском, хрватском и бошњачком, самогласно /л/ је постало /у/ или /о/. У бугарском, пре оваквог /л/ је обично полугласник ъ. Нису сви торлачки поддијалекти сачували ову особину у потпуности, већ се она на неким местима и мења у [ə], , [ɔ] или [a].[1]
У радном глаголском придеву се око Врања не користи облик где није извршена промена л у о (радил), већ се радни глаголски придев гради додавањем наставка -ја на инфинитивну основу, па се добијају глаголи певаја, спаваја, радија уместо певао, спавао, радио.
 
У радном глаголском придеву се око Врања не користи облик где није извршена промена л у о (радил), већ се радни глаголски придев гради додавањем наставка -ја на инфинитивну основу, па се добијају глаголи певаја, спаваја, радија уместо певао, спавао, радио.
Да, мислим да је и у Лесковцу исти случај.

Али најзанимљивије је да су домаћи називи тих места Лесков'ц, Бујанов'ц итд. То је доста заборављено. Чак и кумановци за себе кажу Кумановаац данас, уместо Куманов'ц. Тај полуглас је остао непромењен у најизворнијој форми ПТ дијалекта. Код Македонаца он добија рефлекс е 'ЛесковЕц', а на стандардном српском као штто знамо је 'ЛесковАц'.

Занимљиви су ти изузеци као последица мешања са књижевним и бледења дијалекта. Негде се каже слунце и слонце, вук и чак вулк, а најизворнији облик је влк, слнце, слза...
 
Мислим да сам наишао на расправу између тог човека који је правио карту и његових неистомишљеника, да карта није баш најтачнија.

Но да не идемо у тешки offtopic, зна се да је призренско-тимочки заузимао веће подручје него данас. Него д'н'ска. :D
Prizrensko-timočki je torlački.

Pavle Ivić daje ovu razdiobu (III i IV zapadni štokavski, V i VJ istoni, torlački VII):

Ivic-izoglose.jpg
 
Prizrensko-timočki je torlački.
Није "торлачки" него је призренско-тимочки.

Тај одвратан назив "торлачки" користите ви, припадници великохрватских и великобугарских идеологија, односно љубитељи (не)дела ЈАЗУ-а као и љубитељи (не)дела БАН-а.
Али то се у српској науци не користи а пошто се овај дијелекат говори трочетвртински на територији републике Србије, ми Срби задржавамо право како ћемо га именовати.
 
Odlika prizrensko-timočkog dijalekta (bar njegovog većeg dela prizrensko-južnomoravskog) je čista ekavica. Dok se u standardnom srpskom jeziku koristi ikavizam ,,nisam", u ovom dijalektu se koristi ekavizam ,,nesam".

Postoji slovo s (dz) koje postoji u makedonskom jeziku, a postojalo je u staroslovenskom jeziku.

Koristi se ,,meko" ć i đ ili dž, pa se koriste oblici kuća/kuča, međa/medža.

Akcentovanje je, za razliku od standardnog srpskog jezika, uglavnom na zadnjem slogu, ili što bliže zadnjem slogu. To je jedini akcenat, nalik kratkosilaznom, koji postoji u tom dijalektu, za razliku od standrardnog srpskog jezika gde postoje četiri akcenata, i nikako se ne mogu nalaziti na zadnjem slogu u reči.
 
Када сам ишао у школу и када смо се бавили дијалектологијом српског језика, једини термин који је постојао је био "Призренско-тимочки", за тај најстарији дијалект српског језика.

Термин "торлачки" сам први пут видео на интернету, конкретније у чланку на википедији. Наравно чланак је реферисао само и искључиво на бугарске и мањим делом на хрватске изворе.

У међувремену је сав могући (полу)свет, укључив и те твоје, словеначко-швајцарске језикословце, почео масовно користити "торлачки". Чим неко користи израз "торлачки", мени је то први знак да о језикословним питањима није отишао даље од википедије.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Само три чувена падежа у призренско-тимочком дијалекту, номинатив, вокатив и генитив. Номинатив са предлозима преузима функцију осталих падежа.

Промена личне заменице ти:
1. Ти
2. Од тебе
3. На тебе
4. Тебе
5. Ти
6. Са тебе
7. О тебе
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top