Вук Сварожић
Zainteresovan član
- Poruka
- 161
Malo o Svevišnjem iz knjige "Udar ruskih Bogova":
SVEVIŠNJI – Kosmički Apsolut koji objedinjuje sve Bogove i čitav kosmos u jednu celinu. Ime Svevišnjeg je – OUM. Svi ostali Bogovi su – manifestacije (hipostasi) i subličnosti Svevišnjeg. Šta je to hipostas, najbolje je objasniti analogijom. Eto, recimo, čovek i jeste čovek. Ali eto, čovek je uzeo plug – postao je orač, ne prestajući da bude čovek. Počeo je da seje – on je sejač, počeo je da kuje – on je kovač, svira na gitari – on je gitarista, čita knjigu – čitalac. Orač, sejač, čitalac – to su hipostasi jednog istog čoveka. Hipostas je – određena funkcija (uloga) u određenom intervalu vremena. Tako i svi Bogovi – to su hipostasi Svevišnjeg. Razlika je samo u tome, što čovek ne može istovremeno da obavlja sto poslova i da bude istovremeno i orač, i bravar, i pekar, a Svevišnji može. Šta su to subličnosti Svevišnjeg? To je takođe najbolje shvatiti prema analogiji sa subličnostima čoveka. Mi često govorimo i čujemo fraze tipa: »Bilo me je strah, ali sam savladao svoj strah«. Šta ova fraza označava? Koga je to bilo strah? Ko je savladao strah? Kao da se radi o dva različita čoveka, iako se govori o jednom istom čoveku – o samome sebi. »Nije mi se htelo ništa da radim, ali sam naterao sebe da uradim taj posao«. Ko to nije hteo? Ko me je naterao? »Rekao sam samome sebi da sam dužan da uradim to«. Ko je rekao? Kome je rekao? Ako sopstveno »Ja« nema strukturu, onda su sve navedene fraze besmislene. Ali ustvari sve one imaju sasvim jasan smisao. Zašto? Zato što naše »Ja« ima strukturu i sastoji se od mnoštva malih različitih »Ja« – subličnosti našeg velikog »Ja«. Unutar nas živi mnoštvo subličnosti – različitih bića koja imaju različit karakter, različite interese i različite ciljeve: plašljivac i heroj; lenjivac i radnik: optimista i pesimista; pragmatik i romantičar; siguran i nesiguran; aktivan i pasivan; pohlepan i darežljiv; dobar i zao i t.d. – stotine različitih subličnosti. I sva ta armija bića živi unutar našeg »Ja« i predstavlja deo našeg »Ja«. Kada smo rekli: »Bilo me je strah, ali sam savladao svoj strah«, onda to označava da je subličnost »heroj« našeg »Ja« pobedila subličnost »plašljivac« našeg »Ja«. Kod svih ljudi subličnosti svoga »Ja« su različite, pa čak i po dimenzijama. Kada za nekoga kažemo da je hrabar, znači da subličnost »heroj« zauzima u njegovom »Ja« naprimer 4%, a subličnost »plašljivac« u njegovom »Ja« zauzima 0,5%. Kod plašljivca taj odnos subličnosti je suprotan. Analogna je situacija sa Svevišnjim. Svevišnji nije apsolutno dobro. On ujedinjuje sve: i dobro i zlo, i ljubav i mržnju, i život i smrt, i građenje i rušenje, i sve, što postoji, čitav kosmos, sve bogove. On je apsolut. On je iznad pojmova dobro i zlo. Dobro i zlo su za njega – samo subličnosti, njegova sredstva upravljanja. Za Svevišnjeg zlo je – neizbežan elemenat bez koga nije moguć harmoničan razvoj. Ali on sledi za odnosom dobra i zla i ciklično reguliše to stanje. Svi Bogovi – to su »ruke« ili »instrumenti« Svevišnjeg, pomoću kojih on upravlja tim svetom. Ali te »poluge« nisu pasivne, one imaju svoju sopstvenu slobodu volje, one su subličnosti Svevišnjeg. Zato je nemoguće poklanjati se Svevišnjem, ne ukazujući put prema njemu, pošto to označava poklanjati se odmah svim Bogovima, uključujući i Satanu. Moguće je poklanjati se Svevišnjem samo konkretnim putem prema njemu, naprimer putem svetlih Bogova: Svaroga, Peruna, Velesa. Međutim prema Svevišnjem je moguće ići i putem zla, putem đavola. A to znači gubiti svoju dušu, dobiti određenu karmu i odgovarajuće mogućnosti reinkarnacije. Principijelno je važno što Svevišnji – nije jedinstveni Bog, to je svevišnji Apsolut. Jedinstveni Bog – to su lažne izmišljotine satanista-jednobožaca, koji teže da od ljudi sakriju znanja, da pokažu da je Bog jedan, nedeljiv i da nema unutar sebe strukture. Svevišnji ima strukturu, i ljudima se daje mogućnost da iz te strukture izaberu bele ili crne sile. Jedinstvenim bogom sebe naziva đavo ili satana, da bi od ljudi sakrio postojanje drugih svetlih Bogova. Još jedna analogija – čovek kao organizam. Čovek sa spoljašnje strane predstavlja jedan organizam, jednu celinu. Sa druge, unutrašnje strane, čovek ima strukturu – to jest ima razum, srce, pluća, jetru, creva, tanko crevo, zajedno sa njegovim sadržajem. Ako se nalazite unutar organizma i imate slobodu izbora, onda Vam je dato da birate gde vam je bolje da se nalazite: u srcu, u glavi ili još negde.
SVEVIŠNJI – Kosmički Apsolut koji objedinjuje sve Bogove i čitav kosmos u jednu celinu. Ime Svevišnjeg je – OUM. Svi ostali Bogovi su – manifestacije (hipostasi) i subličnosti Svevišnjeg. Šta je to hipostas, najbolje je objasniti analogijom. Eto, recimo, čovek i jeste čovek. Ali eto, čovek je uzeo plug – postao je orač, ne prestajući da bude čovek. Počeo je da seje – on je sejač, počeo je da kuje – on je kovač, svira na gitari – on je gitarista, čita knjigu – čitalac. Orač, sejač, čitalac – to su hipostasi jednog istog čoveka. Hipostas je – određena funkcija (uloga) u određenom intervalu vremena. Tako i svi Bogovi – to su hipostasi Svevišnjeg. Razlika je samo u tome, što čovek ne može istovremeno da obavlja sto poslova i da bude istovremeno i orač, i bravar, i pekar, a Svevišnji može. Šta su to subličnosti Svevišnjeg? To je takođe najbolje shvatiti prema analogiji sa subličnostima čoveka. Mi često govorimo i čujemo fraze tipa: »Bilo me je strah, ali sam savladao svoj strah«. Šta ova fraza označava? Koga je to bilo strah? Ko je savladao strah? Kao da se radi o dva različita čoveka, iako se govori o jednom istom čoveku – o samome sebi. »Nije mi se htelo ništa da radim, ali sam naterao sebe da uradim taj posao«. Ko to nije hteo? Ko me je naterao? »Rekao sam samome sebi da sam dužan da uradim to«. Ko je rekao? Kome je rekao? Ako sopstveno »Ja« nema strukturu, onda su sve navedene fraze besmislene. Ali ustvari sve one imaju sasvim jasan smisao. Zašto? Zato što naše »Ja« ima strukturu i sastoji se od mnoštva malih različitih »Ja« – subličnosti našeg velikog »Ja«. Unutar nas živi mnoštvo subličnosti – različitih bića koja imaju različit karakter, različite interese i različite ciljeve: plašljivac i heroj; lenjivac i radnik: optimista i pesimista; pragmatik i romantičar; siguran i nesiguran; aktivan i pasivan; pohlepan i darežljiv; dobar i zao i t.d. – stotine različitih subličnosti. I sva ta armija bića živi unutar našeg »Ja« i predstavlja deo našeg »Ja«. Kada smo rekli: »Bilo me je strah, ali sam savladao svoj strah«, onda to označava da je subličnost »heroj« našeg »Ja« pobedila subličnost »plašljivac« našeg »Ja«. Kod svih ljudi subličnosti svoga »Ja« su različite, pa čak i po dimenzijama. Kada za nekoga kažemo da je hrabar, znači da subličnost »heroj« zauzima u njegovom »Ja« naprimer 4%, a subličnost »plašljivac« u njegovom »Ja« zauzima 0,5%. Kod plašljivca taj odnos subličnosti je suprotan. Analogna je situacija sa Svevišnjim. Svevišnji nije apsolutno dobro. On ujedinjuje sve: i dobro i zlo, i ljubav i mržnju, i život i smrt, i građenje i rušenje, i sve, što postoji, čitav kosmos, sve bogove. On je apsolut. On je iznad pojmova dobro i zlo. Dobro i zlo su za njega – samo subličnosti, njegova sredstva upravljanja. Za Svevišnjeg zlo je – neizbežan elemenat bez koga nije moguć harmoničan razvoj. Ali on sledi za odnosom dobra i zla i ciklično reguliše to stanje. Svi Bogovi – to su »ruke« ili »instrumenti« Svevišnjeg, pomoću kojih on upravlja tim svetom. Ali te »poluge« nisu pasivne, one imaju svoju sopstvenu slobodu volje, one su subličnosti Svevišnjeg. Zato je nemoguće poklanjati se Svevišnjem, ne ukazujući put prema njemu, pošto to označava poklanjati se odmah svim Bogovima, uključujući i Satanu. Moguće je poklanjati se Svevišnjem samo konkretnim putem prema njemu, naprimer putem svetlih Bogova: Svaroga, Peruna, Velesa. Međutim prema Svevišnjem je moguće ići i putem zla, putem đavola. A to znači gubiti svoju dušu, dobiti određenu karmu i odgovarajuće mogućnosti reinkarnacije. Principijelno je važno što Svevišnji – nije jedinstveni Bog, to je svevišnji Apsolut. Jedinstveni Bog – to su lažne izmišljotine satanista-jednobožaca, koji teže da od ljudi sakriju znanja, da pokažu da je Bog jedan, nedeljiv i da nema unutar sebe strukture. Svevišnji ima strukturu, i ljudima se daje mogućnost da iz te strukture izaberu bele ili crne sile. Jedinstvenim bogom sebe naziva đavo ili satana, da bi od ljudi sakrio postojanje drugih svetlih Bogova. Još jedna analogija – čovek kao organizam. Čovek sa spoljašnje strane predstavlja jedan organizam, jednu celinu. Sa druge, unutrašnje strane, čovek ima strukturu – to jest ima razum, srce, pluća, jetru, creva, tanko crevo, zajedno sa njegovim sadržajem. Ako se nalazite unutar organizma i imate slobodu izbora, onda Vam je dato da birate gde vam je bolje da se nalazite: u srcu, u glavi ili još negde.
izdala Esoteria, gde Vlada to da ne izda
