Atomic™
Srebrna tastatura
- Poruka
- 270.416
-
- Popularno:
- Zasto su zene otvorenije za...
- Amerika sprema zakon o Balkanu: Na meti...
- Centar Inđije kao velika spavaonica:...
- Vučić proziva studente: Jel u subotu 1...
- Volim svoja 3 brata vise nego sebe
- 🔴 Da li je tradicionalno vaspitanje...
- Autosovinizam u Hrvatskoj !
- Nove varijante kovida
- (FOTO) Reka studenata prošla Zemunom...
- Da li ce se nesto desiti 1. novembra?
Stihovi za moju dusu
- Začetnik teme SlatKis6702
- Datum pokretanja
- Poruka
- 399.780
Desanka Maksimovic
Strah
Plasim se kad pomislim
da ce doci poslednja nedelja naseg drugovanja.
Znam, bice prolece i sunca zar,
i s bolom ostavicemo na dar
jedno drugom slatka dugovanja.
Znam, cvetace rumeno dani
poslednje nedelje naseg drugovanja.
Mirno cemo se pozdraviti;
a nikada necemo ozdraviti
od cudesnog tugovanja:
Sto tih dana da ugledamo ticu srebrnih krila
i sumu u suncu celu;
sto tada bas da nam oci sretnu
onu krunicu cventu radosnu i belu, belu.
Strah
Plasim se kad pomislim
da ce doci poslednja nedelja naseg drugovanja.
Znam, bice prolece i sunca zar,
i s bolom ostavicemo na dar
jedno drugom slatka dugovanja.
Znam, cvetace rumeno dani
poslednje nedelje naseg drugovanja.
Mirno cemo se pozdraviti;
a nikada necemo ozdraviti
od cudesnog tugovanja:
Sto tih dana da ugledamo ticu srebrnih krila
i sumu u suncu celu;
sto tada bas da nam oci sretnu
onu krunicu cventu radosnu i belu, belu.
Atomic™
Srebrna tastatura
- Poruka
- 270.416
- Poruka
- 399.780
Zadnje vesti
Sa mnom je gotovo bilo onoga trena
kad sam rekao
Nemoj
A ti si htela i htela
A ja sam pitao
Zašto
A ti si rekla
Zato zato i zato
jer tako čini žena
Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi
Suviše znam o sebi i o svemu
već sam prešao granicu grešnu
gde ništa nije sveto
i ništa nije sramota
Sav sam na drugoj strani
a iza mene gori ko večni plamen
jedino tvoja lepota
Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi
al sad je kasno
ovo su zadnje vesti
Više se nećemo sresti
osim u nekom teškom snu
Dusko Trifunovoc
Sa mnom je gotovo bilo onoga trena
kad sam rekao
Nemoj
A ti si htela i htela
A ja sam pitao
Zašto
A ti si rekla
Zato zato i zato
jer tako čini žena
Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi
Suviše znam o sebi i o svemu
već sam prešao granicu grešnu
gde ništa nije sveto
i ništa nije sramota
Sav sam na drugoj strani
a iza mene gori ko večni plamen
jedino tvoja lepota
Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi
al sad je kasno
ovo su zadnje vesti
Više se nećemo sresti
osim u nekom teškom snu
Dusko Trifunovoc
- Poruka
- 399.780
Reci, kad bi moj osmah bled,
rastopio se kao cvet
pola san a pola led.
Kad bih jos jednom
mogao da volim...
Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i zivot bio manje lud?
Ili bih i tad kao sad
mogao da se smesim i razbolim,
i da umrem?
Kad bih jos jednom
osetio da volim, volim?
M. Crnjanski
rastopio se kao cvet
pola san a pola led.
Kad bih jos jednom
mogao da volim...
Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i zivot bio manje lud?
Ili bih i tad kao sad
mogao da se smesim i razbolim,
i da umrem?
Kad bih jos jednom
osetio da volim, volim?
M. Crnjanski
u sazviježđa žedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.
Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše ruke;
ni da li zvuke smijeha voljeli smo više
od šuma suza.
Neću im reći ni jedan slog jedini,
što je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vijek;
ni da li je otrov ili lijek
ovo što je došlo
onome što je bilo.
Nikome neću reći kakva se zbog tebe pjesma događa
u meni vječito:
da li opija toplo
kao šume naše s proljeća;
ili tiha i tužna šuti u meni rječito.
O, nikome neću reći
da li se radosna ili bolna
pjesma događa u meni.
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.
Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše ruke;
ni da li zvuke smijeha voljeli smo više
od šuma suza.
Neću im reći ni jedan slog jedini,
što je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vijek;
ni da li je otrov ili lijek
ovo što je došlo
onome što je bilo.
Nikome neću reći kakva se zbog tebe pjesma događa
u meni vječito:
da li opija toplo
kao šume naše s proljeća;
ili tiha i tužna šuti u meni rječito.
O, nikome neću reći
da li se radosna ili bolna
pjesma događa u meni.
Ja više volim da prešućene
odemo ona i ja
tamo gdje istom svjetlošću sja
i zora i noć i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gdje je od istog vječnog tkiva
i čovjek i njegov san.
odemo ona i ja
tamo gdje istom svjetlošću sja
i zora i noć i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gdje je od istog vječnog tkiva
i čovjek i njegov san.
- Poruka
- 399.780
Čudo najkraće traje...
Bilo je kao nešto što možemo da podignemo,
držimo, gledamo i onda se smejeno zbog toga.
Bilo je duboko i svetlo i visoko.
Primaklo se tako blizu ludila.
Kad telefon zazvoni,
i ja bih voleo da čujem reči od kojih bi mi bilo lakše.
Zato je i moj broj u imeniku.
Vetar je jak noćas.
Ledeni vetar i ja mislim na sve one beskućnike.
Nadam se da neki od njih imaju bocu crnog.
Tek kada si beskućnik
primećuješ da je sve nečije vlasništvo
Č. Bukovski
Bilo je kao nešto što možemo da podignemo,
držimo, gledamo i onda se smejeno zbog toga.
Bilo je duboko i svetlo i visoko.
Primaklo se tako blizu ludila.
Kad telefon zazvoni,
i ja bih voleo da čujem reči od kojih bi mi bilo lakše.
Zato je i moj broj u imeniku.
Vetar je jak noćas.
Ledeni vetar i ja mislim na sve one beskućnike.
Nadam se da neki od njih imaju bocu crnog.
Tek kada si beskućnik
primećuješ da je sve nečije vlasništvo
Č. Bukovski
Atomic™
Srebrna tastatura
- Poruka
- 270.416
- Poruka
- 399.780
Zbog svega sto smo najlepse hteli,
hocu uz mene nocas da krenes
Ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni ili vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra I mraka,
uspravna I kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol I smeh da pijes
I da ne zelis da se vratis:
da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Ili crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli...
Miroslav Antic
hocu uz mene nocas da krenes
Ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni ili vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra I mraka,
uspravna I kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol I smeh da pijes
I da ne zelis da se vratis:
da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Ili crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli...
Miroslav Antic
Tea
Veoma poznat
- Poruka
- 13.074
* Reči za uspavanku *
Hteo bih nekog da uspavam,
kraj nekog da bdim hteo bih ja.
Tebe da mazim, uljuljkavam,
da te pratim u san i iz sna.
Hoću u kući tek ja da znam ...
kad noć je hladna ili sva zla.
Da se slušanju potpuno dam,
slušanju tebe, sveta i tla.
Dozive kroz noć dok šalje sat,
vreme se providi baš do dna.
Još: dole nekog neznanca bat,
i lavež neznanog, tuđeg psa.
Zatim ... tišina ! Oči bih tad
široko prostr'o vrh tvog sna,
da nežno te drže, i puste kad
u mraku se pokrene bilo šta.
*** Rainer Maria Rilke
Hteo bih nekog da uspavam,
kraj nekog da bdim hteo bih ja.
Tebe da mazim, uljuljkavam,
da te pratim u san i iz sna.
Hoću u kući tek ja da znam ...
kad noć je hladna ili sva zla.
Da se slušanju potpuno dam,
slušanju tebe, sveta i tla.
Dozive kroz noć dok šalje sat,
vreme se providi baš do dna.
Još: dole nekog neznanca bat,
i lavež neznanog, tuđeg psa.
Zatim ... tišina ! Oči bih tad
široko prostr'o vrh tvog sna,
da nežno te drže, i puste kad
u mraku se pokrene bilo šta.
*** Rainer Maria Rilke
- Poruka
- 399.780
Da si ovde...
Da si ovde, baš tu, kraj mene,
po leđima nežno da ti prstima pišem,
da lice ti umijem jutarnjom rosom,
sa tobom da spavam, sa tobom da dišem.
Da si ovde sada, tu, do mene,
da ti milujem grudi nabujale, bele,
pevam ti najlepšu pesmu noći,
moje to usne dugo već žele.
Da si ovde, pored mene, sada,
da stavim te u postelju od latica ruža,
noćima da mrsim tvoju crnu kosu,
pružim ti ljubav kakva retko se pruža.
Da si pored mene, ljubavi moja,
znaj da naša noć nikad prestati neće,
nežnosti male i poljupci vreli,
od uzdaha do uzdaha, od sreće do sreće.
(nepoznat autor)
Da si ovde, baš tu, kraj mene,
po leđima nežno da ti prstima pišem,
da lice ti umijem jutarnjom rosom,
sa tobom da spavam, sa tobom da dišem.
Da si ovde sada, tu, do mene,
da ti milujem grudi nabujale, bele,
pevam ti najlepšu pesmu noći,
moje to usne dugo već žele.
Da si ovde, pored mene, sada,
da stavim te u postelju od latica ruža,
noćima da mrsim tvoju crnu kosu,
pružim ti ljubav kakva retko se pruža.
Da si pored mene, ljubavi moja,
znaj da naša noć nikad prestati neće,
nežnosti male i poljupci vreli,
od uzdaha do uzdaha, od sreće do sreće.
(nepoznat autor)
Atomic™
Srebrna tastatura
- Poruka
- 270.416
- Poruka
- 399.780
BALADA
Od svih si devojaka bila tisa
Zbunjena, sama, neprimetna, bleda
Ej, zasto nisi bar porasla visa,
Bar visa za pola pedlja?
Jedne je noci udarala kisa,
Tako krvnicki ko cuvari reda...
Ej, zasto nisi bar porasla visa,
Bar visa za pola pedlja,
Jer kada si se o drvo kraj vrata
Obesila jednom u svitanja seda,
Izmedju bosih nogu i blata
Bio je razmak samo - pola pedlja.
Miroslav Mika Antic
Od svih si devojaka bila tisa
Zbunjena, sama, neprimetna, bleda
Ej, zasto nisi bar porasla visa,
Bar visa za pola pedlja?
Jedne je noci udarala kisa,
Tako krvnicki ko cuvari reda...
Ej, zasto nisi bar porasla visa,
Bar visa za pola pedlja,
Jer kada si se o drvo kraj vrata
Obesila jednom u svitanja seda,
Izmedju bosih nogu i blata
Bio je razmak samo - pola pedlja.
Miroslav Mika Antic
- Poruka
- 399.780
Аntonijo Macado - Sinoć sanjah dok sam spio
Sinoć sanjah dok sam spio,
o, blažena varka ta!
Izvor što je žuborio
imađah u srcu ja.
Mlazu skriti, rekoh ovo:
Zašto meni stiže sad,
o, života vrelo novo,
s kojeg ne pih ja nikad?
Sinoć sanjah dok sam spio,
o, blažena varka ta!
Da košnicu bejah svio
u dubini srca ja.
I rojevi zlatnih pčela
stvarahu, uz žubor tih,
sladak med i saća bela
od starih mi gorčina svih.
Sinoć sanjah dok sam spio,
o, blažena varka ta!
Jarkog sunca plamen mio
kako mi u srcu sja.
Beše vrelo k’o crveni
razgoreli ugljen sam,
beše sunce pošto meni
vid zaslepi blistav plam.
Sinoć sanjah dok sam spio,
o, blažena varka ta!
Da to Gospod sâm je bio
što nosih ga u srcu ja.
Sinoć snih da videh Boga,
da sam s njime govorio;
I snih da Bog slušaše me...
Zatim sanjah da sam snio.
Sinoć sanjah dok sam spio,
o, blažena varka ta!
Izvor što je žuborio
imađah u srcu ja.
Mlazu skriti, rekoh ovo:
Zašto meni stiže sad,
o, života vrelo novo,
s kojeg ne pih ja nikad?
Sinoć sanjah dok sam spio,
o, blažena varka ta!
Da košnicu bejah svio
u dubini srca ja.
I rojevi zlatnih pčela
stvarahu, uz žubor tih,
sladak med i saća bela
od starih mi gorčina svih.
Sinoć sanjah dok sam spio,
o, blažena varka ta!
Jarkog sunca plamen mio
kako mi u srcu sja.
Beše vrelo k’o crveni
razgoreli ugljen sam,
beše sunce pošto meni
vid zaslepi blistav plam.
Sinoć sanjah dok sam spio,
o, blažena varka ta!
Da to Gospod sâm je bio
što nosih ga u srcu ja.
Sinoć snih da videh Boga,
da sam s njime govorio;
I snih da Bog slušaše me...
Zatim sanjah da sam snio.
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.539
Konstrukcija sećanja na tebe - Zbignjev Bjenjkovski
Živiš tamo otkuda pisma ne dolaze.
Daleko, dalje no najdalje značenje ljudskih reči
što imenuju daljinu.
Tako daleko da samo uvek i nikad mogu, pomoću misli,
da približe tvoju udaljenost.
Toliko si daleko da kad kažem živiš, kad mislim postojiš,
onda su te reči metafore moga, a ne tvoga postojanja.
Toliko daleko da kad kažem ti, tebe, tebi, to su pisani
znaci moje egzistencije, suviše bedne da bih joj davao
naziv radi nje same.
Grad u kome živiš znam iz uzbuđenja:
sigurno ima svoj geografski položaj, umetnička dela,
administraciju, i po tome je sličan mnogim
drugim gradovima,
ima tebe, i to ga izjednačava sa mojom čežnjom
i snovima, u kojima takođe živiš.
On je čvor linija sreće i sudbine do koga neće
dovesti besputni život moga dlana.
Toliko se daleko da nikakva pošta ne prima moja
pisma za tebe.
Toliko daleko da prostor što nas deli nestaje
iscrpen vlastitom neizmernošću.
Toliko daleko da premoć što se širi među nama
ne može da te izgovori čak ni zaćutalim odjekom
prve bombe koja je razorila naše misli.
Tako si daleko da se rat koji počne u mojoj
zmlji završi dok do tvoje ne stigne.
Tako si daleko da se Zemlja u kojoj živiš smanjuje
d planetarne fikcije.
Toliko daleko da osmeh koji mi šalješ samo
ko suza do mene stiže.
Toliko si mnogo daleko da ne znam više
da li je dovoljno slagati misli na zemaljski način
da bi ih ti mogla prozreti.
Živiš tamo gde neće stići niko drugi sem tebe: u suzi mojoj.
Blizu, bliže no najbliže reči koje ne umem da odgonetnem.
Tako si blizu mene, kao što bih ja želeo da budem blizu tebe.
Tako si blizu mene da se sporazumevamo otkucajima srca,
tako blizu da bi, radi opstanka morao prestati
da postoji moj život u kome živiš, morala bi da se
ugasi moja misao u kojoj misliš, morao bih da se
probudim iz sna u kome sanjaš.
Tako si mi bliska, da si bliža nego dan noći i senka svetlu.
Tako bliska da reči koje za tebe slažem znaš pre no što ih pomislim.
Tako bliska da ne znam gde prestaješ ti, a počinjem ja.
Cveće koje zaobilazim cveta tvojim pogledom.
Ptice koje napuštam gnezde se u tvom dlanu.
Vidik kojim plovim izbija iz tvojih zenica.
Zvezde koje ne čujem o tvojim tajnama ćute.
Tako si blizu da ako hoću da te vidim ne treba
ni da otvaram ni da zatvaram kapke.
Tako blizu da te čujem kao što gluvonemi čuju uzbuđenje.
Tako blizu da tvoju kosu jasno osećam rukom
kao što bogalj oseća prisutnost odsečene ruke.
Tako si blizu mene da mi još uvek izgleda da si predaleko.
Živiš tamo otkuda pisma ne dolaze.
Daleko, dalje no najdalje značenje ljudskih reči
što imenuju daljinu.
Tako daleko da samo uvek i nikad mogu, pomoću misli,
da približe tvoju udaljenost.
Toliko si daleko da kad kažem živiš, kad mislim postojiš,
onda su te reči metafore moga, a ne tvoga postojanja.
Toliko daleko da kad kažem ti, tebe, tebi, to su pisani
znaci moje egzistencije, suviše bedne da bih joj davao
naziv radi nje same.
Grad u kome živiš znam iz uzbuđenja:
sigurno ima svoj geografski položaj, umetnička dela,
administraciju, i po tome je sličan mnogim
drugim gradovima,
ima tebe, i to ga izjednačava sa mojom čežnjom
i snovima, u kojima takođe živiš.
On je čvor linija sreće i sudbine do koga neće
dovesti besputni život moga dlana.
Toliko se daleko da nikakva pošta ne prima moja
pisma za tebe.
Toliko daleko da prostor što nas deli nestaje
iscrpen vlastitom neizmernošću.
Toliko daleko da premoć što se širi među nama
ne može da te izgovori čak ni zaćutalim odjekom
prve bombe koja je razorila naše misli.
Tako si daleko da se rat koji počne u mojoj
zmlji završi dok do tvoje ne stigne.
Tako si daleko da se Zemlja u kojoj živiš smanjuje
d planetarne fikcije.
Toliko daleko da osmeh koji mi šalješ samo
ko suza do mene stiže.
Toliko si mnogo daleko da ne znam više
da li je dovoljno slagati misli na zemaljski način
da bi ih ti mogla prozreti.
Živiš tamo gde neće stići niko drugi sem tebe: u suzi mojoj.
Blizu, bliže no najbliže reči koje ne umem da odgonetnem.
Tako si blizu mene, kao što bih ja želeo da budem blizu tebe.
Tako si blizu mene da se sporazumevamo otkucajima srca,
tako blizu da bi, radi opstanka morao prestati
da postoji moj život u kome živiš, morala bi da se
ugasi moja misao u kojoj misliš, morao bih da se
probudim iz sna u kome sanjaš.
Tako si mi bliska, da si bliža nego dan noći i senka svetlu.
Tako bliska da reči koje za tebe slažem znaš pre no što ih pomislim.
Tako bliska da ne znam gde prestaješ ti, a počinjem ja.
Cveće koje zaobilazim cveta tvojim pogledom.
Ptice koje napuštam gnezde se u tvom dlanu.
Vidik kojim plovim izbija iz tvojih zenica.
Zvezde koje ne čujem o tvojim tajnama ćute.
Tako si blizu da ako hoću da te vidim ne treba
ni da otvaram ni da zatvaram kapke.
Tako blizu da te čujem kao što gluvonemi čuju uzbuđenje.
Tako blizu da tvoju kosu jasno osećam rukom
kao što bogalj oseća prisutnost odsečene ruke.
Tako si blizu mene da mi još uvek izgleda da si predaleko.
Jan Hus
Poznat
- Poruka
- 8.098
- Poruka
- 399.780
Kad me više nećeš voleti
baš me zanima
kako će me boleti,
Hoće li krenuti od srca
ili od prstiju
hoću li vikati
ili žalostan slušati
nekud otputovati
čitati novine isto kao pre
Hoću li shvatiti tvoje reči
hoću li biti očajan
i koji će to biti dan
jer ne znam koje dane biraš
za tužne vesti
Kad me pokretom ruke
svoje nežne ruke
pomakneš od sebe
koga ćeš izvestiti o svojoj odluci
kome ćeš se pohvaliti
da si imala snage
i da si me pobedila
Kad mi kažeš da me ne voliš
budi nežna kao na početku
jer poraženi su puni tuge.
Zeljko Krznaric
baš me zanima
kako će me boleti,
Hoće li krenuti od srca
ili od prstiju
hoću li vikati
ili žalostan slušati
nekud otputovati
čitati novine isto kao pre
Hoću li shvatiti tvoje reči
hoću li biti očajan
i koji će to biti dan
jer ne znam koje dane biraš
za tužne vesti
Kad me pokretom ruke
svoje nežne ruke
pomakneš od sebe
koga ćeš izvestiti o svojoj odluci
kome ćeš se pohvaliti
da si imala snage
i da si me pobedila
Kad mi kažeš da me ne voliš
budi nežna kao na početku
jer poraženi su puni tuge.
Zeljko Krznaric
Tea
Veoma poznat
- Poruka
- 13.074
Kad pogledam ovaj zivot moj
cini mi se kao da je san
iz koga bih da se probudim
kao nekad, da te poljubim
Da nam sajku daju alasi
pa neka nas nose talasi
od Palanke, pa do Bezdana
da grickamo noc sa zvezdama
Ref.
Ej, ruzo, moja bela ruzo
dzaba sto mesec sija
ej, ruzo, moja bela ruzo
kad nismo blizu ti i ja
Ej, ruzo, moja bela ruzo
gde ce nas put odvesti
ej, ruzo, moja bela ruzo
da l' cemo se ikad sresti
Mic po mic i odu godine
ja ko ludak, dalje cekam te
da svanuce jave petlovi
i da nam se sretnu svetovi
Ref.
Sanjaj mi u krilu
sanjaj mi u krilu, uvek ti
sanjaj mi u krilu
i cuvaj mi biser ljubavi
cini mi se kao da je san
iz koga bih da se probudim
kao nekad, da te poljubim
Da nam sajku daju alasi
pa neka nas nose talasi
od Palanke, pa do Bezdana
da grickamo noc sa zvezdama
Ref.
Ej, ruzo, moja bela ruzo
dzaba sto mesec sija
ej, ruzo, moja bela ruzo
kad nismo blizu ti i ja
Ej, ruzo, moja bela ruzo
gde ce nas put odvesti
ej, ruzo, moja bela ruzo
da l' cemo se ikad sresti
Mic po mic i odu godine
ja ko ludak, dalje cekam te
da svanuce jave petlovi
i da nam se sretnu svetovi
Ref.
Sanjaj mi u krilu
sanjaj mi u krilu, uvek ti
sanjaj mi u krilu
i cuvaj mi biser ljubavi
faraonn
Elita
- Poruka
- 20.180
Večni san
Zainteresovan član
- Poruka
- 135
Laku noć onima koji su nas napustili.
Onima koji su otišli, u tišini ili s praskom grmljavine.
Onima s kojima smo želeli ostati, ali je drugi odlučio umesto njih.
Laku noć nesrećnim ljubavima koje su postale uzdah u besanim noćima.
Laku noć rastancima koji su ostavili suze u nekom srcu i nečijoj duši.
Laku noć svima onima koji se pitaju zašto...
a znali su zašto se sve ruši.
Onima koji su otišli, u tišini ili s praskom grmljavine.
Onima s kojima smo želeli ostati, ali je drugi odlučio umesto njih.
Laku noć nesrećnim ljubavima koje su postale uzdah u besanim noćima.
Laku noć rastancima koji su ostavili suze u nekom srcu i nečijoj duši.
Laku noć svima onima koji se pitaju zašto...
a znali su zašto se sve ruši.
Poslednja izmena od moderatora:
Me gusto
Ističe se
- Poruka
- 2.592
Желим:
да после снова
не остане траг мој на твом телу.
Да понесеш од мене само
тугу и свилу белу
и мирис благ
путева засутих лишћем свелим
са јабланова.
-----------Црњански
да после снова
не остане траг мој на твом телу.
Да понесеш од мене само
тугу и свилу белу
и мирис благ
путева засутих лишћем свелим
са јабланова.
-----------Црњански
faraonn
Elita
- Poruka
- 20.180
... ako me ostavis
naci ces
sve svoje najljepse
kod mene zaboravljeno...
naci ces
sve svoje najljepse
kod mene zaboravljeno...
Tea
Veoma poznat
- Poruka
- 13.074
Nikad i nikad
ti nećeš postati
izblijedjela uspomena
iz vremena koje prolazi.
Nikad nećeš biti
prošlost...
Neću te zaboraviti
i ako još moram
doživi stotu,
godinama ću nastaviti
Govoriti o tebi
gdje god hodam.
Bacherini
ti nećeš postati
izblijedjela uspomena
iz vremena koje prolazi.
Nikad nećeš biti
prošlost...
Neću te zaboraviti
i ako još moram
doživi stotu,
godinama ću nastaviti
Govoriti o tebi
gdje god hodam.
Bacherini
- Poruka
- 399.780
Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.
Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.
Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.
Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.
Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.
Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.
Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.
Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:
Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.
Karl Avgust Sendberg
i mesto gde ljubav prestaje.
Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.
Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.
Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.
Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.
Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.
Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.
Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:
Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.
Karl Avgust Sendberg
Пиле моје, паче моје мало.
Не зови ме да се вратим.
Луталицу звезду пратим.
Чедо моје, луче моје лепо.
Кућа ми је тамо ди сам.
Нигди мира нашо нисам.
Тражио сам џаба срећу...
Канда да је наћи нећу.
Не зови ме да се вратим.
Луталицу звезду пратим.
Чедо моје, луче моје лепо.
Кућа ми је тамо ди сам.
Нигди мира нашо нисам.
Тражио сам џаба срећу...
Канда да је наћи нећу.
