Stihovi za moju dusu

[goxy]

"....Ja sam mahovina sa onog kamena
sa koga ti jesi otišao, ali nijedna tvoja rana nije.
Ja sam mahovina sa svake boli,
Ja sam paučina sa svake tvoje rodne nesanice,
Ja sam so što jezik skuplja, za koju se ne pita.

Ti si moja sva sreća koju u kostima čuvam
I svaki je vetar samo raspiri.
Ja sam ono za šta si morao doći- i došao si.

Ti si odavno postao pršljen moje kičme
i leva komora,
Krnjeni biser iz napukle školjke presušenog mora,
Zarasla kost izumrle životinje.

Ja razumem sve što kažeš,
do mene dođe kao da si ga zato i rekao.
Dopliva sve to do drugog starca sa tvoga kamena
I sve stigne, čudni ga vetrovi nose
i slomi me tamo negde gde lomiti treba,
sustigne me u nekoj noći, tek tako
I ti to znaš.
I pričaj i srećan budi moj kamenu i moj kršu
Jer ja čujem, ja još uvek čujem...
Svaka mi reč stigne ko da sam joj kuća
A ti si došao, jer morao si naći adresu
za svoje reči koje me lutajući nađu."

Ovo je baš lepoSama si pisala?

 

[Mala sanjalica]

Zemlja
To od sve moje ljubavi?
O duge mlade godine
pune sunčeva plamena,
pune misli i žrtava,
s kletog domaćeg kamena!
Pa od sve moje ljubavi
da mi baš ništa ne osta,
baš ni plamička jednoga
da zgrijem dušu ozeblu
i ovo srce bjednoga.
Od sve te moje ljubavi
ne osta ništa u meni,
tek ove misli sumorne:
talog sumnje i kajanja
na dnu duše umorne.
To - od sve moje ljubavi.
Ivo Andrić

 

[goxy]

Lujza Glik
Sneg

Kasni decembar. Moj otac i ja
Idemo u Njujork, u cirkus.
Nosi me
Na svojim ramenima po oštrom vetru:
Komadići belog papira
Padaju preko pragova između šina.

Moj otac je voleo
Da stoji ovako, da me nosi
Tako da ne može da me vidi.
Sećam se
Kako sam zurila pravo napred
U svet koji je moj otac video;
Učila sam
Da gutam njegovu prazninu,
Težak sneg
Koji nije padao, već kružio oko nas.


Vrt

Vrt ti se divi.
Zbog tebe se premazuje zelenim bojama,
Zanosnim crvenilom ruža,
Da bi ti došla u njega sa svojim ljubavnicima.

A vrbe –
Vidi kako su izgradile ove zelene
Šatore tišine. Ipak
Još nešto ti nedostaje,
Tvoje telo tako meko, tako živo, među kamenim životinjama.

Priznaj da je užasno biti nalik njima,
Nepovrediv.

 

[dzezer]

Mensur Bajraktarević
Miluju me tuzna jutra

Nemam snage da prebolim
nasu ljubav sto je bila
jos te volim duso moja
a ti si me ostavila

Sad mi svicu tuzne zore
miluju me tuzna jutra
a zivot me sobom zove
kako cu bez tebe sutra

U mislima ruku pruzam
da ti kosu pomilujem
iz snova se cesto budim
cini mi se glas ti cujem

U samoci svake noci
ja mislima tjesim sebe
volio sam u zivotu
ali nikog kao tebe

 

[mon amour]

Ovo je baš lepoSama si pisala?

Nisam ja.... ali da, prelep tekst.

 

[mari47]

Smiraj - Milos Crnjanski

Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oci slede,
preletajuci one kolutove blede,
oko usana...

Sto drhte, protkani,
mutnom tisinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomesani
nesigurno i tamno.

Klatno zvona
tesko i tmurno
u grudi udara me.

Tad se dizem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova veceri,
sapucem, nesigurno,
i moje ime.

 

[Mala sanjalica]

Piše mi, pita me šta radim, kako živim,
imam li devojku,
da li ikad pomislim na nju, na onu jesen,
na one kiše,
ona je i sad, kaže, ista, kune se Bogom
potpuno ista...

PERO ZUBAC

 

[Zauzet+]

NO DOUBT

"Running"

Run
Running all the time
Running to the future
With you right by my side

Me
I'm the one you chose
Out of all the people
You wanted me the most
I'm so sorry that I've fallen
Help me up lets keep on running
Don't let me fall out of love


Running, running
As fast as we can
Do you think we'll make it?
(Do you think we'll make it?)
We're running
Keep holding my hand
It's so we don't get separated

Be
Be the one I need
Be the one I trust most
Don't stop inspiring me
Sometimes it's hard to keep on running
We work so much to keep it going
Don't make me want to give up

 

[lunao]

Sreli smo se mislima.
Dodirnuli dušom.
Onako usput.
U prolazu.
I dobro je.Predobro.
Skoro nestvarno.
Putujemo vremenom.
Lebdimo svemirom.
Nek traje beskrajno.
Nek ruka ruku u drhtaju nađe.
Nek sretno plove naše lađe.
Lađe ljubavi.Raširimo jedra.
A kad suton u zlatu zažuti.
Kad se nova noć ljubavi sluti.
Kad osluškuješ.Čekaš.
Misliš mjesečina je.
Znaj nije mjesečine korak lak.
To ti ja dajem znak.
Moja misao tebi hrli.
Toplim te zagrljajem grli.

 

[mon amour]

" Martin je uze za ruku i grozničavo je upita:
- Da li bi otišla sa mnom?
Činilo se da Alehandra razmišlja.
- Da.. mislim da bih... ali ne vidim zašto bi te to radovalo.
- A zašto da ne? upita Martin bolno.
Ozbiljnim glasom ona odgovori:
- Zato što ne podnosim nikog pored sebe i zato što bih ti nanela zlo. mnogo zla.
- Zar me ne voliš?
- Ah, Martine... naravno da te volim tikvane jedan. Nanela bih ti bol baš zato što te volim. Zar ne shvataš? Čovek ne nanosi zlo onima prema kojima je ravnodušan."

 

[mon amour]

"Ako me sretneš negde u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u poslednje vreme,
Sretni me, kao da me srećeš prvi put.
"Nismo li se mi već negde videli?",
kaži...i zaboravi.....


Zaboravi dane koje smo nekada zajedno...,
I noći zaboravi...
Gradove kojima smo menjali imena,
I ucrtavali u karte samo nama dostupne...

Zaboravi da si ikada rekla da me voliš,
I kako se nikada, nikada, nećemo rastati.

I kada ti kazem da zaboravis,
Kažem ti to zato što te volim
Kažem ti to bez gorčine,
jer, čemu sećanja...?
Pogledaj kako trešnja u tvome vrtu,
Iznova cveta svakog proleća...
Nasmeši se jutru koje dolazi,
Zagrli belinu novih dana
i ... zaboravi."

Rade Serbedzija

 

[mon amour]

"...Zato što hiljadu godina duvam u vetar kao žena, uz vetar kao devojka, sa vetrom kao budala.
Zato što hiljadu godina devinog hoda ne može da nas razdvoji, ni osušeno nebo, ni kamen oko vrata.
Zato što hiljadu godina udaram i ljubim...."

Jasmina Malesevic

 

[mon amour]

"Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova

Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih želja
od lepote, izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja

Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata."

Dusko Trifunovic

 

[mon amour]

"Voda se ne sme dotaći. Oboje smo to znali.
Ali se dlanovi na nju ipak moraju spustiti.
Šake se dižu polako, a daleko je bolje
ako se pronadje pokret još lakši od polako.

I broji se u sebi unatrag. Dugo. Predugo.

Broji se do trenutka dok nismo sasvim sigurni
da, dok sklapamo ruke, osećamo u njima
nekakvo belo klube koje diše.

Time se može reći da smo izlučili svoju svest
i samo nam je preostalo da nacrtamo sebi senke.

Da nacrtamo onaj pravi trenutak susreta:
to prožimanje stvari koje već dovoljno imaju
i koje još uvek nemaju veštinu sadržaja.

Još nam je samo preostalo da nacrtamo lepak materije:
ljubav dodira."

Miroslav Antic

 

[white daisies]

Biti na rubu provalije nije tako strašno,

Biti okrutno ostavljen nije tako bolno,

Sanjati nedostižno nije tako loše,

Željeti uvijek tuđe,

Htjeti ono nemoguće,

Pitati ono na što odgovora nema,

Voljeti ono zabranjeno.......

Ništa nije toliko teško

Koliko ne znati

ŠTO SADA?!!

 

[Mala sanjalica]

"A ja živim jer se nadam da me i


sad negdje čeka jedna šuma iz djetinjstva i


vedrica vrućeg mlijeka, i


tišina ispod brijega,


i plav lepet ptičjih krila, i


ogromne žute zvijezde kao što je moja bila."

Mika Antić

 

[Don Georg]

Sa tri sviraca u crvenome plastu i jednim koji ima leptir mashnu, doci cu ti pred balkon nad balkon da ti zapevam ovo:

Igra rokenn roll cela jugoslavija samo jedna baba za partizan navija

lol

 

[drimerka]

Žudim za tim da me ljubiš, da me voliš.
Jer bez ljubavi mene srce boli.
Što meni vrijedi da želim, da se nadam.
Kad mi je bez tebe život tako jadan.

Ne želim više maštati o poljupcu.
Ne želim više gledati TV.
Jer svaki put kad se netko poljubi,
Ja sanjam tebe i mene.

Daj mi poljubac, daj mi barem mali!
Tebi to nije prvi, ionako.
Al meni će trajati vječno.
Jer prvi se ne zaboravlja tako lako.

 

[mon amour]

"Ja dođem tek tako.
Bez nekog posebnog razloga.
Dođem da odem
i ništa neću.
Dođem da te probudim ili
izvučem ispod tuša.
Dođem na pola "Casablance".
Da te prekinem u jelu ili čitanju knjige.
Dođem da zaboraviš
dokle si došla.
I ništa neću.
Osim, možda, da zaboraviš
dokle si došla.
I da te probudim, možda.
Vrućim kroasanima i čajem.
Jabuka s cimetom,
pisao sam ti već o tome.
Samo to.
I da te ponekad
u zoru,
nazovem iz neke govornice.
Kad se barovi zatvaraju,
a ja sam još nedovoljno p'jan da zaspim.
Ništa više.
Jer, ja samo tako dođem.
Da te nađem
kad se kriješ od ljudi, recimo.
Dođem i s ružom, možda.
I, prije nego išta kažeš,
teatralno dotaknem obod kačketa i
uhvatim prvi autobus.
Jer,
ne moraš ništa ni reći.
Ja sam došao samo tako,
da odem,
i ništa neću.
Jedino možda
da se smiješ u snu.
I da te gledam.

Moje smeđe odijelo
prebačeno preko naslona stolice
i cedulja sa naručenim buđenjem.
Napolju vrane.
Ništa više, rekoh već.
Da me ponekad onako
pogledaš i...
I da ti bude drago što sam tu.
Da me ponekad onako
pogledaš i...
I da ti ne bude žao što idem
Možda samo malo.
Ne, ni to.
Ipak sam tu samo da odem
i ništa neću."

 

[Mala sanjalica]

Sve je dignuto u vazduh
Samo se još nesrećni pesnici kurvinski bave
nadom.

 

[mari47]

NA PADINAMA

Na tim obalama ne raste ništa osim sećanja.
Na žabokrečinama plitkih i ustajalih voda
stojim ko sapet izmedju širina i mladosti
i vagam srce: lakše je za teg radosti.

Bojažljivo oslobadjam korak
i krećem s preostalim nadama u susret daljinama
u čijim modrim zenama raste baršunasti san.
Devojko, ne laži da te boli tuga čoveka
s ranjivim osmehom.

Borislav Zdravković

 

[REVELIN]

Ne ruši sve mostove

Ne ruši sve mostove možda ćeš se vratiti,
nisi ptica ni leptir obalom što leti,
kada nema mostova uzalud je čeznuti,
uzalud je shvatiti, uzalud je htjeti.

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene,
u samoći je lakše neshvaćeno svatiti
mogle bi te nazad nagnati uspomene...

Ivo Andrić

 

[lunao]

Ako odeš.
Ponesi sa sobom sve čežnje naše.
Upakuj ih lepo u neki svitak.
I kad prelaziš preko velike reke, baci uspomene u reku.
Neka propadnu na dno i neka tamo ostanu.

Ako odeš, a morala si otići.
Reci mi, hej ja idem, odlazim.
Nemoj me više tražiti, nemoj me ni zvati.
Zaboravi me, molim te pokušaj.
Možeš ti to.
Sve ti možeš dragi moj!

Jer ako odeš,
ponesi sa sobom onaj herbarijum naše ljubavi.
I pokloni ono cveće nekom zaljubljenom paru.
Neka im služi za sreću,
onu koju smo mi izgubili.

Ako moraš otići,
onda prelij mastilo po karti
I obriši sva mesta, sve gradove i puteve.
Sve staze kojima smo lutali.
I tražili mesto pod suncem za nas dvoje.

Ako budeš otišla,
Molim te zaboravi da sam ikada postojao.
Okreni stranicu na kojoj sam bio,
Pocepaj je i u vatru baci.
Nek gore uspomene, nek izgori naša nada.

 

[mon amour]

"Ovi snegovi, nešto slute...
Veju da se pamte.
Za dobra ili loša sećanja.
Kao pretskazanje.
Na momente bajkovita zima.

A zapravo, kada bismo telom osećali
ljudska osećanja, osećanja sveta,
ovaj mraz bi govorio i opisivao
odlično u kakvom to svetu živimo...

Deveti krug pakla.
Bez zabluda.

Samo ledene suze noći
u gustom rafalu.
Pahuljice...
ništa nema sličnije meni od njih,
i ništa sličnije od njih
krhkoj održivosti moje sreće...

Ušuškan u maštu,
toplo dremam...

Naučio sam sebe napamet.
Nema dublje tame,
niti lepšeg proleća...

Ali prelazi su teški.
I tebe znam odlično.
Sve periode. Mene. Plime.
Smene. Procese. Cikluse.
Sektore. Slojeve. Osećaje..

Od jednostavnosti tvoje iskrenosti
do najvećih komplikacija
tvoje nesigurnosti.

Kada ustanem,
put će biti neizvestan i dug.
Kad opet posle stanem,
videću
da li se šta promenilo u meni...

I neću ti nikad javiti...."

Ratko Petrovic

 

[goxy]

Lujza Glik
Ahilov trijumf

U priči o Patroklu
Niko ne preživljava, čak ni Ahil
Koji je bio skoro bog.
Patrokle je ličio na njega; nosili su
Isti oklop.

Uvek u ovakvim prijateljstvima
Jedan služi drugome, jedan je manji od drugog:
Hijerarhija je
Uvek očigledna, mada se legendama
Ne može verovati –
One potiču od preživelog,
Onog koji je bio napušten.

Šta su grčki brodovi u plamenu
Naspram ovog gubitka?

U svom šatoru, Ahil je
Žalio celim svojim bićem
I bogovi su videli
Da je on čovek već mrtav, žrtva
Onog dela sebe koji je nekog voleo,
Dela koji je bio smrtan.