STRAH OD LETA AVIONOM.......!?

Igrom slučaja sam ceo svoj život leteo. Kao mali sam obožavao avion i letenje. Iza sebe imam više stotina letova. Strah se javio u poslednjih 5-6 godina. Za taj strah krivim nacionalnu geografiju. :) Sve znam, i koliko je avion bezbedan... ali ne vredi. Uvek mi stoji ona " Da plivam i hodam znam ali da letim ne". Protiv straha se borim bromazepanom, bensedinom ili kojom čašicom žestine ( naravno ne sve u isto vreme).
 
sinless:
Igrom slučaja sam ceo svoj život leteo. Kao mali sam obožavao avion i letenje. Iza sebe imam više stotina letova. Strah se javio u poslednjih 5-6 godina. Za taj strah krivim nacionalnu geografiju. :) Sve znam, i koliko je avion bezbedan... ali ne vredi. Uvek mi stoji ona " Da plivam i hodam znam ali da letim ne". Protiv straha se borim bromazepanom, bensedinom ili kojom čašicom žestine ( naravno ne sve u isto vreme).
Kliknite za proširenje...

Pravio sam razne kombinacije, isto.
Izbegavao sam da se nakljukam sedativa i alkohola zajedno,
ali bez pojedinačnog "dopinga" bilo mi je nezamislivo da uđem u avion.
Čitaj temu od početka da vidiš šta sam sve radio da bih potisnuo strah !

Nemaš mnogo teksta,svega dve strane...
Jebbi ga,mrzi me da pišem ponovo.

Da li ti se događa da te u toku leta stisnu tzv."prisilne misli" !?
Kad te napadnu sve informacije iz podsvesti,vezano za padove aviona ?
Uzroci,kvarovi,kompanije,broj žrtava,destinacija,lokacija,vreme nesreće....
Sve ! Idiotskim naporima pokušavam da odagnam misli i da se prešaltam
na nešto drugo !
Nema šanse.....
 
Poslednja izmena:
Pročitao sam sve i sve kapiram. Te "prisilne misli" su redovne. Svaki šum, svaka sitnica se lako poveže sa nečim što sam pročitao, video... pa sve u kombinaciji sa tipom aviona kojim letim i "manama" istog. Jednom sam čak platio skoro 100 eur više kartu jer je jedan od aviona u vezi bio dc9 i nije bilo šanse da idem sa njim... Inače najgori let u mom životu je bio pre jedno 3 godine, airbus... let od 5 sati iznad atlantika koji je većim delom bio propraćen propadanjima i jakim turbulencijama. Lampica "vežite se" se palila na svakih par minuta. Kulminacija je bila sletanje po olujnom vremenu uz dva neuspešna pokušaja. Iz trećeg smo sleteli sa sve instrukcijama tj. svetlima za prinudno sletanje (mrak u kabini samo svetle linijice na podu i prinudni izlazi). Bromazepan nije pomogao i sumnjam da bi bilo šta pomoglo.
 
Ja sam opsesivno gledala one rekonstrukcije avionskih nesreća i zato mi nije prijatno u avionu. Prvi put sam letela sa 5 godina, u pitanju je bio kraći put do mora. Sećam se da je mama bila izbezumljena od straha, ja dete k'o dete, nisam razmišljala. Sada ako sedim do prozora, blizu krila, samo buljim u ona zakrilca. Sva sreća, nijedan let nije trajao više od dva sata, taman popijem kafu, piće, klopam i već slećemo. Ne znam kako bih izdržala put do Australije. Kad polećemo, skoči mi adrenalin od onog rulanja, to mi je strašnije od sletanja.
 
la dolcevita:
Ja sam opsesivno gledala one rekonstrukcije avionskih nesreća i zato mi nije prijatno u avionu. Prvi put sam letela sa 5 godina, u pitanju je bio kraći put do mora. Sećam se da je mama bila izbezumljena od straha, ja dete k'o dete, nisam razmišljala. Sada ako sedim do prozora, blizu krila, samo buljim u ona zakrilca. Sva sreća, nijedan let nije trajao više od dva sata, taman popijem kafu, piće, klopam i već slećemo. Ne znam kako bih izdržala put do Australije. Kad polećemo, skoči mi adrenalin od onog rulanja, to mi je strašnije od sletanja.
Kliknite za proširenje...

Dobra si ti.
Čim klopaš i piješ kafu.....
Meni dođe da kukam iz sveg glasa,
al' me sramota.
 
Moja drugarica mi je ispričala sjajnu priču. Ima veliki strah od letenja, pa je pri povratku iz Kine uzela veću dozu lekova za smirenje i kombinovala sa alkoholom...

Posle desetak sati leta, pred samo sletanje u Beograd, pozli joj i razmišlja: '' Eto ...avion nije ni pao, a ja ću sada umreti...''
 
sinless:
Pročitao sam sve i sve kapiram. Te "prisilne misli" su redovne. Svaki šum, svaka sitnica se lako poveže sa nečim što sam pročitao, video... pa sve u kombinaciji sa tipom aviona kojim letim i "manama" istog. Jednom sam čak platio skoro 100 eur više kartu jer je jedan od aviona u vezi bio dc9 i nije bilo šanse da idem sa njim... Inače najgori let u mom životu je bio pre jedno 3 godine, airbus... let od 5 sati iznad atlantika koji je većim delom bio propraćen propadanjima i jakim turbulencijama. Lampica "vežite se" se palila na svakih par minuta. Kulminacija je bila sletanje po olujnom vremenu uz dva neuspešna pokušaja. Iz trećeg smo sleteli sa sve instrukcijama tj. svetlima za prinudno sletanje (mrak u kabini samo svetle linijice na podu i prinudni izlazi). Bromazepan nije pomogao i sumnjam da bi bilo šta pomoglo.
Kliknite za proširenje...

Ne bojim se generalno ... A L I ...slećem jednom davno u Zadar u 6 ujutro, uspemo da sletimo iz otprilike petog puta, jer je duvao jak bočni vetar.
Nije mi uopšte bilo svejedno.
 
zaista mnogo smo toga vidjeli po filmovima i na televiziji pa nas za sve nesto vata strah..istina kod avijonskih nesreca nisu svi Vesna Vulovic, prezivi retko ko sto se mora uzeti u obzir...medjutim prednost kopnenim prevozom je velika ..pogotovo za poslovni svijet...Ja sam krajem januara morao na severni jadran pa posto nije bili direktne veze sa Krkom morao sam do Ljubljuane i odatle drugim avionom do destinacije..Nije bilo dobro vrijeme,pa presedanje , cekanje na aerodromu, turbulentni let..sve u svemu manje maltretiranja nego da sam iso autobusom..Spavao sam u prvom avionu pa i nisam mogao da aktiviram prirodni strahhhh
 
Mene letenje uopste ne plasi! Sta vise, obozavam avione od malena! Prvi put sam leteo sa 3 godine. Naravno, jedino tad sam se bojao pa sam, dok je avion rulao do piste za poletanje, zakukao da hocu napolje! hahaha Znam da nije sve jedno kada avion krene da se trese u vazduhu, a pogotovo nije svejedno onim ljudima koji su preziveli prinudno/prinudna sletanja! Inace, volim da gledam Air crash investigation i bez obzira na to, i dalje volim avione i letenje! Vec u avgustu me cekaju letovi i jedva cekam! :DD Mislim da mi je ova ljubav prema letenju i avionima urodjena, posto mi je deda bio padobranac i jedrilicar, rodjeni stric je hteo da postane pilot i zavrsio je obuku na cesni (nazalost tu je stao sa tim), a cale mi je radio u fabrici aviona. Nadam se da cu jednog dana leteti ovom dvospratnom lutkom! :DDD

1263322490.jpg
 
Poslednja izmena:
Evo da i ja kazem nesto o svom iskustvu...
Imam 26 godina i neizleciv strah od letenja. Pocelo je sve pre jedno 5 godina, na letu Beograd - Istanbul, kada me je uhvatio prvi panicni napad. Bio me je strah turbulencija i toga da ce se avion srusiti. Inace, putovala sam kao mala i tada se uopste nisam plasila, cak mi je bio gust da letim avionom...a sada ne mogu da zamislim sebe u avionu. To mi je prava nocna mora...pocela sam cesto da sanjam kako sam u avionu, kako uzlecemo i kako me obuzima neopisiv strah, budim se iz sna oblivena hladnim znojem...:sad2:
Za to najvise krivim sebe i svoju nekadasnju opsednutost emisijama na National Geographic Chanel-u, to su bile emisije pod nazivom "Air Crash Investigations". Ja nisam propustala ni jednu epizodu, obozavala sam da gledam te emisije...gledam strasne dogadjaje, a ja u toplom krevecu, bezbedna...ne sluteci da ce to kardinalno uticati na moj dalji zivot i bitisanje...Posle toga sam letela dosta puta, a strah se sve vise i vise pojacavao, dok nije dosao do tacke usijanja - kada sam prosle godine isla vozom do Moskve. Ne, moja noga vise nece krociti u avion..bar dok mi je ove pameti...Ja sam se, kad sam poslednji put letela avionom, zaklela da nikada vise necu uci u avion, jer taj strah koji me obuzme dok sam u njemu, taj strah se ne da opisati...moj mozak smislja najgore scenarije, u glavi se oprastam od najmilijih, od sebe...ja sam ubedjena da cu umreti, da ce avion pasti, i da nas vise nece biti..e sad zamislite kako razmislja covek koji se nalazi licem u lice sa stvarnom nesrecom, nekoliko sekundi pre nego sto ce ga udariti auto, kada zna da mu nema spasa...e taj osecaj, ali jedno 10 puta jaci...jer strah koji osecamo mi, panicari, je nerealan, iracionalan, jaci nego bilo koji drugi...to je STRASAN osecaj, verujte mi...strah od smrti, ne od letenja ili visine...jedno vreme sam mislila da sam ja jedini kreten koji ne sme da udje u avion...ali eto, laknulo mi je malo, znajuci da je i panicni strah normalan, svi smo mi oljudi na kraju krajeva...Uostalom, panicni strahovi se javljaju kao posledica 1001-og faktora..Ja sam osetljiva osoba, sklona strahu...bombardovanje sam dozivela kao kosmar, iako mi je tad bilo tek 14 godina...nisam oka skopila 2 meseca...verovatno da je to uticalo na kasniji razvoj dogadjaja...u zadnjih godinu dana sam imala tezak period, strah od smrti, strah da cu umreti os srcanog napada itd...;posetila sam sve moguce i nemoguce lekare, odradila 1001 pregled, niko nista nije nasao, ali strah je strah, to je nesto van moje moci. Strahovi se lece, ali je potreban dobar psihijatar, potrebna je zelja i puno vremena...medjutim, ne mozemo na kraju krajeva svi biti isti, hrabri, pametni, heroji itd...Ljudi su svi razliciti...i treba da volimo sebe, takvi kakvi jesmo...:)
 
Samo ja mogu u potpunosti da te razumem.
Mrzi me da pišem ponovo, jer ovo je moja tema.
Ako imaš volje, pročitaj moje postove na ovoj temi i sve ćeš shvatiti.
I kako se u trenutku otreznim kad avion zarula da poleti, na putu za Bagdad.
A, pre toga sam se nalivao 2 dana i 2 noći da bih suzbio taj strah....

I pet godina putovanja (više od 30) "Puškinom" na relaciji Beograd - Moskva - Beograd
u trajanju od dva dana i dve noći (48 sati), a drugari, koji su komforno stizali za 2 ipo sata
su se smejali mom paničnom strahu i mom "ludilu"....,
Ko ne zna šta tačno znači paničan strah od letenja, ne može to da razume.
Niko, osim nas koji smo u kandžama te fobije....

P.S. Govore da se strah od letenja eliminiše upravo - letenjem.
Ja sam leteo više od 50 puta, najčešće na dugim međunarodnim linijama,
ali samo onda kad drugog načina nije bilo.
I rukovodeći se ovom logikom, zašto se strah nije povukao,već se svaki put pojačava !?
 
Poslednja izmena:
Mene uzasava cinjenica da kad udjem u avion, ne mogu da izadjem tako lako. (klaustrofobicna sam)
Ne plasim se visine, ni da cu da se srusim, toliko koliko toga sto ne kontrolisem situaciju, zarobljena sam dok ne sletimo. :(
Popijem bromazepam. Letela sam 9 sati najduze, jos uvek ne mogu da verujem da sam se usudila, plasim se aviona kao djavo krsta.
 
...vec sam pisala na ovoj temi pa cu samo dodati...ova mlada cura je pomenula i bombardovanje...e to je cudno,jeste bilo je strashno meni i onda a i sada kad setim...ipak...i usred brujanja aviona ja sam ishla ulicom i u radnje i na pijac...u glavi su mi bile Markale...sve to obavljala tako shto sam prisilila sebe i govorila jbg ako bash bude kud svi tu i ja...ali sam osecala tlo pod nogama i u tome je shtos...u avion nikako...sam osecaj da ispod nema nishta me blokira...izgleda da cu morati da se prisilim i josh da me neko drzi za ruku,shto je naravno potpuno debilno jer sam ja odrasla zena...ali u mashti mi je put u Ameriku, kod sina pa valjda ce ta zelja biti jaca od straha od letenja :mrgreen:
 
>NiNa<:
Mene uzasava cinjenica da kad udjem u avion, ne mogu da izadjem tako lako. (klaustrofobicna sam)
Ne plasim se visine, ni da cu da se srusim, toliko koliko toga sto ne kontrolisem situaciju, zarobljena sam dok ne sletimo. :(
Popijem bromazepam. Letela sam 9 sati najduze, jos uvek ne mogu da verujem da sam se usudila, plasim se aviona kao djavo krsta.
Kliknite za proširenje...

Nikada nisam nista pila od lekova za umirenje pa me zanima kako Bromazepam deluje kada si u avionu? Jel te uspava? Umiri? Daje osecaj sigurnosti?
 
uff
za mene je voznja avijonom ugodna dok stoji na pisti ..tu nemam nikakve prigovore
od kad se pokrene pocinje moj ..pakao..
na srecu ne traje dugo ..zavisi kud letim ..sat,dva tri, ako je vise ..postoje tablete koje te uspavaju pa ti je svejedno
zavisno od posla kojeg imam kad sletim mogu da si i malo olaksam voznju sa avionom ..sa par ....a i vise pica ..
sto se tice onoga bolje sa deset tisuca metara nego bolnicki krevet...nisam bolestan pa nemam ni potrebu da se strmoglavim sa te visine
u zadnje vreme krace relacije ,,recimo do 600-700 km idem autom i nije mi tesko a ni put ne traje dulje ..a i nema nervoze:)

:bye:
 
Mirko_212:
Polako ljudi,pa i ti piloti i stjuardese imaju porodice,ziva su bica nisu nadljudi,najsigurniji prevoz je avionski i to je cinjenica.Strah je u glavi zato sto mi t6ako hocemo.Ako hoces da se plasis,plasi se,ali nemas zasto >:)))
Kliknite za proširenje...

"Nemaš zašto" ?
Kakav ti je to nebulozni zaključak ?
Kaži to porodici poljskog predsednika i
milionima drugih porodica, koje su izgubile najmilije
u tim "nemaš zašto" nesrećama.
Kad tresne o ledinu, zapali se i niko ne pretekne.....

Smešan si ko nemi film, majke mi.....!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Putovanje vozom od 11.000 evra
Odgovora
7
Pregleda
325
maybell
maybell
Lorelajn
Šta nas čeka na granicama od oktobra
3 4 5
Odgovora
118
Pregleda
2.062
soko stark
soko stark
salko dinamitas
Srbija tri dana od Beograda prema Crnoj Gori
Odgovora
2
Pregleda
260
fortes
fortes

Back
Top