STRAH OD LETA AVIONOM.......!?

>NiNa<:
Mene uzasava cinjenica da kad udjem u avion, ne mogu da izadjem tako lako. (klaustrofobicna sam)
Ne plasim se visine, ni da cu da se srusim, toliko koliko toga sto ne kontrolisem situaciju, zarobljena sam dok ne sletimo. :(
Popijem bromazepam. Letela sam 9 sati najduze, jos uvek ne mogu da verujem da sam se usudila, plasim se aviona kao djavo krsta.
Kliknite za proširenje...

Eto, vidiš !
Isti strah, ali različite osnove.
Kod tebe ta teskoba izazvana klaustrofobijom,
a kod mene da se ne pokvari i tresne o ledinu....
:eek:
 
sbojana:
Nikada nisam nista pila od lekova za umirenje pa me zanima kako Bromazepam deluje kada si u avionu? Jel te uspava? Umiri? Daje osecaj sigurnosti?
Kliknite za proširenje...

Put od Bagdada do Beograda traje tačno 4 sata.
Letim iz Bagdada za Beograd.
Na godišnji, nakon što je prošlo 6 meseci.
Putujem sa kardiologom, primarijusom iz Gradske bolnice na Zvezdari.
On se vraća kući, nakon zamene koleginice, koja je koristila odmor.
Zna za moj paničan strah.
Pričali smo o tome, kada uveče sedimo i pijuckamo....
Pre ulaska u avion gutam dva bromazepama,
pošto je avion dobio visinu, zovem stjuardesu da mi donese vode.
Pijem ponovo tabletu.
Boža kardiolog dremucka.
Počinje "džommbav" let.
Ja, opet tabletu.
Vidim i dr. Boži nije svejedno.
Kao, spava, a crven u licu ko poluskuvani jastog.
I njemu zort, ali glumi Džeka !

Hvatam ponovo tabletu.
I tako još 3- 4 x.
Kad sam rekao kardiologu koliko sam ih popio,
uhvatio me za ruku tražeći puls, koji nije našao.
Zabranio mi da se hvatam tableta više.

Elem, kad smo sleteli, tada je sve počelo.
Mislim na to dejstvo leka, valjda kod mene deluje tek kad su noge na zemlji...:roll:
Nikad mi se do tada nije dogodio prekid filma, nikad !

Niti znam kako sam došao kući, niti kako sam ušao u stan, niti k+o me dočekao.
Rekoše mi da sam spavao 14 sati !
Kad sam se probudio, bila je noć....15 minuta ne znam gde sam,
gledam svetla kroz prozor, ne znam ništa, mozak blokiran !

Sedam dana sam posrtao i lelujao od bromazepama.
Dok se nisam oporavio od drogiranja lekom....!

Goni avion u lepu materinu !
:dash:
 
Poslednja izmena:
Don Georg:
Ako ides cesce avionom, naviknes se, jasno da sad se neces odma prvi put dok sednes u avion da naviknes na uzletanje i sletanje, ali kada si u avionu (letis) to ti je kao da si u mirnoj fotelji pored kamina i gledas tv, sve dok ne pogledas kroz prozor i vidis oblake, tada pomislis si ostvario covekov san da leti.
Ako se plasis visine mozes da spustis zastor na prozoru, i neces ni osetiti da si u avionu.

E da, do sada najduzi let mi je bio od Beograda do Hurgade, a najkraci od Beograda do Atine.
Kliknite za proširenje...

Lepo ti to ispriča.
Baš lepo.
I idilično, sa sve kaminom....
A, kako da se izborim sa tzv. prisilnim mislima ?
To mi reci !
Šta god da sam u životu pročitao, a vezano je za avionske nesreće,
gde, kad, koliko žrtava i sl., setim se u toku leta.
Izbezumljeno autosugestijom se upirem da odagnam misli, koje će me dokusuriti,
bezuspešno !
Uzmem neke novine, kao, šatro - čitam.
Glumim ostale, koji su naizged mirni.
Glumim svetskog, civilizovanog čoveka.
Sakrivam džudžu u sebi.
I, kažem ti, pokušavam da čitam.....
10 x čitam isti text i nemam pojma šta sam pročitao.
Ništa, ni poentu, ni o čemu se radi.

Priznajem, svetski sam prvak u strahu od leta avionom !
Smejte se, baš me briga !
 
Poslednja izmena:
Grof Vronski:
Život jeste vredan šake prašine,
ali nisam čuo da neko žudi da postane ta prašina....!
Kliknite za proširenje...

Ne želi, ali zar nije tačno da onaj koji strahuje umire svaki put ponovo?
Palo mi je na um - pošto često letiš na liniji Beograd - Bagdad, imaš priliku
da sedneš pored neke Šeherezade, zagledaj se u njene tamne oči i slušaj
njene duge priče, i tako hipnotisan nećeš ni primetiti kako si još jednom preživeo.
A ako baš moraš, umesto tableta probaj šampanjac, biće veselije.
 
Poslednja izmena:
flaj:
Ne želi, ali zar nije tačno da onaj koji strahuje umire svaki put ponovo?
Palo mi je na um - pošto često letiš na liniji Beograd - Bagdad, imaš priliku
da sedneš pored neke Šeherezade, zagledaj se u njene tamne oči i slušaj
njene duge priče, i tako hipnotisan nećeš ni primetiti kako si još jednom preživeo.
A ako baš moraš, umesto tableta probaj šampanjac, biće veselije.
Kliknite za proširenje...

Ehehe, romantiko, đe si ?
Odagnaj mi sve strahove od smrti !
Dajte Eriku Jang ili Silviju Kristel pa da se međusobno hrabrimo....!
:lol:
 
Poslednja izmena:
Dragissa:
Ne vidim ja bas zasto se toliko i truditi oko tog straha? On je tu pa je tu. Nista mu ne mozes.
Sumnjam da bi ti, Grofe moj dobri, pomogle Erika i Silvija. Strah se javlja u glavi i tu i nestaje. Poenta je saziveti se sa njim i trpiti ga:)
Ili gresim?
Kliknite za proširenje...

Ma, nema tu greške.
Naročito kad se eleminišu strahovi.

Oni će bledeti kao nekad doživljeni košmarni san,
a mi ćemo leteti, leteti, leteti.....
Sve do duge, pa i iza duge !

:ok:
E, moj Dragiša, moj Dragiša, dobri i pošteni....
 
vec sam npisao da se bojim uzasno dve stvari ..morskih pasa ..a pola vremena plovim po moru jedreci svugdje ..pa i kupam se u morima ..no tu sam krajnje oprwzan ..i taj strah mogu da drzim pod kontrolim jer imam tu mogucnost odluke ..
strah od ketenja je u stvari strah od nemogucnosti utjecanja na stvari u avionu ..na upravljanje i sve ostalo a svijestan sam i da bilo sto krene po zlu ..sanse da se prezivi su nikakve
realno mogucnost da dozivis nesrecu a avionu je daleko manja negu u bilo kojem prezoznom sredstvu ..ali ..nemoc je najveca kao svest da u koliko krene po zlu realno ..si vec tada mrtav samo zavisi koliko vremena ces jos umirati u strahu i panici..
u avionu se retko pogiba a da nemas mogucnost da se jos nauzivas strave i uzasa..iscekujuci kraj..slicno kada se covjek vodi na pogubljenje s tim da se je on sa tom mogucnoscu vec dugo suocava
resenje u zadnje vreme ..veci broj zestice ..tako i kqad je panika tebi je svejedno ..( jedan dogadjaj..prije nekog vremena sam letio ua dubrovnik ..i prije leta ja i kolega kojeg muce isti problem neko dulje vreme smo proveli za sankom u zracnoj luci ..te nastavili u avijonu ali nismo preterali i nikog uznemiravali
kada je trebalo sletit u dubrovnik puhao je jak vjetar ..i bilo je gadno ..s tim da avijon slece van piste te ga vjetar baci doslovno na nju ..kada smo se zaustavili ..svi su sedeli u soku a ja i moj kolega lepo izasli kao da se nije nista dogodilo..kada smo kasnije shvatili sta je i kako bilo ..morali smo opet da malo zagledamo u casu ..da se smirimo ...:hahaha:)

od tada idem autom tamo :think:
sto je gubitak od jednog dana na zalost

:bye:
 
Nemam bas nikakvih strahova pa ni od aviona! Neprijatan osjecaj prilikom slijetanja, pritisak u glaviiii, strasan! Mislila sam- gotovo- ovo je mozdani udar! Ko Pemblton u Odjeljenje za ubistva! Cim smo dotakli tlo, laknu mi... Uh, zemljo, majko, sad i mozdani nije problem! :)
 
Grof Vronski:
Put od Bagdada do Beograda traje tačno 4 sata.
Letim iz Bagdada za Beograd.
Na godišnji, nakon što je prošlo 6 meseci.
Putujem sa kardiologom, primarijusom iz Gradske bolnice na Zvezdari.
On se vraća kući, nakon zamene koleginice, koja je koristila odmor.
Zna za moj paničan strah.
Pričali smo o tome, kada uveče sedimo i pijuckamo....
Pre ulaska u avion gutam dva bromazepama,
pošto je avion dobio visinu, zovem stjuardesu da mi donese vode.
Pijem ponovo tabletu.
Boža kardiolog dremucka.
Počinje "džommbav" let.
Ja, opet tabletu.
Vidim i dr. Boži nije svejedno.
Kao, spava, a crven u licu ko poluskuvani jastog.
I njemu zort, ali glumi Džeka !

Hvatam ponovo tabletu.
I tako još 3- 4 x.
Kad sam rekao kardiologu koliko sam ih popio,
uhvatio me za ruku tražeći puls, koji nije našao.
Zabranio mi da se hvatam tableta više.

Elem, kad smo sleteli, tada je sve počelo.
Mislim na to dejstvo leka, valjda kod mene deluje tek kad su noge na zemlji...:roll:
Nikad mi se do tada nije dogodio prekid filma, nikad !

Niti znam kako sam došao kući, niti kako sam ušao u stan, niti k+o me dočekao.
Rekoše mi da sam spavao 14 sati !
Kad sam se probudio, bila je noć....15 minuta ne znam gde sam,
gledam svetla kroz prozor, ne znam ništa, mozak blokiran !

Sedam dana sam posrtao i lelujao od bromazepama.
Dok se nisam oporavio od drogiranja lekom....!

Goni avion u lepu materinu !
:dash:
Kliknite za proširenje...

Kad vec dodje dotle da moras nesto da uzimas kako bi suzbio strah...otori flasu viskija i udri,ima da zaspes i budis se u BG.
Sutra ce te boleti glava ali neces biti kao drogiran.
 
Grof Vronski:
Ehehe, romantiko, đe si ?
Odagnaj mi sve strahove od smrti !
Dajte Eriku Jang ili Silviju Kristel pa da se međusobno hrabrimo....!
:lol:
Kliknite za proširenje...
Nemoj Silviju tražiti, umrla je.
Erika bi mogla da pomogne, ali daleko je :lol:

Da mi je neko rekao da ću se zabaviti čitajući o ozbiljnom problemu, ne bih verovala.
A upravo se to desilo, možda i zbog tvoje duhovitosti.:klap:

Nadam se da ću se setiti tvojih opisa letova uz alkohol, a još više, uz sedative, kad budem ulazila u avion.
Ovde si to ispričao zgodno i duhovito, da zasmeješ.
Verujem da ti nije bilo do smeha.

Meni ne prija skučenost prostora i nemogućnost da u svako doba stanem na čvrsto tlo.
Zato ne bih mogla raditi u podmornici, a "uštedeću" i novac, koji neki daju za let u kosmos.:lol:
No, avion je nešto što je teško "preskočiti".
Ne verujem da piće pomaže kod straha, može da prija, ali to je druga priča.
Srestvo za smirenje - da, u umerenoj količini, a ne za potencijalno samoubistvo.

Meni znači društvo.
Nelagoda zbog zatvorenog i tesnog prostora uspešno biva potisnuta razgovorom,
kad sam sa nekim poznatim, ili zabavnim.
Kad sam sama, onda pomaže "premotavanje mentalnog filma sa lepim slikama".
Dobro dođe i vizuelizovanje izlaska iz aviona i raširenih ruku, koje te očekuju ...
Ako se i sada toga setiš, možda ćeš se nasmešiti. :D
 
Sada je lako prisećati se.
Može da bude zabavno, čak romantično !
Ali, dok je trajalo, druga priča....
Osnov mog straha nije bila klaustrofobija.
Već isključivo visina, kvar na uređajima, bespomoćnost.
I na kraju, udar o ledinu.

Milion puta sam se pitao, zašto se putnicima uoči startovanja ne podele padobrani ?
Sa tim ruksakom na leđima 90% mojih briga bi nestalo....!
 
Grof Vronski:
Lepo ti to ispriča.
Baš lepo.
I idilično, sa sve kaminom....
A, kako da se izborim sa tzv. prisilnim mislima ?
To mi reci !
Šta god da sam u životu pročitao, a vezano je za avionske nesreće,
gde, kad, koliko žrtava i sl., setim se u toku leta.
Izbezumljeno autosugestijom se upirem da odagnam misli, koje će me dokusuriti,
bezuspešno !
Uzmem neke novine, kao, šatro - čitam.
Glumim ostale, koji su naizged mirni.
Glumim svetskog, civilizovanog čoveka.
Sakrivam džudžu u sebi.
I, kažem ti, pokušavam da čitam.....
10 x čitam isti text i nemam pojma šta sam pročitao.
Ništa, ni poentu, ni o čemu se radi.

Priznajem, svetski sam prvak u strahu od leta avionom !
Smejte se, baš me briga !
Kliknite za proširenje...
Nije uopste smesno, moja majka je imala isti problem kao ti ali je on nastao odjednom, nije se plasila leta avonom, na nju su se kacili oni koji se plase jer su nekako u nju imali poverenje, delovala je samopouzdano a cesto putovala, malo-malo je nekog tesila ili nekom drzala ruku pri poletanju i sletanju sve dok se na neki volseban nacin i sama nije pocela plasiti, taj fenomen nije umela sebi objasniti.
A onda je poceo horor, odlaganje leta, pa bensedini, uvek jaca doza, jednom je skrljala 30 mg a da nije bila ni svesna da je toliko uzela, pozlilo je, sva sreca da sam bio sa njom, seca se samo 2 tablete od 5 mg.
U avionu bi odmah trazila da se na prozor navuce rolov da nista ne vidi, stavljala cepove u usi da nista ne cuje i navlacila zastitu za oci da sto manje ima veze sa spoljnim svetom dok traje let bez obzira sto je bila nagutana sedativima.
Letove nije mogla da izostavi jer je poslom bila prinudjena na dalek put.
Isla i na kurs za odvikavanje od straha al nije pomoglo.
Trebalo joj 10 godina da se polako mic po mic oslobodi straha delimicno, stalno za minimum smanjivala dozu tableta, mukotrpno, izbacila polako cepove i povez za oci i polako al sigurno na kraju izbacila medikamente.
I dalje ima strah al je on u nekim granicama, nije tamo gde je bila kad je pocinjala da leti bez straha ali je sasvim podnosljivo.
Teska je to bitka, strah se coveku ucauri u kosti i tesko ga se osloboditi al ga nije nemoguce savladati.
 
Poslednja izmena:
Čudna priča o naknadnom strahu.
U pravilu,ovaj strah je vezan za početnike.
Jeste li se raspitivali šta je uzrokovalo to "post festum" stanje ?
Nije li to kod tvoje majke, na samim počecima avio prevoza, bio mokar barut ?
Pa, vremenom osušio !?

Inače, staro je pravilo (tako kažu) da je najefiklasniji "lek" za takav strah
sadržan u čestim vožnjama.....
Što češće letiš manje se bojiš.
U mom slučaju to se nije dogodilo.
Kod mene se pojačavao....
 
Ima svakakvih prica, ovo je jedna od tih, ko zna sta se izdesavalo kod moje majke u psihi pa je ono bio okidac za strah.
Verovatno je imala "podobnost" u tom periodu. Realne razloge ne zna a postoje negde duboko u podsvesti, isto kao i ti pocela je da primecuje avio katastrofe i da se uzivljava u to.
Al definitivno je u pocecima cak uzivala u letu, bilo joj to uzbudjujuce, kasnije se eto izrodio strah.
I ona je cesto letela i nije joj se smanjivao strah vec pojacavao, opisao sam ti kako je ona izasla na kraj sa tim.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Putovanje vozom od 11.000 evra
Odgovora
7
Pregleda
325
maybell
maybell
Lorelajn
Šta nas čeka na granicama od oktobra
3 4 5
Odgovora
113
Pregleda
2.014
soko stark
soko stark
salko dinamitas
Srbija tri dana od Beograda prema Crnoj Gori
Odgovora
2
Pregleda
260
fortes
fortes

Back
Top