Stihovi za moju dusu

PESMA KOJA NIJE PROTIV PTICA PEVAČICA

Oladite malo, ptice pevačice. Pustite me da
predahnem.
Nema potrebe da se ovako nastavi,
čak i ako je jutro. Treba mi više sna.

Gde ste bile kad mi je bilo trideset?
Kada je kuća stajala tamna i tiha po čitav dan,
kao da je neko umro?

I taj isti neko, ili neko drugi,
skuvao je veliko, mračno jelo za preživele.
Jelo koje je trajalo deset godina.

Hajdete, duše moje. Dođite za jedan sat,
prijatelji. Tada ću biti sasvim budan,
Videćete. Ovoga puta mogu da obećam.

Rejmon Karver
 
Priča

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem dogodine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.

M. Crnjanski
 
ŠTA BIH VOLEO

voleo bih da se
vozimo tramvajem
i onda nestane struje
i mrak je i ne može
da se izađe
iz tramvaja
i ljudi se plaše
mraka i preturaju po
džepovima i traže upaljače
šibice
a nas baš briga
mi se ljubimo


voleo bih da je zora
i grad je prazan
nikog sem nas
i jedino se čuju naši koraci


voleo bih da se kao brijem
i onda ti odnekud naiđeš
i poljubim te
i ostavim ti belu bradu od
pene
baš si smešna
sa tom bradom


voleo bih da ležimo
i slušamo muziku i
to je sve


voleo bih da putujemo
na primer vozom
i napolju magla ili sneg
a pored tebe toplo
i kako se uspavljujemo
više nismo sigurni
gde smo ni kuda idemo
i to je sada manje važno


voleo bih da sam spavao
i sad ležim budan
ne otvaram oči
a znam da si tu
tiho jedeš jabuku


voleo bih da jedemo
pečen hleb ili keks
i to je bučno
pri svakom zalogaju
smejemo se jedno drugom
očima jer su nam usta puna


voleo bih da ne mogu da zaspim
i onda ti malo kradem ćebe
a ti da se utopliš
priljubljuješ se uz mene


voleo bih da ti napravim
jednu malu pticu od papira
a ti mi je posle mnogo godina
pokažeš
i pitaš me
da li se sećam


voleo bih da zajedno
gajimo biljku
i da krijući
jedno od drugog
pričamo sa njom


voleo bih da sedimo na obali
i da kad odemo
u pesku ostanu otisci
naših ******


voleo bih da sam negde
miran i odsutan
i da najednom negde
osetim tvoje usne


voleo bih da ti tiho
govorim na uvo
tako o tome
šta bih voleo


voleo bih da manje pričam u sebi
jer kad pričam u sebi
pričam o tebi
a mnogo pričam


voleo bih da zatvorim
teglu ili bocu
najjače što mogu
i ti onda tražiš
da ti otvorim


voleo bih da hodamo
i načas je staza uža
i tih par trenutaka
koračam iza tebe
i udišem tvoj miris


voleo bih da pijemo
nešto toplo
i gledamo se
preko šolja i kroz paru
u oči


voleo bih da vodimo ljubav
i posle premoreni brzo zaspemo
i oboje sanjamo isti san
kao mi vodimo ljubav


voleo bih da je ovo poslednji put
kako ti govorim o tome
šta bih voleo
jer kažu
što se kaže neće biti

Uroš Pajić
 
Zašto me...

Zašto me ne ljubiš,
mog života raju?
Bez ljubavi časi
što da propadaju?

Zašto noći čarne
u samoći stojiš?
Što grudi nemarne
sa studenju gojiš?

Potamneće lice
i te oči crne;
ohladneće srce,
kad zima nagrne.

Sve tvoje lepote,
miline i slasti,
sve što srce hote,
dostaće propasti.

Pa zato ne gubi
svog proleća dane:
već me grli, ljubi,
dok nas ne sahrane.

Đura Jakšić
 
Ognjena

Mesec je mlad zaljuljao grad
Na lahoru mrak prosušio lak
Po baštama su prve Noćne Frajle nikle
Večeras dodaj malo kremena u štikle
I odigraj cool... Potpuno cool


Obrati pažnju na bas... U ritmu je spas
I kad nađeš svoj gruv i na kiši si suv
Načini svaki korak ovom istom strašću
I pregazićeš more na tom hodočašću
Ako ostaneš cool... Sasvim cool


Sve ima svoje... I vatra i led
U kap se spoje... I čemer i med
Sve ima svoje... Vrlina i greh
Tuge postoje da bi prizvale smeh


Malecka... Ponoć zvecka
A tvoja bajka i dalje sja
Malecka... Suza pecka
Al' šta bi s gunđalom ko ja?
Ti samo odigraj cool


Noć je ko neki druid smućkala fluid
I vazduh sladunjav k'o mošorinska dunja
U tebi noćas uzbuđeno srndać dršće
Nemir čerge koja stigne na raskršće
Odradi to cool... Strogo cool


Sve ima svoje... Kad mrzne i vri
Kad menja boje... Kad vene i zri
Sve ima svoje... Početak i kraj
Tame postoje da bi prizvale
sjaj


Đorđe Balašević
 
Belo Proleće

Srebrnim lukom teče vreme
Belo proleće zablistalo.
Iz rime s'tobom izniklo seme, sunčane žudnje,olistalo.

Svaki tvoj stih zlati mi podne,
u pupoljke pretvara,
da porastu u visine.

Kiša kad orosi i duge sanjaju,belo Proleće

U tvome naručju
pčele za mene ,melodije naručuju!
Poljupci listaju po mome vratu,
laste s juga vraćaju.
9b4e30da837eea89c3baa25170ba38d412499f03.jpg
 
Bogojavljenska noć

Veruju ljudi, ja ne verujem
da će se ono što noćas požele ostvariti.
Ko zna koliko sam noći probdeo
sa istom željom?
Nagledao sam se neba,
napričao sa zvezdama...
Ljudi moji, niko to ne sluša.
Više ne želim da želim,
umoran sam od sebe.
Ipak, pogledaću nebo,
sad i nikad više,
stisnuti zube i smoći snage
da poželim da negde neko
voli nekoga ko voli njega.
Bio bih zahvalan nebu
i svemu što je na njemu
da mi se želja ostvari.
Ljudi veruju, ja ne.
Ljudi žele, želim im i ja.

Goran Tadić
 
Pjesma čovjeka koji umire u nepoznatoj zemlji

1623182745239.png

Ako umrem ovdje u nepoznatoj zemlji,
Ako umrem u zemlji koja nije moja,
Ipak će me grom,
Prašteći grom,
Odvesti kući.
Ako umrem ovdje, vjetar,
Vjetar koji puše prerijom,
Vjetar će me odvesti kući.
Vjetar i grom svuda su isti,
Kakve razlike ima
Ako umrem ovdje u nepoznatoj zemlji?


Ojibwa
 
Riječ

Ti se smiješ što se srozavam zbog riječi
te svijam bregove i nebesa, plavu ogradu
meni uokolo, i šum brijestova
i glase ustreptalih voda;
što mladost zavaravam
oblacima i bojama
koje svjetlost prosjeda.

Znam te. U tebi sva izgubljena
podiže grudi ljepotica,
gnijezdi se u bokovima i ljupkom kretnjom
širi preko plaha brežuljčića
pa opet silazi u skladu oblika
do lijepih nogu sa deset školjaka.

Al primim li te, evo;
riječ si mi ti takođe i tuga.

Salvatore Quasimodo
 
Ljubav Poezije

Ja volim sreću koja nije srećna,
pesmu koja miri zavađene reči,
slobodu koja ima svoje robove
i usnu koja se kupuje za poljubac.

Ja volim reč o koju se otimaju dve slike
i sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra,
cvetove koji se prepiru sa vremenom
u ime budućih plodova i prolećne časti.

Ja volim sve što se kreće
jer sve što se kreće -
kreće se po zakonima mirovanja i smrti.
Volim sve istine koje nisu obavezne.

Ja volim jučerašnje nežnosti,
da kažem svome telu "dosta",
i da sanjam bilje,
prste, oči, sluh
drugačije raspoređene u šumi
negoli u telu.

Branko Miljković
 
"Iluzija" - Dragana Konstantinovic


Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima
blesavo razvučenim i praznim...

Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sopstvene setve...

Upijali bezvezne reči u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim...

I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena...
San koji uzleće iznad kletve...

Ne, nisi ti iluzija... Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duše.

U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti
oživljavaju dubine što te videše i čuše
kako izranjaš iz svemira
kroz paučinu svesti.

Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule
otežalih eona vremena.

Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi...

I one što su sve videle, i one što su čule
posrću pod teretom bremena...

Hoće li se bar jedna obojiti svojom silinom
pre no što se stopi, ishlapi...?

Ne, nije sve iluzija... Tako nesto ne postoji.

U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi
što mi zenice boji i ćutanje osmehom zari
dok te u moru kajanja
nalazim negde u sebi.
 
Vladimir Dulanovic
·
I lije se
Lije
Lije
I taloži i nanosi
I pukoše uzengije...

Oh, što čelo bukti, rosi
Oh, što oči žari, mije
Iskočiše obadvije.

Što mi dušu preli, napi
Što mi bore, što mi suze
Što mi rane od mamuze?

Glatke sapi,
Znoja kapi...

Beli konji
Neće Tonji.

( a kad porastem u veeelikog magarca
kupiću ti lušu od ružice
šećeru moj )
 
**

"večeras je sve crno-belo.
namaz od crnih maslina na crnom hlebu uz crno vino i najbelji lisnati sir.
crni zvučnici za arktički belu muziku.
smisao za crni humor u belim rukavicama.
beli omoti za diskove s filmovima noar.
crni frak noći uz belu košulju ekranskog papira za izlazak, iz sobe i sebe.
crna strast za belu posteljinu. crni pliš uz beli saten?
crna pitanja, ali odgovori beli.
crnilo ravno sipinom mastilu kao reakcija na strah od kog pobelim.
crna dama do belog kra(l)ja.
crno-bele kockice (zas)pale na parnom broju.
crni pešak u hodu po belim zrncima peščanika, do kraja table, do kraj sveta...
crno na belo volim (te)."
 

Back
Top