Stihovi za moju dusu

[R.Welch]

Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

 

[Mala sanjalica]

Sjecanje
Marija Jaukovic
Ne sjecam te se vise...
niceg se ne sjecam...
otjerala sam tvoj glas,
...i tvoju sjenku...
da idu sto prije...
da se izgube sto dalje,
Ne sjecam te se vise...
ni dana....ni trena...
niti vjecnosti nase...
srusilo se sve...
u hiljade...
crnih komadica...
Ne sjecam te se vise...
Znaj !...
opet cu plesati na kisi,
Sama....
i sanjati snove...

 

[mari47]

PONOVNI SUSRET

Da li si mogla da zaboravis
da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
s mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava
citavo jedno kratko proljece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svijet, nekada mirisan i raspjevan,
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i nasih malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vrijeme brise i srce zaboravlja;
ali casovi srece ostaju,
njihov je sjaj u nama.

H. Hese

 

[Mala sanjalica]

ŽENA – MUŠKARCU

O, ma ko da si, ostani
noćas kraj moga skuta,
nikuda ne polazi.
Za onim čega nema
duša mi gori i luta,
i goli, jer sve prolazi.
I čini mi se, negde ljudi sad
prolaznost imaju na umu,
pa će doći noćas na nas breg
da spokojno svega se odreku.
Večno nihaju jasike na drumu
dušu nemirnu.
Ćute blago plaveti neba i teku.
Noćas me samo pogladi
nežno i blago po kosama
i kaži reč mi što greje.
Srce je moje pusto,
dušu mi mori osama,
i boli, jer prazno sve je.
I čini mi se, negde u blizini
rođeno srce da nekome smeta,
pa će doći noćas na naš breg
da nasmeje se svemu što biva.
Oblak u suton iznad šume sleta
i vrh livada brodi.
Putuju jutrom magle ponad njiva.
O, ma ko da si, zagrljaj
noćas mi vreo podari.
Srce je moje umorno,
duša je moja strana
gomili ljudi i stvari,
i ćuti u meni sumorno.
I čini mi se, nedaleko negde
od tuga teških ljudi boluju,
pa će doći noćas na naš breg
da radosno svi poumiru.
Grlice tihe brdom našim stoluju
i jecaju meko.
Putevi beli u nebesa uviru.
Desanka Maksimović

 

[Stormbringer]

 

[_provincijalka_]

U međuvremenu

Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći
i umoran sam od traženja rešenja,
koje je uvek na dohvatu naših kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jačaju,
ali ne rastu.

A da zakoračiš?
Ne, ne smeš prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?

Ne kradi mi međuvreme,
ako već ne osećaš svoje.
Postaću hladan i promeniću se,
ali kad-tad ću eksplodirati.
Ko će da skuplja parčiće? Ti?
Pa ti ne možeš da me skupiš ni sastavljenog.

Ne kradi mi međuvreme.
Ono nije naše.
Ono je moje.
I nije između nas.
Ono je između mene i mene.

Ne kradi mi međuvreme,
bojim se - upašćeš u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa.
Postaćeš međuvreme
i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene.

 

[Packy]

Nostalgična

Može bit da san potrošija i ono malo suza
Za navodnit dolinu sevdaha i bluza
Svit je tužan, tu nikad neće bit pravde
Za one koji žele samo da žive i rade
I samo vole i smiju se svemu ka vicu
A ja se pitan ima li smisla pravit dicu
Donosit ih na svit di su život i sloboda
Ka roba koju će neki moćnik prodat

I ove stare melodije bude memorije
Čiste nostalgije, i ne znan šta mi je
Stari s bafama, stara s ogromnon trajnon
Sestra i ja cili umazan slajon
I sve je daleko i tajno
Al ditetu sve je sjajno
Znan i onda nije sve bilo bajno
Al pari mi se puno lipše
I ove kapi kiše ka da šapću "nikad više"

Jer sve prolazi, ostaje samo u nama
U srcima, u umu i fotoalbumu
Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad
Nasmijana lica nekih starih prika
Nekih nema više, ostale su sjene
Mora bit da je s njima nesta i dio mene
Al vrate ga kiše i vitar s juga
Neka stara pisma, nostalgija i tuga

Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit
Pa mislin tribalo je bit kad je proklet ovi svit
Dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj
Zato se nadan da postoji pakal i raj
Neki viši sud, Božja pravda
Da presudi i kazni svakog onog gada
Željnog rata i žednog krvi
Ali ko je bez grijeha nek baci kamen prvi
Ironično, zaista, da citira Krista
Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista
U mraku, u miješanom braku
U nekoj dalekoj zemlji sad je samo u zraku
(i baš me tamo donila roda)
Je, da ne mrzin i buden pošten, iskren i odan
A razliku između zla i dobra
Nisan naučio ni od fratra, ni od hodže, ni popa

Kad su zavladali oni šta su pali s kruške
Božji ljudi su blagoslovili puške
Ovce slali u smrt za svoga boga jedinoga
Za ludilo svoga ideologa
I kad zavlada mržnja razum nije lijek
I ludilo uvik promijeni tijek povijesti
Ispiše novu, krvavu stranu
U zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu

Zato letin visoko iznad napaćenog tla
Daleko iznad poimanja dobra i zla
Visoko gore, ka suncu, u nebesa
(di se gužvaju poruke sms-sa)
Iz ovog vrimena izlazin van
I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san
U neki bolji dan, pun smija i vica
Di su sritni ljudi i njihova dica
I gledaju u sutra ozarena lica
Puni nade, u tom svitu pravde
Jednakosti, bratstva i slobode
(u svit ljubavi me misli vode)
I još uvik virujen da će na ovoj planeti
Jednog dana svi ljudi moć živit sretni
Razum, ljubav i znanje izgradit će raj
I znaj, neće bit ironije za kraj

 

[morana18]

Dan njegova večnost
Cvet njegov dan
Slepoočnice njihov vid
Govorim da progovorim
Glasom se kroz šumu probijam.

Čelo sam svoje istrošio
Srce izgubio pevajući
Umem da te prepoznam
Da ti vratim sve što sam ti oduzeo
Da te volim.

Da te u mislima svlačim dok ti srce ne ugledam
Da samo na tebe mislim dok me lažna smrt muči
Dok mi krv slika užase u glavi
Dok me šume zaobilaze pevajući
Dok dan raste od zadobijenih rana.

To je san koji te potvrđuje
To je ptica koja te dokazuje
To je cvet koji ti lice otvara
To je pesma koja počinje.

Postajem vidljiv
Ali niko ne može da vidi
Onoga što u meni peva
Pa ne znam je li stvaran
Predeo kroz koji prolazim.
Branko Miljković

 

[morana18]

SRCE

Srešćemo se opet,ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javićeš se meni
Možda kad duši bolno zastudeni,
I u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniktnuti neće
Ni prekor,ni hvala;niti tuga nova
Što ne osta više od negdašnjih snova
Ni kaplja gorčine,ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te:
To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer što srce hoće to je njegov deo
Uvek novi deo od nove minute.

Jovan Ducic

 

[Mala sanjalica]

UVELO LIŠCE
Želela bih da se uvek sećaš
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
K'o naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš ja nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta je pesma bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji si me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More brise tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika
Z.Prever

 

[Daringo]

MRAVI

Moj telefon zvoni
Ostavi poruku
Trenutno nisam na zemlji
Stanujem u svemiru

Pretvorio sam prste u perje i vjetar
U strujama se valjam
Kao jastuk sam mekan

Podijeli samnom krevet dotaknit cu te krilom
Na mojem dlanu sjaji
Ponocno nebo

Gradovi za nas su previse mali
S nase visine ljudi postaju mravi
I na ledjima nose one koji su pali
Za nas su previse mali

…
…
Vjeruj mi sve sam to vec vidio

(Urban)

 

[STARDUST]

Noćas te draga silno želim,
noćas mi tvoja nežnost treba,
noćas bi da podelim sa tobom,
svaki delić zvezdanog neba.

Noćas te zovem imenom svojim,
noćas bi se kraj mene svila,
noćas bi da te učinim srećnom,
kao što nisi nikada bila.

Noćas ti mesec u sobu šaljem,
noćas te ljubim njegovim sjajem,
noćas od tebe trebam toplinu,
sve što poželiš noćas ti dajem.

Noćas, samo još noćas mi dođi,
kao nekad zavedi me mila,
noćas, nek' nebom putuju reči,
o tome kako moja si vila.

 

[Kalamiti Dzejn]

DA LI BESKRAJ IMA KRAJ?

Duso moja, volela bih da si tu.
Uzdahnula sam upravo duboko,
i u trenu shvatila da te zelim kraj sebe,
da imam strahovitu zelju da ustanem,
da ti pridjem i da te zagrlim, snazno,
da mi zagrljajem das snagu za buduci dan.
Zelim da spustim glavu u tvoje krilo,
zagnjurim lice u tvoj stomak,
u tvoje grudi i cutim samo tren,
mali, majusni tren,
dovoljan da mi da snage za jos stotinu dana.
Isuvise dugo sam bez tebe,
bez tvog pogleda koji bi se zaustavio na meni
makar samo u prolazu,
da me pomiluje ili opomene,
svejedno, ali samo da je tu.
Da li cu imati snage da te cekam do beskraja?
Da li beskraj ima kraj?
Kako je strasno cekati nekoga
a da ne znas kada ce on doci.
I da li ce uopste doci ili je svemu kraj.

 

[karpos]

Pogled

O, kako boli pogled koji je do "juce":

Zaustavljao planetu...

Suze u smeh pretvarao...

Svaki problem u izazov...

Svaku bol u pobedu...

Pogled...

koji je

Sunce u sebi nosio...

pozare pravio

i bez vatre ih gasio!

Pogled koji je

Umeo da prica...

Lepse od svake price.

Da peva...

glasnije od svake pesme.

Da se smeje.

Da cuti.

Da pobesni.

Da pita,

I odgovara.

Da doceka

I isprati.

Da kaze

Nedostajes...

Volim te...

Ne dam te....

Ne plasi se...

Raduj se!

Ja sam tu!

 

[DUNJA W]

Одакле мени девојка
Која се осмехне увек када ме види
И каже ми само једно- ћао,
Које значи и волим те
И драго ми је што си ту
...И пољуби ме
И буди близу мене
И лепо је што си баш ти мој.
Одакле мени сањалица
Одакле мени неко ко не уме да свира
Али чији је сваки покрет
Чија је свака реч песма...
Одакле мени ти ?

Матија Бећковић

 

[morana18]

Ovo je pesma za tvoja usta od visanja i pogled crni.
Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove
ja umem u svakoj kapiji da napravim juni,
i nemam obicne srece i nemam obicne grehove.
....podelicu sa tobom sve bolesti i zdravlja.
...Zavoli moju priliku sto se tetura niz dan.
Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja.
Svejedno lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeha na rubu case,
na cigareti,
i blatnjav hod duz ulica
koje sigurno nekuda vode.
Bicemo suvise voljeni ili suvise prokleti.
Budi uz mene kad odem...Antic

 

[gost 254762]

Ako se sretnemo

Ako se sretnemo u nekom novom životu,
necu Ti oprostiti za sve besane noci
i nedovršene snove u njima.


Necu Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje pored jezera
i nedovršene prièe o lepim iskustvima.
Dobro znaš da volim da Te slušam.


Necu Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje parkovima
i nedovršene price o životu.
U tome smo uvek bili dobri!


Ako se sretnemo u nekom novom životu,
necu Ti oprostiti za neostvarena
putovanja u nepoznata mesta
gde su drugaciji ljudi i obicaji, lepota i predeli.
Znaš da oboje to volimo!


Necu Ti oprostiti za neodsvirane
pesme na gitari
i neodigrane igre uz pesme
koje su ispevane samo za NAS.
Znaš da bih mogla To dok ne poludim!


A više od svega,
ako se sretnemo u sledecoj reinkarnaciji,
necu Ti oprostiti

VREME kad nismo bili zajedno.

Znaš da nam ga je uvek bilo malo!

 

[Nina]

Staklenom ulicom, Zal Kop



Svaku večer staklenom ulicom prolazim
i kao da nikada nisi otišla
sakupljam te u krhotinama svojih misli
i gledam, kako u kapima mesečine
izmedju drvoreda sećanja plamtiš.

Hodam, tako rano, jutarnjim satima
a ti me svojom senom pratiš
i ne remetimo nežnost krošnji,
jer one poznaju mirisni šum pesme
i naše korake pamte kao svakodnevne,
pamte i ne zameraju im prolaznost,
ne plaču, već onako setno
u uglu naših zenica, cute.

Dobrodošla si,
iako im je teško podeliti tvoje osmehe u pamćenju,
za njih si uvek dobro došla,
jer kad završi dan ili započne noć,
ti si kao uteha i verovanje ili obratno,
ne secam se više,
ali pamtim, kako si jednom već dolazila
s nadom na obrazima niz staklenu ulicu
i kako si kazaljke na satu zanemarivala,
i onda, …onda si u srcu,
s tim svojim glasom što ga pamtim
niz staklenu ulicu opet otišla,
i po ko zna koji put si,
izmedju drvoreda sećanja
u kapima mesečine ostala plamtiti.

 

[Nao]

SVE TE VODILO K MENI

Sve te vodilo k meni, iz daljine iz mraka,
sve te vodilo k meni već od prvih koraka.
Mada ništa nisi rekla ja sam znao, ja sam znao
iz tih kretnji porijekla sve je isto, sve je "kao".

Sve te vodilo k meni, sve što rode samoće,
mala primorska mjesta, isti pisci i ploče.
Kad te baci kao lađu noćni val do moga praga,
nije bilo teško znati da mi moraš biti draga,
da mi moraš biti draga...

Sve te vodilo k meni; tvoje oči i usta,
tvoje ljubavi mrtve, moja loša iskustva.
Mi smo bili na početku istim vinom opijeni,
i kad si išla krivim putem, sve te vodilo k meni.

Sve te vodilo k meni...

Mi smo bili na početku istim vinom opijeni
i kad si išla krivim putem, sve te vodilo k meni.

Arsen Dedić

 

[STARDUST]

Dođe iznenada,
slobodno ušeta,
zauzme svaki deo srca,... Visa mer
ispuni radošću dušu,
vine među oblake i zvezde,
stavi osmeh na lice,
sjaj u oko,
napravi haos u glavi,
podari najlepše snove...

Nestane iznenada,
baci treskom sa oblaka na zemlju,
donese noći bez sna,
dane bez svetlosti,
život bez radosti,
prazne ruke,
rane na srcu,
bol u duši,
suze u oku,
haos u glavi...

Ljubav,
snaga što u trenu uzdiže,
snaga što u trenu razara.

 

[Nao]

Kao da mi je neko zavezao sve

misli u glavi i kao da mi ne da

poleteti pesmom u oblake

Tako sam ranjiva na pragu predvečerja

zbunjenim kišama okupana

buketima čežnje ispunjena

I kad prolije se miris belih

jorgovana u vrtu

Dođe mi vriskom dohvatiti mesec

i ogoliti lepotu neba

Šutnjom obeshrabriti tvoje pohode

po mojim usnama

Beskrajno dugo stajati na osami

dok mi vetar drhti kroz telo...

 

[Nastassja-]

Zašto

Kroz žamor ispraznih priča
poneka reč me zapeče.
Iz senke nehajnog osmeha
tvoj pogled nemušto bode.
Osećam, gasi se bliskost,
svežina donosi veče...
Uz pljusak poslednjih podsmeha
prijateljstvo nam ode...
Da li je moglo drugačije?
Da li je sve moglo bolje?
Uzdah ponesen sećanjem
proteklo trajanje broji...
Za sve je potrebno hrabrostii samo po tračak volje...
Sva su iskustva dragocena
al' zbog njih ne postojim.
Kroz tamu koja se spušta
gase se poslednja lutanja.
Više i ne pitam zašto, to nije pravo pitanje...
Obavijena slutnjom
prihvatam naša ćutanja
i svaka nova misao
donosi novo svitanje.

 

[karpos]

Naši putevi su se ukrstili
Naši pogledi su se okrznuli

Tvoj osmjeh je postao moje sunce
Tvoja nježnost veliko čudo

Nudim ti u svojim rukama
Hiljade umiljatih poljubaca
Da ih ti nikada ne bi bila uskraćena.

 

[Mala sanjalica]

O, ma ko da si, ostani
nocas kraj moga skuta,
nikuda ne polazi.
Za onim cega nema
dusa mi gori i luta,
i boli, jer sve prolazi.
I cini mi se, negde ljudi sad
prolaznost imaju na umu,
pa ce doci nocas na nas breg
da spokojno svega se odreku.
Vecno nihaju jasike na drumu
dusu nemirnu.
cute blago plaveti neba i teku.

Nocas me samo pogladi
nezno i blago po kosama
i kazi rec mi sto greje.
Srce je moje pusto......

Dsanka Maksimović

 

[lunao]

Stavi mi ruku na rame -
Da znam da si mi prijatelj oduvek bio;

Podmetni mi nogu kada padam -
Da znam da neću uzalud pasti na pod;

Stavi mi ključ u rđavu bravu -
Tu istu, od srca, koju si odavno obio;

Podmetni mi u džep parče sebe -
Ostatke od kojih je sastavljen sav moj kod...
Onda mi oduzmi i poslednju nadu -
Jer nema svrhe da propadam više;

Daj mi samo još jednu cigaretu -
Zadovolji mi potrebu kad već zavisim;

Oduzmi mi zaostale tragove trezvenosti -
Napravi tišinu, pa priđi još tiše;

Daj mi samo osećaj da si blizu -
A onda me pusti, da mislim šta mislim...

*

Stavi mi podmetnut osećaj da smo oduvek
Oduzimali dato nam - da bismo živeli zauvek;

Samo mi ne daj sebe ako ćeš mi oduzeti i to,
Zaključaj se, ili beži...

Ne gledaj u moj bol (!)