Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
546650_134398500023335_833304287_n.jpg


Борис Олшански (1980), Ноћ уочи празника Ивана Купале (Ивањдана)
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
БОГОВИ

Сварог

Сварог је врховни бестелесни бог, прастворитељ светлога неба под чијим се сводом „све рађа и догађа“. Он је праотац земље и свакога „рода и плода“, дакле свега на земљи, али и стваралац комплетне васељене. Овог бога су сви Словени сматрали „препуним славе и божанства“ јер управља небом које је изнад и изван свега, а ипак све обухвата. Сварог спава и у сну је створио овај свет који је поверио Перуну и осталим боговима на чување и управљање. Он не може непосредно деловати на физичко, материјално окружење које сања, али зато може да утиче на вољу осталих богова, и ту је његов утицај огроман. Његово буђење означиће крај света. Алтернативна имена: Род и Усуд.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Перун

Познат свим Словенима као бог грома и олујног неба, Перун је оставио бројне трагове у именима људи, места, планина, па чак и биљака, нпр. перуника, која се назива и богиша, дакле божја биљка. Ово је бог који удара и крши, који кажњава неправду. Замишљан је као зрео човек дуге браде, са огњеним каменом, стрелама или муњом у рукама, понекад прекривен и „капом невремена“. Алтернативна имена: Пров, Паром, Поренуције и Белобог.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Стрибог

Стрибог је у словенској митологији бог речних токова и потока набујалих од кише, бог свих водених и ваздушних струјања. Сви ветрови сматрају се Стрибоговим унуцима. Најчешће спомињан код Источних Словена, он је и бог зиме, леда и мраза који доноси хладне ветрове, буре и невреме. Алтернативна имена: Подага, Погода, Подзвижд.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Црнобог

Црни бог или Црнобог јесте бог таме и владар света умрлих. Његово подземно царство је црно и мрачно, па је и он сам црне спољашњости. Он једини стоји у потпуности насупрот моћних богова склоних људима, једини он човечанству отворено чини зло, познат и као Црноглав. Претпоставља се да насупрот Црнобогу стоји Белобог о коме се, нажалост, осим имена, ништа не зна поуздано. Понегде се у усменом предању помиње и као Бјелун. Можда се иза овог имена крије Перун.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Триглав

Триглав је троглави бог ратник. Словени су га замишљали као бога са три главе и златним повезима преко уста и очију, које носи јер његове очи имају застрашујућу моћ или, како тврде свештеници идола Триглава, зато да не види грехе људи, којима је изузетно наклоњен. Како год било, на његовим киповима увек су, на све три главе, покривене очи. Главе Триглава вероватно представљају небо, земљу и подземни свет
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Велес

Велес је бог животиња, поља и шума, односно бог плодности, вегетације и живота у најширем смислу. Источни Словени називају га Волос. Алтернативно име: Господар шуме. Словени су веровали да се овај бог најчешће појављује у виду медведа, иако је способан да се претвара и у разне друге животиње чији је заштитник. У каснијим текстовима је, попут осталих важних богова, означен као демон: изгубио је своје првобитне функције и повезиван је са ђаволом и подземним светом.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Дајбог

У словенској митологији Дајбог је бог Сунца и ватре, и вероватно први од богова које је Сварог створио, дакле његов „најстарији син“, па се зато често назива и Сварожић. Алтернативна имена: Дажбог, Припегало, Радгост, Хорз, Коледо. Код Срба су, нарочито у народној књижевности, очувани многи трагови о овом богу који је Сунце и ватра, „цар на земљи“, бог злата, сребра и рудника уопште, заштитник ковачке вештине и домаћег огњишта и бог који дарује благостање и срећу, о чему сведочи и честа изрека „да бог да“.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Јаровид

Јаровид је бог срџбе, јарости и рата. Познат је и као Јаревид или Јаровит. У основи самог његовог имена је реч јар, која означава ватру, жестину и гнев. Иако су скоро сви словенски богови истовремено и ратници, само је Јаровид заправо бог рата, онај који управља његовим током. Познат је и под именима Жеровид (Геровит), Руђевид (Рујевит), затим Поревид и Јарило. Према легенди, Јаровид долази у пратњи врана па можда отуд веома чест мотив у српским епским песмама да ратне вести доносе црне птице које говоре: „Долећеше два врана гаврана“. Опасан је са седам мачева, док је осми мач, који држи у руци, непобедиви мач Јарост (гнев), а око чела му је свезана трака смрти.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Световид

Световид је бог са четири главе, којима може да истовремено гледа на све четири стране света. Он је „онај који види свет“, дакле бог који зна све. Верује се да његов ум надмашује време и да су му познати и прошлост, и садашњост, и будућност. Записано је веровање да се „на Видов дан износи све рухо на поље, да се види на ветру, и свако семе, које је остало непосејано на сунце, да огреје у тај дан сунце, те да никне до нове године“. По називу бога у наведеном одломку види се и каснији преображај Световида у хришћанског светог Вида, који је преузео његове функције.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Весна

Весна је у старој словенској митологији била богиња пролећа и плодности, задужена за пролеће, јутро и рађање живота. Позната је још и по именима Жива, Дива и Девана. Весна се приказује као прелепа, увек насмејана, нага и боса жена, донекле прекривена рухом од папрати, траве и цвећа, косе која је понекад такође сва од цвећа, спуштене до испод колена. Бујних је груди, како и доликује богињи која означава плодност, а понекад у десној руци држи јабуку, а у левој грозд, или јој је на кажипрсту десне руке ластавица, симбол пролећа, а у левој кита цвећа, која симболизује и брак.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Морана

Антипод Весни, Морана је богиња ноћи, зиме и смрти и најчешће се појављује у лику лепе девојке дуге црне косе, бледог лица, са вучјим очњацима и канџама, одликама које нагрђују њену божанску лепоту и наглашавају њену, у људским очима, злу природу. Позната је свим Словенима, и јавља се под именима Морена, Марена, Марана, Маржана, Маржена. Све зимске непогоде, снег и смрт долазе од богиње Моране, коју су прозвали богињом смрти људског, животињског и биљног света. Њена три главна атрибута су зима, смрт и мрак, а у блиској вези и са њом и са Весном је Стрибог, бог који „односи једну да би донео другу“.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Мокоша

Мокоша слови као заштитница жена и женских послова, посебно предења, и као управитељица девојачких судбина и богиња плодности. Замишљали су је као жену велике главе и дугих руку која обилази куће и надгледа преље, награђујући оне које су вредне и кажњавајући оне које нису. С друге стране, распрострањено је и веровање да је посреди зло божанство и да њен кип изгледа као страшна наказа састављена од различитих животиња. Она, према овом тумачењу, означава муке и невоље, ружна је и гадна и симболизује све људске страсти. Понегде је зову Мокош, Мокуша или Мокша
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
МИТСКА МЕСТА

Градишта и бавани


Градиште је култно место на неком узвишењу, или шумски пропланак, где се народ окупља да принесе жртве боговима. Најчешће су се приносиле жртве у воловима или овновима. Хелмолд каже да, након приношења жртве, којем присуствују и жене и деца, „сав народ поседа за богате столове, једе, пије, па се затим весели и игра“.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Гробља

Прва гробља настала су сахрањивањем мртвих у оближњим пољима и шумама, покрај насеобина, а гробови су означавани најчешће каменим споменицима, али и дрвеним штаповима или високим хумкама земље (могила, или по руском курган, од старе речи за круг). Мртви су понекад спаљивани, а њихов пепео се обично спуштао непосредно у гроб, без урне. У гробовима се често налазило и оружје и друге ствари које су указивале на то да је гроб нови „стан“ за умрлог. Као посмртна жртва, покојника су понекад пратили и његов коњ, пас или соко, а уместо надгробног споменика у земљу је забадано оружје, посебно у случају погинулих у боју.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Воденице

Воденица је за сваког смртника веома корисно, али и опасно место; дању се ту меље жито, али је ноћу треба избегавати по сваку цену. Словени су веровали да је воденицу измислио ђаво, на кога су пренесени атрибути старих словенских богова и који је радо и походи. У њој се скупљају и вампири, вукодлаци, демони, а крај ње дрекавци... У води покрај воденице борави и сам Воданој, водени дух који одатле пролазнике повлачи у воду.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Вилинско коло

Вилинско коло, врзино коло и гумно називи су за слична места која поседују нарочиту магичну енергију. То може бити пропланак кружног облика, на коме се трава разликује од околне, по боји или другој врсти биља. То су места на којима се окупљају и играју виле или демони и вештице.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Мостови и раскршћа

Словени верују да постоје одређена „нечиста места“ која треба избегавати и на којима се не треба задржавати. Мостови и раскрснице су таква места, јер снажно привлаче нечисте силе, па се тамо, обично ноћу, могу срести многи опасни демони. Провести ноћ на мосту сматра се изузетно храбрим подвигом. То је начин на који младићи понекад доказују девојкама да су стасали у праве јунаке.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Јаме и пећине

Доњи свет је за Словене место на које је могуће стићи чак и за живота, мада нико нема правог разлога за то; ово је место са кога је такође могуће и вратити се, мада јако тешко. Дубоке шумске јаме и пећине представљају најчешће улазе у доњи свет. Обично постоје невидљива или скривена врата која овај улаз држе затвореним, али је могуће сазнати тајну њиховог отварања, што у словенским бајкама полази за руком само најбољим јунацима.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
60.410
Рај и нав

Словени су веровали да душа покојника након смрти прелази у други живот. Душа одлази или у нав или у рај за које је Луј Леже, на основу постојања обе речи у свим словенским језицима, претпоставио да су два одвојена места, пакао и рај. Спаљивање покојника, жртвовање оружја, коња и паса, стављање хране у гроб покојнику и даће на којима се за мртве месе нарочити колачи доказују да су Словени веровали у загробни живот. У песми Смрт Марка Краљевића, Марко убија свога коња Шарца и ломи сабљу, вероватно зато да би и они пошли са њим на онај свет. Овде је занимљиво поменути да се овај „пренос“ са овога на онај свет не односи само на предмете у власништву, већ и на општи статус који једна особа ужива: веровало се да роб на овоме свету остаје роб и на ономе, па су стари Словени радије гинули у борби као слободни људи него да буду заробљени и постану робови.
 

Агарта

Poznat
Poruka
8.355
БОГОВИ

Сварог

Сварог је врховни бестелесни бог, прастворитељ светлога неба под чијим се сводом „све рађа и догађа“. Он је праотац земље и свакога „рода и плода“, дакле свега на земљи, али и стваралац комплетне васељене. Овог бога су сви Словени сматрали „препуним славе и божанства“ јер управља небом које је изнад и изван свега, а ипак све обухвата. Сварог спава и у сну је створио овај свет који је поверио Перуну и осталим боговима на чување и управљање. Он не може непосредно деловати на физичко, материјално окружење које сања, али зато може да утиче на вољу осталих богова, и ту је његов утицај огроман. Његово буђење означиће крај света. Алтернативна имена: Род и Усуд.

Кажем и ја па ми не верују:D
Извор је Лагунина књига, јел тако?
Иначе, одлична тема :)
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.