Stihovi za moju dusu

Ja nisam ja - Juan Ramon Jimenes

Ja nisam ja.
Ja sam taj
što hoda pored mene, a ne vidim ga,
kojeg katkada vidim,
i kojeg katkada zaboravljam.

Taj što čuti, spokojan, kada govorim,
taj, što oprašta, blag, kada mrzim,
taj što ide tamo gde mene nema,
taj što će ostati uspravan kada ja umrem.

Umreti
Umreti, to je samo
gledati unutra; otvoriti život jedino
prema unutra, biti tvrđava neosvojiva
za žive iz života.
 
ONOJ KOJU NASLUĆUJEM

Jesmo li nas dvoje
Daleko jedno od drugog?
O, kad bih mogao znati
Ima li plavo čeznuće
Između nas dvoje?...
Ti si mala djevojčica
I imaš crne oči.
Dva plamena crna,
A ja sam možda tvoj
Skromni, dragi pjesnik
Koji bi htio tebi da pjeva
Pjesme srca, vesele, bez rime;
A ne znam ni gdje si
Ni kako ti je ime!

Dragutin Tadijanović
 
МЕСЕЧАР
Увек у поноћни сат
Кад месец се појави
Ја крећем по крововима
У мисију љубави
Дању сам пријатељ твој
Тешко се мирим са тим
То не сме нико ни ти
Никада сазнати
Ја те чувам ја те пазим
Ја над тобом бдим
И на симсу твом
Ноћи проводим
Месечар сам зато не смем
Да се будим ја
Јер само у сну
Мени припадаш
Увек од седам до три
У живот враћаш ме ти
Кад прсти скривају сне
А очи говоре
Да ми је само знати
Кога у срцу пазиш
Да ми је само знати
Ком грожђе боса газиш
Ја те чувам ја те пазим
Ја над тобом бдим
И на симсу твом
Ноћи проводим
Месечар сам зато не смем
Да се будим ја
Јер само у сну
Теби припадам
Ко нађе своју звезду
Пронаћи ће и пут
За срећу треба имати храброст
И када све је узалуд
Дању сам пријатељ твој
Тешко се мирим са тим
То не сме нико ни ти
Никада сазнати
Ја те чувам ја те пазим
Ја над тобом бдим
И на симсу твом
Ноћи проводим
Месечар сам зато не смем
Да се будим ја
Јер само у сну
Теби припадам

204877054_2888803251369430_346987695234652891_n.jpg
 
ULAZIŠ U PESMU KAO U VRT

Ulaziš u pesmu kao u svoj vrt
slažeš reči, pomeraš mlado drveće
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao što u san moj
ulaziš kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radošću
dočekuje i sunce ti na rame silazi,

i korak ti je lak i nečujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noći u noć tako sa morem
snagu premeravaš,umiruješ ga
rečima i u poslušnu pticu pretvaraš.

Ulaziš u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reči ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.

Pero Zubac
 
HEJ, DOLI

ostavila me pre pet nedelja i otišla u Jutu.
ja bar mislim da je otišla.
pre neki dan izašao sam da joj pošaljem pismo
i ugledao je na autobuskoj stanici,
njena je to kosa bila
otpozadi
i sve je ponovo prokuvalo u meni
hitro sam prišao da joj vidim lice -
neka druga. bubuljice, prćasti nos, zelenkaste oči -
ništa, ništa.

onda sam bio na Zapadnoj aveniji
iz bara u bar
i ponovo je video ispred sebe.
one tesne farmerke, znao sam to dupe,
i opet kosa
i taj hod,
stigao sam je i pogledao -
indijanski nos, plave oči, žablja usta -
ništa, ništa, ništa.

zatim ta devojka u baru, svirala je klavir,
nije to bila ona, ali kad joj je kosa na trenutak
pala na određeni način,
bila je. a kosa je bila iste dužine
i usne su bile slične ali ne iste i
videla je da je gledam dok peva, bio sam pijan,
naravno, to je pomoglo zabludi, pa je
rekla: želite li nešto posebno da čujete?
Doli, rekoh, i zapevala je:

Hej, Doli...

baš sad pogledam i eto nje na drugoj strani ulice.
izašla je iz zgrade preko puta s nekim
plavokosim tipom, imala je naočare za sunce
i pomislio sam: šta li radi tamo na ulici
s tim naočarima, a ona mi se nasmešila kroz prozor
ali nije mahnula, ušla je u kola s
tipom, nov automobil, mali i crven, skup,
odvezli su se ka zapadu. siguran sam da je ovog puta
bila ona.

Čarls Bukovski
 
UMESTO MOLITVE ZA DALEKU

Ponekad, davna, setim te se,
a nešto toplo zasja u duši
kao od dobre stare pesme
to se slučajno zapevuši.

Gde li si noćas, ti daleka,
da li si negde svila dom,
ili još uvek, kao nekad,
lutaš ponoćnim Beogradom.

Da li još tražiš onog čudnog,
onog iz tvojih snova vrelih,
koga si tražila uzaludno
i one noći kad smo se sreli.

Traži, samo traži, tragaj
on ipak jednom mora doći
iz tvoji lepih snova, draga,
u tvoje nimalo lepe noći.

Kao što dođu ove pesme
iz divnih šuma nepoznatih
pravo u naše ružne nesne,
u gorku zbilju kasnih sati.

Ponekad, tako, setim te se,
a nešto toplo zasja u duši
kao od dobre stare pesme
što se slučajno zapevuši.


Vitomir Nikolic
 
BUDJENJE

Da l' to moja glava svice
na ramena tvoga ruzi?
Ili ja to sebe sama
u rukama tvojim drzim?

Da li se to moje srce
u dnu tvoga srca cuje,
il pod slapom kose tvoje
jeze pasom slatke struje?

Ustao bih, ali ne znam
kojom nogom?
Ko brsljan se uz tebe svijam
bijelim logom.

U prozoru zimsko sunce
kroz san sije,
zavlaci se izmedju nas
da se zgrije.


Enes Kisevic
 
Zabranjeno pušenje poso, kuća, birtija

Nikad nisam bio neki veliki vjernik
Nisam čitao štampu, nisam gledao dnevnik
Nisam znao gde sam i koja je klima
Ti si bila moja proleće i zima

Al otkako je presušio okean
Ja više sreće u ljubavi nemam
Al otkako se ugasio vulkan
Ja po cijeli dan sam po sobi lutam
(Refren)
Otkako si s njim
Otkako si otišlia
Život mi je siv
Poso, kuća, birtija
 
RUKE BOLA

Daj reči guste kao smola
I reči kao krv neophodne
Za naše prazne ruke bola
Podignute u svetlo podne.

Daj onu strašnu reč što tone
Još neprobuđena u mrak mesa
Od koje grudi muklo zvone
Kao negledana kap nebesa.

Daj reči koje imaju telo
I u telu srce crveno,
Sve one koje će gorko čelo
Naći u svetu razbijeno.

Daj reči gorde ko mač topola
Za naše prazne ruke bola.

Stevan Raičković
 
Ničija - Jelena Lukić

Žene se dele na ničije, nečije i svačije.
Ti si naišao na ničiju.
Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju.

Jer nečija je nečija,
navikla je da pripada,
pa kako je jednom bila nečija,
može postati i tvoja.

A ova što je vazda ničija,
ni na šta nije navikla.
Nije ni morala da se navikava.

A ti misliš – dobro je:
ničija je slobodna.

Pa, ničija je baš i ničija
zato što tako voli slobodu
i što nikad ne bi postala nečija.

Svačija je isto nečija,
samo što je previše nečija,
ali uz dobre razloge
može postati umereno nečija,
pa opet može postati samo tvoja.

Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo,
najgore što može da ti se desi?
 
Balada o džambasu i krčmarici

U Šapcu bila mala krčma
U krčmi lepa krčmarica
imala muža na robiji
sa robije dobijala nežna pisma
Vraćao se džambas iz Sremske Mitrovice
jahao neku ostarelu ragu
pada kiša duvao pasji vetar
ledilo se srce skitačko
Stigao u Šabac ušao u krčmu
seo pored peći poručio rakiju
milicajac iza šanka sumnjičavo ga pogledao
bila noć decembarska prvi sneg padao
Sutradan bio pazarni dan raga bila za prodaju
otimarena doterana otišla je za lepe pare
ponovo džambas u krčmu došao
krčmarica ga prepoznala
Donela mu selapored njega upitala za bratski život
pričao džambas o putevima bez kraja
o kobilama mađarskim o vlaškim ciganima
dopalo se krčmarici zavolela patnju džambasku
Sutradan stiglo pismo iz Požarevca
Putovalo pismo preko snežne zemlje
lepa krčmarica suzu pustila
čitajući pismo iz Požarevca
Spazio džambas suzu u očima
zaigralo njegovo srce lopovsko
zajedno su čitali i tumačili
nije lako sestro lepa njemu tako na robiji
Video džambas njegovu fotografiju
gledale ga bratske oči nepoznate
u ruci posle držao njenu ruku
tako da je tu ostao da zanoći
Izjutra poranio nacepao drva
uneo u naručju založio vatru
bila mećava sneg stresao sa cokula
gledale ga najlepše oči u Šapcu.

Branislav Petrović
 
VERUJTE PRVO

Prvo je: svaki neka zna šta hoće.
O maglu koplja nikad se ne lome.
Slobode? Dobro! Al’ to nije voće
što zrelo pada u šešir ma kome.
Verujte prvo i stisnite pesti,
pa onda tresti, tresti!

Gospodin, seljak, bogat i siroma’,
u uspeh borbe verujte — i dosta.
I vaša snaga biće snaga groma,
i zamršena pitanja sva prosta.
Verujte prvo i stisnite pesti,
pa onda tresti, tresti!

Velika dela ištu tvrdu šiju.
Začep’te usta mudrih grošićara!
Dignite srca, zgaz’te sumnje zmiju,
i bor’te se za uspeh bez šićara.
Verujte prvo i stisnite pesti,
pa onda tresti, tresti!

Vera u uspeh, uspeha je pola.
Slobode prsten ko na ruci nosi,
taj već je jači nego sila hola,
i cerov list mu već cveta u kosi.
Verujte prvo i stisnite pesti,
pa onda tresti, tresti!

Mi svi sad znamo: hoćemo slobode,
i da smo svoji u rođenoj kući,
i pre no što nam mač srca probode,
o volju našu on će krto pući!
Mi verujemo, i stisnutih pesti,
sa ruku naših lance ćemo stresti!

Veljko Petrović
 
"Ponovni Susret" - Herman Hese

Da li si mogla da zaboravis
da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
s mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava
citavo jedno kratko prolece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan,
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i nasih malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme brise i srce zaboravlja;
ali casovi srece ostaju,
njihov je sjaj u nama.
 
POSTOJI

Postoji takva sudbina
da sve što o njoj nije kolebljivo, nije čvrsto

postoji takva ljubav
da se svet završava tamo gde hoćeš da postaviš
stopu

Postoji takvo uživanje
da usta žene izgledaju kao da je stid samo
pitanje pola

Postoji takva kosa, krivotvorena meteorom,
da je to sigurno đavo koji je u njoj pravio
razdeljak

Postoji takva samoća
da samo jednim okom vidiš već samo so

Postoji takva zima
da daviš golubove i tako greješ svoja krila

Postoji takva težina
da si između onih što padaju ti onaj koji je već pao

Postoji takva tišina
da je moraš izgovoriti: i to ti, bas ti!

Vladimir Holan
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lutkica
Traže srodnu dušu na pogrešnim mestima?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.415
soko stark
soko stark
Nina
Facebook uvodi AI asistenta za upoznavanje srodne duše
Odgovora
9
Pregleda
434
prsho
prsho

Back
Top