Stihovi za moju dusu

Сва је моја душа испуњена тобом,
Као тамна гора студеном тишином;
Као морско бездно непровидном тмином;
Као вечни покрет невидљивим добом.

И тако бескрајна, и силна, и кобна,
Течеш мојом крвљу. Жена или машта?
Али твога даха препуно је свашта,
Свугде си присутна, свему истодобна.

Кад побеле звезде, у сутон, над лугом,
Рађаш се у мени као сунце ноћи,
И у моме телу дрхтиш у самоћи,
Распаљена огњем или смрзла тугом.

На твом тамном мору лепоте и коби,
Цело моје биће то је трепет сене;
О љубљена жено, силнија од мене —
Ти струјиш кроз моје вене у све доби.

Као мрачна тајна лежиш у дну мене,
И мој глас је ехо твог ћутања. Ја те
Ни не видим где си, а све дуге сате
Од тебе су моје очи засењене,

Jovan Ducic
 
Svaki čovjek pati

Svaki čovjek pati, al u tuđem oku
svak miran izgleda krijuć bol duboku.
Svatko sebe žali. Svatko iz svog jada
zavidi drugomu, koji i sam strada.
Ne znamo da muke u drugih postoje,
jer ih svatko skriva kao i mi svoje.
I svatko iz svoje duše ojađene kaže:
»Čitav svijet je sretan, osim mene«.
A svi su nesretni i svi, izgubljeni,
mole nebo da im sudbinu izmijeni.
Kad promjena dođe, vide za čas tili
da su samo drugu nesreću dobili.

André Chenier
 
Takva sam kakva sam.
Bas takva sam stvorena.

Kad imam zelju da se smejem,
Smejem se grohotom.

Volim onog ko me voli.
Pa zar sam za to kriva?
Sto nije uvek isti onaj koga volim.

Takva sam kakva sam.
Bas takva sam stvorena.
Pa sta sad hocete?!

Sta hocete od mene?!

Stvorena sam da se dopadam
I tu se nista ne moze izmeniti.
Potpetica mi je suvise visoka,
Struk mi je suvise vitak,
A grudi suvise cvrste.
I koluti pod ocima suvise modri.

A onda i zatim
Takva sam kakva sam!
Dopadam se onome kome se dopadam.

I sta se to vas tice?!
Ono sto mi se dogodilo…
Da, ja sam volela nekoga.
Nekoga ko me je voleo.

Kao deca sto se medju sobom vole
I znaju prosto da vole,
Da vole, vole, vole…

I zasto me onda ispitivati?!
Ja sam ovde samo da vam se dopadam
I nista se tu ne moze izmeniti!

Žak Prever "Takva sam, kakva sam"
 
ILUSTROVANE NOVINE

Bit ćeš bogat
skupljaču markica, ljepitelju sati:
ako centarfor želi
za marku rubi se glava
cijeloj vojsci prljavih prinčeva
Turandotina miraza nepogrešivi mig
stoliću prostri se
bit ćeš bogat.
Manitipistico, stenokirko
bit ćeš lijepa:
ako producent želi
tiskarsko će te crnilo mazat
među bedra krupni raster
loše odabrana kopilana
magarice podastri se:
bit ćeš lijepa.
Društveno govedo glasački partneru
bit ćeš jak:
ako predsjednik želi
boksačka rukavica na upravljaču
žmigavac za krvnikov smiješak
i daj vatre daj gas
toljagu iz vreće:
bit ćeš jak.
I ti i ti i ti
polako ćeš uminuti
bogat platnim vrpcama
i lažima, jako ponižen
smotrama i sadnom
kavom, lijepo umrljan kaznenim
ceduljama, znojem,
atomarnim otpadom:
tvoja pluća žuti greben
od nikotina i potvora
Bila ti laka zemlja
kao i pokrov
rotacije i prijevare
koju svakodnevno kupuješ
u koju se svakodnevno umataš.

H. M. Encesberger
 
one.jpg

one 1.jpg

​
 
RELATIVNA FANTAZIJA

Albert mi reče,
taj veliki mozak i toplo srce:
Sve što je neljudski jadno
Ide mi na živce.
Brakove, države, politiku,
Izmisliše ljudi bez duha,
Čovjek im zvecka biserjem,
Nudi logiku, maštu,
Ljubav i djetinjstvo vječno,
A oni bez sluha.
Smješi se i veli:
Ne misli na budućnost
Ona će doći,
Ne misli na stvarnost
Ona će proći.
Pa, u čemu je onda fora, Ale?
E, to je ono divno
Vječito maštanje,
Svijet djetinjstva,
Sve je relativno.
Misao je brža od munje,
Pusti je da ide u beskraj,
Konačan i bez granica,
Kada se mlađa vrati izvoru,
Naći će stvarnost i jad,
Sina u penziji, na umoru.
Kroz vrijeme hodi brže od sjene
I na put mladosti samo ljubav nosi,
Pazi da poneseš i ljubav žene,
Ne boj se ljubavi što se normama kosi,
One su vječne i iskrene.
I ne brini ako ti kažu
Da si lud,
To su samo zablude i
Ljudska ćud.
Lako je razbiti atom,
Lako uništiti Hirošimu,
Lako je ubiti pametne i lude.
Teško je živjeti sa ratom,
Teško je rastjerati tminu,
Teško je zatrijet neljude.
Ne trči za srećom
Nećeš je stići, svijete
Probaj biti Božji Čovjek,
Ili još bolje, dijete.
Ne igraj se rata,
Skači s kišobranom
Bar sa prvog sprata.
Uzgajaj maštu,
Ona je vječna.
Radoznala djeca,
Ona su srećna.
Hvala ti,
Veseli dječače,
Nasmijana brka
I neka ti je srećna,
Relativnost vječna.

Enes Topalović
 
ZALAZAK SUNCA
Još bakreno nebo raspaljeno sija,
Sva reka krvava od večernjeg žara;
Još podmukli požar kao da izbija
Iza crne šume starih četinara.
Negde u daljini čuje se da hukti
Vodenički točak promuknutim glasom;
Dim i plamen žderu nebo koje bukti,
A vodeno cveće spava nad valom.
Opet jedno veče ... I meni se čini
Da negde daleko, preko triju mora,
Pri zalasku sunca u prvoj tišini,
u blistavoj seni smaragdovih gora -
Bleda, kao čežnja, nepoznata žena,
S krunom i u sjaju, sedi, misleć na me ...
Teška je, beskrajna, večna tuga njena
Na domaku noći, tišine i tame.
Pred vrtovima okean se pruža,
Razleće se modro jato galebova;
Kroz bokore mrtvih docvetalih ruža
Šumori vetar tužnu pesmu snova.
Uprtih zenica prema nebu zlatnom,
Dva giganta Sfinksa tu stražare tako,
Dokle ona plače; a za morskim platnom,
Iznemoglo sunce zalazi, polako.
I ja kome ne zna imena ni lica,
Sve sam njene misli ispunio sade.
Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica ...
Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
Vaj, ne recite mi nikad: nije tako,
Ni da moje srce sve to laže sebi,
Jer ja bih tad plakô, ja bih večno plakô,
I nikad se više utješio ne bi'.
Jovan Ducic

203278304_2882856835297405_149411602795080118_n.jpg
 
MALA KUTIJA


Maloj kutiji rastu prvi zubi
I raste joj mala dužina
Mala širina mala praznina
I uopšte sve što ima


Mala kutija raste dalje
I sad je u njoj orman
U kome je ona bila


I raste dalje i dalje i dalje
I sad je u njoj soba
I kuća i grad i zemlja
I svet u kome je ona bila


Mala kutija seća se svog detinjstva
I od prevelike čežnje
Postaje opet mala kutija


Sada je u maloj kutiji
Ceo svet mali malecan
Lako ga možete u džep staviti
Lako ukrasti lako izgubiti


Čuvajte malu kutiju.

Vasko Popa
 
Kraljica kiše
U toj velikoj velikoj kući
ima pedeset vrata
a jedna od njih vode do tvog srca.
Jednog prolećnog dana
kroz tvoju kapiju sam prošla
i pokušala da učinim prvi korak.
Sve što sam znala
je miris rose i mora
ali ja sam već bila zaljubljena, a ti?
U životu dođe vreme za stvari lepe,
vreme da u životu zalečiš rane,
da o suncu sanjaš, ti kraljice kiše.
U toj velikoj staroj kući
ima pedeset kreveta
i jedan od njih do tvoje duše vodi.
To je krevet straha,
krevet opasnosti,
žaljenja i hladnih čaršava.
Sve što sam znala su tvoje oči, tako baršunasto plave,
Ja sam već bila zaljubljena, a ti?
U životu dođe vreme za lepe stvari…
Vreme je prolazilo
dok sam tvoje ime na nebu ispisivala,
leti, odleti
Vreme je da se rizikuje,
Živela sam život gubitnika,
Sanjaj sunce, ti kraljice kiše.
 
MAJSTOR SENKI

Hodaš čitavu večnost
Po svome ličnom beskraju
Od glave do pete i natrag

Obasjavaš sam sebe
U glavi ti je zenit
U peti smiraj sjaja

Pred smiraj puštaš svoje senke
Da se izduže da se udalje
Da stvaraju čuda i pokor
I sebi da se klanjaju

U zenitu svodiš senke
Na njihovu pravu meru
Učiš ih tebi da se poklone
I u poklonu nestanu

Hodaš ovuda i dan danas
Ali se od senki ne vidiš

Vasko Popa
 
KOSMOPOLITSKI POZDRAV

Ustajte protiv vlada, protiv Boga.
Ostanite neodgovorni.
Kažite samo ono što znamo i zamišljamo.
Apsoluti su prisila.
Promjena je apsolutna.
Običan um uključuje vječne opažaje.
Promatrajte ono što se jasno vidi.
Primijetite to što primjećujete.
Uhvatite se da mislite.
Jasnoća je samoodabiruća.
Ako nikome ne pokazujemo, slobodni smo napisati bilo što.
Sjetite se budućnosti.
Savjetujte samo sebe.
Ne zapijte se na smrt.
Dvije molekule što se zvonko odbijaju jedna o drugu traže od promatrača
da ih pretvori u znanstvene podatke.
Mjerni instrumenti po Einsteinu određuju pojavnost
fenomenalnog svijeta.
Svemir je subjektivan.
Walt Whitman je slavio Osobu.
Mi smo promatrač, mjerni instrument, oko, subjekt, Osoba.
Svemir je Osoba.
Unutarnja lubanja velika je poput vanjske.
Um je svemirsko prostranstvo.
„Svaki na svojoj postelji sam sa sobom je razgovarao, ne puštajuć’ glasa“
„Prva misao, najbolja misao.“
Um je skladan, Umjetnost je skladna.
Maksimum informacije, minimum slogova.
Zgusnuta sintaksa, zvuk solidan.
Dojmljivi isječci govornog idioma, najbolji su.
Suglasnici oko samoglasnika imaju smisla.
Uživaj u samoglasnicima, cijeni suglasnike.
Subjekt je poznat po onome što ona vidi.
Drugi nek mjere viziju po onome što vidimo.
Iskrenost dokida paranoju.

Alen Ginsberg
 
INGE BARČ

Inge Barč, glumica, posle prevrata nestala
u tajanstvenim okolnostima.
Ovo je slovo o Inge Barč,
u svojoj prostoti
namenjeno potomcima.

Ona je bila ridja, ali ne sasvim,
neki sjaj joj je na kosi bujao.
Živela je sa Finkom. Fink je bio režiser.
Iz snobizma se komunizma igrao
(ima takvih i kod nas u Mazovjeckoj).
A Inge? Inge je imala u sebi neku draž nemačku,
onaj akcenat u reči "Mond" (mesec)...
der Mond, im Monde...
A Fink je bio glupak i blondin.

Istorija prosta: upravo sam bio stigao iz
Poljske...
Berlin... Berliiin... dažd...
Gvozdeni Fridrih kao mora srce mi davio ludo...
Dosada i odjednom čudo!
Malo pozorište! Malo srce u podzemlju!
Čuje se pesma: autor, Kurt Tuholski.

Vidim: Inge sedi za klavirom,
peva i svira: Ah kakva mora biti kad ustane!
Ustala je. Grudi je imala male, savršene
i oprostite molim trbuh
tako joj se divno pod haljinom ocrtavao
da počeh vikati bravo i drečati: - Živeo trbuh!
a neki Englez na to progunšdja:
He's gone mad (ovaj je lud).

Prošlo je leto, jesen i zima,
i još proleće i još jedno leto,
i opet jesen puna magle i dima.
(Ja volim jesen eto).
Kad jednog dana čujem ja
državni udar. Coup d'etat.
Državni dar, uzgred, imao je u sebi nečeg
od zvezde vitlejemske
za kojom se vuklo 3 000 000 madjioničara.

I sve je bilo spremno za scenu:
sedim ja sa Ingom u Tirgatenu,
a jesen u Berlinu, u Tirgatenu,
to su, gospodo moja, takve strune...
Sa drveća magla se dimi,
vetar nizak kao bas
i odjednom Inge: Wiffen Sie waf?
(ona je uvek govorila nekako preko zuba.)
Wissen Sie was? Meni je
dosadilo da živim.

Hm...
Pogledah u nju, cigaretu pušim
nisam Vispjanjski, ali ipak u duši
ne mogoh ovu njenu izjavu da primim.
Prekasno: revolver nije veći od ruže;
Pik! I njene oči počeše da kruže
au - dela, po metafizici nemačkoj.
Neki debeljno je sedeo, pivo pio,
nije ni zadrhtao niti se začudio,
jer takvo pik!
To se moglo ubiti najviše kakvo dete.

A zatim je imala još duže trepavice;
leš je mirisao na jesen, na crnu kafu,
na gljive i besmislice.
Barč Inga!
Šteta!
Tvoj talenat je mogao vredeti
mnogo sterlinga.
Inge Barč!!!

Vratih se u hotel.
40 lula za jednu noć soba sva crna od dima...
Ne, to ne može tako;
to je previše prosto: dosadno,
tu treba, da se tako izrazim,
dopisati nekakve komentare
da, šta ja znam, da krvavi zločini režima,
da je osumnjičena zbog semitizma,
da... mrkva u logoru... gnjila...
Biće to sjajan članak od 300 redova.
(U Poljskoj zvani "kobila".)

Recimo da je to bilo jedne jeseni,
na primer, pre jedno tri godine.
No, i ako urednik ne izmeni,
biće ovako:

"Nije izdržala u zagušljivim stegama režima
Inge Barč, glumica, posle prevrata nestala
u sumnjivim okolnostima..."
A na kraju možda nešto od Rilkea,
o ljubavi,
o samoći koja davi,
a naslov običan: Inge Barč.

Šteta.
Lepa.
Mlada.
Pleća ko somot persijski.

I bilo je u njoj nečeg...
ženskog,
neuhvatljivog,
dalekog,
nečeg što treba hvatati noktima.

Teodor Iljdefons Galjčinski
 
Albatros

Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
ladja što nad ljutim vrtlozima plove.

Na daske od krova spuste ih sputane.
Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,
belim i ogromnim krilima skunjeni
mašu k’o veslima na obadve strane.

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan,
krilati se putnik bori s okovima;
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči.

Šarl Bodler
 
KAD UMREM

Kad umrem želim tvoje ruke na svojim očima:
želim svjetlo i žito tvojih ljubljenih ruku,
da me još jednom dirne njihova svježina,
da osjetim nježnost što izmijeni moji sudbinu.

Hoću da živiš dok te uspavan čekam,
hoću da tvoje uši i dalje slušaju vjetar,
da udišeš miris mora koje smo zajedno voljeli
i da nastaviš hodati pijeskom kojim smo hodali.

Hoću da ono što volim nastavi živjeti,
a tebe sam ljubio i pjevao iznad svega,
zato cvjetaj i dalje rascvjetana,

da bi dosegla sve što ti moja ljubav naređuje
da bi sjena moja prošetala tvojim vlasima,
da bismo tako upoznali i razlog mome pjevanju


Pablo Neruda
 
Ljubav

Već godinama učim tvoje crte, u koje dani
Utiskuju svoje male vatre; godinama pamtim
Njihovu svetlucavu neponovljivost, i rešetkastu lakoću

Tvojih pokreta, iza providnih zavesa popodneva;
Tako te više ne prepoznajem izvan pamćenja
Koje te predaje meni, i tako sve teže krotim
Struju vremena što ne prođe kroz tebe, kroz blagi metal

Tvoje krvi;
ako se menjaš, menjam se sigurno i ja,
I s nama taj svet sagrađen oko jednog trenutka
Kao plod oko koštice, satkan od nestvarnog mesa
Što ima ukus munje, ukus prašine, ukus godina,
Ukus snega rastopljenog na plamenu tvoje kože.

Već godinama znam da nestajemo zajedno;
Ti progorena zvezdom moga sećanja, izvan koje
Sve manje te ima, ja lepo rasturen u tebi,
U svim popodnevima, u svim sobama, u svim danima,
U svemu što puni te polako, kao pesak
Postelju reke;
i taj naš trenutak
Traje duže od tuđe smrti.

Ivan V. Lalić
 
Kada razgovaram sa Tobom i običan pozdrav
postaje poezija, ili bar naslov pesme.
Beskrajni mir Tvoga bića pronalazi beskrajni mir
u meni i kao da se ta dva mira neprestano grle i ljube.
Da li smo to u razgovoru nas dvoje ili razgovaraju
šume, mora, polja, reke ?
Da li to jedno drugom saopštavamo šta radimo
i šta sanjamo ili trepere planete i u večnom krugovanju
pohode svoje zvezde?
Kakav je to tok što mi od Tebe kreće,
noseći me u svetove daleke, u obilazak sopstvene duše
velike i nedogledne?
Tek kada razgovaramo ja sam ona prava,
bezgranična, ničim omeđena, velika zemlja, veliko nebo, velika tajna.


Nevena Vitošević
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lutkica
Traže srodnu dušu na pogrešnim mestima?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.444
soko stark
soko stark
Nina
Facebook uvodi AI asistenta za upoznavanje srodne duše
Odgovora
9
Pregleda
437
prsho
prsho

Back
Top